REGION

Bezvizni režim za BiH pre oktobarskih izbora

Referendum u RS do oktobarskih izbora

Šta ako u EU izgubite lična dokumenta

Na demonstracijama u Sarajevu povređeno 69 ljudi

Pozitivna energija na Balkanu

Radojičić ne zna da li će biti referenduma u RS

Komememoracija žrtvama jasenovačkog logora

Bezvizni režim za BiH pre oktobarskih izbora

Izvestilac Evropskog parlamenta za liberalizaciju viznog režima za zemlje zapadnog Balkana Tanja Fajon izjavila je da krajem meseca očekuje izveštaj Evropske komisije i ocenu da je BiH spremna za liberalizaciju viznog režima. Ona je dodala da očekuje da krajem maja Komisija donese odluku da proces vizne liberalizacije može da počne. "Datum kada će građani BiH moći konačno da putuju bez viza zavisiće od procedura u parlamentu i okončanja tog procesa. Nadam se da će građani bez viza u zemlje Evropske unije moći putovati pre opštih izbora u BiH", kazala je Fajonova za banjalučki "Glas Srpske". Ona je navela da očekuje da u međuvremenu neće biti dodatnih uslova za BiH, jer to "ne bi bilo kredibilno". "Radi se o tehničkim uslovima koji su bili jasno zacrtani u Mapi puta za liberalizaciju viznog režima i taj tehnički proces mora ostati totalno odvojen od drugih, još uvek otvorenih političkih pitanja u BiH", istakla je Fajonova. Prema njenim rečima, BiH je učinila sve u vezi sa ispunjavanjem tehničkih uslova, zbog čega ne vidi nijedan razlog ili argument da se odloži ulazak u bezvizni režim. Ona je još navela da ustavne promene u BiH treba da budu totalno odvojen proces od bezviznog režima.

Referendum u RS do oktobarskih izbora

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će referendum u RS biti održan do oktobarskih izbora, ali nije naveo kako će tačno glasiti referendumsko pitanje. On je kazao da će referendumsko pitanje biti u vezi sa "pravnim nasiljem koje vrši visoki predstavnik u BiH i o pre-no-šenju nadležnosti". Dodik je rekao da će posle objavljivanja Zakona o referendumu u Službenom glasniku RS, entitetskom parlamentu biti predloženo da donese odluku o raspisivanju referenduma. Dodik je novinarima u Laktašima rekao da bi parlament istovremeno trebalo da donese i odluku o datumu održavanja referenduma i referendumskom pitanju. On je naveo da je moguće da Bošnjaci ulože veto na odluku o održavanju referenduma što bi celu proceduru prolongiralo za neko vreme. zbog čega je nezahvalno govoriti o tome kada bi referendum mogao da bude održan. "Naš cilj je da na referendum idemo pre izbora, ali da bude održan u terminima koji su tehnički izvodljivi i proceduralno besprekorni", kazao je Dodik. Ustavni sud RS danas je odlučio da Zakonom o referendumu i građanskoj inicijativi RS nije povređen vitalni nacionalni interes bošnjačkog naroda. Dodik je dalje rekao da nema nameru nikome da se izvinjava za zločine koje su počinili Srbi, dodajući da su to 2004. godine u ime institucija RS učinili tadašnji predsednik Dragan Čavić i Vlada. On je naveo da bi sada drugi trebalo da se izvine Srbima za zločine koji su nad njima počinjeni tokom rata u BiH. Dodik je još kazao da je bilo očekivano to što je haški osuđenik i ratni komandant Armije BiH Rasim Delić sahranjen uz najviše vojne počasti i što su sahrani prisustvovali najviši bošnjački zvaničnici. Premijer RS je dodao da "nije očekivano da ti isti naprave opšti delirijum od toga što je on dočekao Biljanu Plavšić kada je izašla iz zatvora".

