KANADA

Da li Mišel Žan ostaje guvernerka?

Nagrađeni za doprinos zajednici

Džoani Rošet među najuticajnim ličnostima u svetu

Predložen zakon protiv zara u Kvebeku

Od zločina i kazne do pomilovanja

Komšije nisu znali da su braća

Kontejner rešava stambeno pitanje

Da li Mišel Žan ostaje guvernerka?

Iako to nije i zvanično potvrđeno, već se nagoveštava da je premijer Stiven Harper odlučio da ne produži mandat Mišel Žan na mestu generalnog guvernera i da je u potrazi za novom osobom koja će biti ceremonijalni predstavnik britanske kraljice u Kanadi. Ovih dana građani su u anketama iznosili svoj sud o tome kako se Mišel Žan nosila sa svojom ulogom. Skoro tri petine smatra da je ona pogodna osoba za funkciju na kojoj se nalazi već gotovo pet godina, a preko dve petine kaže da bi ona trebalo da nastavi to da radi, jer ima neophodan stil i gracioznost kojom pleni. Većini prethodnih generalnih guvernera produžavan je mandat makar još za godinu dana. Upućeni procenjuju da je, i pored na izgled dobrih odnosa između premijera Harpera i guvernerke Žan, jedna od njenih najvećih 'mana' to što je na funkciju došla u vreme Harperovog prethodnika, liberala Pola Martina. Na listi mogućih predloga za naslednika Mišel Žan najbolje je prošao Rik Hensen, sportista u kolicima, koji se već 25 godina zalaže olakša život osobama sa povredom kičme. Polovina anketiranih veruje da bi on bio dobar ili veoma dobar izbor za generalnog guvernera. No, po nekim izvorima, Hensen naglašava da nije zainteresovan za tu ponudu. Među eventualnim, potencijalnim, kandidatima našli su se i Džon de Čestlejn, nekadašnji ministar odbrane i ambasador u SAD, i nacionalni lider Inuita Meri Sajmon, za koje 36, odnosno 31 odsto građana veruje da bi bili dostojni guvernerske funkcije.

Nagrađeni za doprinos zajednici

Među ovogodišnjim nosiocima najvišeg državnog priznanja, Ordena reda Kanade, nalaze se 43 osobe koje se ističu svojim životom, delom i doprinosom zajednici. Među njima je i Klara Hjuz, jedna od retkih sportista osvajača medalja na Zimskim i Letnjim olimpijskim igrama, ali i humanitarac iz organizacije Pravo na igru, koja približava sport deci u zemljama u razvoju. Od sportista tu je još i Vili O'Ri, prvi crni hokejaš u NHL ligi. Tu su, potom, i Beri Strejer, jedan od najzaslužnijih za pisanje Povelje o pravima i slobodama, dečji pisac i promoter pismenosti Dejvid Bušar, Fred Karmajkl, prvi pilot iz redova starosedelačkog stanovništva, Mark Kilburger, jedan od osnivača mreže Oslobodite decu i organizacije Ja za nas za osnaživanje i unapređivanje dečjih prava i etike življenja, Henri Redžir, profesor Univerziteta u Torontu i neumorni borac za zaštitu Velikih jezera, da pomenemo samo neke. Najviši stepen Reda Kanade dobio je Majkl Bestareč, za svoj izuzetan doprinos u zaštiti jezičkih prava manjinskih zajednica. Priznanje je uvedeno 1967. godine, povodom stogodišnjice Kanade, a dodeljuje se pojedincima za izuzetno ukupno životno delo, posvećenost zajednici i službu narodu u svim segmentima društva. Do sada je oko pet hiljada pojedinaca dobilo ovo visoko priznanje. I pored razlika u oblastima delovanja, svima je zajedničko da su obogatili živote drugih i društva u celini. Moto Reda Kanade je Desiderantes meliorem patriam, Oni zaslužuju bolju zemlju. Njeno Veličanstvo kraljica Elizabeta je suveren Reda, a generalna guvernerka Mišel Žan je kancelar i prvi član Reda.

