SRBIJA

Deklaracijom se osuđuje zločin nad bošnjačkim narodom

Reagovanja na radnu verziju deklaracije o Srebrenici

Patrijarh služio pomen žrtvama NATO bombardovanja

Hodočasnica sa magarcem prolazi kroz Srbiju

Obeležena godišnjica bombardovanja u Gračanici

Ministri dogovorili intenziviranje saradnje u regionu

Međunarodne organizacije spremne da pomognu oko izbeglica

Deklaracijom se osuđuje zločin nad bošnjačkim narodom

Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, navodi se u predlogu deklaracije o Srebrenici koja je razmatrana na sastanku predsednice parlamenta sa šefovima poslaničkih grupa.   Genocid po Međunarodnom sudu pravde Postojanje genocidne namere je, po tužbi BiH protiv SR Jugoslavije, izvan razumne sumnje dokazano jedino u slučaju srebreničkog masakra u julu 1995. godine, zaključile su sudije Međunarodnog suda pravde (MSP). Potvrđujući da su snage bosanskih Srba u Srebrenici počinile genocid, najviši svetski sud nije utvrdio da se odgovornost za taj zločin može pripisati tadašnjoj SR Jugoslaviji. Zaključak suda je da se neposredni izvršioci genocida - uprkos svoj pomoći i podršci koju su dobijali od Beograda - ipak ne mogu smatrati njegovim "organima ili agentima." Po oceni suda nije, takođe, dokazano da je Srbija učestvovala u zaveri da se počini genocid ili bila saučesnik u njemu. Međunarodni sud pravde u februaru 2007. godine je proglasio Srbiju odgovornom zbog propusta da spreči genocid u Srebrenici kao i da kazni ili izruči Tribunalu počinioce tog zločina, a u prvom redu generala Ratka Mladića. MSP, međutim, nije optužio Srbiju za genocid. Od Srbije se zahteva da bez odlaganja, u skladu sa obavezama koje ima po Konvenciji o genocidu, preduzme efektivne korake da kazni počinioce genocida i izruči Tribunalu optužene za taj i druge ratne zločine. Kao što je predsednik Srbije Boris Tadić rekao 26. februara 2007: "Današnja presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu, institucije koja postoji već više od šezdeset godina, veoma je važna za Republiku Srbiju i njene građane, jer je utvrdila da Srbija nije sprovela genocid u Bosni i Hercegovini". U tekstu, u koji su novinari u parlamentu imali uvid, navodi se da Skupština Srbije najoštrije osuđuje i društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija. Parlament Srbije deklaracijom izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ta tragedija. Skupština Srbije, kako se navodi u tekstu deklaracije, pruža punu podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića, radi suđenja pred tim sudom. Kako je predloženo, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve nekadašnje sukobljene strane u BiH, kao i u drugim državama bivše Jugoslavije, da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kako učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni. Prema predlogu deklaracije, Skupština Srbije izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država sa teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih država. Preambula deklaracije poziva se na Ustav Srbije, poštovanje presude Međunarodnog suda pravde donetu u sporu po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore 26. februara 2007. godine, kao i na privrženost duhu i normama univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dopunskih protokola iz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina, genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.

