|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Skandal srpskog "lobiranja" u SAD |
| |
 Tekstovi
Džejmsa Džatrasa i moje malenkosti na temu srpskog lobiranja u Americi,
objavljeni prvih dana marta na sajtu Fondacije lorda Bajrona za balkanske
studije (www.balkanstudies.org), izazvali su bujicu pitanja sa raznih strana
o "lobističkom" dilu Vlade Srbije sa glavnim skupljačem para bivšeg
guvernera Ilinija Roda Blagojevića, diskreditovanim bivšim advokatom Milanom
Petrovićem, kao i njegovom firmom APS (Advanced Practical Solutions) iz
Čikaga.
Beogradski dnevnik Borba je ovim povodom lobiranje beogradske vlade u SAD
svojevremeno okarakterisao kao uhodanu šemu za prebacivanje u privatne
džepove novca koji pripada građanima Srbije. Sve šta smo u međuvremenu
saznali na ovu temu samo potvrđuje tačnost navedene tvrdnje: reč je o
prvorazrednom skandalu, vrednom preko milion dolara godišnje, koji više ne
može i ne sme da bude prećutkivan.
Ko je Milan Petrović?
- Po saznanjima visokotiražnog Čikago San-Tajmsa (10. april 2008.) Milan
Petrović je bio glavni prikupljač para za tadašnjeg guvernera Roda
Blagojevića. On je tokom godina prikupio skoro dva miliona dolara za
smenjenog guvernera kome se sada sudi za korupciju i zloupotrebu položaja.
Tokom suđenja drugom Blagojevićevom prijatelju, Toniju Recku, specijalni
agent FBI Vilijam Vilenborg je svedočio da je Petrović prikupio 1.963.485
dolara za Blagojevića, a za Recka samo 1.437.350!
Naravno, takav se trud bogato nagrađuje. Prema pisanju Čikago Tribjuna, kada
je Balgojević došao na vlast 2003. lobiranje za zdravstvo u Ilinoju postalo
je unosan biznis pun likova iz Blagojevićevog okruženja među kojima je bio
Milan Petrović. Časopis Ilinoj išus koji izdaje Centar za državnu politiku
Univerziteta Ilinoja u Springfildu takođe je istraživao Petrovićevu ulogu u
Blagojevićevom okruženju i ukazao na njegovo lobiranje za firme koje su
profitirale od Blagojevićeve inicijative za državno sponzorisanje
zdravstvenog osiguranja dece.
Kako je pisala beogradska Borba 13. avgusta 2009, Petrović je umešan u
brojne afere, izgubio je dozvolu za bavljenje advokaturom u državi Indijani,
a 2001. godine bio je u takvoj finansijskoj krizi da su on i njegova žena
tražili zaštitu od bankrotstva. Po pisanju tog lista, velika nepoznanica u
karijeri Milana Petrovića je posao koji je sklopio s međunarodnom gigantskom
kompanijom CH2M Hill LLC:
CH2M Hill je naprasno odlučio 2004. da postane klijent APS, iako je
Petrovićeva firma počela da radi samo godinu dana pre toga, kao početnička
grupa lobista. Zašto je gigantska transportno-građevinska firma izabrala
Petrovića za posrednika, mada je bio do guše u dugovima, ostalo je nepoznato
do danas. Naime, 5. aprila 2001, Petrović je podneo zahtev za zaštitu od
bankrotstva, a 23. maja iste godine, dobrovoljno je predao svoju dozvolu za
bavljenje pravom u državi Indijana, jer je bio pod istragom disciplinske
komisije vrhovnog suda Indijane.
Petrović se tada pravdao da je znao za istragu koja se vodila protiv njega i
priznao je da su "navedene činjenice slučaja tačne", te da zbog toga "ne bi
mogao uspešno da sprovede svoju odbranu" ukoliko se podigne optužnica. Fakte
tog slučaja je zapečatio sud u Indijani i oni nisu poznati javnosti.
