SRBIJA

DEKLARACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O OSUDI ZLOČINA U SREBRENICI

DEKLARACIJA O OSUDI RATNIH ZLOČINA NA PROSTORU NEKADAŠNjE JUGOSLAVIJE

O deklaraciji o osudi zločina nad Srbima

Velika Albanija nije zvanična politika

Sastanak Lajčak-Hiseni nije na ministarskom nivou

Uhapšena Katarina Rebrača

Interpol izdao poternicu za kapetanom Draganom

DEKLARACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O OSUDI ZLOČINA U SREBRENICI

Polazeći od Ustava Republike Srbije po kojem su ljudski život i dostojanstvo neprikosnoveni, Izražavajući privrženost duhu i normama Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola iz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda, Rukovodeći se ciljevima obezbeđenja stalnog mira i stabilnosti na prostoru Zapadnog Balkana, kao i daljem unapređenju prijateljskih odnosa među državama bivše Jugoslavije na osnovu poštovanja međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država članica Ujedinjenih nacija, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Težeći da sećanje na žrtve surovih oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina XX veka, u kojima su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi, Poštujući presudu Međunarodnog suda pravde, glavnog pravosudnog organa Ujedinjenih nacija, donetu u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore 26. februara 2007. godine, Imajući u vidu da je navedenom presudom Međunarodnog suda pravde Srbija dužna da preduzme delotvorne korake radi obezbeđenja punog poštovanja svojih međunarodnih obaveza, uključujući punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, Na osnovu člana 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 14/09 - Prečišćeni tekst), Narodna skupština Republike Srbije, na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2010. godini, održanoj 31. marta 2010. godine, donela je D E K L A R A C I J U NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O OSUDI ZLOČINA U SREBRENICI Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija. Narodna skupština Republike Srbije pruža punu podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića radi suđenja pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Narodna skupština Republike Srbije poziva sve nekadašnje sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, kao i drugim državama bivše Jugoslavije, da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni. Narodna skupština Republike Srbije izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država s teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da će uputiti izvinjenje i izraziti saučešće porodicama srpskih žrtava. Ovu Deklaraciju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije". RS broj 6 U Beogradu 31. marta 2010. godine NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE P R E D S E D N I K prof. dr Slavica Đukić - Dejanović