Reagovanja na radnu verziju deklaracije o Srebrenici

Predstavnicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije u sredu je podeljena radna verzija deklaracije o osudi zločina u Srebrenici. Sastanku kolegijuma, tela formiranog novim Zakonom o skupštini, nisu prisustvovali predstavnici Demokratske stranke Srbije (DSS), Srpske napredne stranke (SNS) i Nove Srbije. Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović rekla je da je to radna verzija deklaracije na koju narednih dana poslaničke grupe treba da upute svoje sugestije. Najavila je da će se o tom dokumentu parlament izjašnjavati krajem marta ili početkom aprila, a najavila je i rad na drugoj deklracija kojom bi se osudili svi ratni zločini na prostoru bivše Jugoslavije. Prema njenim rečima, radnu verziju deklaracije uradili su poslanici vladajuće koalicije. Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić, koja se jedina od predstavnika vladajuće koalicije obratila novinarima, rekla je da nije ideja bila da se obe deklaracije usvoje u istom danu upravo da bi obe bile podjednako značajne. Šef poslaničke grupe Srpske radikalne sranke Dragan Todorović rekao je da je za radikale neprihvatljiv bilo kakav dokument o Srebrenici jer, kako je naveo, niko nije dokazao da je tu učinjen genocid. Prema rečima šefa poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, na tom tekstu treba još da se radi i za tu stranku je jako važno definisati događaj u Srebrenici a ne omalovažavati ubistvo 8.000 ljudi niti skrivati se iza presude Međunarodnog suda pravde uz izbegavanje kvalifikacije samog dela. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić rekao je da je za tu stranku neprihvatljiva deklaracija koja osuđuje samo zločin u Srebrenici i naveo da žrtve tog zločina moraju biti posmatrane na isti način kao i druge nevine žrtve na prostoru SFRJ. Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić rekao je da ne isključuje mogućnost da Srpska napredna stranka (SNS) glasa za "neki tekst deklaracije", ali da će SNS, ako dogovor ne bude moguć, predložiti svoj tekst deklaracije o osudi zločina u Srebrenici i drugih zločina. "Ako bismo izbalansirali građanski rat, da osudimo sve zločine u njemu i da apostrofiramo zločin u Srebrenici, ako je to zaista potrebno onda bi takav jedan tekst mogao da bude prihvatljiv i za SNS", rekao je Nikolić novinarima u parlamentu. Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica pozvao je opozicione stranke da ne glasaju za najavljenu deklaraciju o zločinu u Srebrenici. "Pitanje ratnih zločina nije samo političko i pravno nego u osnovi moralno pitanje, a istina je da je upravo srpski narod bio najveća žrtva ratnih zločina u prošlom veku. Naša je obaveza zbog toga da osudimo sve zločine i ne delimo nevine žrtve, kao i da ne učestvujemo u krivotvorenju istorije", navodi se u izjavi Koštunice dostavljenoj agenciji Beta. Koštunica je izrazio očekivanje da "opozicione stranke koje ističu da im je stalo do nacionalnih interesa neće glasati za deklaraciju o Srebrenici, kojom se razdvajaju nevine žrtve po nacionalnoj osnovi". "Zato pozivamo opozicione stranke da odbace ovakvu deklaraciju i ne pruže legitimitet vlastima. Ako vlast hoće po svaku cenu i protivno nacionalnim interesima da usvoji deklaraciju o Srebrenici, onda je važno da bude potpuno jasno da je to deklaracija iza koje stoji samo vlast", naveo je predsednik DSS.

Patrijarh služio pomen žrtvama NATO bombardovanja

Patrijarh Irinej služio je u sredu, 24. marta, u Beogradu u Crvki Svetog Marka parastos poginulim u NATO bombardovanju 1999. godine, za koje je rekao da su stradali samo zato što su pripadali srpskom narodu. "Jedina im je krivica bila što su pripadali srpskom pravoslavnom narodu. To je bila njihova krivica i zato su postradali, a časno su branili svoje ime i obraz po ugledu na svoje pretke ...", kazao je patrijarh nakon pomena "mnogobrojnim nevinim ljudima, ženama, deci i vojnicima" stradalim tokom 78 dana NATO bombardovanja. "Od tih bezumnih ljudi u bezumnom vremenu stradao je jedan narod koji je iznad svega cenio slobodu, kome je sloboda često više od hleba", rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh je podsetio da su sve te nevine žrtve postradale na braniku svoje otadžbine, okrenuti svojoj domovini, domu i svetinjama. "Oni koji se predstavljaju najkulturnijim delom naroda, oni iz obezbožene Evrope i Amerike poslali su nam, kako kažu, jednog anđela, anđela koga mi zovemo pravim imenom - đavo, poslali su nam neželjeni poklon - bombe, koje su razorile naše domove, svetinje i iznad svega odnele mnogobrojne živote", kazao je patrijarh i izrazio zaljenje što se ni danas ne zna njihov tačan broj. Prema njegovim rečima, jedina uteha i nada nam je to što će svi ti "slinici i moćnici koji kroje kapu svima osim sebi", odgovarati pred Bogom. "Neka ih gospod pita, a pitaće ih kao i sve zločince ovog sveta šta su radili i kako su radili. Neka Bogu daju odgovor to je naša jedina uteha što niko neće ostati bez suda onoga pravednog - božjeg", poručio je patrijarh Irinej. Pomenu su pored nešto više od dve stotine građana pisustvovali i ruski ambasador Aleksandar Konuzin, ministar vera Bogoljub Šijaković, kao i njegov bivši kolega Radomir Naumov.

