SVET

Albanska mafija, najveće zlo Evrope

Šta su razgovorali piloti predsedničkog TU154

Dvojna državljanstva pomažu kriminalcima na Balkanu

Politika SAD i zemlje zapadnog Balkana

Prekršena sva poljska državna pravila bezbednosti

Više od 600 poginulih u zemljotresu u Kini

Albanska mafija, najveće zlo Evrope

Da je Albanija baza svetskog kriminala, zaključeno je još početkom 2005. godine u američkom Stejt departmentu. U vrlo kratkom izveštaju o stanju narko kriminala u svetu američka vlada je tada napisala: - Ova zemlja je tranzitna država za šverc droge, oružja i ilegalnih imigranata i falsifikovane robe. Pranje novca i dalje predstavlja veliku opasnost za Albaniju - ocenio je američki Stejt department u svom izveštaju o strategiji kontrole međunarodne trgovine narkoticima. U proleće 2009. godine sličnu ocenu doneo je Komitet za organizovani kriminal UN, koji je u Beču konstantovao da je albanska mafija ostala pri samom vrhu svetskog podzemlja, u kome funkcioniše aktivno već 40 godina. - Pipci albanske mafije, koja svoje izvore pored Albanije ima i na Kosmetu, kreću se od Pakistana i Turske preko srednje Evrope do istočnih obala SAD i Kanade. Trenutno najunosniji posao albanske mafije jeste trgovina ljudima: devojkama, mladim ženama, decom i dečijim organima - zaključili su eksperti UN. Procenjuje se da je albanska mafija samo tokom 2008. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila 50 miliona dolara. Osim državljana Albanije i Albanaca sa Kosova i Metohije, navodi se u izveštaju, krijumčare se migranti iz Turske, Pakistana, Šri Lanke, Kine i drugih zemalja. U mrežama švercera ljudi nalaze se i hiljade žena sa Kosova i Metohije koje su izbegle u Albaniju, ali i Rumunke, Moldavke, Ruskinje, državljanke Bosne i Hercegovine. Makroi se često predstavljaju kao političke izbeglice, a Belgija je sedište nekoliko nosilaca ovog kriminalnog posla. TRGOVINA DEČIJOM ORGANIMA Grčke vlasti počele su početkom 2008. vodile istragu o poverljivom izveštaju vlade, koji sadrži šokantne podatke u vezi sa ilegalnim kanalom za trgovinu dečjim organima iz Albanije za Italiju. Izveštaj je pripremila Grčka ambasada u Tirani i dostavljen je Tužilaštvu u Solunu. Prema saznanjima vlasti žrtve su deca iz Albanije, čiji su organi vađeni u klinikama u Albaniji i grčkoj Makedoniji, a zatim prebacivani u Italiju u vrećama uz pomoć albanskih diplomatskih kanala. Pretpostavlja se da je u skandal umešan najmanje jedan grčki lekar. Nedavno je grčka privatna televizija "Alfa" objavila istraživanje, u kome se tvrdi da je više od 12.000 dece iz Albanije postalo žrtva ilegalnog krijumčarenja, a u većini slučajeva deca su prodavana ili su ih roditelji prodavali za pare. Trgovci belim robljem preko Evrope godišnje prokrijumčare oko 700.000 ljudi. Od toga, preko Balkana, prema zvaničnim podacima OUN, godišnje se ilegalno srpskim putevima provuče oko 200.000 ljudi koji završavaju na Zapadu kao jeftina radna snaga. - "Crna rupa" trgovine ljudima je Kosovo i Metohija, konkretno Prištinski aerodrom jer tamo "ne postoji kontrola ko ulazi i izlazi iz zemlje". "Iz Prištine put vodi preko Bujanovca, Niša do Beograda, a dalje do zapadnoevropskih zemalja - zapisano je u grčkom izveštaju. Kako od dolaska Unmik srpska policija nema nikakve mogućnosti kontrole kosovskog područja, ilegalcima pomaže izuzetno razgranata i dobro organizovana mreža krijumčara ljudi, koji od svakog izbeglice uzimaju bar po 1.000 dolara. Jedan od ljudi koji je uhvaćen i optužen za trgovinu Pakistanaca bio je Mulazam Husein Šah. Optužnica Šaha tereti da je u dva navrata organizovao prebacivanje ilegalnih imigranata preko naše zemlje u zapadnu Evropu. Prvi put trojicu, a drugi put četvoricu Pakistanaca. LAKE ŽENE I ORUŽJE Uz trgovinu decom i migrantima, albanska mafija se bavi kidnapovanjima i upotrebom žena za prostituciju. U septembru 2003. godine u akciji "Miraz 2” na graničnom prelazu Batrovci prilikom pokušaja ulaska u našu zemlju s falsifikovanom hrvatskom putovnicom otkrivena je jedna naša državljanka, žrtva trgovine ljudima i odmah smeštena u Sklonište protiv nasilja u porodici i trgovine ženama. Tokom te akcije otkriven je i identitet lica koja su učestvovala u trgovini ljudima, o čemu je odmah obavešten Nacionalni centralni biro Interpola u Beogradu. U policijskoj akciji "Leda" je privedeno 40 državljana SCG i 28 stranaca. Podnete su krivične prijave protiv tri lica zbog posredovanja u vršenju prostitucije. Među žrtvama trgovine ima i naših žena. Većina njih je pronađena