SVET

Dan planete Zemlje

U Švedskoj i Norveškoj i dalje zatvoreni aerodromi

Ostavka biskupa zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika

Naučnici otkrili više od 120 životinjskih vrsta

Skoro 2.200 mrtvih, sneg otežava potragu

UNESKO postavio internet portal protiv piraterije

Ostavka belgijske vlade

Dan planete Zemlje

Kad bi istoriju Zemlje saželi u mesec dana, ispostavilo bi se da su prva živa bića stigla na zemlju otprilike pre 10-ak dana, dok ljudska vrsta u njenom sadašnjem obliku na zemlji postoji tek... Dan planete Zemlja obeležava se širom sveta 22.aprila, kako bi se skrenula pažnja javnosti na opštu ekološku krizu i druge opasnosti koje prete životu na zemlji. Dan planete Zemlja ustanovljen je 1970. godine, a cilj je pomoći čoveku da ponovo uspostavi kontakt sa prirodom, odnosno da ukaže na zagađivanje vazduha i vode, radioaktivno zračenje, iscrpljivanje nenadoknadivih energenata i drugo. Dan planete Zemlje u svetu obeležava se 22.aprila, a prvi put je obeležen 1970. godine na inicijativu američkog senatora Gaylonda Nelsona, kada su organizovani prvi masovni protesti za zaštitu okoline. Trideset godina kasnije u tim protestima učestvuje više od 200 miliona ljudi širom sveta koji su prepoznali da je zaštita okoline konačno postala opšta javna briga. Planeta Zemlja nastala je pre 4.600 miliona godina kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu, čvrstu i plavu kuglu, neznatno spljoštenu na jednom polu, ali i dalje takvu da je lako zaljubiti u nju. Ukoliko se ne dogodi neka nepredviđena nezgoda, kao na primer, da se Sunce ugasi, trebala bi da postoji još 10.000 miliona godina. Može nam izgledati velika, ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu i u pravom smislu reči je jedno veliko globalno selo. Kad bi istoriju Zemlje saželi u mesec dana, ispostavilo bi se da su prva živa bića stigla na zemlju otprilike tek pre 10-ak dana. Sa nastankom prvih organizama nastalo je i ono što danas nazivamo ekologijom. Ekologija je nauka koja proučava odnose živih bića i okoline, međusobne odnose živih bića i uticaj sredine na živa bića. Ljudska vrsta u njenom sadašnjem obliku (homosapiens) na zemlji postoji tek jedan minut. Pre sedam sekundi ljudi su zamenili lutalački život za krov nad glavom, obrađivali su zemlju i gajili životinje i zato su prestali su da budu dobri ekolozi...  i tada su počeli stvarni problemi. Bilo je potrebno da prođe 100.000 godina da bi se dostigao broj od četiri milijarde ljudi, a danas nas ima više od šest milijardi. Hoće li "Plava Planeta" izdržati posledice naše hirovite tehnološke adolescencije u kojoj se sada nalazimo? Naime, naučnici tvrde kako će planeta Zemlja ubrzo postati nepristupačna za život ukoliko ljudi ne budu više obraćali pažnju na očuvanje okoline. Te obaveze se, izgleda, građani i političari sete samo 22. aprila svake godine. Trenutno najveći ekološki problemi su globalno zagrevanje, otvaranje ozonskog omotača i sve veće zagađenje atmosfere. Efekt staklene bašte nas upozorava na povećanje globalne prosečne temperature planete Zemlje, a to povlači za sobom druge važne stvari. Najočigledniji primer je podizanje nivoa vode u okeanima i morima, topljenje leda na polovima i glečerima i potapanje kopna. U ledeno doba, nivo mora je bio 120 metara niži nego danas. Zamislite da se nivo poveća za 5 metara ili više, u tom slučaju bi veliki delovi britanskih ostrva, azijskog kontinenta, obala Afrike i obe Amerike bili potopljeni. To sa sobom povlači i promenu klime, a živi svet to ne može tako brzo da prati i životinjske vrste nestaju. Trenutno je za život ljudi najopasnije uništavanje ozona jer kroz rupe na ozonskom omotaču prolazi ultraljubičasto zračenje koje izaziva rak kože, kataraktu na očima i razorno deluje na genetski materijal svih živih bića. Superesonični avioni su osnovni faktor uništavanja ozonskog omotača - svakog trenutka u vazduhu ima oko 10.000 putničkih aviona, a o vojnima uopšte i ne postoje podaci. Oni bukvalno cepaju ozonski omotač, koga uništava i freon. Postoji mnogo konvencija o zaštiti omotača, ali osim potpisa nije ništa konkretnije učinjeno. O svemu ovome treba samo malo razmisliti jer ...