Šta ako u EU izgubite lična dokumenta

Ambasada Srbije u Sloveniji upozorila je državljane Srbije da nestanak ličnih dokumenata na teritoriji EU moraju prijaviti u onoj zemlji u kojoj se to dogodilo i da je prelazak unutrašnjih granica EU bez putne isprave prekršaj za koji je zaprećena kazna od 200 do 1.200 evra i vraćanje u zemlju iz koje dolaze. Kako je rečeno dopisniku Bete, razlog za ovo upozorenje je to što se srpskoj ambasadi u Ljubljani od ukidanja šengenskih viza obraćaju građani kojima su lični dokumenti ukradeni ili su ih izgubili, ne u Sloveniji, već u nekoj od zemalja EU. U saopštenju o neophodnim postupcima u slučaju gubitka ličnih isprava navodi se da u nekim zemljama EU policija ne izdaje potvrdu ako podnosilac zahteva ne zna broj pasoša, lične karte ili dozvole zbog čega je neophodno kod sebe imati fotokopije ličnih dokumenata ili znati njhove brojeve. Po dobijanju potvrde iz policije o prijavi krađe ili nestanka putne isprave neophodno je da se građani Srbije obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u zemlji u kojoj su ostali bez dokumenata radi izdavanja putnog lista. Predstavništva Srbije u drugim zemljama EU nisu nadležna za izdavanje putnog lista, posebno ako nije prijavljen nestanak isprave, jer se time direktno krše zakoni koji važe u EU i zakoni Republike Srbije. Za izdavanje putnog lista je potrebno imati dokaz o identitetu i državljanstvu, a najkorisnije je imati overenu fotokopiju prve strane pasoša, čime se znatno ubrzava i pojednostavljuje procedura izdavanja privremene putne isprave - putnog lista. Na ovaj način dobijena putna isprava služi samo za povratak u Srbiju i s njom se ne može putovati u druge zemlje, upozorava još Ambasada u Ljubljani. Ambasada, takođe, upozorava građane Srbije da bezvizni režim ne važi u svim zemljama EU i da je za tranzit kroz te zemlje potrebno imati njihovu vizu. Kroz Sloveniju se ne može proći s putnim listom bez pribavljanja vize uz obaveznu potvrdu policije o ukradenom ili izgubljenom pasošu. Za ulazak u Hrvatsku uz putni list je potrebno pribaviti i vizu u konzularno-diplomatskom predstavništvu te zemlje, navodi se još u saopštenju. Ambasada Srbije u Ljubljani upozorava i građane da zbog neplaćanja prekršajnih kazni, najčešće saobraćajnih, neke od zemalja EU oduzimaju putne isprave ili vozačke dozvole kako bi osigurali plaćanje kazni, a mogu zapleniti vozilo ili drugu imovinu. U tom slučaju diplomatsko-konzularno predstavništvo Srbije neće izdati putni list, navodi se u saopštenju i dodaje da postoji i mogućnost da se iz Srbije uplati novac na račun najbližeg diplomatsko-konzularnog predstavništva, koje će zatim isplatiti taj iznos srpskim državljanima u inostranstvu. Građani Srbije mogu da se obrate i Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, koje će im pružiti informaciju kako da u konkretnom slučaju najbrže dostave novac rođaku ili prijatelju u inostranstvu za plaćanje kazne.

Na demonstracijama povređeno 69 ljudi

Na demonstracijama boračkih organizacija u Sarajevu zbog uvođenja poreza na njihova primanja, u sredu, izbili su neredi u kojima je povređeno 69 učesnika protesta i policijaca. Procenjuje se da je u demonstracijama učestvovalo oko 5.000 ljudi. Policija Federacije BiH saopštila je da je u sredu oko 11.30 veća grupa demonstranta, od koji je jedan deo bio u vidno alkoholisanom stanju, pokušala na silu da uđe u zgradu Vlade Federacije BiH. "Policijski službenici su tom prilikom napadnuti fizičkom snagom, gvozdenim i drvenim motkama, kamenicama i drugim priručnim predmetima pogodnim za nanošenje teških povreda između ostalog i topovskim udarima", saopštila je policija. Navodi se da je zbog toga policija upotrebila hemijska sredstva kako bi "razbila masu koja je u većem obimu narušavala javni red i mir". "U novom nasilnom pokušaju ulaska u zgradu Vlade Federacije BiH u 14.15 minuta policija je takođe upotrebila sredstva prinude", navodi se u saopštenju. Policija je saopštila i da su tokom protestnog skupa lakše i teže povrijeđena 32 policijska službenika, kao i da "učesnici protesta nisu dozvoljavali hitnoj pomoći da zbrine i hospitalizuje povređene policajce". Kod većine njih su utvrđene lakše telesne povrede. Protestni skup protiv predloga Vlade Federacije da uvede porez na dohodak borcima izmakao je kotroli i "eskalirao u direktne sukobe demonstranata i policije uz fizičke napade na policajce, paljenje policijskih kućica, razbijanje prozora, uništavanje inventara u zgradi Vlade Federacije BiH, te nasilnog oduzimanja opreme od policijskih službenika", navodi se u saopštenju. Demobilisani borci, ratni vojni invalidi i porodice poginulih boraca iz svih krajeva Federacije BiH tražili su da Vlada Federacije BiH poništi zahtev za uvođenje cenzusa samo na njihove naknade, i da cenzus bude uveden za sve budžetske korisnike. Premijer FBiH Mustafa Mujezinović rekao je ranije da bi ispunjavanjem zahteva boračkih populacija bio doveden u pitanje budžet Federacije i naredna tranša stend baj aranžmana s MMF-om, koji traži da Federacija BiH smanji budžetske rashode. Demonstranti su tražili da im se obrati premijer Federacije BiH Mustafa Mujezinović, što on nije učinio.