na teritoriji Crne Gore, BiH, Italije i Kosova. - Jedan od najvećih trgovaca belim robljem, koji je direktno bio povezan sa Kosmetom, bio je Dilaver Bojku, Albanac iz Makedonije. Dilaver Bojku zvani Leku je početkom marta 2003. godine uhapšen u svom noćnom klubu "Bern" i odveden u zatvor u Strugi. Kada je počela sudska istraga protiv Bojkua mnoge devojke su progovorile o njegovom biznisu u koji su bile umešane i mnoge ugledne ličnosti iz Makedonije i okolnih zemalja. Osnovni Sud u Strugi, kojim je predsedavala Klementina Savevska, osudio je Dilavera Bojkua na šest meseci zatvora. Domaća i svetska javnost je bila zapanjena - priča Mikan Ostrovski, policijski inspektor iz Skoplja. Najveći trgovac bijelim robljem u Evropi, čovek pod čijim je ropstvom, kako se pretpostavlja, bilo 3.000 žena i devojaka od 16 do 26 godina, osuđen je, posle žalbe tužioca, na 3 godine robije. Tada je otkriveno da je Bojku imao tesne veze sa albanskim teroristima iz Tetova, jer je finansirao njihovo naoružavanje. - Balkan je zahvaljujući albanskoj mafiji je jedinstven poligon u Evropi gde su politika, organizovani kriminal i terorizam na istom zadatku - stvaranju druge albanske države u Srbiji. U prvoj fazi otimanjem dela teritorije Srbije, a u drugoj i delova teritorije Crne Gore, Makedonije i Grčke. Tako glasi zaključak Bele knjige o albanskom terorizmu i organizovanom kriminalu na Kosovu i Metohiji, koju je napravila srpska tajna policija BIA i promovisala u novembru 2003. godine u Vladi Srbije. Uspostavivši spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci terorističkog delovanja osnažili su svoju političku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovništvo, kao i na političke subjekte, prisiljavajući ih na saradnju i ustupke. Tako se u javnosti stiče utisak o potpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa i njegovom jedinstvenom zalaganju za isti cilj. Međutim, iza političko-ideoloških i nacionalnih motiva za stvaranje jedinstvene albanske države, nezavisno od toga da li se ona naziva Velika Albanija ili Veliko Kosovo, prikrivaju se interesi određenih kriminalnih struktura, koje teže da se uključe u postojeće procese političke i ekonomske tranzicije, odnosno transformacije regiona u celini, te da legalizuju svoje kriminalne poslove. - I aktivnosti OVPMB finansirane su, većim delom, nelegalnom trgovinom cigaretama i drogom, na relaciji između Grčke, Makedonije, KiM i Crne Gore, posredstvom više legalno registrovanih firmi sa ovog područja. Deo zarade usmeravan je za finansiranje nekoliko kampova na KiM, u kojima su obučavani teroristi, za kupovinu savremenog oružja, kao i za honorare profesionalnih vojnih instruktora iz pojedinih zapadnih zemalja - ocenila je BIA. Oružje i vojna oprema za OVPMB obezbeđivani su švercom. Pomenuta roba dopremana je ilegalnim kanalima, ali i preko graničnih prelaza sa Albanijom i Makedonijom, kao što su Đeneral Janković, Jazince, Ćafa Prušit, Morina i Tropoja. Posebno su u tome bile zapažene aktivnosti grupa koje se nazivaju "Idealji", "Skifteri", BIA, "Kaštjela", "Veliki orlovi", "Crna ruka", "Orlovo oko", "Crni orlovi", "Crni tigrovi", "Crne maske", "Zjari", "Akatana", "Sigurija Vendit", "Bezbednost otadžbine", "Nacionalna zastava" i druge. DUPLA VEZA SA OVK Američki "Vašington post" objavio je prošle godine izjavu Alena Labrusa, pariskog eksperta za narkotike, koji je rekao da je "albanska mafija vrlo snažna, zbog njenih veza u ilegalnoj trgovini narkoticima i tajnom naoružavanju albanskih terorista i političara". Ovu vest potvrdio i Peter Vove, bivši portparol Europola, kada je saopštio javnosti da su pored Nemačke, Švajcarske, skandinavskih zemalja, i Italija, Austrija i Velika Britanija pokrenule internu istragu protiv albanske narko-mafije. Dr Mark Galeoti, kriminolog sa britanskog Kele univerziteta je izjavio: - Evropske zemlje poseduju pouzdane dokaze da je teroristička OVK direktno umešana u rasturanje heroina po evropskim metropolama, ali su SAD i NATO iz političkih razloga pokušavali da taj problem zataškaju. Danas je veza alnbanske mafije i političkog podzemlja na Kosmetu dvojaka. Albanski dileri plaćaju nadoknadu teroristima i političarima zbog prebacivanja turskog heroina kroz teritoriju KiM, a potom od direktne prodaje droge u zapadnoj Evropi stvaraju profit, od koga odvajaju deo za kupovinu oružja za OVK i ANU. Posle ovih saznanja američka policija DEA svrstala je 2008. godine albansku narko-mafiju na četvrto mesto u svetu, odmah uz italijansku, kolumbijsku i rusku