SRBIJA

Srbija mora rešiti problem zaduživanja

Bar da je stigla jedna ponuda...

Holidej in se gradi u Novom Sadu

Jat ervejz neće moći sam da opstane

Potpisan ugovor o gradnji mosta Zemun-Borča

Srbija mora rešiti problem zaduživanja

Teško je samanjiti budžetske i spoljnotrgovinske deficite, koji je u slučaju Hrvatske po stanovniku pet puta, a u slučaju Srbije deset puta manji nego u Sloveniji... U EU naglašavaju da postoji vidna zabrinutost zbog stalnog uvećavanja budžetskih i spoljnotrgovinskih deficita u zemljama Zapadnog Balkana... Srbija u dogledno vreme mora rešiti probleme velikih spoljnotrgovinskih i budžetskih manjkova kroz privlačenje posustalih stranih investicija i domaća ulaganja u konkuretnu proizvodnju i izvoz. To je ocena, koju su agenciji Beta preneli upućeni evropski zvaničnici u Briselu, ističući da će se u protivnom zemlja suočiti s problemom da se manjkovi ne mogu više podmirivati novcem od privatizacije, kao ni kreditima, odnosno bespovratnim finansijskim "injekcijama" iz EU ili drugih spoljnih izvora. Sagovornici Bete upozoravaju da je i EU na samom mukotrpnom početku izvlačenja iz ekonomske recesije, tako da i srpska privreda, usmerena pretežno ka EU, mora biti preokrenuta ka smanjivanju deficita, rastu proizvodnje i izvozu. Na pitanje da li kriza budžetskog deficita i ogromnog javnog duga Grčke, koja je uzdrmala i sistem evra, može uticati neposredno, ali i kao "loš primer" za region Zapadnog Balkana, rečeno je da će bitno biti da se vide eventualne posledice po plasmane grčkih banaka i investitora u region. Veoma je povoljna okolnost, rekli su funkcioneri u EU, što je Srbija na finansijskom planu vodila "vrlo uzdržanu politiku i nije bilo nikakvih ozbiljnih veza sa svetskim ri-zičnim i spekulatnskim fondovima". Funkcioneri u Briselu zamoljeni su da kažu kako se u EU gleda na činjenicu da i Hrvatska, koja se približila članstvu u EU, isto kao i za region bitna Srbija, ne uspevaju da smanje budžetske i spoljnotrgovinske deficite, uz izvoz koji je u slučaju Hrvatske po stanovniku pet puta, a u slučaju Srbije deset puta manji nego u Sloveniji. Odgovor je glasio da jeste činjenica da i kriza u Evropi utiče na oklevanje investitora, ali da se došlo do granice kad manjkovi postaju neodrživi. Na sredstva od privatizacije, koja su mahom utrošena na popunjavanje budžeta, uskoro neće moći da se računa, naveli su evropski zvaničnici dodajući da će jedino privlačenjem investicija i rastom proizvodnje i izvoza srpska, isto kao i hrvatska i ostale vlade u regionu, moći dugoročnije da obezbede da se budžet puni postojano "zdravim sredstvima" iz poreza i drugih priliva. Funkcioneri u EU naglašavaju da posebno u Evropskoj komisiji postoji vidna zabrinutost zbog stalnog uvećavanja budžetskih i spoljnotrgovinskih deficita u zemljama Zapadnog Balkana koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Oni su naglasili da će biti "dobrodošle sve mere koje bi Srbija preduzela da zaustavi povećanje tih deficita", uključujući valjan zakonski i institucionalni okvir i bitku protiv korupcije. Nadležni za saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana ističu da se zato povoljno gleda na nastavak dijaloga Beograda s Međunarodnim monetarnim fondom, s ciljem da se ispune svih uslovi za povlačenje druge tranše kredita MMF-a, kao na i nastojanja srpske vlade da popravi tu situaciju. Nastalo stanje, kako su primetili, "uopšte nije lako i zahteva donošenje teških odluka u cilju smanjivanja troškova i priliva sredstava, budući da su investicije sasvim oskudne, a nema izvoza". "Ono što jeste povoljno, a na čemu posebno insistira Evropska komisija kroz proceš stabilizacije i pridruživanja sa zemljama Zapadnog Balkana, jeste da se stvori valjan, stabilan zakonski i institucionalni okvir, koji bi stvorio dobru klimu za potencijalne posebno investitore iz Evropske unije". U Briselu zato smatraju da je veoma pozitivno što je u decembru stupio na snagu trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju(SSP) EU-Srbija. Investitori iz EU, zainteresovani za ulaganja u Srbiju, dosad su tražili odgovore od nadležnih u Briselu na pitanje "kuda to ide Srbija, a sad je jasnije da je to put u Evropsku uniju, posebno kad se krene i u ratifikaciju SSP-a". S tim u vezi je jako važno i "ništa ne sprečava srpske vlasti da uspostave odgovarajući zakonski i institucionalni okvir, kako bi se pokazalo da sistem i propisi postojano deluju, tako da investitori, proizvođači i izvoznici znaju kako mogu poslovati i delovati". Zato Evropska komisija i traži da se reforma srpskog pravosuđa "valjano doradi i otklone što je više moguće uočene manjkavosti". Bitno je da se ima "dobro ekonomsko vođstvo, a na čelu srpske vlade je iskusan ekonomista i zato postoji nada da će srpske vlasti naći rešenja koja se nužno nameću", naveli su evropski zvaničnici. Dragan Blagojević, Brisel

Bar da je stigla jedna ponuda...