U Švedskoj i Norveškoj i dalje zatvoreni aerodromi

Više aerodroma u Švedskoj i Norveškoj i dalje je zatvoreno zbog oblaka pepela iz vulkana Ejafjalajokal na Islandu, saopštile su nadležne vlasti. Aerodromi na jugu i severu Švedske, uključući Geteborg i Malme,sinoć su zatvoreni za saobraćaj, a norveške vlasti zatvorile su vazduhoplovne luke u Bergenu i Stavangeru. Danska je najavila da se vazdušni saobraćaj u zemlji vraća u normalu, ukidanjem svih zabrana letova. Avionski saobraćaj u Evropi juče je skoro potpuno normalizovan, posle nekoliko dana haosa zbog širenja vulkanske prašine. Tako je saobraćaj na pariskom aerodromu Šarl de Gol normalizovan, osim na letovima za London. I situacija u avio-transportu u Nemačkoj, koja je juče otvorila svoj vazdušni prostor, situacija se normalizuje. Erupcija islandskog vulkana i dalje traje, ali je vulkanska aktivnost stabilna, saopštile su islandske vlasti. "Erupcija traje, ali je aktivnost stabilna i nema znakova nove erupcije", rekao je portparol kriznog štaba civilne zaštite u Rejkjaviku. Seizmolozi su juče saopštili da je intenzitet erupcije opao za 80 odsto od subote i da je količina pepela koji vulkan izbacuje "beznačajna".

Ostavka biskupa zbog prikrivanja seksualnog zlostavljanja maloletnika

Rimokatolički poglavar Benedikt Šesnaesti prihvatio je ostavku irskog biskupa Džejmsa Morijartija, koji je priznao da je prikrivao seksualno zlostavljanje maloletnika počinjeno od sveštenika dablinske nadbiskupije, saopšteno je iz Vatikana. Papa je, kako se dodaje u saopštenju, prihvatio ostavku Morijartija na osnovu člana crkvenog kanona koji dozvoljava biskupima da se povuku sa funkcije ako su bolesni, ili zbog nekih drugih "ozbiljnih razloga" koji ih čine "nepodobnima za vršenje dužnosti". Irska vlada je prošle godine pokrenula istragu o decenijskim prikrivanjima seksualnog zlostavljanja maloletnika, počinjenog u dablinskoj nadbiskupiji. Istraga je pokazala da su svi biskupi, među kojima i Morijarti, do 1996. zajednički radili na prikrivanju brojnih pedofilskih zločina sveštenika, pokušavajući da ih zaštite od krivičnog gonjenja.

Naučnici otkrili više od 120 životinjskih vrsta

Svetski fond za prirodu saopštio je da su naučnici u poslednje tri godine na tropskom ostrvu Borneo otkrili više od 120 životinjskih vrsta, među kojima, žabu bez pluća i insekta "grančica", koji je verovatno najduži insekt na svetu. Te životinje su otkrivene u centralnom delu ostrva, u gustim šumama. Borneo se nalazi usred indonežanskog arhipelaga, a politički je podeljen između Indonezije, Malezije i Bruneja. Pripada grupi Velikih sundskih ostrva. "Otkrivali smo po tri nove vrste svakog meseca, odnosno oko 120 za tri godine i najmanje 600 za poslednjih 15 godina", rekao je šef naučnog projekta "Srce Bornea" Adam Tomašek. "Nova otkrića pokazuju bogatstvo prirode Bornea. Možemo očekivati nova otkrića i nadamo se da će neka uticati na lečenje nekih bolesti kao što su rak ili sida", rekao je Tomašek. U centralnom delu ostrva, površine oko 220.000 kvadratnih kilometara, živi deset vrsta majmuna, više od 350 vrsta ptica, 150 vrsta reptila, kao i 10.000 vrsta biljaka. Te biljke nisu nigde drugde poznate. Na spisku novih vrsta su žaba od sedam centimetara s pljosnatom glavom, koja diše preko kože i nema pluća. Ta žaba je nazvana na latinskom barburula kalimantanensis. Naučnici su oktrili i insekta (phobaeticus chani) za koga smatraju da je najduži na svetu jer ima 36 centimetara bez antena napred. Izgleda kao grančica što mu omogućava da se sakrije u granama. Otkriven je i neobičan puž golać koji ispušta "ljubavne strelice", tako što partnerki ubrizgava hormone. Naučnici su pozvali sve tri zemlje u čijem je sastavu ostrvo, da garantuju zaštitu prirodne raznovrsnosti Bornea. "Tražimo da bude ravnoteža kako bi se očuvala i razvila priroda u toj jedinstvenoj zoni", navodi se u apelu. Na ostrvu ima i uglja i nafte, dok se od poljoprivrednih bogatstava najviše uzgaja biber. Vrlo je značajno i šumsko bogatstvo, odnosno seča skupocenih tropskih stabala. Zbog gotovo nekontrolisane seče tih stabala, međunarodna zajednica oštro je kritikovala Indoneziju.