DEKLARACIJA O OSUDI RATNIH ZLOČINA NA PROSTORU NEKADAŠNjE JUGOSLAVIJE

PREDLOG Na osnovu člana 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 14/09 prečišćen tekst), Narodna skupština Republike Srbije na sednici _____________ održanoj ____________ donela je DEKLARACIJU O OSUDI RATNIH ZLOČINA NA PROSTORU NEKADAŠNjE JUGOSLAVIJE Srbija ima poseban životni i istorijski interes da se rasvetle i osude svi ratni zločini počinjeni u novijoj istoriji Jugoslavije u kojima je srpski narod bio najveća žrtva. Prva po žrtvama Srbija mora biti prva u osudi svih zločina. Narodna skupština Republike Srbije ovom deklaracijom osuđuje sve ratne zločine, bez obzira ko ih je počinio, uverena da nijedan zločin nikada ne zastareva i ne sme biti zaboravljen. I najnovija istorija potvrđuje da su neotkriveni i nekažnjeni zločini ohrabrivali zločince da se i novi zločini mogu činiti i da se za njih neće odgovarati. Za budućnost, dostojanstvo i samopoštovanje građana Srbije, za njen ugled i mesto među narodima i državama, ovo pitanje je od velike važnosti. Narodna skupština Republike Srbije najodlučnije osuđuje zločine koji su tokom građanskog rata na prostoru bivše SFRJ počinjeni prema pripadnicima drugih naroda. Od suštinske je važnosti da pri osudi zločina ne pravimo razliku po mestu zločina ili na osnovu vere i nacionalnosti nevinih žrtava. Otuda i naša nedvosmislena osuda zločina počinjenog u Srebrenici. Najoštrije osuđujući sve ratne zločine počinjene prema srpskom narodu, Narodna skupština Republike Srbije i ovom prilikom ukazuje domaćoj i svetskoj javnosti da su masovni ratni zločini, kao što su zločini počinjeni u "Bljesku", "Oluji", Sarajevu, Tuzli, Bratuncu i drugde ostali još uvek nerasvetljeni i nekažnjeni. Veliki broj nevinih građana stradao je tokom NATO bombardovanja i na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine. Uz to Narodna skupština Republike Srbije smatra neophodnim i otkrivanje još neotkrivenih masovnih grobnica Drugog svetskog rata na stratištima nekadašnje Jugoslavije. Samo otkrivanje svih zločina i suočavanje sa ukupnom prošlošću dovešće nas do kolektivnog ozdravljenja koje je preduslov svakog napretka. Svaki zločin ima počinioca s imenom i prezimenom, koji mora biti priveden pravdi, kao što i svaka nevina žrtva ima svoje ime i prezime koje se ne sme zaboraviti. Da se ne bi ponovili, nijedan zločin se ne sme ni pravdati ni prikrivati ni ostavljati nekažnjenim. Počinioci ratnih zločina su pojedinci, i kao pojedinci moraju odgovarati za počinjene zločine. Zločin je zajednička nesreća, a pojedinačna odgovornost. Narodna skupština Republike Srbije podvlači da je istina i samo istina o svim zločinima pretpostavka stvarnog pomirenja i trajnog mira u regionu. Narodna skupština Republike Srbije smatra da je neophodno obrazovati nezavisnu instituciju koja bi se bavila sabiranjem i otkrivanjem činjenica o ratnim zločinima počinjenim na prostoru nekadašnje Jugoslavije. O B R A Z L O Ž E Nj E OSNOV ZA DONOŠENjE DEKLARACIJE   Pravni osnov za donošenje Deklaracije o osudi ratnih zločina na prostoru nekadašnje Jugoslavije sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije prema kome Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije i u članu 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije prema kome Narodna skupština donosi zakon, budžet, poslovnik, deklaraciju, rezuluiju i druge opšte akte. RAZLOZI ZA DONOŠENjE I OBJAŠNjENjE SADRŽAJA DEKLARACIJE Republika Srbija ima poseban životni i istorijski interes da se rasvetle i osude svi ratni zločini počinjeni u novijoj istoriji Jugoslavije u kojima je srpski narod bio najveća žrtva. Prva po žrtvama, Srbija mora biti prva u osudi svih zločina. Narodna skupština koja je najviše predstavničko telo u Republici Srbiji ovom Deklaracijom će osuditi sve ratne zločine, bez obzira na to ko ih je počinio, izražavajući uverenje da nijedan zločin nikada ne zastareva i da ne sme biti zaboravljen. Od suštinske je važnosti da se pri osudi zločina ne pravi razlika po mestu zločina, ili na osnovu vere i nacionalnosti nevinih žrtava. Ne praveći razliku prema mestu zločina ili na osnovu vere i nacionalnosti žrtava, Narodna skupština će donošenjem ove Deklaracije potvrditi da je istina o svim zločinima pretpostavka stvarnog pomirenja i trajnog mira u regionu. Doprinos stvarnom pomirenju i ostvarivanju trajnog mira u regionu je osnovni razlog za donošenje ove Deklaracije. Deklaracijom o osudi ratnih zločina na prostoru nekadašnje Jugoslavije se ističe da je neophodno obrazovati nezavisnu instituciju koja bi se bavila sabiranjem i otkrivanjem činjenica o ratnim zločinima počinjenim na prostoru nekadašnje Jugoslavije. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA Za sprovođenje ove Deklaracije nisu potrebna finasijska sredstva.

