|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Otvoren Avalski toranj |
| |
 Avalski toranj, jedan od simbola Beograda, srušen u bombardovanju NATO snaga
1999. godine, otvoren je u sredu na istom mestu na kojem se nalazio
prethodni.
Novi objekat visok je 204,5 metara, odnosno metar više od srušenog objekta.
Takođe je najviši toranj na Balkanu.
Avalski toranj koji je srušen 1999. godine pušten je u upotrebu 1965. godine.
Služio je kao TV repetitor, a istu namenu imaće i novi toranj.
Novi toranj ima vidikovac, do koga će, na 124. metru, voziti liftovi, dok je
na 120. metru restoran.
Toranj je otvorio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji je poželeo da
nijedan drugi gradonačelnik više ne bude u prilici da ponovo otvara Avalski
toranj.
"Imamo ga, čuvajmo ga", rekao je Đilas i dodao da toranj ne treba da bude
poruka prošlosti, već poruka za budućnost.
"Zajedno smo napravili ovaj toranja, zajedno možemo od Srbije da napravimo
ono što zaista želimo", rekao je gradonačelnik.
Otvaranju Avalskog tornja prisustvovao je gotovo ceo državni vrh Srbije,
predstavnici Beograda, predstavnici crkava i verskih zajednica, kao i
ličnosti iz javnog života.
Manifestacija je počela izvođenjem srpske himne Bože pravde, a završen je
pesmom "Vostani Serbie".
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna da završi sve
kapitalne projekte.
"Pokazali smo da zajedno možemo da gradimo. Gradimo tri mosta autoputeve,
korak po korak, završićemo sve kapitalne projekte", rekao je Tadić za Radio-televiziju
Srbije.
Prema njegovim rečima, izgradnja Avalskog tornja značajna je i zbog toga što
ga je počela jedna, a završila druga vlada.
Tadić je izrazio
žaljenje što na otvaranju tornja nije bio i bivši premijer Vojislav
Koštunica, ocenivši da je trebalo da on bude pozvan na skup.
Predsednik Srbije je dodao da je izgradnja novog tornja samo početak.
"Počinjemo sa Avalskim tornjem, a nadam se da ćemo završiti sa još mnogo
velikih objekata", rekao je Tadić, ocenivši da je toranj veliki pokretač za
građane Srbije, a Avalu čini "najvišom i najlepšom planinom u Srbiji".
Premijer Mirko Cvetković rekao je da Avalski toranj predstavlja više od
orijentira i bilo kog simbola Beograda.
 "Avalski
toranj me podseća na mladost i dolazak u Beograd", rekao je Cvetković i
dodao da priznanje zaslužuju svi koji su učestvovali u izgradnji.
Srpski patrijarh Irinej rekao je da je toranj simbol ljubavi, kreativnosti i
stvaralaštva jednog naroda.
"Rušiteljima nikad niko nije podigao spomenik, ali graditeljima jeste",
rekao je patrijarh.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović ocenila je da je toranj
simbol trajanja i perspektive Beograda i Srbije.
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izrazio je zadovljstvo zbog
otvaranja Avalskog tornja ocenivši da on za Beograd i celu Srbiju znači isto
što i svetionik za pomorce.
"Ovo je zaista velika stvar. Ostaće dugo za nama i vredi svaki dinar koji je
uložen", rekao je Šutanovac.
Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić naveo je da u
taj metar treba da stane "večna poruka i za one koji su ga (toranj) rušili"
i za one koji su toranj podigli.
Tijanić je zahvalio građanima koji su pomogli izgradnju tornja, graditeljima,
kao i svim republičkim i gradskim vladama koje su izgradnju objekta počele
ili završile.
"Srbija je danas dobila svoju kapu. Vreme je da zajedno završavamo naš krov
i druge srpske poslove. To je naravoučenije ovog tornja i njegove sudbine
nama Srbima i braći sa kojom živimo u Srbiji i našoj sudbini", rekao je
Tijanić.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da je
deo tradicije srpskog naroda i da ne završi pojedine važne projekte.
