SVET

Uvođenje posebnog poreza za javne kuće

Katolički sveštenik zlostavljao 200 gluvih dečaka a Vatikan zataškavao istinu

Kanađani se potpuno povlače iz BiH

Nove pretnje Bin Ladena

Za Dan pobede i Staljin možda u Moskvi

Vlasniku kofišopa kazna 10 miliona evra zbog marihuane

Uvođenje posebnog poreza za javne kuće

Veći broj nemačkih gradova i opština čije su kase sve praznije planira da uvede poseban porez za javne kuće i prostitutke. Prema navodima medija koji su ovu planiranu dadžbinu već nazvali "seks-porezom", planovi za ovu poresku promenu već se prave u Dortmundu, Duisburgu, Esenu, Oberhausenu, Gladbeku i nizu manjih gradova. Vlastima u saveznoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji već su iz više komunalnih uprava stigli zahtevi da odobri uvođenje ovog poreza. Nemački gradovi i opštine su prošle godine imali budžetski deficit od 7,1 milijarde evra. Poreski prihodi komuna su pak u 2009. opali za 11,4 odsto na 62,4 milijarde evra. Gradovima je "primer za ugled" Keln koji je pažnju medija širom sveta izazvao kada je još 2004. godine uveo "seks-porez". Vlasnici javnih kuća dužni su da plate paušal od tri evra za svakih 10 kvadratnih metara prostorija koje koristi. Žene u javnim kućama plaćaju oko 150 evra mesečno poreskim vlastima. Mediji navode da je u Severnoj Rajni-Vestfaliji "već pala politička odluka" o "seks-porezu" i da će ministar unutrašnjih poslova ove federalne jedinice gradovima odobriti njegovo uvođenje. Pri tome gradske vlasti u Dortmundu razmatraju čak i mogućnost uvođenja posebnog poreza za uličnu prostituciju i da obavežu žene koje ovako zarađuju za život da dnevno plaćaju "doprinos" od 15 evra. U Konferenciji nemačkih gradova nisu svi uvereni da ovakve mere ozbiljno mogu da ublaže finansijsku krizu. Jer, "seks-porez" spada u Nemačkoj u takozvane bagatelne poreze kao što su porez na pse ili porez na zabavu koji plaćaju diskoteke, bioskopi ili vlasnici hala sa automatima za igru. Prema navodima Konferencije, ovi porezi su 2008. iznosili tek 0,8 odsto ukupnih poreskih prihoda nemačkih komuna. Deo političara još upozorava da će možda "stradati imidž gradova koji se odluče da uvedu seks-porez" jer će u javnosti dugo biti dovođeni u vezu pre svega sa ovom spornom dažbinom.

Katolički sveštenik zlostavljao 200 dečaka

Vatikan je , tvrdeći da je u toku kampanja blaćenja pape Benedikta Šesnaestog, oštro branio svoju odluku da ne raščini jednog američkog sveštenika, optuženog za seksualno zlostavljanje 200 gluvih dečaka u državi Viskonsin. Crkvena dokumentacija potvrđuje da su polovinom 1990-ih godina dva biskupa iz Viskonsina pozvala Vatikan kojim je tada upravljao kadrinal Jozef Racinger - sadašnji papa, da održe crkveno suđenje svešteniku Loresnu Merfiju. Ta dvojica biskupa su tada potvrdila da bi crkveno suđenje bilo zakasnelo jer su dečaci zlostavljani godinama pre toga, ali su ukazala da suđenje ipak traže jer to od crkve zahteva zajednica gluvih u Milvokiju. Uprkos obimnim i teškim dokazima protiv sveštenika Merfija, Racingerov zamenik je tada odlučio da se sekusalno zlostavljanje dečaka dogodilo previše davno i da je dovoljno da se sveštenik Merfi, u poodmakloj starosti, pokaje i da više ne napušta svoju diocezu. Taj Racingerov zamenik, kardinal Tarcisio Bertone - sada državni sekretar Vatikana, naredio je prekid postupka za crkveno suđenje Merfiju. Izveštaj koji je o tom davnom događaju objavio "Njujork tajms", zaoštrio je skandal o tome kako Vatikan i papa Benedikt postupaju sa nizom izveštaja o tome da sveštenici godinama siluju decu. Grupa Amerikanaca koji kažu da su ih sveštenici seksualno zlostavljali kada su bili deca, održala je konferenciju za štampu kraj samog sedišta katoličke crkve, na Trgu Svetog Petra u Rimu, osudila Benediktovo postupanje i novinarima podelila kopije crkvene dokumentacije o svom slučaju. Italijanska policija je potom privela i dva ipo sata zadržala četvoricu Amerikanaca kojima je zapretila i suđenjem jer nisu imali dozvolu za održavan je konferencije za štampu. Oni koji kažu da su ih silovali sveštenici, smatraju da papa pokušava da zataška taj slučaj jer je i sam za njega bio odgovoran. Vatikan to demantuje preko svog dnevnog lista "Oservatore Romano" i uzvraća ocenom da oni koji tvrde da su ih sveštenici silovali, žele samo da naude papi. Predstavnik Vatikana za štampu Federiko Lombardi je izdao saopštenje u kojem ukazuje da je Merfijev slučaj stigao u Rim tek 1996, 20-tak godina pošto se saznalo za tvrdnje o silovanju, a da je Merfi umro 1998, te crkva nije ni mogla ništa učiniti protiv njega. Lombardi je ukazao i da je američka policija svojevremeno istraživala optužbe protiv Merfija i odlučila da ne podnese prijavu.