Hodočasnica sa magarcem prolazi kroz Srbiju

Francuskinja Stefani Melar (20) juče i danas prolazi kroz kruševački kraj na svom hodočasničkom putu, u pratnji magarca "Lešnika", do Jerusalima. Neobična pojava mlade hodočasnice, koja inspirisana predanjem o Isusovom ulasku u Jerusalim na magarcu, putuje sporednim putevima sa svom četvoronožnim saputnikom "Lešnikom", izazvala je veliku pažnju meštana kruševačkog kraja. "Vaši ljudi su veoma gostoljubivi, nude mi hranu, prenoćište. Sviđa mi se Srbija, volela bih da za ovo kratko vreme upoznam vašu zemlju, vaše ljude, njihovu veru. Želim da ih motivišem da razmisle o svojoj veri, koliko je ona jaka", rekla je Melarova novinarima. Na neobično hodočašće Melarova je krenula krajem decembra iz okoline Pariza, a preko Italije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine stigla je u Srbiju. U ukoliko sve bude teklo po planu, u Jerusalim će stići u avgustu. Da bi taj plan ostvarila, dnevno mora da pređe više od 20 kilometara i zato sa novinarima razgovara hodajući bez prestanka. "Za put počela sam da se pripremam pre godinu dana, imam kartu svake zemlje kroz koju prolazim, a unapred sam izračunala koliko mi je potrebno da stignem do Jerusalima. Ostalo mi je još pet meseci", kaže buduća lekarka, koju je porodica na hodočašće ispratila sa blagoslovom i verom da će joj Bog na putu pomoći. Iako je noćila i po planinama, pod malim šatorom tokom zime, Stefani se, kako kaže, oseća potpuno bezbedno, ubeđena da će je vera sačuvati, a da su molitve njena najjača odbrana od svih opasnosti. "Nisam uplašena, mislim da svuda ima dobrih ljudi. Volim ljude, jer Bog je pun ljubavi prema svim ljudima i svim stvorenjima. Do sada sam sretala mnoge ljude, ne smetaju mi ni loše vreme, ni sneg, ni kiša, ali mi pomalo smeta znatiželja", otkriva hodočasnica. Za nju je hodočašće jedini cilj, a znaće "na kraju puta šta je Bog želeo" od nje.