i time odredila njen stepen opasnosti po Novi svetski poredak. - Albanska narko-mafija - procenjuje se u DEA - godišnje samo u Nemačkoj preko droge opere 1,5 milijardi dolara preko dve stotine privatnih banaka. BOLESNIK BALKANA Albanska mafija je rođena u krilu tajne službe Sigurimi u Tirani. Naime, kada je ova albanska tajna služba počela da se posle pucanja sistema Envera Hodže raspada, njeni čelnici su su svoje doušničke veze i sisteme delovanja Sigurimija upotrebili za stvaranje mafijaškog poretka u podzemlju. Za razliku od ostalih istočnoevropskih zemalja, albanska tajna služba je u potpunosti raspuštena 1995. godine. Sigurimi koji je imao 10.000 službenika zamenjen je Nacionalnom obaveštajnom službom. - Svi pripadnici službe koji su ostali bez posla našli su izlaz u organizovanom kriminalu. Odeljenje spoljne obaveštajne delatnosti Sigurimija je bilo od posebne koristi za gangstere, jer je u inostranstvu imalo poslovne veze koje su mogle biti iskorišćene za kriminalnu aktivnost. Ono je, takođe, imalo mrežu za pranje novca koja je delovala u Švajcarskoj. Nekada blisko partnerstvo između albanskih i kineskih komunističkih režima, na primer, takođe je doprinelo uspostavljanju kriminalnih veza. Veruje se da je Daleki istok polazna stanica za heroin koji se transportuje preko Azije za Evropu. Nova albanska vlada bila je u rukama mafije - izjavio je tada bivši ministar unutrašnjih poslova Periklji Teta. Sigurimi, odnosno albanska mafija je u svojim rukama u vreme Envera Hodže držala ilegalnu trgovinu robama, preprodaju cigareta i alkohola, ali i krijumčarenje droge. Tajna služba Sigurimi je sa jedne strane krijumčarenjem obezbeđivala kakav-takav socijalni mir, a sa druge tim ilegalnim artiklima potpkupljivala i plaćala svoje doušnike. Kada se sistem raspao, agentura je svoje poslove prenela u podzemlje. - A kada je Albanija odustala od komunizma tajna služba Sigurimi je postala jezgro mafije, koja je počela da rasprodaje svoje vojne i policijske magacine sa oružjem i municijom. Posle toga je otpočela i prodaja ljudi, jer je neviđeno siromaštvo Albanaca prisiljavalo mnoge građane, intelektualce pre svih, da masovno beže od bede u inostranstvo i tamo traže uhleblje - priznao je Periklji Teta. Svaki šesti Albanac od nešto više od tri miliona stanovnika za kratko vreme je napustio Albaniju. Preko granice je, što legalno, što ilegalno, pobeglo više od pola miliona ljudi. Tim je Albanika postala glavni bolesnik Evrope. BALKANSKA SMRT Do jačanja šiptarske narko-mafije u Evropi došlo je iz dva razloga. Prvi je velika akumulacija kapitala stečenog na trgovini drogom, ali i oružjem, i na krađi i preprodaji automobila. A drugi je udruživanje Šiptara sa Kosmeta, Makedonije, Albanije i Turske u jedan narko-trust, čiji se centar nalazi u Njujorku, a ispostave u Tirani, Skoplju, Istanbulu i Prištini, ali i u Sofiji, Pragu, Budimpešti, Moskvi, Frankfurtu, Cirihu, Briselu i Čikagu. Ishitreno političko osamostavljivanje Albanije i Kosmeta, praćeno ekonomskim rasulom i cvetanjem organizovanog kriminala, pretvorili su ovaj region u izvor zaraze koja je vrlo brzo počela da se širi Evropom. - Rat na Balkanu je presekao ranije jugoslovenske kanale za krijumčarenje droge sa Bliskog Istoka na Stari kontinent, ali su zato agilni Šiptari u poslednje četiri godine, otvorili nove distributivne centre i nove prolaze ka Zapadu. Kosovski Šiptari su toliko ojačali da, samo u Švajcarskoj, drže pod svojom kontrolom sedamdeset odsto narko-tržišta. Trenutno se u ovoj zemlji, po zatvorima, zbog preprodaje narkotika nalazi najmanje 2.000 Šiptara iz Jugoslavije. Zatvori su puni i u Nemačkoj, i Švedskoj, i u Češkoj. Albanska mafija predstavlja najveću opasnost čovečanstvu. Nama preti opasnost od šiptarskih preprodavaca droge, zatim od terorizma i onda od privrednog kriminala. Šverc droge je zahvatio čitav svet, a političkog nasilja je sve više. Ova dva krivična dela su tesno povezana - tvrdi Tomislav Kresović, politički analitičar. Prva zemlja koja je upozorila svet na šiptarsku narko-mafiju i albansko podzemlje bila je upravo Jugoslavija. U više navrata, pre izbijanja rata, SRJ je upozoravala Interpol i OUN da dolazi do širenja šiptarske mafije po svetu. Još davne 1988. godine vlada SFRJ je uputile Komisiji OUN za suzbijanje narkomanije podatke o tome da se na Kosmetu oko 5.000 Šiptara bavi krijumčarenjem heroina i to u onim sredinama gde ima najviše albanskih gastarbajtera i izbeglica. A to su bile Austrija, Švajcarska i Nemačka. Samo te godine u Jugoslavije