"Ovo (toranj) je prvi veliki projekat koji je u poslednjih nekoliko decenija
započet, građen kako treba i završen. Posebno bih napomenuo da je ovaj
toranj građen u veoma teška vremena, kada nije bilo mnogo novca, kada smo se
mučili svakoga dana da ispoštujemo sve one koji svojim životima i rukama
štite završetak ovog posla", rekao je Dulić.
Prema njegovim rečima, posebno je važno što je toranj otvoren tek kada je
dobio sve dozvole, odnosno da je prvi značajni državni projekat koji ima
upotrebnu dozvolu.
"Na taj način šaljemo poruku svima - mi menjamo pravila igre u ovoj zemlji",
rekao je Dulić i dodao da ga posebno raduje što je gradnja tornja protekla
bez problema, bez povreda radnika koji su na njemu radili.
Na manifestaciji je govorio i jedan od izvođača radova Rajo Radovanović,
radnik preduzeća "Ratko Mitrović" koje je gradilo toranj.
Radovanović je naveo da je izgradnja tornja pokazala da domaći građevinari
mogu sami da "grade Srbiju" i da im za to nije potrebna pomoć van države. |
|
Tadić očekuje da parlamenti osude zločine |
| |
 Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da i od drugih parlamenata
očekuje da osude zločine koji su se desili u 20. veku, kao što je srpski
parlament osudio zločin u Srebrenici.
"Očekujem da će i drugi parlamenti u svetu smoći snage da osude zločine i da
upute izvinjenje", rekao je Tadić novinarima nakon polaganja venaca na
Spomen-obeležje u Jajincima, gde je u Drugom svetskom ratu streljano više od
80.000 Srba, Roma, Jevreja i drugih.
Tadić je rekao da je srpski narod kroz odluku parlamenta da donese
Deklaraciju o Srebrenici smogao snage da osudi zločine koje su počinili neki
pripadnici srpskog naroda.
"Bilo je grešaka koje su neki predstavnici srpskog naroda počinili u naše
nacionalno ime. Zbog tih grešaka smo se izvinili", rekao je Tadić i dodao da
je i srpski narod "u decenijama iza nas" bio žrtva genocida.
Tadić je podsetio na streljanja koja su nacisti za vreme Drugog svetskog
rata počinili u Jajincima, Kraljevu i Kragujevcu i drugim mestima.
Predsednik Srbije je upozorio na pokušaje revizije istorije i ponovno
jačanje fašističkih i antisemitskih ideologa i istakao da se protiv toga
treba boriti.
"Ne samo u našoj zemlji i regionu nego i u svetu postoje pokušaji
transformacije ideologije nacizma i fašizma u nove oblike zla i nasilja",
rekao je Tadić i dodao da je potrebno boriti se protiv tih pokušaja radi
očuvanja mira.
Tadić je ukazao i na težak položaj Roma u svetu navodeći da će Srbija pomoći
Romima da ostvare svoja prava.
Predsednik Srbije je istakao i da je potrebno zabraniti objavljivanje knjiga
u kojima se propagira antisemitizam i nacizam.
Istakavši da je Srbija "opredeljena" za borbu protiv ideologija kojima se
ideje nacizma i fašizma pokušavaju ponovo oživeti, Tadić je rekao da se na
osnovu tog opredeljenja može raditi na pomirenju naroda u regionu. |
|
Dan sećanja je velika opomena |
| |
 Zamenik
premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je juče
da je Dan sećanja na žrtve genocida tokom Drugog svetskog rata velika
istorijska opomena kako se takve stvari više ne bi ponavljale.
Polažući vence u ime Vlade Srbije na Spomen-obeležje na Starom sajmištu u
Beogradu, Dačić je istakao da je težnja današnje Srbije članstvo u zajednici
evropskih naroda, što je garancija da se genocid, poput onog u Drugom
svetskom ratu, više neće ponoviti.
"Srbija je danas garant mira i stabilnosti na Balkanu", rekao je Dačić.
On je istakao neophodnost kontinuiranog razvoja institucija, poštovanja
zakona kao i jačanja dobrosusedskih odnosa.
