KANADA

Karton piva za zlato u hokeju

"The Weight Of Chains", novi film Malagurskog o raspadu JU

Kasirka dobila dvadeset miliona

Mladi žive zajedno, ali sa odvojenim računima

Najviše žrtava sajber kriminala u Berlingtonu

Sat za našu planetu najprihvaćeniji u Kanadi

Češći alko-testovi za bezbednost u saobraćaju

Javorov sirup bolji nego što se mislilo

Trendovi u kulinarstvu oslanjaju se na tradicionalno

Karton piva za zlato u hokeju

Američki predsednik Barak Obama i kanadski premijer Stiven Harper kladili su se nedavno, tokom Zimskih olimpijskih igara, u karton piva čija će zemlja da osvoji zlato u hokeju. Izuzetno je dobro poznato da je prvo mesto osvojila Kanada, tako da je pivo trebalo da pošalje američki predsednik. On je to i uradio prošle nedelje, preko ambasadora Dejvida Džejkobsona, koji je na adresu Saseks drajv 24 u Otavi dopremio pivo Molson. Tu je bio i dodatak, pivo jengling, po izboru predsednika Obame. Ambasador Džejkobson je iskoristio priliku da Kanađanima čestita na uspešno organizovanim Igrama, uspehu sportista i gostoprimstvu. Premijer Harper se zahvalio, uzvraćajući rečima hvale na račun odličnih rezultata američkih sportista, ali i zahvalnosti svima koji su iz SAD-a došli da gledaju Igre. Naravno, reči zahvalnosti bile su upućene i Baraku Obami, uz komentar da Kanađani veoma cene to što Amerikanci uvek ispunjavaju svoja obećanja. Iz Harperovog kabineta saznaje se da će dve konzerve piva biti poklonjene Hokejaškoj kući slavnih u Torontu. One će stajati zajedno sa ostalim predmetima iz istorijske utakmice, poput paka, palice, rukavica, kojima se ušlo u trag posle čudnih obrta i puteva. Takođe zbog opklade, ali sa Harperovim portparolom Dejvidom Soudasom, nedavno je sekretar za štampu Bele kuće Robert Gib na konferenciji u Vašingtonu nosio dres kanadske reprezentacije.

Kasirka dobila dvadeset miliona

Najnovija ontarijska milionerka je Boni Pris, 49, iz Londona, koja je na lotou 6/49, dobila polovinu jedne od najvećih premija u Kanadi, u iznosu od 42,2 miliona dolara. Drugi dobitnik i dalje nije poznat, sem da je dobitni tiket prodat u Edmontonu. Prisova, koja izuzetno retko učestvuje u igrama na sreću, ovog puta je, inspirisana opštom pomamom, kupila dva tiketa sa kompjuterski izabranim kombinacijama. Jedan od njih doneo joj je rekordni dobitak. Prisova, koja povremeno radi kao kasirka, ne može da veruje koliki novac je odjednom dobila. Kada se pre nekoliko godina razvela od prvog muža, bila je prinuđena da prizna bankrot, pa nije mogla ni da dobije kreditnu karticu, stanuje u iznajmljenom stanu, ali sada može da planira da će kupiti kuću. Međutim, kako kaže, neće prestati da povremeno radi kao kasirka. Najveća premija u istoriji kanadske lutrije bila je 54,3 mili-ona dolara, koju je podelilo 17 ljudi u Kamrouzu, Alberta. Najvredniji pojedinačni dobitak bio je pre dve godine u Ontariju i iznosio je 40,5 miliona dolara.

Mladi žive zajedno, ali sa odvojenim računima

Istraživanje stručnjaka Rojal banke pokazuje da pripadnici mlade generacije čak i kada se odluče za zajednički život, svoju nezavisnost pokazuju odvojenim računima i samostalnim raspolaganjem novcem. U saopštenju, koje potpisuje Patriša Domingo, planer za investicije i penzioni fond, ističe se da svaki par treba zajednički da odluči šta je najbolje za njih. Među mlađima od 35 godina, svega svaki deseti par zajednički život kruniše i zajedničkom kasom. Ostalima je draža parola o čistom računu, ali istini za volju, nisu svi inspirisani istim pobudama. Svaka druga anketirana osoba tvrdi da to radi zbog očuvanja osećaja finansijske nezavisnosti, dok jedna trećina ističe da je razlog neusklađenost finansijskih potreba sa partnerovim. Stručnjaci naglašavaju da je za stvaranje zdravog finansijskog odnosa, najbitniji otvoren razgovor sa partnerom o tri osnovna pitanja: o načinima i navikama pri trošenju novca i ranijim greškama u tom domenu, o ključnim ciljevima i plaćanju računa, kao i o zajedničkom pregledu svih bankovnih transakcija. Mladi parovi najčešće štede zbog deteta ili kupovine kuće u sledećih pet godina, ali ima i onih kojima je cilj sticanje materijalne sigurnosti. No, skoro polovinu muči to što ne mogu uvek da se uklope u planirani budžet. Anketa je obavljena tokom novembra i decembra 2009. godine.