Petrović nikada nije optužen za bilo koje navode iz slučaja, a nije poznato
zbog čega. Čudnom slučajnošću, te iste 2001, on se pridružio timu tadašnjeg
kongresmena Roda Blagojevića, kao konsultant. U to vreme, Blagojević se
kandidovao za guvernera Ilinoisa…
Blagojevićev "čovek za novac" donirao je 20.000 dolara 2006. godine kampanji
demokrate Bila Ričardsona, za reizbor guvernera Novog Meksika. To bi bilo u
redu da nije otkriveno da je Petrović u isto vreme zastupao i firmu CDR
Fajnenšal Prodakts, koja je bila pod korupcionaškom istragom državne porote
Novog Meksika.
Kako je 24 aprila prošle godine izvesto Blumbergov informativni servis,
Petrovićev klijent CDR bio je pod istragom federalnih vlasti zbog korupcije
u Nju Meksiku. Guverner Ričardson, da se podsetimo, povukao je svoju
kandidaturu za komercijalnog sekretara u Obaminom kabinetu kada se saznalo
za ovu istragu.
Što se tiče ugovora sa firmom CH2M, nepoznanice zapravo i nema. Prema
pisanju NNjI. com portala (najveći medijski sajt severozapadne Indijane) od
21. decembra 2008, državna uprava za puteve Ilinoja platila je toj firmi
preko dva miliona dolara za ugovor o studiji razvoja severozapadnog autoputa;
ukupna zarada firme od ugovora sa državom Ilinoj iznosi oko 11 miliona
dolara.
Na pozitivnoj strani, sa stanovišta njegovih finansijera, Petrović nipošto
ne može da bude optužen za nacionalistička skretanja. Jedan od zaposlenih u
njegovoj firmi, po imenu Šćipe (Shqipe) Osmani, navodi se u federalnoj
listi donatora političkim kandidatima kao izvor priloga od $7.750 u 2004. i
kao priložnik $2.300 kampanji Hilari Klinton u 2008. Ovo ukazuje da je
Petrović dosledni pobornik multietničke tolerancije. Svaka mu čast…
Reakcije u Srbiji
Posebno je interesantno da je Vlada Srbije na ugovor Milan Petrović stavila
oznaku "strogo poverljivo" - što znači da on ne sme da se objavi u srpskim
medijima - " iako je taj isti ugovor svakome dostupan na sajtu američkog
Ministarstva pravde. Nekome je u Beogradu stalo da se detalji oko ugovora
sakriju od javnosti. On je usvojen tajnim zaključkom koji je u ime Vlade
Srbije potpisala generalna sekretarka Tamara Stojčević, iako se o tome
nikada nije diskutovalo ni na jednoj sednici Vlade:
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, rekao je tim povodom da "stvarno"
ne zna ništa o tome. Iz džeppa osiromašenog naroda Srbije milion dolara je
po kratkom postupku plaćeno Petroviću, krišom i u strogo konspirativnom duhu.
Kako nas je letos upoznala beogradska Borba, pod oznakom "Strogo poverljivo"
Vlada Srbije je 30. aprila prošle godine donela Zaključak (pod brojem
00-197/2009-001), kojim se prihvata angažovanje Advanced Practical Solutions
LLC. Prvu tranšu od 85.000 dolara Tamara Stojčević uplatila je već 1. maja,
samo dan po donošenju Zaključka, a novac je obezbeđen iz tekuće budžetske
rezerve - odakle se, , kako stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, novac uzima
za otklanjanje posledica poplava, suša, zemljotresa i drugih elementarnih
nepogoda, kao i za vanredne događaje koji mogu da ugroze život i zdravlje
ljudi i prouzrokuju štetu većih razmera:
Iako u Zaključku stoji da su za koordiniranje celokupnog posla ovlašćeni
Kabinet predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, Ministarstvo spoljnih poslova i
Generalni sekretarijat Vlade, za sprovođenje ugovora s konsultanstkom kućom
Milana Petrovića zadužen je lično Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova…
Nekoliko ministara Vlade Srbije je u nezvaničnom razgovoru potvrdilo "Borbi"
da nikada nisu videli dokument prema kojem Srbija američkoj firmi za
lobiranje plaća 85.000 dolara mesečno. Za sada javnost u Srbiji ostaje bez
odgovora šta sadrže odredbe ugovora o lobiranju, za šta se lobibira, odakle
ideja da se takav posao poveri čoveku čijeg je bivšeg klijenta anatemisala
administracija aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame, zašto je odluka tajna,
kao i zašto se troše pare iz t tekuće budžetske rezerve kad je zemlja pred
bankrotom. "Borba" nije uspela da stupi u kontakt s Milanom Petrovićem,
vlasnikom firme "Advanced Practical Solutions LLC" iz Čkaga, s obzirom da se
na broj telefona isključivo javlja automatska sekretarica koja kaže da "gospodin
Petrović nije u mogućnosti da preuzme poziv".