Skoro 2.200 mrtvih, sneg otežava potragu

Na severozapadu Kine od juče pada sneg, što otežava potragu za preživelima, posle zemljotresa u kojem je, prema najnovijim podacima, poginulo 2.183 osoba. Kako navodi agencija Sinhua, 84 osobe se vode kao nestale posle zemljotresa koji je prošle nedelje pogodio provinciju Ćinghai. Prethnodni bilans nastradalih iznosio je 2.064 mrtvih i 175 nestalih. U zemljotresu, koji je naviše pogodio oblast Jušu gde većinski živi tibetansko stanovništvo, povređeno je 12.135 osoba. Osam dana nakon potresa, sve je manje izgleda da će spasilačke ekipe pronaći još preživelih u ruševinama, a posao im dodatno otežava sneg. Prilazi gradu Đeguu, nedaleko od epicentra zemljotresa, prekriveni su snegom i ledom, što veoma otežava dopremanje pomoći za oko 100.000 ljudi koji su ostali bez krova nad glavom i koji trenutno borave u šatorima, navodi Sinhua. Meteorolozi su najavili da bi u toj oblasti, koja se nalazi na 4.000 metara nadmorske visine, sneg trebalo da pada do subote.

UNESKO postavio internet portal protiv piraterije

Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu Unesko (UNESCO) postavila je na internet portal namenjen borbi protiv piraterije u književnom izdavaštvu. "Imajući u vidu nove forme u kojima se knjige pojavljuju, kao i promene u njihovom nastanku, objavljivanju i pristupu njihovom sadržaju, neophodno je podsetiti da razvoja knjige ne može biti bez poštovanja autorskih prava", kazala je generalna direktorka Uneska Irina Bokova, povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava koji se obeležava 23. aprila. "To je još istinitije u trenutku kada digitalizacija knjige dodatno izlaže riziku od ilegalne upotrebe", dodala je. Portal pod nazivom Svetski opservatorijum za borbu protiv piraterije činiće zbirka zakonskih propisa o autorskim pravima u odnosu prema pirateriji, kao i informacije o najboljim praksama država u borbi protiv piraterije.

Ostavka belgijske vlade

Belgijski premijer Iv Leterm podneo je ostavku svog koalicionog kabineta, pošto nije moglo da se nađe rešenje za jezički i regionalni sukob između Valonaca i Flamanaca, pre svega oko rešenja za jedan jezički podeljeni izborni region na području Brisela. Šef države, kralj Albert Drugi, već je počeo konsultacije oko formiranja eventualne nove vlade. Kako je saopštio ministar finansija, Valonac Didije Renders, "nema drugog izlaza, nego da vlada podnese ostavku". Renders je naglasio da "žali" zbog toga i pozvao da se sve učini da "zemlja ne zapadne u krizu". Belgija 1. jula treba da od Španije preuzme šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji. Odluka je doneta posle sastanka vlade koji je Leterm hitno sazvao. Leterm je o ostavci svoje vlade zvanično izvestio kralja Alberta, koji je već počeo konsultacije o mogućem formiranu nove, uvek od flamanskih i valonskih partija sastavljene federalne vlade. Belgijski kralj može da predloži i sazivanje vanrednih pa-rlamentarnih izbora. Do pada belgijskog kabineta je došlo pošto je Partija flamanskih liberala saopštila da namerava da se povuče iz koalicione vlade zbog neslaganja oko upotrebe jezika između Flamanaca, kjoi govore holandski, i frankofonih Valonaca u tri opštine na području Brisela. U tim opštinama živi relativno većinsko valonsko stanovništvo, ali teritorijalno opštine pripadaju Flandriji i flamanske vlasti traže da se prvenstveno kao zvanični jezik koristi holandski. A protive se i pravu tih frankofonskih stanovnika da u samom Briselu glasaju za valonske kandidate na izborima.