Kanađani se potpuno povlače iz BiH

Kanadske oružane snage potpuno se povlače iz Bosne i Hercegovine, najavljeno je u Otavi. Kanada će povući i poslednjih šest oficira koji su u okviru operacije "Bronza" radili u sastavu NATO-a u BiH, a povodom toga će u ponedeljak, 29. marta, u glavnom štabu u Sarajevu Kanađani prirediti prigodnu svečanost. Operacija "Bronza" otpočela je decembra 2004. godine i poslednja je u nizu kanadskih misija u Bosni i Hercegovini. Njen osnovni cilj je pomaganje u reformi odbrane, reintegraciji ratnih veterana u civilno društvo i priključenju BiH programu "Partnerstvo za mir". Štab NATO u Sarajevu takođe obavlja zadatke anti-terorističkog karaktera, pruža podršku Tribunalu za ratne zločine u Hagu u vezi sa osobama optuženim za ratne zločine i razmenjuje obaveštajne podatke. Kanadske oružane snage aktivne su na Balkanu još od septembra 1991. godine. Brojne trupe raspoređene su u BiH od februara 1992. u sastavu Unprofor čiji je komandant glavnog štaba, a potom komandant Sektora Sarajevo tokom 1992. godine bio general Luis Mekenzi, jedan od najpoznatijih mirovnjaka u kanadskoj istoriji. Usledile su mirovne operacije IFOR i SFOR u kojima su Kanađani takođe imali brojno i vidno učesće. Oni su pomagali ne samo u očuvanju mira, već i u posleratnoj društvenoj i infrastrukturnoj obnovi. Od 1992. više od 40.000 Kanađana služilo je u Bosni i Hercegovini, a 23 pripadnika kanadskih mirovnih snaga je poginulo u BiH.

Nove pretnje Bin Ladena

Vođa terorističke mreže Al Kaida Osama bin Laden zapretio je da će biti ubijeni svi Amerikanci koje su njegovi ljudi zarobili, ako glavni optuženi za napade od 11. septembra 2001. u SAD budu osuđeni na smrt. U audio poruci koju juče objavljuje katarska televizija Al Džazira, Bin Laden navodi da predsednik SAD Barak Obama "nastavlja politiku svojih prethodnika" posebno u Avganistanu i osuđuje spremnost Bele kuće da "pogubi heroje". "Na dan kada SAD donesu takvu odluku, doneće i odluku o pogubljenju svih Amerikanaca koje smo zarobili", upozorio je Bin Laden. Halid Šeik Mohamed, samoproklamovani glavni organizator napada u SAD 11. septembra 2001. u kojima je poginulo gotovo 3.000 ljudi, i još četvorica optuženih još čekaju suđenje.

