SRBIJA

Zasto su nesposobljeni predajnici mobilnih operatera iz Srbije

Srbiji potreban novi model rasta

Euleks istražuje Ministarstvo telekomunikacije Kosova

Fridom haus: Srbija slobodna zemlja za medije

Osuđeni pripadnici srpsko-albanske grupe krijumčara drogea

Zahtev da Draža Mihailović dobije spomenik i ulicu

Nerealan ko ne kaže da medijski javni servisi trpe pritiske

Onesposobljeni predajnici mobilnih operatera iz Srbije

Ministarstvo za telekomunikacije Srbije saopštilo je da je od Međunarodne unije za telekomunikacije zatražilo da hitno omogući obnovu baznih stanica srpskih operatera mobilne telefonije na Kosovu i Metohiji. Kako se navodi u saopštenju, Međunarodna unija za telekomunikacije je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija (UN) i Ministarstvo je zatražilo da ta Unija u skladu sa rezolucijom 1244 reaguje i podrži Vladu Srbije, Telekom Srbije i Telenor, kojima je pričinjena šteta. "Neprihvatljivo je da građani na Kosovu i Metohiji uključujući i institucije ostanu bez telefona, tako da deca, stari i bolesni ne mogu da kontaktiraju hitne službe i da na vreme dobiju adekvatnu pomoć", navodi se u pismu upućenom generalnom sekretaru Međunarodne telekomunikacione unije Amadunu Tureu. Ministarstvo za telekomunikacije Srbije, ističe se, traži od Međunarodne unije za telekomunikacije da doprinese u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava građana Srbije koji žive na Kosovu i da omogući da se bespravno srušene bazne stanice ponovo izgrade. Kosovske vlasti su u petak i subotu onesposobile predajnike mobilnih operatera iz Srbije, tvrdeći da nemaju licencu za rad na Kosovu, pa je bez signala te telefonije ostalo oko 100.000 korisnika u centralnom i južnom delu Pokrajine. Opština Štrpce na jugu Kosova je ponovo pokrivena signalom mobilne telefonije operatera Telekom Srbija.

Srbiji potreban novi model rasta

Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej ocenio je da Srbija mora da krene ka novom modelu privrednog rasta koji se ne bazira na potrošnji, već na investicijama. Grej je za majski broj beogradskog mesečnika Bankar (www.emg.rs), precizirao da su za novi model rasta bitne investicije koje podstiču izvoz i ako je moguće investicije u nove pogone (grinfild). Prema recima Greja, do povećanja privrednog rasta Srbije po stopi od dva odsto u ovoj, tri odsto u narednoj godini i pet odsto u 2012. može doći samo ako uspe reforma propisa, ako se poveća udeo privatnog sektora i smanji javna administracija. Na pitanje koje su posledice odlaganja reforme u javnom sektoru, on je je rekao da su krizi posledice nešto oštrije, jer se Srbija ne može oslanjati na spoljne izvore kapitala uz kojih bi finansirala privredni rast. "Ako se to ne uradi dovoljno brzo, onda neće moći da se dostigne zdrava stopa rasta i smanji nezaposlenost, što je sve neophodno za članstvo u EU. Što su reforme sporije, to je niži rast i ekonomija je manje spremna za evropsko tržište", rekao je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. Prema rečima Greja, Lisabonski ciljevi koji su postavljeni 2000. za Evropu, čiji deo Srbija želi da bude, nalažu da 70 odsto populacije od 15. do 64. godine treba da bude zaposleno. "U toj grupi stanovništva u Srbiji je svega 50 odsto zaposlenih, odnosno 2,5 miliona ljudi. Ako hoćete da dostignete taj nivo, treba da se zaposli još 900.000 ljudi", rekao je on, ističući da se ta mesta ne mogu stvoriti u javnom, već da moraju da nastanu u privatnom sektoru. Grej je ocenio da bi novac od privatizacije Telekoma Srbije najbolje bilo iskoristiti za razvoj infrastrukture. Druga opcija je, kako je rekao, da se te pare koriste za smanjenje nivoa javnog duga, ali je dodao da to ne bi bilo pametno uraditi dok traje kriza. U ovoj fazi, tokom krize, kako je rekao, mnogo je pametnije koristiti novac za infrastrukturu, jer izgradnja pomaže upošljavanju ljudi i podizanju tražnje u vreme krize. Na pitanje da li je realno da se deo koridora 10 kroz Srbiju završi do maja 2012. godine, Grej je rekao da može da odgovori samo o deonicama koje finansira Svetska banka. "Možemo samo da govorimo o deonicama koje mi finansiramo, Grabovica-Grdelica, Vladičin Han -Donji Neredovac, kao i obilaznici oko Dimitrovgrada. Ona prva treba da bude završena i nadamo se da može da bude gotova u narednih nekoliko godina. Ne bih voleo da pričam o drugim deonicama koje još nisu ni počele da se grade", rekao je Grej. Sajmon Grej od 1. jula, nakon tri godine, prelazi da radi u sedište Svetske banke u Vašingtonu, a na mestu šefa Kancelarije Svetske banke u Beogradu će ga zameniti Francuz Lu Brefor.