O deklaraciji o osudi zločina nad Srbima

Na skupštinskom kolegijumu podeljeni su elementi nacrta deklaracije kojim Skupština Srbije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji kao i za vreme NATO bombradovanja. Predsednica skupštine Slavica Đukić-Dejanović nakon kolegijuma rekla je novinarima da očekuje da će konačna verzija deklaracije biti usaglašena na narednim konsultacijama i navela da je bilo sugestija šta bi sve još moglo da se nađe u deklaraciji. Ona je rekla da se razgovaralo o tome da li je potrebno nabrajati zločine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Kosovu i Metohiji ili je dovoljno reći "svi zločini na teritoriji bivše Jugoslavije" i dodala da je jedna od dilema bila da li je potrebno pozvati se na deklaracije koje je parlament ranije donosio u vezi sa svim tim zločinima. Posle praznika biće obavljene još jedne konsultacije kako bi mogli da planiraju i termin kada će staviti deklaraciju na dnevni red parlamenta, rekla je ona i dodala da će deklaracija "svakako biti doneta u toku ovog zasedanja". Kolegijumu nije prisustvovao predstavnik Demokratske stranke Srbije, a predsednik Nove Srbije Velimir Ilić napustio je sastanak. Ilić je novinarima rekao da je za tu stranku neprihvaljiv tekst nacrta jer se ne pominju konkretni zločini. "Ovde se ne kaže gde su zločini počinjeni, ne kaže se šta sa onima koji su taj zločin počinili, niti da li treba izvršiti pritisak na međunarodne institucije da primoraju zemlje koje su uradile etničko čišćenje da se prizovu pameti i omoguće povratak imovine i da puste da odgovaraju ljudi poput (Agima) Čekua, (Ramuša) Haradinaja i (Nasera) Orića....", naveo je Ilić. Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić optužio je vladajuću koaliciju da je "neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i protivno interesima srpskog naroda i države nametnula usvajanje Deklaracije o Srebrenici". On je dodao da DSS nije hteo da učestvuje na kolegijumu o donošenju "utešne, drugorazredne deklaracije" o osudi svih zločina nad pripadnicima srpskog naroda jer je "sramno i nemoralno razdvajati nevine žrtve". Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović rekao je da nacrt deklaracije nije dosledan i da parlament, zbog greške učinjene usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, ne može da pravi novu grešku. "Pre svega zbog zločina koji su počinjeni nad Srbima trebalo bi da se izjasne oni koji su počinili te zločine, ali kako da tražimo od njih da se izjasne o tom zločinu kada recimo u Hrvatskoj slave dan kada su počeli 'Oluja' i 'Bljesak', kada je izvršeno najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata", rekao je Todorović. Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je novinarima da parlament deklaracijom o osudi zločina nad srpskim narodom treba da napravi ozbiljan iskorak saopštavanjem istine o razlozima stradanja srpskog naroda i odgovornosti za to stradanje. "Želeli bismo da ova rezolucija bude drugačija od desetina rezolucija koje je usvojila ova Skupština, a koje su po pravilu bile alibi za nedostatak spremnosti da se preuzme odgovornost za poražavajuću sudbinu srpskog naroda, tragične žrtve našeg naroda, državljana ove zemlje i svih drugih kojima smo mi uništavali život svojom pogrešnom politikom", rekao je Jovanović posle sednice kolegijuma. Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije Branko Ružić ocenio je da nacrt deklaracije "ne dostiže onaj nivo ozbiljnosti i sveobuhvatnosti osude zločina koji je potreban" i da može biti daleko bolji i sveobuhvatniji. Prema njegovim rečima, ima dosta deklaracija i rezolucija iz prethodnog perioda za koje većina prisutnih na kolegijumu smatra da treba da se nađu u uvodu ove deklaracije, jer one tretiraju taksativno sve zločine koji su se dešavali na prostoru bivše SFRJ 1990-ih i posle 2000. na Kosovu i Metohiji. Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je novinarima da je namera da o se o tekstu deklaracije o osudi zločina učinjenih na štetu srpskog naroda postigne puna saglasnost, pre svega vodeći računa o tome da se njime ne pravi razlika među žrtvama zločina i da ne bude izuzet nijedan počinilac. "Srbija ovim naporom, usvajanjem ove dve deklaracije (o Srebrenici i o osudi zločina nad srsokim narodom) želi da se sa jedne strane odredi prema prošlosti, da se odredi prema svim zločinima i da iskaže svoj odnos prema žrtvama, kao i punu opredeljenost države da radi na otkrivanju i procesuiranju svih počinilaca", rekla je Kolundžija novinarima u Skupštini Srbije posle sednice kolegijuma. Poslanici "Narodne skupštine" Republike Srbije koji su u sredu, 30. marta 2010, glasali za rezoluciju o Srebrenici: Nada Kolunddžija, Dragoljub Micunović, Suzana Grubješić, Slavica Đukic Dejanović, Meho Omerović, Veroljub Stevanović, Vlajko Senić, Aleksandar Vlahović, Aleksandar Jugović, Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Srdan Milivojević, Nenad Čanak, Boško Ristić, Konstantin Samofalov, Jelena Trivan, Gordana Čomić, Aleksandar Čotrić, Esad Džudžević, Bajram Omeragić, Balint Pastor, Branko Ružiđ, Dušan Bajatović, Dragan Marković, Simo Vuković, Dragi Damnjanović, Viorel Đurađ, Nebojša Zdravković, Željko Ivanji, Vladimir Ilić, Branislav Jovanović, Saša Milenić, Branislav Mitrović, Jovan Nešović, Nikola Novaković, Miroslava Pejica, Stojanka Petković, Gordana Rajkov, Miljan Randelović, Snežana Sedlar, Stevica Spajić, Snežana Stojanovic-Plavčić, Jelena Travar Miljević, Šerif Hamzagic, Sava Cojčić, Borjan Agatonović, Dragoslav Božović, Željko Brestovački, Janko Veselinović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Milan Vučković, Slobodan Gojković, Žika Gojković, Vuk Dinčić, Dragiša Đoković, Aniko Ćiro-Jankelić, Ljiljana Zdravković, Aleksandar Janković, Miloš Jevtić, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Jadranka Jovičić, Branka Karavidić, Bojan Kostreš, Petar Kuntić, Maja Laušević, Daniela Lovrin-Gavrilović, Gabor Lodi, Branka Ljiljak, Jon Magda, Miroslav Marinković, Vesna Marjanović, Miroslav Martić, Pavel Marcok, Srdan Miković, Dušan Milisavljević, Smiljana Milisavljević, Radoslav Milovanović, Milena Milošević, Kosta Milošević, Slavoljub Mitov, Vitomir Mihajlović, Gorica Mojović, Đura Mucenski, Tijana Nikolić, Dejan Nikolić, Olena Papuga, Zoran Petrov, Žarko Pivac, Munir Poturak, Mihailo Purić, Radovan Radovanović, Vlatko Ratković, Slavoljub Stajković, Milan Stanimirović, Živojin Stanković, Bojana Stanojević, Goran Stefanović, Miodrag Stoilović, Svetlana Stojaković-Milovanović, Tamaš Tot, Nebojša Ceran, Milan Urošević, Biljana Hasanovic-Korać, Dragomir Cimeša, Mirko Cikiriz, Edip Šerifov, Bajram Šehović, Laslo Varga, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Nikola Krpić, Đuro Perić, Siniša Stamenković, Momo Colaković, Zoran Bortić, Saša Dujović, Mile Ilić, Zoran Kasalović, Đorde Milićević, Jasmina Milošević, Miletić Mihajlović, Milan J. Nikolić, Petar Petrović, Milisav Petronijević, Dejan Radenković.