Najviše žrtava sajber kriminala u Berlingtonu

Kompanija Norton, koja se bavi onlajn prodajom softvera za zaštitu kompjutera, ustanovila je da je ontarijski Berlington najrizičniji po pitanju sajber kriminala, vodećeg načina za krađu identiteta građana. Tome je umnogome doprinela navika tamošnjeg stanovništva da koristi internet i da tu troši puno novca. Po rečima Lin Hargrouv, direktora za saradnju sa potrošačima u Simanteku Kanada, rezultati ove studije pokazuju da veliki urbani centri, poput Toronta, Montreala i Vankuvera, zbog raznolikosti sastava svoje populacije, nemaju istu učestalost pristupa internetu, kakvu imaju manja, bogatija naselja i predgrađa, kao što su Berlington, Oukvil ili Kelovna. "Rašireniji pristup internetu ukazuje na češće posete sajtovima za onlajn kupovinu, bankarske usluge i komunikaciju sa prijateljima i porodicom, što otvara mogućnost osobama koje se bave sajber kriminalom", kaže Hargrouv. Po consumerreports.org, svaki peti korisnik onlajn kupac je u poslednje dve godine bio žrtva sajber kriminala, sa ukupno izgubljenih osam milijardi dolara. Gotovo je neverovatno je da oko 3,7 miliona domaćinstava nema sredstvo za zaštitu od hakera, kao i da je do krađe identiteta došlo kod 1,7 miliona domaćinstava. Najvažnija preporuka stručnjaka je da je, bez obzira na to gde se ko nalazi, kod zaštite od sajberkriminalaca svake vrste ključan oprez u svakodnevnom surfovanju internetom. Studija je obuhvatila pedeset kanadskih gradova. Za pravljenje liste korišćena su četiri parametra, broj slučajeva sajberkriminala po stanovniku, onlajn prijavljivanja slučajeva korisnika pogođenih spembotom ili malverom, broj NjiFi spotova i potrošnja na kompjuterima i internetu. Posle Berlingtona, na listi su se našla dva manja mesta iz Britanske Kolumbije, Port Kokvitlem i Lengli, a slede Vankuver i Kalgari. Tri ontarijska grada, Oukvil, Markam i Toronto zauzeli su sledeća tri mesta, da bi Kelovna, Britanska Kolumbija, i Kičiner, Ontario, završili listu od prvih deset najrizičnijih kanadskih gradova.

Češći alko-testovi za bezbednost u saobraćaju

Federalna vlada i Ministarstvo pravde pozvali su sve građane da do kraja aprila iznesu svoje mišljenje o predlogu da se alko test sprovodi češće i to po sistemu slučajnog uzorka. Tokom ovog i narednog meseca biće pridodati i stavovi provincijskih ministara i eksperata, kako bi se stekla kompletna slika kolika je podrška javnosti. Federalna vlada je došla na ovu ideju na osnovu pozitivnih iskustava drugih zemalja u otkrivanju vozača koji su pod dejstvom alkohola. Veruje se da će akcija uspeti i da će biti iskazana dovoljna podrška za ukidanje važećeg zakona o vožnji u alkoholisanom stanju. U zakonu, naime, stoji da alko-testu može da se podvrgne samo vozač kod koga postoji osnovana sumnja da je pod dejstvom alkohola. Ideju u potpunosti podržava ministar pravosuđa Rob Nikolson, kao i članovi Udruženja majki protiv pijanih vozača. Oni su prošle godine vladinom komitetu predočili spisak od osam preporuka za strožu kontrolu učesnika u saobraćaju, pri čemu je provera količine alkohola u krvi kod svih ubedljivo najprepo-ručljiviji način za smanjenje broja i posledica saobraćajnih nesreća izazvanih vožnjom u alkoholisanom stanju. Jedino što zameraju je, po rečima Endrua Mareja, to što nema nikakvih naznaka da li će i kada ideja biti pretočena u zakon.

Sat za našu planetu najprihvaćeniji u Kanadi

Povodom ovogodišnje akcije Sat za našu planetu, koja će biti održana u subotu, od 20:30 do 21:30, simbolično gašenje svetla najavili su čelnici u više od 250 kanadskih gradova. Kako kažu zvaničnici iz Svetskog fonda za očuvanje prirode, Kanada će imati najbrojnije učešće među preko 115 prijavljenih zemalja. Ljudi u čitavom svetu će, treću godinu za redom, biti u prilici da pokažu svoju rešenost da se bore protiv klimatskih promena. Inicijativa je započeta u Sidneju, Australija, 2007. godine, da bi već sledeće prerasla u globalni pokret iskazivanja svesti o važnosti potrebe za očuvanjem životne sredine i spreča-vanja klimatskih promena. Džerald Buts, predsednik NjNjF Kanada, nada se da će Sat za našu planetu biti prilika da svako razmisli o onome što može svakodnevno da čini za dobrobit okruženja u kojem živi.