je uhapšeno 55 šiptarskih narko-dilera. Na takva upozorenja OUN, Interpol i ove zemlje odgovorile su ćutanjem, a kada je izbio rat i političkom podrškom Šiptarima, pa i članovima njihove narko-mafije. Danas u Evropi ima oko pola miliona kosmetskih Albanaca, koji predstavljaju bazu za skrivanje, ali i za angažovanje jeftine "radne snage" i kurira u trgovini heroinom. U Briselu je uhvaćen Hazir Haziri sa pet kilograma heroina. A Rafet Šabotić je uhapšen u Cirihu sa čak 16 kilograma ovog narkotika. I jedan i drugi bili su predsednici svojih nacionalnih klubova u Belgiji, odnosno Švajcarskoj, pa se pretpostavlja da su ujedno i šefovi narko-kanala iz Turske. Nemačka policija je zbog narastajućeg problema sa Albancima u Visbadenu, u sedištu Kriminalističkog ureda, formirala takozvanu "Grupu za koordinaciju za Albance sa Kosova". I Italija je otkrila i uhapsila šiptarsku grupu od dvadesetak krijumčara. Italijani i Makedonci, svoju akciju, u kojoj je uhvaćeno desetak krijumčara sa 40 kilograma heroina, jednostavno nazvali "Makedonija ". Albanska trgovina heroinom se u međuvremenu raširila u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. Početkom ove godine pripadnici jedne albanske mreže trgovaca drogom uhapšeni su u Kemperu u zapadnoj Francuskoj. Vođa bande Arben Korba, star 30 godina, osuđen je na 8 godina zatvora nakon što je policija otkrila mrežu ilegalnih aktivnosti koja je pokrivala čitavu Bretanju, uključujući najveće gradove kao što su Nant i Ren. Korba je imao tipičan šiptarski dosije. Stigao je 1990. godine u Francusku kao politička izbeglica. Ali, kasnije je počeo da se bavi kriminalom. On je zajedno sa Ilirom Midžom predvodio bandu koja je krijumčarila automobile iz Nemačke i takođe donosila heroin u Kemper i druge gradove u Francuskoj. U toj šiptarskoj mreži bilo je šesnaest Albanaca. MREŽA DAUTA KADRIOVSKOG Kako tvrde neki srpski policajci, još krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, jugoslovenska Služba državne bezbednosti koristila je šiptarske veze u Turskoj radi šverca droge, koja je ilegalno prodavana u Nemačkoj. Tada se u jugoslovenskoj tajnoj policiji smatralo da narkomanija nije bolest komunizma, već samo kapitalizma, pa su Šiptari sa Kosmeta uvučeni u ovaj posao pravljenja "crnog novca" da bi se rizik od hapšenja sveo na minimum. Tako se dogodilo, tvrde pojedini policajci, da je jugoslovenska tajna služba izgradila prvu kariku u krijumčarskom kanalu narkotika na danas već čuvenom "Balkanskom putu". Glavni agent državne tajne policije za drogu bio je Daut Kadriovski, tursko-jugoslovenski špijun, koji je iz Makedonije sredinom osamdesetih došao u prištinu da organizuje proizvodnju heroina. U njegovom poslovnom lancu, isprepletanom policajcima, dilerima i kriminalcima, ali i političarima i diplomtama, našla su se i imena jednog Mahmuta Bakalija, pokrajinskog funksionera i Redžepa Suroija, jugoslovenskog ambasadora u Madridu. Taj prljavi posao razbila je Služba državne bezbednosti Srbije, koja je 1985. izvela na optuženičku klupu čak šezdeset šiptarskih narko-kriminalaca. Daut Kadriovski je pobegao u Tursku, Mahmuta Bakali je ostao čist i nedirnut, a ambasador Suroi je pod sumnjiviim okolnostima nastradao u Španiji. Albansku mafiju u Istanbulu početkom sedamdesetih godina, kada šiptarska karika u turskom narko-lancu počinje da jača, predvodio je tada izvesni Mehmet Bici, dok je politički lider bio Mustafa Ksevedet, lider emigrantske organizacije "Legalitet". Politički patron ovim emigrantima tada je bio albanski kralj u egzilu Lek Zogu prvi i sam poznat kao trgovac sumnjivih roba od oružja do narkotika. Spajanjem dve emigracije Šiptara, onih u Turskoj sa onima na Starom kontinentu, i to preko Kosmeta, odnosno Srbije i Crne Gore, došlo je krajem sedamdesetih godina do formiranja etničkog kanala, prirodne populacione veze od Istanbula preko Prištine, Beograda i Podgorice do Frankfurta, Ciriha, Londona i Madrida. Kako trgovina drogom zahteva strogu konspiraciju, to je ovaj nacionalni, a često i porodični krug uvek bio zatvoren za druge, tako da su Šiptari gradeći svoj etnički kanal podigli i etničko čisto podzemlje. Vrlo brzo, slabljenjem SFRJ i posebno srbijanske vlasti, a jačanjem finansijskog pre svega, šiptarskog podzemlja na Balkanu, u Evropi i svetu, ova karika u turskom lancu se kida i Šiptari počinju, devedesetih godina, da rade sami i samo za sebe i tzv. Veliku Albaniju. Takvu državu eksperti za narkomaniju i narko-mafiju nazvali su Heroinska republika. Marko Lopusina