Obeležena godišnjica bombardovanja u Gračanici

Osvećenjem velikog krsta na budućem spomen-obeležju i pomenom koje su služili vladike Atanasije i Teodosije u Gračanici je u sredu, 24. marta, obeležena 11. godišnjica od bombardovanja Srbije. Manifestaciji je ispred Doma kulture u Gračanici, gde će biti podignuto spomen-obeležje, prisustvovalo više stotina Srba. Vladika Atanasije, privremeni administrator Eparhije raško-prizrenske, rekao je okupljenima da se ne slaže sa tvrdnjama "usijanih srpskih glava školovanih na Zapadu" da Srbi neguju kult mrtvih. Prema njegovim rečima, Srbi su narod kulta živih. "Poštujemo, sahranjujemo, pominjemo, služimo službu i sećamo se svojih preminulih i postradalih zato što verujemo da su živi. Srpski narod je narod kulta živih", rekao je vladika Atanasije posle pomena poginulim u bombardovanju 1999. godine i kasnijim napadima Albanaca. Vladika Artemije je žestoko kritikovao one koji su odlučili da bombarduju Srbiju. "Zlikovci i zločinci, oni koji se podsmevaju sa imenom Božjim, pa ga pišu na dolaru. Oni koji se podsmevaju sa anđelima pa nazivaju zločinački teror, bombardovanje jednog nedužnog naroda milosrdnim anđelom. Kakva ironija tih ljudi. Čekamo da vidimo njihov kraj. Da ne prizivamo mi osvetu, osveta je Gospodnja i to je njegova poslednja reč", rekao je episkop Vladika Atanasije je kazao da su poginuli u bombardovanju 1999. godine mučenici jer su ubijani "u kolevkama, u autobusima, na njivama, na žetvama, na putevima, u domovima, bolnicama, u vozovima i na drugim mestima". Dodao je da niko ne brine o kidnapovanima, nestalima, o onima čijim se organima trgovalo. "Taj produkt civilizacije koja nas je bombardovala je strašan i porazan", rekao je vladika Atanasije. Nebojša Nikolić, predsednik opštine Priština izmeštene u Gračanicu kazao je da su Srbi bombardovani 1999. godine, iako su u svojoj istoriji sa saveznicima vodili borbe protiv osvajača i hegemonista. "U agresiji NATO snaga tokom tih 78 dana bombardovanja stradalo je stotine civila, kao i hiljadu branilaca. Posle rata su organizovane bande Albanaca ubijale naše sunarodnike. Na stotine naših ljudi je ubijeno i oteto, a mnogima od njih ni danas nema nikakvog traga", rekao je Nikolić. Prema njegovim rečima, podizanjem spomen-obeležja u Gračanici biće iskazano žaljenje i za svim nevinim žrtvama koje su imali Albanci i pripadnici svih drugih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji. Predsednica Udruženja nestalih sa Kosova i Metohije Verica Tomanović rekla je da porodice nestalih još tragaju za više od 532 osobe. Tomanović je dodala da je neprihvatljivo da u 21.veku, kada tehnologija i nauka otkrivaju sve tajne, "jedino niko nije poželeo da sazna mračne tajne nasilno odvedenih, ilegalno zatočenih, mučenih, tajno držanih, ubijanih i skrivanih žrtava".

Međunarodne organizacije spremne da pomognu oko izbeglica

Predstavnici UNHCR-a, Evropske unije, OEBS-a i Saveta Evrope izrazilu su juče u Beogradu spremnost da pomognu svim državama regiona jugoistočne Evrope u konačnom rešavanju problema izbeglica i raseljenih lica. Predstavnik UNHCR Volker Tirk rekao je da u regionu i dalje imao oko 250.000 izbeglih za koje treba što pre naći održivo rešenje. On je podsetio da je UNHCR svoju kancelariju u bivšoj Jugoslaviji otvorio još 1976. godine, a da je sa državama regionu intezivirao saradnju tokom 1990-ih kada se i pojavio problem izbeglih i raseljenih. Tirk je na međunarodnoj konferenciji posvećenoj rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica s područja bivše Jugoslavije, koja se održava u Skupštini Srbije, rekao da su UNHCR i druge međunarodne organizacije spremne da pruže potrebnu finansijsku pomoć. "Prošlo je skoro dve decenije od sukoba (u bivšoj Jugoslaviji). Generacije dece odrasle su u izbeglištvu. Vreme je da se ovo pitanje zatvori", rekao je Tirk i pozvao zemlje regiona da inteziviraju saradnju. Andris Kesteris iz Generalnog direktorata za proširenje EU rekao je da od učesnika konferencije niko ne očekuje da danas reše sve probleme koje postoje u vezi sa izbeglicama, ali da bi dobar korak bio da se za početak svi slože oko toga da problemi postoje. Kestris je naglasio da je EU spremna da, zajedno sa drugim organizacijama, pruži finansijsku pomoć radnim grupama koje se bave problemima izbeglih i raseljenih. Direktor Centra za prevencije sukoba u OEBS-u Herbert Salber ohrabrio je zemlje regiona da se politički ujedine oko rešavanja jednog od ključnih problema koji je ostao kao nasleđe iz prošlosti - pitanja izbeglica i raseljenih. Salber je podvukao da su Srbija, Hrvatska, Crna Gora i BiH u prethodnim godinama učinile značajan napredak po tom pitanju, "ali da još uvek jedan broj izbeglica čeka na rešenje njihovih problema". On je pozvao vlade tih država da ulože dodatne napore kako bi se preostali slučajevi što pre rešili i ukazao na značaj tehničke saradnje - posebno kada se radi o prikupljanju statističkih podataka. Salber je podvukao da se donošenjem bitnih odluka sa skupa šalje i jasan politički signal da postoji spremnost država regiona da se to pitanje u potpunosti reši. Učesnicima skupa obratio se i specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope Konstantin Jerekostopulos. On je podsetio da je ta organizacija svojim rezolucijama više puta naglasila važnost garantovanja imovine svim ljudima i naglasio da zaplena imovine predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava. Konferencija u Skupštini Srbije nastavljena je panel diskusijama koje su zatvorene za medije. Najavljeno je da će posle podne biti usvojeno i zajedničko saopštenje učesnika skupa.