Džoani Rošet među najuticajnim ličnostima u svetu

Bronzana devojka u umetničkom klizanju na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru, Džoani Rošet, ne samo da je uvršćena je u preliminarnu listu od sto najuticajnijih osoba u 2010. godini, po izboru magazina Tajm, već ulazi i u prvih dvadeset. Sedma godišnja lista biće objavljena u maju. Rošetova je pobudila emocije kod ljudi kada je svoj lični, veliki emotivni gubitak, iznenadnu smrt majke, posle svega dva dana pretočila u snagu, iz sebe izvukla maksimum na ledu i osvojila treće mesto na Olimpijadi. Ljudi to očigledno nisu zaboravili, jer je ona dobila više od jedanaest hiljada glasova i od 200 ponuđenih imena, plasirala se na 20. mesto, ispred Mišel Obame, Opre Vinfri, Rodžera Federera, Kristijana Ronalda, najpoznatijeg golfera Tajgera Vudsa i mnogih drugih poznatih ličnosti. Na prvoj poziciji nalazi se Lejdi Gaga, sa više nego ubedljivom prednošću. Drugo mesto pripada klizačici Ju-Na Kim iz Južne Koreje, koja je u Vankuveru osvojila zlatnu medalju. Tajm ističe da je Rošetova osvojila, ali i inspirisala sve svojom hrabrošću, gracioznošću i snagom. Rošetova je, u svojoj izjavi za Kanvest servis za vesti, rekla da je i dalje iznenađuje koliko je njena priča dirnula ljude širom sveta. "Mene smiruje i teši to što ljude inspiriše ono što se meni desilo. Drago mi je ako to može da im pomogne kada im je teško i da im da snagu da nastave dalje, kao što i ja radim", ističe Rošetova.

Predložen zakon protiv zara u Kvebeku

U Kvebeku je predložen zakon po kojem muslimanke pod zarom ne mogu da dobiju, ali ni da pružaju usluge u javnom sektoru. To podrazumeva da one, ukoliko su zabrađene, ne bi mogle ubuduće da zatraže lekarsku pomoć, ili da pohađaju nastavu na univerzitetu. Kod žena pokrivenih zarom vide se jedino oči. Premijer Šarest insistira da je princip jasan i da se može obrazložiti u par reči - otkriveno lice je uslov za identifikaciju, bezbednost i komunikaciju. On, pri tom, ni u kom slučaju ne osporava pravo na nošenje ostalih verskih simbola, poput krstova, marama ili kapuljača. Protivnici predloga ovog novog zakona smatraju da će se uskraćivanjem ostvarivanja osnovnih ljudskih prava otežati integracija muslimanki u kvebečko društvo, a dovode u pitanje uopšte i njihovo dalje useljavanje u provinciju. Salam Elmenjavi, predsednik Muslimanskog saveta Montreala, primećuje da predlog kao da je specijalno usmeren ka muslimanima, jer u provinciji žene već moraju da otkriju lice za vozačku dozvolu, zdravstvenu karticu i prilikom glasanja. U provinciji će biti održane javne rasprave o ovom zakonskom predlogu. Po nekim podacima, u Kvebeku manje od 25 žena nosi zar, a njih deset se prošle godine javilo lekaru. Za razliku od Kvebeka, u Ontariju je mnogo liberalniji stav prema zabrađenim ženama. One u regionu Toronto mogu da se sli-kaju za dokumenta u posebnoj prostoriji, pred službenicom, a kod lekara da odu posle radnog vremena. Najavljuje se da će uskoro to biti moguće u čitavoj provinciji.