Šta su razgovorali piloti predsedničkog TU154

Poljska javnost saznaće o čemu su razgovarali piloti tokom kobnog leta aviona poljskog predsednika Leha Kačinjskog prošle subote, pre nego što će se srušiti pri sletanju na aerodrom u Smolensku, obećao je poljski generalni tužilac Andžej Seremet. "Neće biti objavljeni samo izrazito intimni delovi razgovora", kazao je Seremet poljskom radiju TOK FM. Zapisi iz dve "crne kutije" pokazali su prema rečima Seremeta da su piloti tri do pet sekundi pre pada znali da ih čeka smrt. "Posada je bila svesna da srlja u neizbežnu katastrofu, izazvanu ako ništa drugo time što je avion krilom udario i o drveće", rekao je Seremet. Zapisi razgovora pilota predsedničkog tupoljeva sa kontrolom leta, među sobom u kokpitu i preko interkoma sa putnicima koje sadrže narandžasti neuništivi rekorderi zvani "crne kutije" biće objavljeni posle novih tehničkih analiza ruskih i poljskih eksperata koji u istrazi od početka tesno sarađuju. Jedan od odgovornih za bezbednost na vojnom aerodromu u Smolensku, pod uslovom da mu se ne navodi ime, reporterima poljskog lista Gazeta viborča kazao je da ne sme da se krivi samo pilot Arkadiuš Prostašuk što je pokušao da sleti u nemogućim uslovima. "Svi mi smo krivi za tu tragediju, ne sme se prebacivati odgovornost samo na pilote. Kakvi su bili vremenski uslovi, trebalo je zatvoriti u subotu aerodrom i kategorično zabraniti sletanje, najmanje do podneva. Ali nismo to mogli da učinimo, jer bi izazvali diplomatski skandal u odnosu sa Poljacima", kazao je taj Rus sa aerodroma u Smolensku. Predsednik Kačinjski išao je zajedno sa skoro 90 članova visoke državne i vojne delegacije na komemoraciju hiljada poljskih oficira, zarobljenika, streljanih po naređenju Staljina u obližnjoj Katinskoj šumi aprila 1940. godine. Na glavnu komemoraciju, tri dana pre nesreće, 7. aprila, ruske vlasti pozvale su poljskog premijera Donalda Tuska, jer je ruski premijer kao prvi visoki ruski zvaničnik koji je ikada došao u Katinsku šumu želeo nad grobovima žrtava tog sojvetskig zločina da u ime Rusa pruži Poljacima ruku pomirenja. Ruske vlasti maksimalno su izlazile poljskoj delegaciji u susret a čak, što je slučaj bez presedana, odustale su od ometanja signala mobilnih telefona u Katinskoj šumi u momentu kada je tamo bio Putin, potvrdio je za Gazetu viborču jedan poljski diplomata iz organizacije posete. Za Kačinjskog koji je takođe želeo da ide ali nije bio pozvan nađena je rezervna varijanta da povede visoku vojnu i državnu delegaciju na drugu komemoraciju, državnu samo poljsku, 10. aprila. Rusi su se plašili da zatvore aerodrom u Smolensku bez obzira na maglu, jer bi se to sasvim sigurno u Poljskoj protumačilo "Rusi puštaju Tuska a Kačinjskog neće". Poljski predsednik bio je i u Evropi poznat kao jedan od najžešćih zagovornika tvrde linije prema Moskvi, posebno posle sukoba u Gruziji pre dve godine. Kačinjski je međutim, sudeći po pripremanom govoru za komemoraciju, želeo takođe da uputi apel Rusiji da masakr u Katinskoj šumi prestane da truje odnose Poljaka i Rusa i da podstaknuti gestovima, kakav je učinio Putin kada je pognuo glavu nad grobovima streljanih Poljaka Rusija i Poljska krenu bez zastajkivanja ka istorijskom pomirenju, kako su već učinili Poljaci i Nemci.

Dvojna državljanstva pomažu kriminalcima na Balkanu

Begunci pred pravdom na Balkanu, iako su javnosti poznata njihova imena i internetom kruže njihove fotografije, slobodno prelaze granice i izbegavaju hapšenja zahvaljući dvojnim državljanstvima, piše internet portal vaz.euobserver (njaz.euobserver). "Oni se traže zbog ratnih zločina, ubistava, švercovanja cigareta, pranja novca i korupcije. Ali uprkos međunarodnim nalozima za hapšenje - Branimir Glavaš, Stanko Subotić, Ante Jelavić, Dragan Daravelski i Vladislav Tamburkovski - ostaju na slobodi", navodi sajt. Slobodu osumnjičenima za razna krivična dela jamče zvanična dokumenta. "Zahvaljujući njihovom dvojnom državljanstvu, kriminalci s Balkana mogu kad god strahuju od hapšenja prosto da pređu u drugu zemlju čiji pasoš poseduju. Oni mogu tamo biti pritvoreni, ali ne mogu biti izručeni preko granice budući da je prebacivanje građana stranim službama zabranjeno", navodi njac.euobserver. Kriminolog sa skopskog Fakulteta za bezbednost Miodag Labović kaže da bi zakone u balkanskim zemljama trebalo uskladiti s međunarodnim sporazumima o pravnoj pomoći i saradnji. Neke države bi, međutim, morale da promene ustav da bi omogućile izručivanje svojih građana. "Srbija predvodi u ovome, budući da je prva zemlja u regionu koja je promenila ustav i uskladila zakone s propisima EU", navodi vaz.euobserver, dodajući da bi rešenje mogli biti i bilateralni sporazumi dok se čeka na promenu ustava. BiH i Hrvatska su već potpisali bilateralne sporazume tako da ljudi osuđeni u jednoj zemlji mogu služziti kaznu u drugoj, ali to nije sveobuhvatno rešenje, što pokazuje slučaj hrvatskog političara Branimira Glavaša, navodi sajt. Sud u Zagrebu je doneo presudu u odsustvu Glavaša koji je pobegao u BiH. Budući da presuda nije stupila na snagu, Glavaš ne može biti izručen, jer se bilateralan sporazum odnosi na pravosnažne presude. "I tako, dok se vlade širom Balkana hvataju u koštac s pravnim finesama problema, kriminalci nastavlaju da se provlače kroz pravosudne rupe", zaključuje vaz.euobserver.