"Brojne žrtve iz Drugog svetskog rata su neposredna posledica ideologija
mržnje, ali i velika istorijska opomena. Naš je zadatak da tu opomenu u
potpunosti usvojimo i preduzmemo sve kako se slični tragični događaji ne bi
dešavali u našem veku", naveo je Dačić.
On je poručio da se prošlost ne može promeniti, ali da se može zajedničkim
naporima raditi na ostvarenju bolje budućnosti svih naroda na Balkanu.
"Republika Srbija čini odlučne korake u pravcu punog uključivanja u evropske
integrativne procese, svesna činjenice da će time suštinski doprineti
očuvanju i daljem jačanju nacionalnih interesa i sveukupnom napretku", kazao
je zamenik premijera.
Predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić istakao je da je sećanje znak
najdubljeg poštovanja prema žrtvama Drugog svetskog rata, ali istovremeno i
obaveza prema budućim generacijama kako se slični zločini ne bi ponovili.
Vence na Spomen obeležje na Starom sajmištu položili su predstavnici
Skupštine grada Beograda, kao i brojne delegacije udruženja za očuvanje
sećanja na žrtve genocida.
Dan sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu odeležava se 22. aprila,
na dan kada je pre 65 godina oslobođen ustaški logor u Jasenovcu, u
Hrvatskoj. |
|
Senat SAD poziva EU da podrži Srbiju i Balkan |
Senat američkog Kongresa pozvao je Evropsku uniju da pravovremeno zauzme
jasan stav o kandidaturi Srbije za članstvo i da nastavi aktivno da podržava
evropske aspiracije svih zemalja Zapadnog Balkana.
U rezoluciji broj 483 usvojenoj juče, Senat čestita Srbiji na podnošenju
zahteva za članstvo u EU i aktivnim naporima da se integriše u Evropu i
globalnu zajednicu.
U isto vreme Senat poziva vladu Srbije da intenzivira napore na hvatanju
preostalih haških optuženika, Gorana Hadžića i Ratka Mladića, i njihovom
prebacivanju u Hag, kao i da na drugi način u potpunosti sarađuje sa Haškim
tribunalom.
"Senat čestita narodu Srbije na opredeljenju za demokratiju, slobodno
tržište, toleranciju, nediskriminaciju i vladavinu prava", ističe se u
rezoluciji usvojenoj na predlog senatora Džordža Voinovića, Džona Kerija,
Ričarda Lugara, Džina Šahina i Bendžamina Kardina.
U rezoluciji ciji je tekst objavljen na sajtu američkog Kongresa pozdravlja
se odluka demokratski izabrane vlade Srbije da se 2006. priključi programu
NATO Partnerstvo za mir.
Pozdravlja se i saradnja vlade Srbije sa vladom SAD u oblastima
demokratizacije, borbe protiv šverca droge i terorizma, ljudskih prava,
regionalne saradnje i trgovine.
U rezoluciji se ističe da SAD na EU gledaju kao na "izvor stabilnosti,
bezbednosti i prosperiteta za celu Evropu i svet" i da "podržavaju
diplomatske napore Srbije da se reintegriše u globalnu zajednicu".
Navodi se da je "demokratski izabrana vlada Srbije opredeljena za rešavanje
regionalnih sporova diplomatskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom" i
dodaje da se "2010. godine navršava puna decenija napora Srbije da se
reintegriše u Evropu i globalnu zajednicu".
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, 2008, EU
je iskazala spemnost da Srbiju integriše u političke i ekonomske tokove EU
kao potencijalnog kandidata za članstvo, navodi se u tekstu.
Podseća se takođe i na zaključak Samita EU - Zapadni Balkan u Solunu 2003.
da je "budućnost Balkana u Evropi" i da će "približavanje zemalja regiona
Uniji teći paralelno sa razvojem regionalne saradnje". |
|
Ponovo kamenovan kamp Srba u Žaču |
| |
 Albanci
u selu Žač ponovo su tokom noći kamenovali jedan kamp sa srpskim
povratnicima u tom selu, iako je Vlada Kosova obećala da će štititi
povratnike, pa su četiri Srbina napustila kamp i otišla za centralnu Srbiju.