Pozitivna energija na Balkanu

Ministri spoljnih poslova Španije i Turske, Migel Anhel Moratinos i Ahmet Davutoglu, u Beogradu su "bezuspešno tražili formulu" kako da na konferenciju o Zapadnom Balkanu za isti sto dovedu predstavnike Beograda i Prištine, piše slovenački dnevnik Delo. "Formulu, kao ni (slovenački premijer Borut) Pahor pre gotovo mesec dana, nisu našli", piše list. Konferencija o Zapadnom Balkanu predviđena je za 2. jun u Sarajevu. Srbija, podseća Delo, istrajava na tome da do odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu koji bi trebalo da presudi da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, njeni zvaničnici ne pristaju da budu u istoj prostoriji sa predstavnicima Prištine ukoliko oni nastupaju kao predstavnici nezavisne države. Delo ističe poruku Beograda da bi, ako bi "pre odluke suda u Hagu... pristali na to, dali jasan znak da posredno priznaju proglašenje nezavisnosti Kosova". List, međutim, ocenjuje da će, i ako dovođenje predsednika Srbije Borisa Tadića i kosovskog premijera Hašima Tačija za isti sto ne bude uspelo, konferencija u Sarajevu imati "veoma pozitivan naboj" kao znak dobre namere traženja najboljih rešenja, posebno za BiH koja je i dalje najveći balkanski problem. Pripreme za sarajevsku konferenciju i dešavanja koja su usledila posle sastanka na Brdu kod Kranja svedoče o neobičnom optimizmu koji je taj skup zakovitlao Balkanom, piše Delo. Predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipović i Boris Tadić za mesec dana sastali su se tri puta i nakon što je Tadić bojkotovao Josipovićevu inauguraciju, Josipović se u Sarajevu izvinio za destruktivnu politiku Hrvatske u vreme rata u BiH, a zatim se i poklonio žrtvama pokolja sa ove strane, podseća Delo. S druge strane, dodaje se, srpski parlament je usvojio deklaraciju o Srebrenici kojom je osudio najteži pokolj u Evropi nakon Drugog svetskog rata, a Tadić je prošle nedelje predložio da se održi konferencija o pomirenju u regionu. Toliko inicijativa i pozitivnih aktivnosti na Balkanu već odavno nije bilo moguće videti i bilo bi šteta da se sva ta energija odbaci, ocenjuje Delo. List, međutim, dodaje i da je "pitanje da li će međunarodna zajednica, u prvom redu EU i SAD, znati da povuče prave poteze i tu energiju uspešno upotrebi". "Sudeći prema njihovom dosadašnjem ponašanju ne možemo biti baš veliki optimisti", navodi Delo.

Radojičić ne zna da li će biti referenduma u RS

Stupanjem na snagu Zakona o referendumu biće stvoreni pravni uslovi za raspisivanje referenduma u RS, ali nije mogao da kaže kada će i da li će on uopšte biti održan Predsednik parlamenta Republike Srpske (RS) Igor Radojičić izjavio je u Banjaluci da će stupanjem na snagu Zakona o referendumu biti stvoreni pravni uslovi za raspisivanje referenduma u RS, ali nije mogao da kaže kada će i da li će on uopšte biti održan. "Ostavimo to periodu koji je pred nama", kazao je Radojičić novinarima u Banjaluci. Radojičić je dalje kazao da je pozitivno iznenađen odlukom Ustavnog suda RS da odbori Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi, dodajući da će formalnim stupanjem na snagu tog zakona biti stvoreni pravni uslovi da se donese odluka o raspisivanju referenduma povodom nekog konkretnog pitanja. Ustavni sud RS juče je odlučio da Zakonom o referendumu i građanskoj inicijativi RS nije povređen vitalni nacionalni interes bošnjačkog naroda. Komentarišući ovakvu odluku Ustavnog suda RS, Radojičić je ocenio da su za nju "očito postojali formalni razlozi, odnosno nepripremljenost samog Kluba Bošnjaka u Veću naroda". "Mi smo godinama upozoravali da su različiti akti tog kluba bili jako loše pravno urađeni i da nisu imali ustavnog osnova ... a nekada su se njihovi amandmani odnosili i na neke druge akte ... što je do sada blagonaklono posmatrano u Ustavnom sudu RS", naveo je Radojičić. On je izrazio nadu da će odluka Ustavnog suda RS biti "početak neke drugačije prakse kako bi ono što je na prvi pogled vidljivo kao nedopustivo, bilo odbačeno već na prvoj stepenici".