Vlada Srbije formirala je preduzeće BB kargo (Cargo) čiji je osnovni kapital 62.000 evra i bilo je planirano da učestvuje na tenderu ali... Iako je ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić u nekoliko navrata navodio da Srbija ima interes da izađe na more i da će stoga učestvovati na tenderu za kupovinu 54,05 državnih akcija "Kontejnerskih terminala i generalnih tereta", srpske strane ipak nije bilo na aukciji za najvredniji deo Luke Bar. Tačnije, na tender se nije javio niko, tako da će, kako je saopšteno iz crnogorske vlade, postupak najverovatnije biti ponovljen. Predsednik Borda direktora AD Luke Bar Predrag Ivanović je kazao da je iznenađen neuspehom tendera i da to tumači kao posledicu ekonomske krize koja je pogodila i pomorski saobraćaj, ali i problema koje ima Luka. Tendersku dokumentaciju su otkupile firme iz Libana, Filipina, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije, a u crnogorskoj javnosti se činilo da je Srbija najzainteresovanija. Vlada Srbije formirala je preduzeće BB kargo (Cargo) čiji je osnovni kapital 62.000 evra i bilo je planirano da sa pojedinim srpskim preduzećima učestvuje na tenderu. Na čelu konzorcijuma je bio vlasnik MK grupe Miodrag Kostić, a neka od preduzće koja su bila zainteresovana su i smederevski Sartid, Viktorija grupa, Delta. "Tender je prekratko trajao, nešto je učinila i kriza, a i kompanije su imale različita očekivanja od tendera tako da se nije mogao pronaći kompromis", rekao je Kostić za podgoričke "Vijesti" objašnjavajući zašto konzorcijum iz Srbije nije dao ponudu. Kostiće je negirao medijske napise da je studija koju je naručila njegova kompanija pokazala da preuzimanje Luke Bar nije ekonomski isplativo. Da Srbija i njena privreda ostaju zainteresovani za kupovinu Luke Bar potvrdio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, koji je kratko ocenio da je tender ishitreno raspisan i da je bio prekratak. Iz srpskog Ministarstva infrastrukture nisu odgovorili na pitanje Bete šta su preduzeća iz Srbije tražila kao uslov da učestvuju na tenderu i da li se pokazalo da taj posao zapravo nije isplativ. Pojedini stručnjaci za investicije su ocenili da je odluka Srbije da se ne učestvuje na tenderu očekivana jer Srbija za to nema ekonomski interes. "Plašio sam se da će politika odlučiti, ali očigledno zahvaljujući krizi nije se ušlo u još jednu avanturu da državim parama prave još jedan nerentabilan posao", kazao je stručnjak za investiranje Mahmut Bušatlija. Preko gatova barske luke se sada izvozi svega sedam do osam odsto izvoza iz Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše. Srbija mnogo više koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su udaljenije, znatno brže stiže, smatraju pojedini stručnjaci. Luka Bar, prema pisanju medija, posluje sa gubicima, tehnički i tehnološki znatno zaostaje za konkurentnim lukama na Jadranu, ima bar trećinu viška zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto. Godišnje se pretovari nešto više od dva miliona tona raznih vrsta tereta, što je sedam puta manje nego u Luci Kopar ili oko dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče. Vesna Rajković

Holidej In se gradi u Novom Sadu

U Novom Sadu je potpisan ugovor o izgradnji hotela Holidej In, u čiju će izgradnju novosadska kompanija Aleksandra gradnja uložiti oko 11 miliona evra. Kako se navodi u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za informacije, ugovor o izgradnji hotela sa četiri zvezdice potpisali su potpredsednik kompanije hotelskog lanca Intrnacional hotels group (IHG) Peter Vermer i vlasnik Alesandar gradnje Vojislav Gajić. Početak novosadskog hotela Holidej In očekuje se u narednih mesec dana, a biće izgrađen tokom 2011. godine. U hotelu će biti zaposleno oko stotinu radnika. Hotel će se nalaziti na uglu Subotičkog bulevara i Futoškog puta. Peter Vermer je rekao prilikom potpisivanja ugovora da se u ovom trenutku tržište istočne Evrope veoma brzo razvija i da, kada je reč o izgradnji novih projekta u hotelskoj industriji, pokazuje znatno veći rast u odnosu na ostatak starog kontinenta. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, rekao je da je ovo značajna vest za naše okruženje i da je pravi trenutak da Novi Sad dobije ovako reprezentativan hotel. "Za svakog budućeg stranog investitora prisustvo tako važnog međunarodnog brenda značiće dodatni impuls da dođe na naše područje i investira svoja sredstva. Što je više brendova prisutno, to je i marketing za jedan grad, pokrajinu i državu bolji", ocenio je Pajtić. Dodao je da je Vlada Vojvodine spremna da izdvoji finansijsku podršku za svako novootvoreno radno mesto, ali i za logističku podršku u fazi izgradnje hotela i kroz partnerski odnos sa predstavnicima kompanije IHG.

