REGION

Sporna stražnjica u spotu

Dodik negira da RS krši Dejtonski sporazum

I Josipović se izvinio BiH

Pešadijska jedinica BiH ide u Avganistan

Neusvajanje zakona o popisu biće štetno po BiH

Sporna stražnjica u spotu

Hrvatska turistička zajednica (HTZ) će iz televizijskog spota za ovogodišnju turističku sezonu izbaciti žensku zadnjicu koja se pojavljuje u krupnom kadru jednog od promotivnih spotova. Kako su saopštili HTZ i marketinška agencija BBDO Zagreb koja je radila spot "Recept za savršen odmor", sporni kadar koji je proteklih dana izazvao reakciju dela javnosti u narednom periodu će biti zamenjen. Odlučili su se da uvaže primedbu premijerke Jadranke Kosor i brojnih udruženja za ženska prava da je takav spot seksistički. "Namera autora televizijskog spota ni u jednom trenutku nije bila da na bilo koji način eksploatiše žensko telo i stavi ga u funkciju seksualnog objekta", izjavio je Luka Duboković, direktor BBDO-a. Iz HTZ-a su istakli da se promocija hrvatskog turizma bez prestanka odvija na globalnim televizijama, a od šest novih spotova ne koristi se samo verzija spota iz kampanje "Recept za savršen odmor" od 30 sekundi koja jedina i sadrži kadar žene koja se sunča na plaži. Iz HTZ-a su naveli da izmena spornog kadra koji traje tri sekunde, neće proizvesti dodatni trošak za HTZ, jer postoji materijal za zamenu. Inače, hrvatski mediji navode da se spot prikazivao na Si-En-En-u i Jurosportu (Eurosport) i nakon polemike u Hrvatskoj. Mediji prenose i izjavu bivše mis univerzum Hrvatske i studentkinje treće godine prava Jelene Glišić koja je vlasnica zadnjice iz spota, da nema ničeg spornog ni s pravne niti s moralne strane.

Dodik negira da RS krši Dejtonski sporazum

Dodik navodi da su dosadašnji visoki predstavnici do sada smenili gotovo 200 građana BiH sa njihovih pozicija, a da oni prethodno nisu pismeno obavešteni za šta se terete niti im je omogućen pretres, upravni ili sudski postupak, kao ni pravo žalbe... Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, u pismu visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, kategorički je odbacio tvrdnje iz njenog izveštaja Savetu bezbednosti UN da RS krši Dejtonski sporazum, da ne poštuje Ustav BiH i da Vlada RS pominje mogućnost otcepljenja ovog entiteta. "Bez presedana je da se u jednom izveštaju o Euforu navodi da jedna strana krši Dejtonski sporazum - ovu tvrdnju Vlada kategorički odbija", navodi se u Dodikovom pismu, čiji su sadržaj objavili banjalučki mediji. Premijer RS navodi da je teško odgovoriti na tvrdnje da Vlada RS krši neke anekse Dejtonskog sporazuma, jer se u izveštaju "ne daje činjenična osnova niti odredbe aneksa koje RS navodno krši". Dodik osporava da Vlada RS krši Ustav BiH, navodeći da ga se ona "striktno pridržava", dodajući da je Ustavni sud BiH taj koji ima pravo i dužnost da utvrdi da li se krši Ustav, a da to nisu ni EU, Eufor, OHR ili bilo koja druga strana institucija. Premijer RS je istakao da su netačni i navodi da politički lideri ovog entiteta dovode u pitanje integritet BiH kao države i pominju mogućnost otcepljenja. "Iako još nije precizno određen sadržaj bilo kog referendumskog pitanja, Vlada namerava da raspiše referendum na kojem će zatražiti mišljenje glasača o nametanju zakona od visokog predstavnika putem odluka i drugih postupaka kojima se krše Dejtonski sporazum, vladavina prava i ljudska prava", navodi se u pismu. Dodik poručuje Eštonovoj da Vlada RS ne odbija da poštuje ovlašćenja visokog predstavnika iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, ali da ne prihvata tvrdnju visokog predstavnika da ima neograničena ovlašćenja, jer ona kao takva ne postoje ni u Dejtonskom sporazumu. Komentarišući navode iz izveštaja Ketrin Ešton, kojima se Vlada RS kritikuje zbog namere da tuži sadašnjeg i prethodne visoke predstavnike zbog zloupotrebe bonskih ovlaštenja, premijer RS ističe da Vlada na taj način nastoji da obezbedi pravnu zaštitu građana čija je prava prekršio visoki predstavnik. On navodi da su dosadašnji visoki predstavnici do sada smenili gotovo 200 građana BiH sa njihovih pozicija, a da oni prethodno nisu pismeno obavešteni za šta se terete niti im je omogućen pretres, upravni ili sudski postupak, kao ni pravo žalbe. Dodik u pismu Eštonovu obaveštava da je za zastoj u pregovorima o raspodeli državne imovine u BiH odgovorna bošnjačka strana, koja, kako je naveo, ne želi dogovor o tom pitanju, jer želi ostanak OHR. Premijer RS još ističe da Vlada RS "snažno podržava" dopunu odredaba Ustava BiH o pravu na kandidovanje nacionalnih manjina na izborima za Predsedništvo BiH i Dom naroda parlamenta BiH, kako bi se Ustav usaglasio sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić i Finci protiv BiH". Dodik, međutim, navodi da potrebu za konkretnim ustavnim promenama, kao što je ta, ne treba koristiti kao izgovor da lideri u BiH uđu u "širu, i nesagledivo sporniju, ustavnu transformaciju".