Da slučaj bude još interesantniji, po pisanju ovog lista, tri dana pre nego
što je Vlada Srbije donela tajni zaključak o angažovanju firme sumnjivog
kredibiliteta APS, ugovor s njenim vlasnikom Milanom Petrovićem već je bio
potpisan i overen u američkom ministarstvu pravde, pod brojem 5933.
Reagovanja srpskih političara i viđenih lica na javnoj sceni prošlog leta
bila su burna celom širinom političkog spektra - od levice prereko centra do
desnice.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, smatra slučaj
skandaloznim: "Neophodno je da nam Vlada objasni na osnovu čega je potpisan
taj ugovor, odakle će se on finansirati i zašto je baš ova firma odabrana da
lobira za Srbiju. Neverovatno je da vlast ćuti… Skandalozno je da se ne zna
ništa konkretno. Premema njegovim rečima, suma koja se pominje u ugovoru je
mala za ozbiljno lobiranje, što pokazuje da to nije ozbiljna firma i da od
tog lobiranja neće biti ništa.
Velja Ilić, lider Nove Srbije, smatra da je još jedna afera od milion dolara
"strašna priča" u kojoj on vidi "veliko pranje novca". "Lobiranje je Srbiji,
svakako, potrebno, ali ne ovako sramno. Pare su opet nepotrebno potrošene u
vreme kada Srbija grca i bori se da preživi a njeni građani ne znaju šta ih
sutra čeka. Za to vreme naš ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izgleda
kao neki dečkić koji eto tako putuje po svetu. Sve je to veliki skandal",
ocenio je Ilić.
Dragan Todorović, šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) u
Skupštini Srbije, kaže da je ovaj ugovor, kao i svaki ugovor koji je ova
Vlada Srbije potpisala, kriminalan, zato što je u svakom od njih najvažnije
koji će ministar da uzme proviziju". I za Todorovića je sporno na koji način
je odabrana firma APS i da li firma Milana Petrovića može da obezbedi bilo
kakvu korist.
Dragan Šormaz, republički poslanik Demokratske stranke Srbije, ocenio je da
aktuelna srpska Vlada nije nikada pametno potrošila pare za dobro svojih
građana: "Verujem da su to unapred bačene pare i zato bi državna revizija
trebalo da proveri taj ugovor, kao i to iz kojih sredstava će se on
realizovati. Vlada je mnogo puta dokazala da je nesposobna i da ne brine za
dobrobit građana, a ovo je još jedan od takvih dokaza", ocenio je šormaz.
Vladan Batić, skupštinski poslanik Demohrišćanske stranke Srbije i bivši
ministar pravde, kaže da je odabir lobističke firme veoma važan: "Ovako, s
obzirom da je Milan Petrović imao dodirnih tačaka s Rodom Blagojevićem,
teško je da će lobiranje biti uspešno", ocenio je Batić.
Nenad Prokić, poslanik Liberalno demokratske partije, upozorio je da je
stavljanje oznake tajnosti na ugovor o lobiranju sumnjiv potez Vlade Srbije:
"Da bi bilo legitimno, moralo bi biti transparetno, da se zna za šta se
lobira, koliko novca se odvaja u tu svrhu, kojoj firmi i kako je, konačno,
to odlučeno… Sprovođenje lobiranja mora biti transparetno, podložno proveri,
moraju postojati izveštaji, kao i završni račun. Trebalo bi proveriti ne
baca li se ugovorom novac kroz prozor u rođačku firmu".