Ministri dogovorili intenziviranje saradnje u regionu

Šefovi diplomatija BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije dogovorili su se juče u Beogradu da intenziviraju saradnju u cilju rešavanja problema izbeglica i raseljenih pošto nisu rešeni ni u jednoj od tih država. U zajedničkom saopštenju nakon konferencije u Beogradu piše da su se šefovi diplomatija BiH Sven Alkalaj, Hrvatske Gordan Jandroković, Crne Gore Milan Roćen i Srbije Vuk Jeremić dogovorili da regionalna pregledna konferencija bude održana početkom 2011. godine. Najavljene su dalje konsultacije sa međunarodnom zajednicom u cilju organizovanja, u roku od devet meseci, međunarodne donatorske konferencije radi pomoći u procesima povratka ili lokalne integracije izbeglica i interno raseljenih, zatvaranja kolektivnih centara i pomoći najugroženijima. Ministri su, dodaje se u saopštenju, konstatovali da problem izbeglih i interno raseljenih lica ni u jednoj od tih država nije u potpunosti rešen i da je neophodno intenzivirati regionalnu saradnju u cilju postizanja pravičnog, sveobuhvatnog i trajnog rešenja. Oni su se dogovorili da se u narednom periodu intenzivira saradnja kroz nadležne nacionalne stručne službe koje će se sastajati dva puta godišnje, a po potrebi i češće. Šefovi diplomatija su se složili i da je prioritetno neophodno rešavati problem zbrinjavanja i pomoći izbeglica i interno raseljenih lica koja i dalje borave u kolektivnim centrima kao i lica koja su u posebno teškom socijalnom položaju. "Istovremeno, saglasili su se da je nužno sprovesti do kraja i učiniti transparentnijim, postojeće programe u svim zemljama u procesu povratka ili lokalne integracije i uvesti mehanizme koji bi imali vremenske rokove i merljive ciljeve", dodaje se u saopštenju. Ministri su ocenili da bi to doprinelo daljem unapređenju dobrosusedskih odnosa i stabilnosti regiona, kao i uzajamnoj podršci u procesu evropskih integracija. Ministri su "potvrdili poštovanje, uživanje i pristup pravima za sva lica koja su izbegla bez obzira na trenutni status bez obzira na njihovu odluku o povratku ili lokalnu integraciju, u skladu sa međunarodnim standardima", piše dalje u saopštenju. Posebno su reafirmisana i načela sadržana u Sarajevskoj deklaraciji usvojenoj u januaru 2005. godine koja, kako se podseća, podrazumeva uvažavanje prava izbeglih na pojedinačne odluke o zemlji stalnog boravka u smislu povratka ili lokalne integracije i nesmetan pristup pripadajućim pravima. U Beogradu je danas održana međunarodna konferencija "Trajna rešenja za izbegla i interno raseljena lica - saradnja država regiona" pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Na konferenciji su, pored ministara, učestvovali i predstavnici Evropske unije, Visokog komesarijata UN za izbeglice, OEBS-a i Saveta Evrope.