Napade na Srbe u Žaču juče je osudila i Vlada Kosova, a njeni predstavnici
obećali su da će kamp neprestano čuvati Policija Kosova.
Međutim, tokom noći jedan od dva kampa sa povratnicima ponovo je napadnut
kamenjem. Albanci iz Žača nekoliko puta su bacali kamenje na povratničke
šatore tvrdeći da među Srbima koji su se vratili ima i odgovornih za zločine
nad albanskim civilima 1999. godine. Srbi negiraju te tvrdnje i traže da
policija saopšti da li među povratnicima ima osumnjičenih za zločine.
Jedan od Srba povratnika u Žač, Dragoljub Jevtić rekao je za agenciju Beta
da su njihovi šatori napadnuti u sredu uveče oko 22 časa.
Prema njegovim rečima, oko šatora sa povratnicima prethodno su patrolirali
vojnici Kfora i policajci, a napad je usledio kada su oni otišli malo dalje
od prvog kampa sa povratnicima.
Odmah nakon napada Srbi su počeli da dozivaju policiju, a policajci su se
pojavili posle desetak minuta.
Bez obzira na to, četvoro Srba, među kojima i Jevtić jutros su napustili
kamp i krenuli za Srbiju.
Jevtić je za agenciju Beta kazao da je na autobus u kom su bili, na prostoru
između dva povratnička kampa, ponovo bačen kamen, da su u blizini bila
policijska kola, ali da su im policajci kazali da nisu videli napad.
Prema njegovim rečima, povratnici su razočarani jer su im juče predstavnici
Vlade Kosova obećali zaštitu, a od tada su dva puta napadnuti kamenjem.
Jevtić je dodao da su ipak spremni da se vrate u Žač, ako njihov kamp bude
premešten i ako im kosovske vlasti zaista obezbede zaštitu.
Ministar za povratak u Vladi Kosova Saša Rašić rekao je za agenciju Beta da
je obavešten o novom napadu na kamp povratnika.
Rašić je kazao da su predstavnici kosovske vlade otišli u opštinu Istok da
razgovaraju sa tamošnjom albanskom zajednicom.
Ministar je dodao da je na sednici Vlade Kosova govorio o problemu u Žaču i
da vlada i dalje podržava povratnike i da "stoji na stanovištu da će ih
štititi 24 sata dnevno". |
|
UNHCR osudio napade na Srbe u selu Žač |
| |
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) osudio je
kamenovanje srpskih porodica koje su se vratile u selo Žač, kod Istoka na
Kosovu, i zatražio kažnjavanje odgovornih.
"UNHCR uvažava izjave svih nadležnih organa na Kosovu i izražava nadu da će
oni nastaviti da ulažu napore da spreče ovakve događaje i da će počinioce
privesti pravdi", navedeno je u saopštenju šefa predstavništva UNHCR-a za
Srbiju Eduarda Arboleda.
Arboleda je istakao da je stav UNHCR-a da svi raseljeni na Kosovu i Metohiji
imaju pravo na povratak kućama i da ne moraju nikoga da pitaju za dozvolu.
U selu Žač, kod Istoka, nepoznate osobe su u noći između utorka i srede više
puta kamenovale oba kampa sa šatorima UNHCR-a u koje su smešteni Srbi
povratnici. Reč je o članovima 26 srpskih porodica.
Srbi su se u to selo vratili krajem marta, a zbog njihovog povratka lokalni
Albanci su više dana protestovali tvrdeći da su među povratnicima i Srbi
koji su učestvovali u progonu i ubistvima njihovih sunarodnika.
Srbi su to negirali i tvrdili da su se vratili da bi obnovili potpuno
uništene i spaljene kuće i nastavili da žive na svojim imanjima obrađujući
zemlju koju su uzurpirali Albanci. |
|
U Srbiji i dalje teška ekonomska situacija |
| |
 Evropska
komisija je ocenila da je u Srbiji došlo do izvesnog porasta industrijske
proizvodnje i izvoza, uz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, ali je
zaključila da je u zemlji i dalje teška ekonomska situacija.