Velika Albanija nije zvanična politika

Crnogorski ambasador u Albaniji Željko Perović izjavio je da takozvana Velika Albanija nije zvanična politika Tirane. "Zvanična albanska politika nijednim svojim gestom, niti jednom izjavom, bilo kojeg visokog ili nižeg funkcionera, nije pokazala takve pretenzije", kazao je Perovića, povodom informacija da je u Tirani objavljena "Platforma o prirodnoj Albaniji", a čiji je autor Koča Danaj. a prenose podgorički mediji. Prema tom tekstu, teritorije na kojima žive Albanci van Albanije trebalo bi do 2013. godine da se priključe "prirodnoj Albaniji". Danaj zagovara da se "prirodnoj Albaniji" priključe delovi teritorija Crne Gore, Makedonije i Grčke, kao i Kosova. Perović je ocenio da Danaj nije respekatbilna ličnost, da je nekad davno bio šef kabineta "nekog člana Vlade Albanije" i da na njegove promocije ne dolazi niko iz univerzitetskog sveta. Međutim, kako tvrdi predsednik Demokratskog saveza (Albanaca)u Crnoj Gori Mehmed Bardhi, autor "Platforme o prirodnoj Albaniji" je "vrsni poznavalac albanskog nacionalnog pitanja". Bardhi je u tom kontekstu rekao da albansko nacionalno pitanje još nije rešeno.