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, iznenađen je što je Vlada
Srbije sklopila ugovor s agencijom Milana Petrovića: "Nije problem što
Srbija traži lobiste u drugim državama, ja podržavam ideju o lobiranju kako
bi se našle zajedničke interesnne tačke s Amerikom, ali s obzirom na to da
je ta agencija kompromitovana, smatram da je Vlada napravila riskantan izbor".
On milion dolara na godišnjem nivou za lobiranje u SAD smatra smešnom cifrom,
ali veruje da je "Vlada svakako mogla da napravi bolji izbor". "Uvek sam
šokiran kad vidim koga to Srbija bira za lobiranje", zaključio je Janjić.
Učesnici u ovoj prljavoj raboti možda su se ponadali da se slegla prašina i
da njihove mahinacije mogu proći neprimećeno od srpske javnosti u zemlji ili
dijaspori. Prevarili su se.
Ovaj slučaj neće nestati sa radarskih ekrana. Afera tek počinje. Klupko nije
ni počelo da se razmotava. Kada bude razmotano, ne treba da nas iznenadi da
bude posla za poreske uprave, istražne organe i tužilaštva, na obe strane
Atlanskog okeana.
Srđa Trifković |
|
Nema članice EU koja je protiv članstva Srbije |
| |
 Ulazak u EU glavni je cilj Srbije, nema članice Unije koja je protiv
članstva Srbije i "jedino neki postavljaju pitanje brzine učlanjenja",
izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić za izdanje španskog dnevnika
Mundo.
Jeremić je ocenio da su Srbija i ceo zapadni Balkan od velikog geopolitičkog
značaja za Evropsku uniju, koja bez Balkana ne može računati na sopstvenu
stabilnost.
"Istina je da smo bili 'bure baruta' Evrope. Upravo zato je nužno da se
uključimo u Evropsku uniju", istakao je srpski ministar spoljnih poslova i
naglasio da jedino Brisel može "konačno ugasiti" stalno potencijalno žarište
na Balkanu.
Mundo ocenjuje da je "Kosovo neprijatna prepreka" Srbiji na putu u EU i
objašnjava da "pored ostalih, Francuska traži da Srbija prihvati gubitak
Kosova, da bi mogla ući u Uniju".
"Jeremić, međutim, odbacuje takvu mogućnost", napominje madridski dnevnik i
navodi stav srpskog ministra da je "Kosovo deo Srbije i deklaracija o
jednostranom otcepljenju (Kosova) niće biti prihvaćena".
"Dozvolite mi da to kažem potpuno jasno: nikad nećemo prihvatiti kosovsku
državu", objasnio je šef srpske diplomatije stav Beograda.
Mundo piše da su "nade Beograda usmerene na ono šta će o tome saopštiti
Međunarodni sud pravde UN, mada se već uopšteno smatra da taj sud niće
presuditi u korist Beograda, delom i zato što su neke zemlje zvanično
priznale Prištinu".
Jeremić, dodaje Mundo, "odbacuje bespredmente prognoze" s tim u vezi,
podvlačeći da će se Srbija isključivo boriti diplomatski za svoje stavove i
da se nada da će biti stvoreni "uslovi za postizanje trajne stabilnosti".
"Sad je naš ključni cilj članstvo u EU i Španija je je-dan od naših glavnih
oslonaca u tom procesu", stavio je do znanja Jeremić.
"Naši prijatelji u Madridu nam veoma mnogo pomažu i nadamo se da će tekuće (špansko)
predsedništvo EU podstaći postupak ratifikacije (Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju)", rekao je Jeremić.
Mundo predočava i da, iako su se "izveštaji Evropske komisije pokazali
povoljnim za učlanjenje (Srbije) u Uniju, jedna od glavnih prepreka je i
dalje izostanak hapšenja dvojice odbeglih optuženika (Haškog suda)"- Ratka
Mladića i Gorana Hadžića.