Politika SAD i zemlje zapadnog Balkana

SAD će podržati neophodne reforme i evroatlantske integracije zemalja zapadnog Balkana, koje su i snažni podsticaji za nastavak reformi, mirno rešavanje sporova i regionalnu saradnju, ocenjeno je na Potkomitetu za evropske poslove američkog Senata. Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropske i evroazijske poslove Filip Gordon rekao je da je region zapadnog Balkana od ključnog značaja za evropsku budućnost i da je zato u središtu stalnog i intenzivnog angažovanja administracije predsednika Baraka Obame. Odsustvo političkog kompromisa u Bosni, stabilizacija Kosova i spor Grčke i Makedonije oko imena i dalje su izazovi u regionu, rekao je Gordon i istakao da će američka administracija nastaviti da u tesnoj saradnji s evropskim partnerima radi na postizanju dugoročnog cilja uspešne integracije regiona u evoratlantsku zajednicu. Pomoćnik američkog ministra odbrane za međunaordnu bezbednost Aleksander Veršbou rekao je da je stabilna, demokratska i ekonomski napredna Srbija važna za integraciju Balkana u evropsku zajednicu i da je Srbija ostvarila veliki napredak od smenjivanja režima Slobodana Miloševića. On je naveo da je vlast pod vođstvom predsednika Srbije Borisa Tadića posvećana sprovođenju reformi neophodnih za ulazak u EU i hapšenju preostalih haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića. "Ipak, ovu ohrabrujuću viziju bi moglo omesti stalno fokusiranje Beograda na poseban deo svoje prošlosti: Kosovo", rekao je Veršbou i ocenio da aktivna kampanja Beograda protiv nezavisnosti Kosova "preti da preokrene kretanje ka regionalnoj stabilnosti i mogla bi potencijalno da ograniči ambicije Srbije da uđe u EU". "Srbija je na raskršću - da li će se okrenuti evropskoj budućnosti za koju kaže da je želi ili će biti zaglibljena u opsesiju prošloću. Trenutno Beograd pokušava da uradi oboje, što je pozicija za koju verujemo da je neodrživa", rekao je Veršbou. Gordon je rekao da je na Kosovu neophodno nastaviti proces decentralizacije čime će biti postavljene osnove za prosperitetnu, demokratsku budućnost svih njegovih građana. On je pozvao Srbiju da nađe načine za saradnju na konkretnim humanitarnim pitanjima na Kosovu koja će doprineti dobrim odnosima Srba i njihovih suseda, uključujući podršku učešću svih zemalja zapadnog Balkana na regionalnim forumima. SAD pozdravljaju nedavnu zajedničku inicijativu predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Ive Josipovića, za jačanje saradnje dve zemlje. "Nadamo se da će Srbija nastaviti da ulaže više napora u cilju stabilnosti na Balkanu uključujući i Kosovo", rekao je Gordon. Kad je reč o Bosni, Gordon je rekao da politički lideri BiH nisu pokazali političku volju neophodnu za dalje sprovođenje reformi i da postizanje kompromisa i sporazuma, zbog predstojećih izbora, predstavlja još veći izazov. On je, međutim, istakao da su SAD rešene da zajedno sa EU nastave dijalog s političarima u BiH. Grčko-makedonski spor o imenu koči integraciju Makedonije u NATO i EU i predstavlja potencijalnu pretnju stabilnosti čitavog regiona. U interesu obe zemlje i čitavog regiona, lideri i u Makedoniji i u Grčkoj sada moraju da preduzmu smele i odlučne poteze u rešavanju tog pitanja jednom za svagda, kazao je Gordon. Podsećajući da su zemlje regiona preduzele korake ka integraciji u NATO, Gordon je rekao da su vrata NATO-a otvorena za Srbiju i izrazio nadu da će ona imati aktivniju ulogu u programu Partnerstvo za mir. Veršbou je ocenio da se situacija na zapadnom Balkanu "dramatično promenila u poslednje dve decenije, od regiona u sukobu do regiona nezavisnih demokratskih država koje sporove rešavaju mirno i sarađuju u suočavanju s regionalnim i globalnim izazovima". Veršbou je rekao da na zapadnom Balkanu i dalje ima izazova i naveo da je situciju pogoršala svetska ekonomska kriza. U BiH međuetničke napetosti i loše funkionisanje vladinih ustanova ugrožavaju napredak u evroatlantskim integracijam, a političko liderstvo je malo toga uradilo na "probijanju nacionalističkih barijera" potrebnog za napredovanje ka članstvu u NATO i EU, rekao je Veršbou. Proglašenje nezavisnosti Kosovu je donelo političku i ekonomsku korist, ali još treba raditi na integraciji svih kosovoskih zajednica i izgradnji snažnijih, transparentnijih i efekasnijih institucija, naveo je Veršbou. On je ukazao da je ključ za rešavanje problema na Kosovu i u BiH "obezbeđivanje odgovornog i posvećenog političkog liderstva" i da će SAD podržati napore u tim zemaljma, sarađujući s evropskim partnerima u nepredovanju regiona i rešavanju preostalih izazova. "Ohrabreni smo što bezbednosna situacija na Kosovu nastavlja da se poboljšava od proglašenja nezavisnosti, ali dok je bezbednosna situacija generalno mirna, moramo biti na oprezu zbog potencijalnih žarišta", rekao je Veršbou dodajući da je situacija na severu Kosova i dalje napeta. Veršbou je u zaključku naveo da su SAD privržene stabilnosti zapadnog Balkana i da su članstvo u EU i NATO snažni podsticaji za nastavak reformi, mirno rešavanje sporova i regionalnu saradnju. Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda rekao je da premda o pitanju Kosovu Beograd i Priština imaju suprotstavljene pozicije, postoji prostor za napredovanje ka okvirninm rešenjima otvorenih pitanja. "Pragmatičan i konstruktivan pristup koji pojačava i podupire pozitivnu domaću i regionalnu dinamiku jeste ono što je potrebno u ovom trentuku na zapadnom Balkanu", rekao je Vejvoda. On je ocenio da je ostvaren napredak u jačanja demokratskih institucija, demokratske političke kulture, vladavine prava, transparentnosti i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali da i dalje ima još puno toga da se uradi u regionu. Sve zemlje su, prema njegovim rečima u procesu evrointegracija, što znači da sprovode temeljne reforme u ključnim sektorima društva i da pripremaju svoje ekonomije za ulazak na zajedničko tržište.