I Josipović se izvinio BiH

Hrvatski predsednik Ivo Josipović izvinio se u sredu u Sarajevu za učešće Hrvatske u politici koja je 90-ih godina pokušavala da podeli Bosnu i Hercegovinu. Josipović je u parlamentu BiH rekao da "duboko žali što je i Republika Hrvatska svojom politikom u 90-im godinama prošlog veka doprinela stradanjima ljudi i podelama koje nas i danas muče". Josipović je drugi hrvatski predsednik koji se izvinio zbog događaja tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Njegov prethodnih Stjepan Mesić i predsednik nekadašnje Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović su 10. septembra 2003. u Beogradu uputili u ime građana svojih zemalja međusobna izvinjenja za sva zla ili štetu koja su građani dve zemlje činili jedni drugima, naglasivši da krivica za počinjene zločine mora biti pojedinačna. Marović se potom 13. novembra 2003. godine u Sarajevu izvinio "za svako zlo ili nesreću koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG". Predsednik Srbije Boris Tadić se na početku mandata tokom posete Sarajevu 6. decembra 2004. izvinio svima kojima su "zločin počinili pripadnici srpskog naroda", ali je rekao da očekuje izvinjenje od svih drugih koji su činili zločine Srbima, Hrvatima i Bošnjacima. "Nije celi srpski narod činio zločine. Činili su ga pojedinci. Zato je nemoguće optuživati jedan narod. Mi svi jedni drugima dugujemo izvinjenje", izjavio je tada Tadić. Tadić je i prvi visoki funkcioner Srbije koji se u junu 2007. izvinio građanima Hrvatske zbog nedela i zločina u proteklom ratu. "Svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda koje su učinili nesrećnima pripadnici moga naroda, upućujem izvinjenje i preuzimam za to odgovornost", izjavio je predsednik Tadić u emisiji Hrvatske televizije. Za stradanja u ratu u Hrvatskoj u junu 2000. godine izvinio se i crnogorski predsednik Milo Đukanović. "Ovu priliku želim iskoristiti da u svoje ime i u ime građana Crne Gore, posebno onih građana koji dele moja moralna i šira politička uverenja, uputim iskreno žaljenje svim građanima Republike Hrvatske, posebno Dubrovnika i Dubrovačko-neretvanske županije, za svu bol, sva stradanja i sve materijalne gubitke koje im je naneo bilo koji predstavnik Crne Gore u sastavu JNA u tim tragičnim događajima", rekao je Đukanović posle susreta sa Mesićem u Cavtatu. Josipović posetio sela Ahmiće i Križančevo Predsednik Hrvatske Ivo Josipović juče je u selima Ahmići i Križančevo, u kojima su stradali Bošnjaci i Hrvati tokom rata u BiH, odao počast žrtvama. Josipović se u pratnji nadbiskupa vrhbosanskog, kardinala Vinka Puljića i poglavara Islamske zajednice BiH Mustafe Cerića poklonio žrtvama. Prema rečima hrvatskog predsednika, on je na taj način želeo da poruči da "lošu istoriju" treba ostaviti za sobom i da "bolja budućnost nije moguća bez velikih simboličnih gestova". On je istakao da mu je namera da oda počast žrtvama s porukom da se takva strašna dela više nikada ne ponove. "Veliko mi je ohrabrenje da su danas ovde sa mnom bili verske vođe te istaknuti političari oba naroda", rekao je Josipović.

