KANADA

Seksualno vaspitanje u ontarijskim školama

Porez odnosi petinu porodičnog budžeta

Vino sve popularnije

Zajedništvo podstiče pozitivne životne aspekte

Uspostavljen avio-saobraćaj nad Evropom

Apel Guglu za poštovanje privatnosti korisnika

Iznenadna smrt bubnjara Devona Kliforda

Na Fejsbuku se glasa za generalnog guvernera

Vankuver gasi cigarete

Seksualno vaspitanje u ontarijskim školama

Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti kaže da će sve škole koje su na provincijskom budžetu, uključujući i katoličke škole, morati od naredne školske godine da uvedu obavezno seksualno vaspitanje od trećeg razreda. Ljudi konzervativnijih stavova i organizacije koje zastupaju očuvanje vrednosti porodičnog života smatraju da uvođenje novog predmeta nije najsrećnija odluka provincijske vlade. Za 10. maj zakazani su i protesti, kojima bi trebalo da se izvrši pritisak na vladu da odustane od ove ideje. Oni naglašavaju da je upoznavanje učenika šestog razreda sa masturbacijom, ili dvanaestogodišnjaka sa oralnim i analnim seksom, neprimereno uzrastu i da se graniči sa kriminalom. No, premijer Mekgvinti nepokolebljivo brani vladinu odluku, naglašavajući da je bolje deci u određenom uzrastu ponuditi pouzdane informacije o onome što ih interesuje, nego ih pustiti da saznanja dopunjuju onim što čuju od svojih vršnjaka ili preko interneta. Program je osmišljen tako da se deca postupno upoznaju sa nevidljivim, kroz vaspitanje prenetim, a potom i vidljivim razlikama među polovima, seksualnom orijentacijom, reproduktivnim sistemom, promenama u pubertetu, sprečavanjem neželjene trudnoće i seksualno prenosivim bolestima, uključujući i HIV. Sve to traje od trećeg do devetog razreda, mada će već u prvom razredu deca učiti kako se zovu delovi tela. Poslanik Konzervativne stranke i majka petogodišnje devojčice, Lisa Mekliod, protivi se uvođenju novog nastavnog plana, jer smatra da šestogodišnjaci treba da uče kako da vezuju pertle na cipelama i da se igraju sa lutkama. Mišel Despolt, portparolka ministarke obrazovanja Lione Dombrovski, kaže da se zna da je svako četvrto dete u devetom razredu seksualno aktivno, pa je stoga više nego preporučljivo da znaju neke činjenice o izborima važnim za zdravlje pre nego što se upuste u seksualne odnose.

Porez odnosi petinu porodičnog budžeta

Institut Frejzer tvrdi da porodice u Kanadi izdvajaju više od dve petine svojih ukupnih prihoda na plaćanje raznih vrsta poreza. Na osnovu indeksa poreza na potrošnju, oni su izračunali da ukupan porez odnese 41,7 odsto prihoda prosečne porodice, s tim da na porez na prihod otpada trećina. U poređenju sa 1981. godinom, ukupni porez je porastao gotovo jedan odsto. Podaci Instituta pokazuju da je 1961. godine, kada su prvi put izneli ovakve podatke, na porez odlazila gotovo tačno trećina porodičnih prihoda. Upoređujući cifre, oni su primetili da je od svih kućnih troškova prosečnog domaćinstva, porez najviše porastao, čak tri puta više nego hrana ili odeća. Nils Veldajas, viši ekonomista Instituta i koautor studije, naglašava da su porezi postali glavna stavka u porodičnom budžetu, jer na njih odlazi više nego na osnovne potrepštine, hranu, odeću i stan. Anketa BMO pokazala je da svaki treći Kanađanin smatra da ne koristi pogodnosti svih poreskih olakšica, dok čak 87 odsto ne zna kako će se izboriti sa najnovijim poreskim izmenama.

Vino sve popularnije

Ako je suditi po tome šta pijemo, kriza je sve manja. Pivo je na ovim prostorima najpopularnije piće, a poznato je da u vreme krize njegova potrošnja dodatno poraste. No, u prošloj fiskalnoj godini, u odnosu na prethodnu, popijeno je za oko jedan odsto više piva, ali je zato potrošnja vina porasla za 3,8 odsto. Crno vino je sve traženije i ono 'zauzima' skoro dve trećine vinskog tržišta. Treba reći da je pre dvadesetak godina u ukupnoj potrošnji alkoholnih pića, vino zauzimalo manje od jedne petine, dok sada ono dostiže skoro trećinu pića koje se ovde pije. Statističari objašnjavaju da je rast vrednosti nacionalne valute uticao na izbor pića prosečnog Kanađanina. Zato je još izraženija potražnja uvoznog piva, koje postaje sve dominantnije, mada je domaće i dalje najčešći izbor. Količina je više nego impresivna, tako da brojke pokazuju da se popilo 2,3 milijardi litara piva, ili u proseku 83,5 litara po odrasloj osobi. Država je od prodaje pića zaradila 5,4 milijardi dolara.