Za Dan pobede i Staljin možda u Moskvi

Za proslavu 65. godišnjice pobede nad fašizmom ulice Moskve ukrašavaće možda i plakati sa likom Josifa Visa-rionoviča Staljina. Prvi put posle više decenija Staljin će osvanuti u Moskvi, ako gradonačelnik Jurij Lužkov ne odustane od toga da posluša veterane koji tvrde da su "bez obzira na sve za objektivnu istoriju". "Veterani Moskve osuđuju represiju, ali pri tom pozitivno ocenjuju rezultate dostignute pod rukovodstvom Staljina", objašnjava šef gradskih veterana Vladimir Dolgih. Moskovski gradonačelnik je odgovorio da on nije simpatizer Staljina, ali da smatra da treba da budu pomenuti svi koji su rukovodili državom, uz ukazivanje na njihovu ulogu u istoriji rata. Njegova izjava ponovo je rasplamasala tinjajuće rasprave u ruskom društvu oko uloge Staljina u istoriji zemlje i u Drugom svetskom ratu, pri tom i u partijama različitih boja i kod nevladinih organizacija. Predsednik Dume i član rukovodstva vladajuće Jedinstvene Rusije Boris Grizlov kaže da je u ratu pobedio narod, a ne Staljin. Zamenik šefa poslničke grupe te partije Valerij Rjazanski takođe insistira na tome da je reč o pobedi sovjetskog naroda. "U ove praznične dane ne bih stavljao akcenat na ulogu Staljina u represijama i izgradnji sistema gulag", kaže on. Lider opozicione liberalne partije Jabloko Sergej Mitrohin uputio je predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu pismo u kome upozorava da bi plakati sa Staljinovim likom samo doveli do raskola, jer se zna da ima i pristalica i protivnika Staljina, pa i među veteranima. Nevladina organizacija Memorijal obećala je da će za praznične dane ukrasiti grad štandovima na kojima će biti opisane staljinističke represije. Bez obzira na takve reakcije, nadležni gradski organi najavili su da će postaviti najmanje deset štandova sa Staljinovim likom. Uskoro će, kako je najavljeno, biti održan konkurs za pripremu i izradu prazničnih obeležja. Planove gradskih vlasti pomutio je, međutim, sam Kremlj, koji i organizuje obezeležavanje godišnjice. Predsednik organizacionog komiteta za pripremu obeležavanja 65. godišnjice pobede nad fašizmom Viktor Hrekov kazao je da se postavljanje Staljinovih plakata uopšte ne planira i da za to nisu pripremljena federalna sredstva. "To se tiče bilo koje fotografije, video i reklamne produkcije. Organizacioni komitet je odlučno protiv toga. Portreti Staljina se nisu pojavljivali čak ni na obeležavanjima Dana pobede u sovjetsko doba", rekao je izvor iz tog komiteta. On je ukazao da ovu "preporuku" treba da uvaže lokalne vlasti koje će ukrašavati gradove u vreme praznika, te da u organizacionom komitetu čak i ne pomišljaju da bi neko mogao da se ogluši. Moskovske gradske vlasti se, međutim, za sada nisu oglasile povodom "preporuke". Ona, naravno, nema obavezujući, pravni karakter za lokalne vlasti, ali bi gradonačelnik Moskve mogao imati političke posledice. Njegova upornost samo bi dolila ulje na vatru u ne baš jednostavnim odnosima sa Kremljom. Skandal oko Staljinovih portreta inspirisao je sociologe da se pozabave pitanjem kako se danas građani odnose prema njegovom liku i delu. Anketa Levada centra je pokazala da je 38 odsto "duboko ravnodušno", dok je pre deset godina takvih bilo 12 odsto. Sa poštovanjem se prema Staljinu odnosi 23 odsto ispitanika, dok ih je 2001. godine bilo 27 odsto. Simpatije prema Staljinu gaji sedam odsto anketiranih, kao i pre deset godina. A onih koji su Staljinom "oduševljeni" danas je svega dva odsto, upola manje nego pre jednu deceniju. Zorana Bojić, Moskva

Vlasniku kofišopa kazna 10 miliona evra zbog marihuane

Vlasnik najvećeg kofi šopa u Holandiji osuđen je u Midelburgu na kaznu od 10 miliona evra zbog kršenja zakona o narkoticima. "Vlasnik 'Čekpointa' osuđen je da nadoknadi državi malu sumu od 10 miliona evra od novca do kojeg je došao na nezakonit način", saopštio je sud. Tužilaštvo je zatražilo novčanu kaznu od 28 miliona evra i 18 meseci zatvora za Medija Vilemsena (58), vlasnika kofišopa u mestu Ternezenu, na granici sa Belgijom. Sud je ocenio da se kofišop bez pomoći lokalne zajednice nikada ne bi mogao toliko razviti pošto je imao dve do tri hiljade mušterija dnevno. Policija je 2007. i 2008. zaplenila više od 200 kilograma kanabisa u tom kofišopu i okolnim zgradama, dok je dozvoljeno imati zalihe od samo 500 grama. Glavne mušterije "Čekpointa" do maja 2008. kada je zatvoren, bile su Belgijanci i Francuzi. Kofišopovi su kafei u kojima je dozvoljeno prodavanje i konzumiranje marihuane.