Pešadijska jedinica BiH ide u Avganistan

Predsedništvo Bosne i Hercegovine dalo je u sredu saglasnost za angažovanje pešadijske jedinice BiH za obezbeđenje u misiji ISAF u Avganistanu u sastavu Danskog kontingenta. Ministarstvo odbrane BiH zaduženo je da taj proces koordinira s Ministarstvom odbrane i Oružanim snagama Danske, kako bi se pripadnici Oružanih snaga BiH pripremili za tu misiju. Kako je saopšteno iz Predsedništva BiH, ministar odbrane BiH ovlašćen je da Vrhovnoj komandi Savezničkih snaga za Evropu (SHAPE) uputi pismo namere o spremnosti BiH za učešće jedinice za obezbeđenje u misiji u Afganistanu.

Neusvajanje zakona o popisu biće štetno po BiH

Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić izjavio je da će neusvajanje zakona o popisu u BiH, zbog nepostojanja političke spremnosti da se to desi, biti štetno za ovu zemlju. Špirić je novinarima u Banjaluci rekao da u slučaju neusvajanja zakona o popisu stanovništva na držvanom nivou podržava da se popis provede samo na teritoriji Republike Srpske (RS). Prema njegovim rečima, ako ne bude spremnosti da se zakon o popisu usvoji na nivou BiH, RS ima legitimno pravo da izvrši popis na svojoj teritoriji 2011. godine. On je naveo da bi popis koji bi izvršila samo RS bio "krnji popis", dodajući da je on potreban kako bi se utvrdile ekonomska, demografska, razvojna i druge politike u ovom entitetu. Predsedavajući Saveta ministara BiH dalje je optužio bošnjačke političare da su odgovorni zato što u Ustavu BiH i Izbornom zakonu nije sprovedena odluka Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Sejdić i Finci". On je naveo da je "španska inicijativa" o razgovorima o ustavnim promenama bila poruka "bitnim političarima u Sarajevu da ne treba da rade na implemetaciji te odluke, već da čekaju neke rezolucije iz Brisela i Vašingtona u kojima će dobiti državu kakvu oni zamišljaju". "To je velika kazna i gubljenje vremena za BiH, kao što nije dobro ni prizivanje sankcija nekih političara u samoj BiH, ukoliko se odluka tog suda ne sprovede", naglasio je on. Predsedavajući Saveta ministara smatra da BiH ipak neće biti isključena iz Saveta Evrope zato što nije izbacila diskrimantorske odredbe iz svog ustava i Izbornog zakona, ocenjujući da je BiH presudom Suda u Strazburu označena kao zemlja koja krši ljudska prava, što znači da neće biti lako nositi taj teret. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu 22. decembra prošle godine je doneo presudu u korist Jakoba Fincija i Derve Sejdića protiv BiH, zbog diskriminacije manjinskih naroda u izbornom procesu.