Sastanak Lajčak-Hiseni nije na ministarskom nivou

Slovački MIP upozorio je da sastanak šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka sa ministrom inostranih poslova Kosova tokom posete Lajčaka Prištini nije na ministarskom nivou. "Naš ministar se ne sreće ni sa kakvim ministrom, samo sa predstavnikom kosovske administracije koji se tako označava", kazao je portparol slovačkog MIP Peter Stano slovačkoj agenciji SITA. Budući da je Slovačka jedna od pet članica Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova, tokom susreta neće biti državnih zastava, a ne računa se ni kao susret na ministarskom nivou. Stano je rekao da se Lajčak pre razgovora sa Hisenijim prvo sastaje sa "takozvanim predsednikom Fatmirom Sejdiuom". Šef slovačke diplomatije je danas pred odlazak u Prištinu novinare podsetio da je politički stav Slovačke prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova definisan rezolucijim parlamenta. "Istovremeno, želimo da rešavamo praktična pitanja vezana za život običnih ljudi", naglasio je Lajčak i upozorio da je Slovačka aktivni učesnik međunarodnih procesa na Balkanu koji imaju za cilj da regionu obezbede stabilnost, bilo preko učešća u misijama Kfor i Euleks ili preko razvojne pomoći Kosovu. Da olakša život običnim ljudima sa Kosova, Slovačka će prihvatati kao sredstvo identifikacije isprave koje izdaju kosovske vlasti.

Uhapšena Katarina Rebrača

Beogradska policija uhapsila je u sredu Katarinu Rebraču, osnivača Dobrotvornog fonda koji nosi njeno ime, kao i još četiri osobe, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, saopštila je policija. Kako se navodi, pored Katarine Rebrače (38), uhapšene su Mirjana Hristić (52), član Upravnog odbora Fonda i odgovorno lice agencije "Top image" iz Beograda, Slađana Mironija (46), član Upravnog odbora Fonda i osnivač agencije "Top image". Uhapšene su, takođe, i Tatjana Babac (38), osnivač agencije "Impact Konsalting" iz Beograda i Sandrina Bogunović (61), odgovorno lice agencije "Centar za kreativno domaćinstvo" iz Beograda. Osumnjičene su u periodu od marta 2006. do aprila 2010. godine protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na račune Dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" uplatili donatori radi edukacije i informisanja ženske populacije o prevenciji raka dojke. Dodaje se da će one, uz krivičnu prijavu, biti privedene istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu. Dobrotvorni fond "Katarina Rebrača" osnovan je 2006, a aktivnosti fonda su počele u septembru te godine. Osnovi cilj je borba protiv raka dojke u Srbiji. Katarina Rebrača rođena je u Njujorku, a manekenstvom je počela da se bavi kao devojčica. Ima i svoju modnu agenciju "K Models".

Interpol izdao poternicu za kapetanom Draganom

Interpol, čije je sedište u francuskom gradu Lionu, juče je izdao poternicu za Draganom Vasiljkovićem koji je nestao krajem marta u Australiji kada je australijski sud odobrio njegovo izručenje Hrvatskoj gde je optužen za ratne zločine tokom ratnih sukoba 1990-ih. Vasiljković (55), poznat i kao kapetan Dragan, nije se pojavio na sudskom ročištu zakazanom za kraj marta, posle odluke Vrhovnog suda Australije da može biti izručen Hrvatskoj. Od tada za njim traga australijska policija. Vrhovni sud Australije je 30. marta prihvatio žalbu savezne vlade i poništio presudu Saveznog suda da Dragan Vasiljković ne može da bude izručen Hrvatskoj jer ne bi imao pošteno suđenje zbog svojih političkih uverenja. Vasiljković, koji je australijski državljanin i tamo živi pod imenom Daniel Sneden, u Hrvatskoj je optužen za ratne zločine nad vojnim zarobljenicima i civilima u Kninu 1992. godine, kao i da je učestvovao u napadu i razaranju nekoliko sela na Baniji 1993. godine. Mediji navode da Vasiljković pored australijskog ima i državljanstvo Srbije. Portparol australijskog ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da australijska savezna policija pokušava da pronađe Vasiljkovića i da će on, ako bude nađen u Australiji, biti uhapšen i zadržan u pritvoru dok ministar unutrašnjih poslova ne odluči da li da odobri njegovo izručenje.