Prekršena sva poljska državna pravila bezbednosti

U Poljskoj su još u subotu zamrla nagađanja, a nisu stigle ni da se pojave teorije svetskih i stranih zavera uobičajene kada gine šef države u avionskoj nesreći. Preovlađuje mišljenje da je za predsednika Leha Kačinjskog, prvu damu Mariju Kačinjsku, deo državnog i vojnog vrha, ukupno 96 žrtava u padu aviona kraj Smolenska u Rusiji, smrtonosna mogla da bude kombinacija zastarelih aviona i pilota pod pritiskom. Iz Smolenska su gotovo odmah posle tragedije doprle vesti da je bila gusta magla, da je pilot četiri puta pokušavao da sleti, a da nije poslušao kontrolu leta da se vrati u Minsk ili produži za Moskvu. Vrlo brzo su pronađene crne kutije, a ruski proizvođač aviona TU 154 poljskog predsednika potvrdio je da je konkretno taj, glavni, označen brojem 101, prošao nedavno remont i da su menjani motori. U nedelju je istražna komisija potvrdila da nesreću nije prouzrokovao kvar na avionu. Poljaci strpljivo čekaju na rezultate istrage u kojoj zahvaljujući neočekivanoj predusretljivosti ruskih vlasti učestvuju i poljski tužioci i eksperti, a za sada nije pala ni senka sumnje da bi neko hteo nešto da sakrije. "U Smolensku su dve istrage - ruska i poljska, ali tesno sarađuju. Sve molbe poljskih eksperata ispunjavaju se odmah. Obe grupe razmatraju tri hipoteze, ali među njima nema sabotaže ni terorističkog napada", kazao je za današnji Đenjik poljski generalni tužilac Andžej Seremet. Dok za nekoliko meseci ne saznaju šta je tačno oborilo predsednički avion nad Smolenskom, Poljaci su uglavnom uvereni je da je krivac kobni koktel zastarele avionske predsedničke flote, zbog čega se u jednom avionu našlo toliko važnih ljudi, i pritiska na pilote da slete baš tamo gde je planirano i za kada je planirano. "Tim avionima ćemo izgleda leteti dok se neki ne sruši i ne izginemo", bunio se zbog dva zastarelih JAK-ova i Tupoljeva još pre 2004. godine tadašnji premijer Lešek Miler, koji je i sam povređen u padu helikoptera. Poljske vlade su još od 1990-ih godina pokušavale da zamene flotu od četiri aviona JAK i aviona tipa TU 154 kojima lete poljski zvaničnici, ali iz nepoznatih razloga tenderi nisu raspisivani ili se od njih odustalo. Poslednje obrazloženje, od premijera Donalda Tuska, bilo je da nema para i da će državnici leteti iznajmljenim čarter letovima. Komandant 36. puka poljskog vazduhoplovstva, koji prevozi državnike, pukovnik Tomaš Pjetšak kazao je povodom tragedije da su avioni iako stari bili u dobrom tehničkom stanju, ali se gorko našalio da su strane kolege piloti po aerodromima u svetu za uspomenu fotografisali njihove tako dobro očuvane "muzejske eksponate". Upravo činjenica da flota nije obnovljena i da aviona nema dovoljno krivac je što su prekršena pravila da u jednom avionu ne bude takva koncentracija ljudi važnih za državu i armiju. U Poljskoj iz razloga bezbednosti ne smeju da lete istim avionom premijer i šef države. U avionu koji je vozio predsednika i delegaciju na Komemoraciju u Katinsku šumu ono nije bilo prekršeno, jer nije bilo nijednog člana vlade, a i predsednici oba doma poljskog parlamenta ostali su u Varšavi, takoda su u avionu bili potpredsednici. Posle pada vojnog aviona u Poljskoj pre dve godine, kada je poginula komanda poljskog vazduhoplovstva, uvedeno je pravilo da u isti avion ne smeju da sednu komandanti raznih rodova oružanih snaga. Samo u izuzetnim slučajevima to može da odobri lično načelnik Generlaštaba. General Franćišek Gongor odobrio je da u subotu zajedno s njim krenu i komandanti mornarice, konpnenih snaga, vazduhoplovstva, specijalnih operacija i varšavskog garnizona. Januš Ćišek, direktor Vojnog muzeja Poljske, uveren je da je subotnji let u Smolensk na komemoraciju 22.000 poljskih oficira i