Jat ervejz neće moći sam da opstane

Generalni direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije Nebojša Starčević izjavio je da Jat ervejz treba što pre prodati, jer sam neće moći da opstane. Kako je naveo, da je Jat ervejz prodat prošle godine imao bi veću vrednost nego sada. Starčević je novinarima na skupu o efektima primene Sporazuma o otvorenom nebu u Privrednoj komori Beograda rekao da je situacija u Jatu teška i da postoji pritisak stranih kompanija koje osvajaju tržište. On je naveo da je za potpunu primenu Sporazuma o otvorenom nebu potrebno da se još neki propisi usaglase sa evropskim zakonodavstvom u oblasti bezbednosti i kontrole letenja. Kako je naveo, ostalo je da se još oko 20 odsto propisa usladi za evropskim, a naznačajnije je usvajanje novog zakona o vazdušnom saobraćaju. Starčević je rekao, da što se tiče komercijalne strane, vezane za vazduhoplovne dozvole i nastup na tržištu i za osnivanje kompanija, tu je u potpunosti primenjen Sporazum o otvorenom nebu. "Svaka kompanija koja traži da leti dobija dozvolu bez problema. Srpsko tržište se otvorilo potpuno i ponuda je mnogo bolja nego ranije", rekao je on. Generalni direktor Jat ervejza Srđan Radovanović izjavio je da Jat nije izgubio tržište i da pojava niskotarifnih aviokompanija ne ugrožava privatizaciju te kompanije. "To je zdrava konkurencija za kojom se Jat uspešno bori i ubeđen sam da ćemo se i dalje uspešno boriti na tržištu", rekao je Radovanović. On je naveo da treba požuriti za privatizacijom Jat ervejza, jer će biti efikasniji i korisniji ako bude u privatnim, a ne državnim rukama.

Potpisan ugovor o gradnji mosta Zemun-Borča

Ugovor o izgradnji mosta Zemun-Borča, čija je vrednost 170 miliona evra, potpisan je juče u Skupštini Beograda. Radovi na izgradnji mosta će početi početkom septembra, a most će biti završen 2013. godine, najavila je ministarka za Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović, nakon što je taj ugovor potpisala sa potpredsednikom kineske kompanije CRBC koja će graditi most Lu Šanom i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom. "Najverovatnije će radovi početi početkom septembra, a sad se radi na završetku ispitivanja terena. Proleće je bilo kišovito i nije išlo na ruku graditeljima mostova, tako da smo morali da produžimo termin ispitivanja", rekla je ona. Most preko Dunava koji će povezivati beogradsku opštinu Zemun i prigradsko naselje Borča biće dugačak 1,5 kilometara, a biće izgrađene i pristupne saobraćajnice duge 21 kilometar. Kalanović je navela da je ugovor rađen šest meseci i da je značajan jer je pokazao dobru saradnju lokalne i centralne vlasti u zemlji, odnosno Grada Beograda i Ministarstva za nacionalni investicioni plan. Potpredsednik kineske kompanije CRBC Lu Šan naveo je da je ta kompanija zainteresovana za gradnju infrastrukture u Srbiji i da garantuje kvalitet i rokove gradnje mosta. Kako je rekao, osnova za potpisivanje ugovora je sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koje su potpisale vlade Srbije i Kine. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je da će u narednih nekoliko godina glavni grad dobiti dva nova mosta i da u poslednjih 35 godina nije izgrađen nijedan. "Ovim ugovorom potpisali smo i novu eru u razvoju grada i infrastrukture i doprineće da se do sada zapostavljeni deo Beograda naglo razvija", rekao je Đilas. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, naveo je da je za domaću privredu značajno što će 45 odsto materijala i angažovane radne snage na mostu biti poreklom iz Srbije. "Most će rešiti probleme građana i onih koji putuju iz Vojvodine ka centralnoj Srbiji", rekao je Dinkić i dodao da most otvara nove mogućnosti za privredni razvoj. Kako je saopšteno, 85 odsto novca za izgradnju mosta biće obezbeđeno iz kredita kineske Eksim (Edžim) banke, dok će 15 procenata biti finansirano iz Nacionalnog investicionog plana, a troškove eksproprijacije i tehničkih priprema preuzeće Grad Beograd. Rok otplate kredita je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje. Ugovorom je definisano i učešće srpskih podizvođača od najmanje 45 odsto. Predugovor o izgradnji mosta Vlada Srbije i Grad Beograd su sa kineskom kompanijom CRBC potpisali 23. oktobra 2009. godine.