Zajedništvo podstiče pozitivne životne aspekte

Nasuprot rezultatima nekih prethodnih istraživanja, obavljenih uglavnom u SAD, najnovija kanadska studija o etničkoj raznolikosti i njenom uticaju na međusobno poverenje i socijalne veze koje ljudi stvaraju, pokazuje da se zajedništvom povećavaju pozitivni aspekti života. Ranije je isticano da socijalne veze slabe sa povećanjem diverziteta, dok ova studija, koju je objavio Metropolis Britanska Kolumbija, minimalizuje negativan uticaj i otkriva da život u etnički raznovrsnoj sredini ima dobre strane. Ravi Pendakur, profesor javnih i međunarodnih poslova na Univerzitetu u Otavi i koautor studije, naglašava da su rezultati veoma ohrabrujući, posebno kada se zna da je Kanada zemlja u kojoj je multikulturalnost sve izraženija. Prošlog meseca je, naime, nacionalna Statistička služba iznela podatak da će za dvadeset godina, dakle 2031. godine, svaki četvrti Kanađanin u svom dokumentu imati mesto rođenja van Kanade, a da će svaka treća osoba biti drugačije boje kože. Diverzitetu doprinosi i činjenica da broj sklopljenih mešovitih brakova raste pet puta brže nego ostalih. U studiji se polazi od sociološkog koncepta da diverzitet i veličina grada imaju uticaj na stvaranje veza među ljudima i mrežama, veza koje omogućavaju da se ljudi što bolje uklope i pronađu posao i mesto za život. Pendakur, na osnovu svoje studije, veruje da su se u ranijim ispitivanjima efekti multikulturalizma stapali sa realnošću života u velikom gradu. Kada je on u anketi, zahvaljujući brižljivo izabranim pitanjima razgraničio da život i nametnuti tempo iz velike gradske sredine određuje i socijalni život ljudi, nametnuo se zaključak da je minimalan, a povremeno i pozitivan, uticaj koji multikulturalizam ima po stvaranje socijalnih veza. Pitanja su se odnosila na poštenje, interakciju, učestalost druženja sa porodicom, prijateljima i susedima i članstvo i sudelovanje u radu grupa i organizacija. Pendakur je ustanovio da najmanje poverenja u druge imaju osobe francuskog, istočnoazijskog i latinoameričkog porekla, dok su oni koji dolaze sa juga Evrope, juga Azije, Kine, kao i starosedeoci najmanje spremni za priklanjanje nekoj grupi. Pendakur objašnjava da je sve to povezano sa nasleđenim negativnim posledicama statusa manjinske grupe. Ratna Omidvar, predsednik Mejtrija, organizacije koja pomaže u integraciji imigranata i izbeglica u Kanadi, naglašava da useljenici u početku obično imaju jake socijalne veze unutar svoje kulturne zajednice, ali da nisu povezani sa profesionalnim krugovima, koji im mogu značiti u nalaženju posla. No, činjenica da je važnije koga znaš nego ono što znaš je nešto što postoji svuda u svetu, i ne može se pripisati samo novoj sredini u koju neko pokušava da se integriše.

Uspostavljen avio-saobraćaj nad Evropom

Prošlonedeljni dim i prašina iz islandskog vulkana Ejafjalajokul i gotovo potpuna blokada avio-saobraćaja nad Evropom pokvarili su planove putovanja mnogima širom sveta. Ni Kanađani nisu bili izuzetak. Putovanja do Evrope i nazad prekidana su ili odlagana do daljeg, a putnici su bili bukvalno zarobljeni na aerodromima ili u mestima u kojima su se u tom trenutku zatekli. Na sreću, intenzitet erupcije sada je smanjen za gotovo osamdeset odsto, što je doprinelo da se stvari umnogome normalizuju i da se i broj letova gotovo u istom procentu obnovi. Aerodromi u zapadnoj Evropi uglavnom su proradili, ali avio-saobraćaj i dalje ne funkcioniše uobičenim ritmom. Er Kanada u ovom trenutku u potpunosti je obnovila saobraćaj sa Evropom, ali su letovi preko Londona, Pariza, Frankfurta i još nekih evropskih aerodroma su najnepouzdaniji, pa pre polaska na aerodrom obavezno treba proveriti da li je let odložen, ili ima nekih drugih problema. Zbog zastoja i puno nerealizovanih letova stvorila se gužva, te se i dalje neretko dešava da se čekanje oduži satima. Avio-kompanije upozoravaju da će biti potrebno više nedelja dok ne uspostavi potpuna normalizacija saobraćaja. Međunarodna asocijacija za avio-saobraćaj saopštila je da su avio-kompanije izgubile preko dve milijarde dolara zbog erupcije vulkana ispod glečera na Islandu. Đovani Bisinjani, predsednik Asocijacije, tvrdi da će biti potrebne tri godine da bi kompanije potpuno oporavile. Pored avio-kompanija, gubitke su osetili i turistički poslenici. Francuska vlada saopštila je da je zemlja ostvarila oko 200 miliona evra manje turističkog prometa, dok je u Španiji gubitak za oko 50 miliona veći.