Komememoracija žrtvama jasenovačkog logora

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izrazio je u nedelju u Jasenovcu najdublje žaljenje zbog svih žrtva ustaškog logora u Jasenovcu i svih drugih logora. Na obeležavanju 65. godišnjica proboja logoraša koji su 22. aprila pokušali da pobegnu iz ustaškog logora u Jasenovcu, Josipović je istakao da nijedan zločin ne sme da bude pravdan drugim zločinom. "Zločin je zločin bez obzira na to ko ga je počinio. Zločin je uvek zločin, ne sme da se koristi u političke svrhe, za raspirivanje novih zala", poručio je hrvatski predsednik. Istakao je da se o "Jasenovcu puno zna, ali da se ne pamti dovoljno koliko je nevinih ovde stradalo". "Istoriju, ni onu dalju, niti onu bližu, ne možemo da promenimo, ali se s njom moramo suočiti i prihvatiti istinu i onda kada ona govori o našim pobedama i uspesima, ali i onda kada ukazuje na greške i zlo koje smo učinili drugima", rekao je Josipović. Naveo je da to može da bude bolan proces u kojem moraju da učestvuju svi koje žele dobro narodu. Ukazao je i na potrebu vaspitanja mladih u duhu tolerancije. Premijerka Jadranka Kosor izrazila je najdublju počast žrtvama koncentracionog logora Jasenovac. "Snažno osuđujemo zločine protiv nevinih. Zlo se ne sme zaboraviti, mržnja nas ne sme zaraziti", istakla je hrvatska premijerka u Jasenovcu. Navela je i da se klanja svima onima koji su na ovom strašnom mestu ubijeni isključivo zbog svoje nacionalnosti, vere ili hrabrosti da se odupru fašizmu. Dodala je da se hrvatski narod "zlu nacizma i fašizma suprotstavio boreći se za slobodu i mir". "Slobodna, demokratska i nezavisna Hrvatska stvorena je na temeljima antifašizma na čemu želi da gradi i evropsku budućnost", naglasla je Kosor, ocenivši da su opasni pokušaji relativizacije antifašizma. Odlučno odbacujem pokušaj da se kompromituje antifašistički pokret u Hrvatskoj pod izgovorom da su zločini počinjeni na svim stranama, naglasila je premijerka. Bivši predsednik Hrvatske i počasni predsednik Saveta antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da je dužnost svih da se žrtvama nacifašizma osigura trajni spomen u Jasenovcu, ali i u celoj Hrvatskoj. Upozorivši da se antifašistička borba ne sme dovoditi u pitanje, Mesić je naveo da se u javnosti plasiraju poluistine i laži o antifašističkoj borbi kao zločinačkoj. Obećao je prisutnima da će se i ubuduće redovno pojavljivati na komemoraciji u Jasenovcu. Predstavnik preživelih logoraša Refik Piskavica u svom govoru je naglasio da je "istorijska istina da su za pobedu nad fašistima zaslužni partizani i drug Tito". Naveo je i da žrtve u Jasenovcu nisu krive za žrtve Blajburga, dodavši da bez antifašista ne bi bilo današnje samostalne Hrvatske. Komemoraciji žrtvama ustaškog logora smrti Jasenovac prisustvovali su i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks i nekoliko ministara u Vladi, kao i predstavnici verskih zajednica. Okupljeni građani izviždali su premijerku i njene ministre, dok su gromoglasnim pljeskom ispratili pojavljivanje i govore sadašnjeg i bivšeg predsednika Ive Josipovića i Stjepana Mesića. Na dan proboja u logoru su bila 1073 logoraša. Njih 600 krenulo je u proboj, a samo 91 logoraš je preživeo i došao do slobode. Peostalih 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju ubijeni su i spaljeni zajedno s logorskim objektima. Istog dana, 22. aprila 1945. godine počeo je proboj zatvorenika Kožare, dela logora u samom mestu Jasenovac. Od njih 167 proboj je preživelo 11 logoraša. Oko ukupnog broja žrtava u logoru Jasenovac i dalje se vode polemike, pa broj ubijenih varira od 50.000 do čak milion žrtava. Mirjana Vujović Zagreb