"Bilo to očigledno ili ne, kandidatura Srbije je došla u času kad se u
Evropi oseća zamor od proširenja posle zamršenog procesa ratifikacije
Ugovora iz Lisabona, tako da ugrađivanje istorijski konfliktnog bloka
balkanskih zemalja izaziva izvesnu nervozu u nekim prestonicama Unije", piše
list.
Jeremić, međutim, zaklju-čuje da je strategijski, za bezbednost EU neophodno
da se i zapadni Balkan ugradi u evropske strukture i zaključuje da "iako
naši najbliži prijatelji kažu da u članstvo EU možemo ući već 2014, ništa
loše niće biti i da još malo sačekamo". |
|
Tadiću Štajger nagrada za poštenje i toleranciju |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić primiće u subotu u Bohumu, u nemačkoj
pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, Štajger-nagradu za poštenje, otvorenost,
ljudskost i toleranciju.
U obrazloženju nagrade se navodi da je "Štajger - jedan od pojmova za rudara
ili nadzornika rudnika sinonim za poštenje i otvorenost rudara, simbol
pouzdanosti, vernosti i privrženosti u dobrim kao i u teškim vremenima".
Ova nagrada se zato "dodeljuje ličnostima iz Nemačke i inostranstva koje
svojim radom iskazuju upravo navedene osobine, koje dosledno i pošteno idu
svojim putem, koje se angažuju i daju sve od sebe".
Pored Tadića, nagradu će u subotu primiti i američki pozorišni reditelj Bob
Vilson, supruga predsednika Nemačke angažovana u više humanitarnih
organizacija Eva-Luize Keler i nemački glumac Armin Miler-Štal.
Dobitnici su i britanski glumac Kristofer Li, proizvođač zdrave hrane za
bebe Klaus Hip, nemački kompozitor i pevač Marijus Miler-Vesternhagen i
jordanska princeza Haja.
Dodeli nagrade prisustvovaće niz ličnosti iz nemačkog političkog i
privrednog života, između ostalih i Jirgen Ritgers , predsednik vlade
pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, koja je sa 18 miliona stanovnika
najmnogoljudnija nemačka federalna jedinica. |
|
Samouslužne kase stigle i u Srbiju |
| |
 U
hipermarketu Merkator centra u Novom Sadu su počele rad prve samouslužne
kase u Srbiji, na kojima potrošači mogu samostalno da skeniraju proizvode i
plaćaju.
Predsednica Upravnog odbora Merkator S Stanka Ču-rović rekla je novinarima
da joj je veoma drago što je, uprkos vrlo zahtevnim tehničkim uslovima,
kompanija uspela da omogući građanima da po prvi put u Srbiji kupuju u
samouslužnim "Tik-Tak" kasama.
"Cilj ovih kasa je brzina i diskrecija prilikom kupovine, što će svima koji
su zaposleni i nemaju vremena na pretek biti veliko olakšanje, a nekome može
biti i dobra zabava", rekla je ona.
Čurovićeva je najavila da će najveći prodajni objekti Merkatora u Srbiji
dobiti ovakve kase i da će vrlo brzo u svakom marketu biti četiri do šest
ovakvih kasa.
Ona je izrazila veliku zahvalnost predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije
Vladi Divcu što je uveličao promociju i obavio prvu kupovinu na samouslužnim
kasama.
Kako je saopšteno, od početka uvođanja "Tik-Tak" kasa u Merkatorovim
prodajnim centrima u Sloveniji i Hrvatskoj 2007. godine, kupci prosečno na
ovakvim kasama obave oko 30 odsto kupovina. |
|
Srpski turisti najviše traže Grčku i Španiju |
| |
Grčka će i ove godine biti najtraženija za letovanje srpskih turista, a na
drugom mestu je Španija, za koju je nakon ukidanja viza povećano
interesovanje, navode u turističkim agencijama.
Prema anketi koju je sprovela Nacionalna asocijacija turističkih agencija (YUTA),
oko polovina građana letovanje će provesti u Grčkoj, za Španiju se odlučilo
oko 18 odsto građana, dok je na trećem mestu Turska.
Predstavnik turističke agencije Argus turs Aleksandar Vučković izjavio je
agenciji Beta da se uprkos ukidanju viza ove godine ne očekuje veliko
povećanje putovanja, a razlog je loša ekonomska situacija u zemlji.
