REGION

Džoli i Pit u Bečićima

Deklaracija o zločinama nad Srbima bez značaja

Ništa od sastanka u Madridu

Pada popularnost premijerke Kosor

U BiH je od kraja rata od mina stradalo 1.139 osoba

Sud odbio Karadžićev zahtev za obustavu postupka

Gradonačelnikov nećak slupao ferari od 220 hiljada evra

Džoli i Pit u Bečićima

Slavni holivudski par Anđelina Džoli i Bred Pit, posle kraće posete Bosni i Hercegovini, stigao je privatnim avionom na tivatski aerodrom. Oni su sa aerodroma otišli automobilima dubrovačkih registarskih tablica. Slavni glumački par je, prema saznanjima Bete, odseo u luksuznom hotelu "Splendid" u Bečićima kod Budve. U hotelu nisu želeli da saopšte koliko će se Džoli i Pit tu zadržati, jer je par "insistirao na strogoj diskreciji". Holivudski par posetio je u pratnji osoblja UNHCR-a izbeglički centar u Goraždu, gde su razgovarali sa izbeglicama i raseljenim licima s područja jugoistočne Bosne. Anđelina Džoli je ambasadorka dobre volje UNHCR-a, a cilj njihove posete je, kako javljaju sarajevski mediji, da se ukaže na probleme izbeglica i potrebu hitnog rešavanja njihovog pitanja. Džoli i Pit su doputovali u Sarajevo iz Venecije. Direktor Granične policije BiH Vinko Dumančić rekao je da je "poseta slavnog para bila najavljena ranije, ali da su tražili da to bude u najstrožijoj tajnosti".

Deklaracija o zločinama nad Srbima bez značaja

Kandidat Narodne demokratske stranke (NDS) za predsednika Republike Srpske Emil Vlajki izjavio je da deklaracije Skupštine Srbije, kojom će se osuditi zločini počinjeni nad Srbima, neće imati nikakvog značaja niti će taj dokument biti protivteža deklaraciji o Srebrenici. On je na konferenciji za novinare ocenio da će usvojena deklaracija o Srebrenici imati ogromne implikacije, navodeći da će sada "svi moći upirati prstom na Srbe kao genocidan narod, jer su to sami Srbi priznali". Prema njegovim rečima, Skupština Srbije je donoseći deklaraciju o Srebenici "do kraja pogazila svoj ponos". Vlajki je naveo da je usvajanjem deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu "međunarodna zajednica dobila jednu bitku, ali ne i rat", dodajući da će međunarodna zajednica dobiti rat jedino ako Srbi u RS i u BiH prihvate istu kvalifikaciju dešavanja u Srebrnici u julu 1995. godine. On je ocenio da je Skupština Srbije priznala da se u Srebrenici desio genocid, bez obzira što u deklaraciji ta reč nije decidno navedena, navodeći da je deklaracijom prihvaćena presuda i kvalifikacija Međunarodnog suda pravde za događaje iz jula 1995. godine koji su označeni kao genocid.

Ništa od sastanka u Madridu

Premijer RS i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da neće biti sastanka u Madridu na kojem bi lideri najvećih stranaka potvrdili saglasnost za ustavne promene u BiH, jer ne postoji saglasnost oko ključnih pitanja. Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da mu na sastanku sa šefom španske diplomatije Migelom Moratinosom i zamenikom državnog sekretara SAD Džejmsom Stajnbergom "niko nije ni ponudio nikakav do-kument na potpisivanje, niti bi ga on potpisao". Još je kazao da nije video ni deklaraciju koju su pominjali mediji, a koja je trebalo da bude osnova za razgovore. Prema Dodikovim rečima, celom događaju dato je previše pažnje iako se radilo o načelnim razgovorima u kojima su Evropska unija i SAD pokazale zainteresovanost za mnoga pitanja u BiH. "Očigledno je da postoji razmišljanje da neke stvari u BiH stoje ali ja mislim da ne stoje. Sama činjenica da ćemo u junu rešiti pitanje bezviznog režima je od ogromnog značaja", rekao je Dodik. On je ponovio da nije zainteresovan za fundamentalne promene Ustava BiH kao i da se u Ustav BiH ne mogu ugraditi nadležnosti koje je od entiteta, kako je kazao, "oteo visoki predstavnik i preneo na nivo BiH, ili je to urađeno na neki drugi sumnjiv način, mimo Dejtona". Dodik je poručio da je spreman za razgovore ali ne i za ono što bi moglo da ugrozi dejtonsku poziciju RS.