U ekonomsko-finansijskom izveštaju Komisije u Briselu za prvo tromesečje ove
godine, u koji je agencija Beta imala uvida, navodi se da je početkom ove
godine inflacija svedena na šest odsto godišnje, dok je budžetski deficit
procenjen na 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), iako je došlo do
izvesnog smanjenja rashoda države.
Srpski javni dug je u februaru ove godine iznosio 10,1 milijardi evra, a
krajem decembra 2009. bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 31,3 odsto BDP-a.
Vlada u Beogradu je zbog budžetskog manjka bila primorana da se zadužuje na
domaćem i tržištu i iz stranih izvora.
Izvesno smanjenje budžetskih prihoda početkom ove godine se može pokazati "kao
izazov", smatra Evropska komisija i dodaje da je krajem prošle godine
donekle bio veći priliv kapitala, uz prethodni veliki pad direktnih stranih
investicija u prošloj i 2008. godini.
Ipak, u januaru 2010. su direktne strane investicije dostigle 123 miliona
evra, što je dvostruko više nego u istom mesecu 2008, a rezerve srpske
centralne banke su u 2009. porasle u odnosu na prethodnu godinu.
Međunarodni monetarni fond (MMF) u martu je dao povoljnu ocenu o rezultatima
Srbije u sprovođenju ekonomskog programa u sklopu stend-baj aranžmana s
MMF-om o raspoloživoj podršci Beogradu od ukupno dve milijarde i 970 miliona
evra.
Srpska vlada je, ističe Evropska komisija, ipak povukla samo polovinu treće
tranše stend-baj aranžmana od 360 miliona evra, iako je mogla povući celu tu
svotu pošto je nalaz MMF-a bio povoljan, tako da su sada ukupno povučena
sredstva od MMF-a dostigla milijardu i tristo miliona evra.
Deficit platnog bilansa Srbije je u prošloj godini bio znatno smanjen i,
mada i dalje dosta visok, predstavljao je minus 5,5 odsto u odnosu na 17,8
odsto u 2008. godini.
To se duguje delom rekordnom povećanju doznaka iz inostranstva, koje su u
2009. dostigle dve milijarde i 600 miliona evra.
U januaru i februaru ove godine je postepeno počeo da se oporavlja izvoz,
koji je bio za 13,3 odsto viši u odnosu na isto razdoblje prošle godine, dok
je uvoz smanjen za 5,3 odsto, tako da je i spoljnotrgovinski deficit bio
manji za 20 odsto i dostigao 785,4 miliona evra.
Pad srpskog bruto društvenog proizvoda (BDP) je krajem 2009. godine usporen,
mada je ukupno iznosio tri odsto za celu godinu. Najteži pad proizvodnje je
uočen u građevinarstvu, 17,1 odsto i prerađivačkoj industriji, 15,3 odsto, a
trgovina je smanjena za 8,7 odsto.
Skroman rast je, dodaje se u analizi Komisije, zabeležen u transportu, 7,2
odsto i finansijskim posredovanjima, 5,1 odsto.
U tri poslednja meseca 2009. je pad ekonomske aktivnosti smanjen, a u prva
dva meseca ove godine je industrijska proizvodnja porasla za tri odsto, ali
je i dalje za 10,6 odsto niža od proseka u prošloj godini.
Prema istraživanju u oktobru prošle godine, nezaposlenost je u Srbiji
dostigla stopu od 17,4 odsto, u odnosu na 14,7 odsto u 2008, a bruto realne
plate su u četvrtom kvartalu prošle godine praktično mirovale, imajući u
vidu da je došlo do zamrzavanja plata u javnom sektoru.
U izveštaju se navodi i da je u prva dva meseca nivo bruto plata realno bio
neznatno niži, minus 0,1 odsto.
Dragan Blagojević,
Brisel |
|
Oglasavanje Marketing
|