Od zločina i kazne do pomilovanja

Mnogo gnevnih komentara u javnosti izazvalo je saznanje da je dat oprost Grejemu Džejmsu, bivšem hokejaškom treneru juniora, koji je bio u zatvoru zbog dugoogodišnjeg seksualnog iskorišćavanja svoja dva pulena. Džejms je proglašen krivim 1997. godine, a 2007. su mu oproštena krivična dela. Podatak o oprostu izašao je videlo kada je nedavno još jedan bivši igrač, sada advokat, izneo tvrdnju da ga je trener Džejms seksualno iskorišćavao. Kako se navodi, nije poznato gde je sada Džejms. Najglasniji u negodovanju su oni koji insistiraju da bi proces davanja oprosta trebalo da bude javniji, moguće i selektivniji, i da do njega ne dolazi automatski, posle određenog broja godina. Ovaj konkretni slučaj, naime. ukazuje da počinilac može sebi da obezbedi prošlost bez mrlja i novi život, ukoliko samo promeni ime, što mu zakon dozvoljava. Jedino u Britanskoj Kolumbiji i Alberti se kod promene imena uzima otisak prsta, u ostalim provi-ncijama ne. Tako ispada da niko ne može da ih poveže sa kriminalom sve dok, eventualno, ne dođu u neki novi sukob sa zakonom. Lakša krivična dela, poput krađe u prodavnici, pogotovu u tinejdžerskom dobu, nikako ne bi trebalo da zauvek prate osobu koja je to jednom učinila i da joj prave smetnje u daljem vraćanju na pravi put. Priča o slučaju trenera Džejmsa stigao je i do kabineta premijera Harpera, koji sada zahteva da Savet za pomilovanje obrazloži zašto je dao oprost. Portparol premijera Harpera Dimitri Soudas kaže da je Savet nezavisno telo, ali naglašava da je odluka doneta bez znanja i odobrenja vlade. Podaci pokazuju da je Džejms bio jedan od skoro 14.748 Kanađana kojima je u 2006/07. godini dat oprost, dok su odbijene svega 103 molbe, dok je 2008/09. godine broj zahteva poveća gotovo tri puta. Predstavnici Saveta su objasnili da ne mogu da odbiju oprost na osnovu prirode zločina. Federalna vlada namerava da uvede izmene u postupak, kako bi se sprečilo da počinioci teških zločina, poput silovatelja ili pedofila, dobiju oprost.

Komšije nisu znali da su braća

Život ponekad baš ume da uredi stvari tako da sve izgleda kao deo Riplijeve rubrike Verovali ili ne. Upravo to se dogodilo rođenoj braći Stivenu Gusniju, 29, i Tomiju Larkinu, 30, iz Kuks Harbura. Oni su još kao sasvim mali dati na usvajanje, a pre nekoliko godina obojica su poželeli da saznaju nešto više o svojim biološkim korenima. Osnovni razlog za traganje, i jednom i drugom, bio je medicinske prirode. Na njihovo nemalo iznenađenje, u agenciji za usvajanje saznali su da ne samo da žive u istoj provinciji i gradu, već i da im je adresa ista, samo sa brojevima sa suprotnih strana iste ulice - gotovo su komšije. Tu se ne završava spisak podudarnosti koje su otkrili pri svom nedavnom prvom zvaničnom susretu. (To treba baš tako na glasiti, jer su se kao komšije oni već znali iz viđenja.) Obojica su odmalena znala da su usvojeni i obojica su imala, u tim porodicama, i mlađu sestru, takođe usvojenu. Odrasli su u susednim selima, obojica vole da borave u prirodi, da voze motorne sanke, i jedan i drugi uspešno su se bavili hokejom. Gusni je vozač kamiona, što je bio i Larkin sve dok nije završio za automehaničara. Gusni naglašava da mu je najdraže što je dobio i bratanicu, koja ga već oslovljava kao strica. Novopronađena braća planiraju da nastave da tragaju za ostalim članovima porodice. Znaju da su rođeni u bolnici Grejs u St. Džonsu, da im je prezime na rođenju bilo Smart, a znaju i majčino ime. Potragu im otežava to što nema podataka da je još neko iz porodice podneo zvaničan zahtev da želi da stupi u kontakt sa njima.

Kontejner rešava stambeno pitanje

Kuća koju je osmislio i ponudio na prodaju Vern Hibert iz Vinipega, mogla bi mnogima rešiti problem stanovanja. On sam, u svojoj reklamnoj poruci na veb-sajtu Kajdžidži, kaže da njegov uređeni čelični brodski kontejner može da posluži kao vikendica, dvorišna kućica za taštu, kancelarija ili šta god vam drago. Dimenzije kontejnera su 14,6 puta 2,6 metara, ima spavaću sobu, kupatilo i kuhinju sa dnevnim boravkom i svom opremom neophodnom za komforno stanovanje. Pored izolacije koja postoji na zidovima podovima i plafonima, u prozore su ugrađeni mali klima-uređaji, a čitav kontejner je prefarban specijalnom keramičkom bojom koja odbija toplotu, tako da je pogodan za sve vremenske uslove. Zainteresovani treba da samo da pripreme teren i priključke za vodu i struju, kontejner-kuća ima sve ostalo, čak i sve potrebne građevinske i ostale dozvole koje ispunjavaju provincijske propise. Hibert naglašava da ovakva kuća svom vlasniku daje mogućnost za veću mobilnost. U zavisnosti od potreba, kontejneri bi se eventualno mogli i spajati. Treba reći da je cena jednog kontejnera 32.500 dolara.