intelektualaca, zarobljenika koje je sovjetski NKVD pogubio metkom u potiljak aprila 1940. godine u Katinskoj šumi, bio jedina prilika kada je general Gongor a i državna uprava osećala da sme i mora da prekrši sva pravila bezbednosti. "Po tlu Katinske šume prolivena je krv naših oficira iz svih rodova oružanih snaga. Ne računam da postoji bilo kakva druga prilika kada bi uprkos pravilima bezbednosti moglo u istom avionu da se nađe toliko ljudi važnih za državu i armiju", kazao je Ćišek poljskoj televiziji. Upravo značaj tog trenutka, posebno što je Rusija prvi put učinila veliki gest da pred grobovima poljskih oficira zajedno s poljskim premijerom 7. aprila glavu pogne jedan od dva najviša zvaničnika, premijer Vladimir Putin, mogao je da bude dodatni motiv i za pilota da se ogluši o upozorenje kontrole leta i pokuša u nemogućim uslovima da sleti tamo gde je namerio. U Poljskoj se, bar dok traje sedmodnevna žalost, nerado pominje da su piloti 36. puka vojnog vazduhpolovstva izloženi pritisku, posebno kada sa njima leti vrhovni komandant oružanih snagam da slete tamo gde je planirano i za kada je planirano. "To je problem svih pilota koji prevoze zvaničnike. Pre 14 godina imali smo sličan slučaj u Rusiji kada je predsednik Boris Jeljcin insistirao da pilot sleti uprkos fatalnim vremenskim prilikama. Moj drug pilot priznao je da mu je samo čudo pomoglo da sleti", upozorio je otvoreno na problem ruski vojni pilot Magomed Talbojev. Poljski piloti su pod još većim pritiskom posle incidenta 2008. godine, kada je Leh Kačinjski u vreme sukoba putovao u Tbilisi da na mitingu pred masom građana podrži Gruziju i predsednika Mihaila Sakašvilija u sukobu sa Rusijom. Pilot, čija reč bi prema propisima trebalo da bude poslednja, usmerio je avion u bezbedni Azerbejdžan jer je koridor bio suviše blizu ruskog vazdušnog prostora. Da ga ubede da leti u Tbilisi pokušali su i savetnici predsednika, kada je odbio probao je i lično Kačinjski. Kapetan Gžegož Pjetručuk odbio je, svestan da osim za svog vrhovnog komandanta, odgovara i za bezbednost predsednike Litvanije, Letonije i Estonije koji su bili takođe u tom avionu. "Ako neko odluči da bude oficir, ne sme da bude kukavica", prokomentarisao je to Kačinjski novinarima, a za pilota da ne izgubi posao morali su da se zauzmu premijer Donald Tusk i ministar odbrane Bogdan Klih, koji su ga zo to odbijanje naređenja vrhovnog komandanta i poštovanje bezbednosnih propisa i odlikovali. Daša Pavlović, Varšava

Više od 600 poginulih u zemljotresu u Kini

Više od 1.000 ljudi spaseno je iz ruševina posle zemljotresa u severozapadnoj kineskoj provinciji Ćinghai, u kojem je poginulo više od 600 ljudi, poslednji je zvanični bilans koji je javila kineska agencija Sinhua. Kineski mediji su javili i da je najmanje 66 učenika stradalo u zemljotresu, u kojem je uništeno 11 škola. Spasilačke ekipe, uz pomoć policije i vojske, uspele su iz ruševina da izvuku 1.045 ljudi, a do sada je zbrinuto 2.038 povređenih. Državni mediji juče su javili da je u potresu povređeno oko 10.000 ljudi. Srušeno je više od 85 odsto kuća blizu epicentra, u oblasti Jušu, gde živi oko 80.000 ljudi. Kineska vlada je odobrila pomoć od 200 miliona juana (21,5 miliona evra) za pomoć i evakuaciju stanovništa iz razorene oblasti. Zemljotres jačine 7,1 stepeni Rihtera pogodio je slabo naseljenu planinsku oblast nedaleko od Tibeta. Veliki broj kuća je srušen, putevi su presečeni klizištima i telekomunikacije su otežane. Zemljotres se dogodio na 380 kilometara južno od grada Golmuda, u oblasti Jušu i na dubini od 46 kilometara, a posle prvog udara usledila su u roku od pola sata još dva potresa manje jačine. Ova ruralna, trusna oblast naseljena je Mongolima i Tibetancima i bogata je zalihama uglja, olova i bakra.