Apel Guglu za poštovanje privatnosti korisnika

Kanada i još devet zemalja, Francuska, Nemačka, Irska, Izrael, Italija, Holandija, Novi Zeland, Španija i Velika Britanija, nalaze se među potpisnicima pisma u kojem upozoravaju Gugl da treba da poštuje pravo na privatnost svojih korisnika. U pismu, koje je sa kanadske strane potpisala komesarka za zaštitu privatnosti Dženifer Stodart, navodi se, između ostalog, da pri stvaranju novih onlajn proizvoda moćna imperija Gugl zanemaruje propise o zaštiti privatnosti. Sugeriše se da bi trebalo pre, a ne posle, njihovog uvođenja da se povede računa u kolikoj meri to može dovesti do eventualnog neželjenog otkrivanja ličnih podataka. Do potpisivanja ovog dokumenta došlo je u Vašingtonu, gde se održava godišnji globalni samit Međunarodne asocijacije profesionalaca iz oblasti privatnosti. Posebna pažnja skrenuta je na prijavljivanje za mrežu za druženje Baz. Ispostavilo se da je Gugl, preko Gmejla, među 'sledbenike' uvrstio osobe sa kojima član Baza najčešće komunicira, a da nikoga nije upoznao sa ovom novom uslugom. Korisnici Gmejla su kritikovali ovaj potez, zahtevajući od Gugla izvinjenje i odgovarajuće promene, koje je kompanija usvojila. Kanadska komesarka Stodart nedavno je inicirala istragu o poštovanju privatnosti na Fejsbuku, što je dovelo do određenih izmena na bolje u tom pogledu.

Iznenadna smrt bubnjara Devona Kliforda

Devon Kliford, 31, bubnjar sve popularnijeg kanadskog denspank sastava You Say Party! We Say Die! iznenada se onesvestio tokom koncerta u Vankuveru i umro u bolnici. Lekari su ustanovili da je do izliva krvi u mozak došlo zbog urođene cerebralne arteriovenozne deformacije, za koju se do tada nije znalo. Kako tvrde, nije bilo načina da se išta spreči. Koncert u Vankuveru bio je poslednji u nizu na ovim prostorima, posle čega je grupa trebalo da krene na evropsku turneju. Porodicu, prijatelje, članove grupe i ljubitelje muzike ove grupe šokirao je iznenadni i prerani odlazak mladog muzičara, koji je mnogima bio podrška i inspiracija.

Na Fejsbuku se glasa za generalnog guvernera

Korisnici Fejsbuka smatraju da bi kanadski glumac Vilijem Šetner trebalo da bude naimenovan za novog generalnog guvernera. Više od deset hiljada ljudi potpisom je podržalo predlog. Među potencijalnim predlozima pominjani su i Rik Hensen, sportista u kolicima, Džon de Kastelejn, nekadašnji šef štaba odbrane i kanadski ambasador u SAD-u, Meri Sajmon, lider Inuita, i Preston Mening, osnivač Reformističke stranke. Poređenja radi, za Prestona Meninga izjasnilo se oko pet stotina ljudi.

Vankuver gasi cigarete

Vankuver će uskoro postati grad u kome zapaljena cigareta neće moći da se vidi ne samo u javnim objektima, već i na javnim prostorima. Naime, Savet za gradske parkove u Vankuveru jednoglasno je usvojio predlog da se zabrani pušenje u više od 200 gradskih parkova i na svim gradskim plažama. Zabrana stupa na snagu 1. septembra ove godine. Predstavnici provincijske Asocijacije za građanska prava ističu da ova mera ignoriše prava pušača, a mnogi smatraju da je umesto uvođenja ovako rigoroznog propisa, trebalo doslednije sprovoditi propise o sprečavanju bacanja otpadaka na javnim mestima, ako je problem u bačenim opušcima.