Javorov sirup bolji nego što se mislilo

Američki stručnjak sa Univerziteta Rod Ajlend Navindra Seram potvrdio je da je javorov sirup bolji nego što se do sada verovalo. Na tek završenoj konferenciji američkog Hemijskog društva, on je istakao da je, u jednom od kanadskih nacionalnih obeležja, pronašao ukupno 20 antioksidanata, od toga 13 do sada neotkrivenih. Po Seramovim rečima, zbog svih koji vole javorov sirup važno je istaći da u njemu, sem šećera i kalorija, ima i bioaktivnih fotohemikalija. Tu su pre svega fenolici, sa anti-kancerogenim svojstvima, koja su podstaknuta činjenicom da je kora drveta stalno izložena suncu. On ističe da je prirodni sirup mnogo vredniji od onog koji se prodaje pod komercijalnim imenima, u kojima ima malo ili ni malo prave supstance, što automatski umanjuje i pozitivne efekte po zdravlje. Seram naglašava da je, bez obzira na ustanovljena antibakterijska, antikancerogena i anti-dijabetska svojstva javorovog sirupa, potrebno obaviti dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo kakvi su i koliki pozitivni efekti po zdravlje. Ovo istraživanje, koje je trajalo dve godine, materijalno je potpomogla Federacija proizvođača javorovog sirupa, Ministarstvo za poljoprivredu i Savet za razvoj poljoprivrede u Kvebeku. Predsednik Federacije proizvođača Serž Bolije naglašava da rezultati ovog istraživanja bacaju novo svetlo na dobre strane javorovog sirupa ne samo u gastronomskom, veći i u zdravstvenom pogledu, i doprinose promociji tipičnog kanadskog proizvoda. Bolije je najavio da će u avgustu, na Međunarodnom kongresu hortikulture u Portugaliji, biti dat potpun prikaz rezultata kvebečkog istraživanja o dobrobiti javorovog sirupa po zdravlje. Pominje se da je u njemu prisutna čak i supstanca za koju se zna da stimuliše oslobađanje insulina kroz ćelije pankreasa, što je potencijalno moćno oružje protiv dijabetesa. Ranijim istraživanjima utvrđeno je da javorov sirup sadrži prirodne minerale, poput kalcijuma, magnezijuma, cinka i kalijuma. Njegovu prednost najbolje odražava slikovito poređenje sa maslinovim uljem. Kao što se to ulje, bez obzira što pripada kategoriji masnoća, zbog svojih pozitivnih svojstava preporučuje za upotrebu, tako se iz kategorije zaslađivača preporučuje javorov sirup.

Trendovi u kulinarstvu oslanjaju se na tradicionalno

Moda ne zaobilazi ni ono što se nalazi na jelovnicima, pa su početkom ovog meseca kanadski kuvari objavili ono što je u trendu za ovu godinu. Za nacionalnu Asocijaciju restorana i keteringa (CRFA), istra-živanje je obavio BrendSpark internešenel, na osnovu ankete među šefovima kuhinja. Sudeći po rezultatima, osnovni kriterijumi za ovogodišnje kuvarske trendove su zasnovani na korišćenju lokalno uzgajanih namirnica, koje karakterišu održivost i organsko poreklo, povratku jednostavnim i tradicionalnim načinima pripremanja hrane i sireva, upotrebi mesa životinja odgajanih na tradicionalan način, u dvorištu, raznovrsnosti kroz mezetluke, tapase, kanapee i si-tne kolače, kao i na uvođenju super voća, poput akaija, godžija i mangostena. Što se, pak, tiče nekih budućih trendova u ishrani, kuvari takođe predviđaju da ćemo se sve više vraćati korenima. Oni veruju da će u modu ponovo ući davno zaboravljene žitarice, čak iz antičkog doba, kao što su kamut i spelt, ili biljke amarant i kinoa, ali i neke vrste riba, morski krastavci i meduze, koji se do sada nisu previše koristile u kulinarstvu. Zbog sve učestalijih alergija, insistiraće se sve više na bezglutenskoj kuhinji, čak i na bezglutenskom pivu. Kada se već pominje piće, i alkoholna pića će biti organskog porekla, potpuno bez dodavanja ikakvih veštačkih hemikalija. U Britanskoj Kolumbiji već se proizvodi vino, za koje se garantuje da je napravljeno od grožđa odgajenog na potpuno prirodan način, a da u vinu ima makar 95 odsto zdravih i prirodnih sastojaka. Šefovi takođe tvrde da će sve aktuelnije biti afričke i bliskoistočne kuhinje, ali i tzv. veganski obroci, spravljeni isključivo od namirnica biljnog porekla, gde nema jaja, mleka, čak ni želatina ni meda. Za one koji ne mogu bez mesa, predviđa se da će imati priliku da gustiraju ručno, a ne mašinski sečeno i obrađeno meso. Predsednik Asocijacije Gart Vajt primećuje da je primetno stavljanje težišta na zdravlje, hranljivost i životnu sredinu. On naglašava da je to rezultat ne samo poštovanja multikulturalnih potreba i želja mušterija, već da se može okarakterisati i kao sugerisanje zdravih i inovativnih pristupa ishrani.