Pada popularnost premijerke Kosor

Najpopularniji političar u Hrvatskoj i dalje je predsednik države Ivo Josipović, a najnegativniji bivši premijer Ivo Sanader, pokazuje novo, redovno mesečno istraživanje agencije Promocija plus. Prema istraživanju, predsednica Vlade Jadranka Kosor u poslednjih mesec dana gubi na popularnosti, pa sada sa samo 13,1 odsto podrške zauzima drugo mesto na listi najpopularnijih političara. Mesec dana ranije imala je podršku 16,6 odsto ispitanika. Istraživanje pokazuje da Josipović ima uverljivu podršku 39,8 odsto anketiranih. Na trećem mestu se nalazi predsednik opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović kojeg 3,7 odsto ispitanih smatra najpozitivnijim. To je, prema ovom istraživanju, njegov najslabiji rejting od sredine 2007. godine kada je došao na čelo SDP-a. Najnegativniji političar u Hrvatskoj i dalje je bivši premijer Ivo Sanader sa 33,8 odsto glasova. SDP je i dalje najpopularnija stranka sa 31 odsto podrške ispitanika, dok vladajuću Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) podržava 24,3 odsto. Na trećem mestu nalazi se Hrvatska narodna stranka sa 5,9 odsto podrške.

U BiH je od kraja rata od mina stradalo 1.139 osoba

UNICEF u BiH je saopštio da su mine i neeksplodirana sredstva zaostala od rata u BiH i dalje velika pretnja i da je od 1995. stradalo 1.139 osoba od kojih je 165 dece. "To skriveno oružje uzrokuje teške povrede i smrt, predstavlja prepreku u rekonstrukciji postkonfliktnih područja. Pored toga, ono zagađuje okolinu i usporava socioekonomski progres i razvojne aktivnosti još dugo nakon okončanja konflikta", saopštio je UNICEF povodom 4. aprila Međunarodnog dana borbe protiv mina. "Ovaj dan je prilika da naglasimo da su mine i dalje pretnja koja ubija, ranjava i ostavlja decu bez roditelja. Treba razvijati programe za sigurnost dece kako bi se smanjili svi rizici, uključujući rizike mina i neeksplodiranog oružja", izjavila je Florens Bauer, predstavnica UNICEF-a u BiH.

Sud odbio Karadžićev zahtev za obustavu postupka

Haški tribunal odbio je zahtev odbrane za obustavu postupka protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, optuženog za ratne zločine i genocid nad nesrbima u BiH. Suđenje Karadžiću biće nastavljeno u utorak, 13. aprila, iskazom prvog svedoka optužbe. Karadžić, koji se brani sam, prekjuče je zatražio obustavu postupka tvrdeći da iz proceduralnih razloga suđenje ono ne može biti pravično. Taj zahtev, on je zasnovao na tvrdnji da "pravično suđenje nije moguće" zbog toga što je veće prihvatilo mnogo presuđenih činjenica iz drugih procesa vođenih pred Tribunalom, kao i zato što će u spis biti uvedene izjave koje su svedoci ranije dali, a da nisu unakrsno ispitani. U odluci, sudsko veće je, međutim, ocenilo da je zahtev neosnovan i da je slične Karadžićeve tvrdnje ranije razmotrilo i odbacilo. Veće predsedavajućeg O Gon Kvona naznačilo je da ni usvajanje činjenica utvrđenih u ranijim procesima, niti prihvatanje u spis ranije datih izjava svedoka ne narušavaju pravo optuženog na pravično suđenje. Veće podvlači da nijedna stranka u postupku ne može unapred znati kakvu će dokaznu vrednost sudije pridati tim činjenicama i izjavama pri donošenju presude. Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi. Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca koji će njegovo zastupanje preuzeti u slučaju da se optuženi ne pojavi u sudnici. Proces je nastavljen 1. mata uvodnom rečju odbrane koju je održao Karadžić, a u sudnici je bio prisutan i sudski postavljeni branilac Ričard Harvi . Pretresno veće kojem predsedava O Gon Kvon nameravalo je da 3. marta sasluša prvog svedoka optužbe, ali je to svedočenje odložilo dok apelaciono veće suda ne odluči o Karadžićevoj žalbi na odluku o nastavku procesa. Posle odbijanja žalbe, početak dokaznog postupka optužbe saslušavanjem prvog svedoka zakazan je za 13. april. Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, i genocid u Srebrenici u julu 1995. Vlasti Srbije uhapsile su ga u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.

Gradonačelnikov nećak slupao ferari od 220 hiljada evra

Josip Kerum (20) nećak splitskog preduzetnika i gradonačelnika Željka Keruma, razbio je kod Splita skupoceni "ferari F430 spajder" (Ferrari Spyder), ali nije ozleđen jer je koristio sigurnosni pojas. Josip, sin gradonačelnikovog brata Jure, na autoputu kod Splita je zbog velike brzine koja još nije utvrđena, izgubio kontrolu nad automobilom koji, po hrvatskom zakonu, ne bi smeo ni da vozi u tim godinama zbog velike zapremine motora od 4,3 litra. Pri vožnji je udario u desnu zaštitnu ogradu, nekoliko puta se okrenuo i udario u levu ogradu, objavila je splitska "Slobodna Dalmacija" na svom sajtu. Zbog istrage je zaobraćaj na delu auto-puta nekoliko sati bio otežan. Razbijeni automobil je koštao oko 220 hiljada evra, a maksimalna brzina mu je veća od 300 kilometara na sat. Odmah po kupovini izazvao je zanimanje javnosti jer ga je splitski preduzetnik kupio 2006. godine na veteransku povlasticu svog drugog nećaka, Jakova.