"Ima interesovanja, ali ne u tako velikom broju kao što se moglo očekivati",
navodi Vučković.
On je rekao da je zbog ukidanja viza povećano interesovanje za Španiju, koja
uglavom privlači mlađe generacije.
Kako navodi Vuckcović, Grčka je i dalje "broj jedan", očekuje se i veće
interesovanje nego prošle godine, uglavnom zbog povoljnih cena, jer na
primer 10 dana letovanja na Halkidikiju sa autobuskim prevozom u junu košta
oko 59 evra.
On je naveo da ima interesovanja srpskih turista i za letovanje u Hrvatskoj
i Sloveniji, ali se to uglavnom svodi na individualna putovanja.
Vučković je rekao da se zbog ukidanja viza povećava broj turista koji
samostalno organizuju putovanje, ali da je ipak povoljnije ukoliko odluče da
letuju preko turističke agencije. |
|
Broj azilanata isti posle ukidanja viza |
| |
 Vlasti
Nemačke nisu registrovale porast broja državljana Srbije koji - posle
ukidanja viza za putovanje u zemlje Šengenskog sporazuma - podnose zahtev za
politički azil.
Kako je dopisnici Agencije Beta saopštila predstavnica za štampu Saveznog
ureda za migraciju i izbeglice (BAMF) u Nirnbergu Katja Laubinger, u januaru
i februaru nije zabeležen ni porast broja podnosilaca zahteva za azil iz
Crne Gore i Makedonije.
Državljanima te dve zemlje takođe od 19. decembra 2009. godine nisu potrebne
vize za ulazak u Evropsku uniju (EU).
Iako je u decembru zahtev za azil podnelo 36 državljana Srbije, u januaru 68
i u februaru 75, u Saveznom uredu za migraciju i izbeglice navode da su to "normalne,
uobičajene statističke promene".
Broj zahteva za azil iz Crne Gore je, prema podacima BAMF-a, sa 11 u
septembru 2009. godine, opao na samo tri u februaru 2010.
Iz broja podnosilaca zahteva za azil iz sve tri zemlje se "ne može uočiti
trend porasta broja koji se može pripisati ukidanju viza", rečeno je
Agenciji Beta u Saveznom uredu za migraciju i izbeglice.
U najnovijem izveštaju Savezne vlade o migraciji, od 22.085 stranaca koji su
2008. godine zatražili politički azil u Nemačkoj, džrzavljana Srbije je bilo
729 ili 3,3 odsto. Među njima je bilo najviše Roma (49,1 odsto), potom
Albanaca (25,8 odsto), a Srba 5,4 odsto (39 osoba).
Belgijske vlasti su od početka ove godine registrovale veliki porast broja
zahteva za azil građana sa juga Srbije i severa Makedonije. O tom problemu u
Briselu razgovaraju premijeri dve zemlje Iv Leterm i Mirko Cvetković. |
|
Minimalne cene rada ostale na istom |
| |
 Poslodavci
su danas na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije odbili zahtev
sindikata za povećanje minimalne cene rada sa 87 na 92 dinara po satu,
rečeno je agenciji Beta u tom savetu.
Prema izvoru agencije Beta, predstavnici poslodavaca su predlog sindikata
odbili uz obrazloženje da ne mogu da isplaćuju veće zarade, a kako je rečeno
na Savetu, ni u budžetu Srbije nema prostora za to povećanje minimalne cene
rada.
Preostalo je da Vlada Srbije razreši spor sindikata i poslodavaca na predlog
Ministarstva rada i socijalne politike, zaduženog za tu oblast.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kazao je
agenciji Beta da sindikati neće odustati od zahteva za povećanje minimalne
cene rada.
"Više od godinu dana minimalna zarada je na istom nivou i realno je opala za
više od 30 odsto. Ako ne dođe do brzih promena, preostaje da protestima i
štrajkovima tražimo bolje rešenje", kazao je u Kruševcu Orbović koji je član
Socijalno-ekonomskog saveta. |
|
Oglasavanje Marketing
|