Euleks istražuje Ministarstvo telekomunikacije Kosova

Euleks policija pretresla je prostorije Ministarstva za saobraćaj, poštu i telekomunikacije Kosova, kao i privatna prebivališta osoba povezanih s tim ministartsvom, saopštio je danas Euleks. Kako se navodi u saopštenju Misije EU, istraga je povezana sa nekoliko tendera u vezi sa izgradnjom puteva od 2007. do 2009. godine. Dodaje se da je istraga izvršena po nalogu Specijalnog tužioca. "Specijalni tužioci Euleksa bili su prisutni na licu mesta da bi obezbedili efikasno sakupljanje dokaznog materijala i obezbedili potpuno i adekvatno objašnjenje osobama prisutnim na licu mesta", navodi se u saopštenju. Euleks je dodao da "treba naglasiti da su pretrage potpuno istražnog karaktera i materijali koji su sakupljeni biće pažljivo analizirani u policiji i kancelariji Specijalnog tužioca". Na čelu Ministarstva za saobraćaj, poštu i telekomunikacije je Fatmir Limaj, koji je poznat i kao jedan od vođa bivše OVK koji je pred Haškim tribunalom oslobođen optužbi za ratne zločine. Agenciji Beta juče je rečeno da je pretresen i Limajev stan. Posle pretrage u Ministartvu, Limaj je imao susret sa predsednikom Vlade Kosova Hašimom Tačijem i šefom Euleksa Ivom de Kermabonom, posle čega je izjavio da je spreman da sarađuje sa istražnim organima.

Fridom haus: Srbija slobodna zemlja za medije

Srbija je ocenjena kao slobodna zemlja kada se radi o slobodi medija u izveštaju nevladine organizacije Fridom haus (FH) za 2010. godinu. Kako je objavljeno na sajtu FH, to znači da je u Srbiji zastupljena klima otvorene političke utakmice, poštovanja građanskih sloboda i nezavisnost medija. U većini zemalja centralne i istočne Evrope vidan je mali pad u slobodi medija, rezultat je studije HF, u kojoj se navodi i da Rusija i dalje ostaje jedna od najrepresivnijih i najopasnijih sredina za medije. Sloboda medija u svetu opala je četvrtu godinu zaredom u 2009, nazadujući u odnosu na ekspanziju nezavisnog novinarstva posle rušenja Berlinskog zida, saopštio je FH, sa sedištem u Vašingtonu. U izveštaju se navodi da su deset zemalja sa najgorim stanjem kada se radi o slobodi medija Belorusija, Burma, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Iran, Libija, Severna Koreja, Turkmenistan i Uzbekistan. "U tim zemljama, nezavisni mediji ili ne postoje ili jedva mogu da funkcionišu", ističe se u izveštaju objavljenom danas. Dodaje se da samo jedan od šest ljudi danas živi u zemljama sa slobodnim medijima, a prošle godine je pomak u toj oblasti primećen samo u azijsko-pacifičkom regionu. Najveće pogoršanje u slobodi medija zabeleženo je, kako se ističe, u Latinskoj Americi i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. "Kada iranska Revolucionarna garda muči novinare, ili komunističke vlasti u Kini zatvore blogera, ili kriminalci u Rusijji ubiju još jednog istraživačkog novinara, to šalje jasnu poruku da svaku osobu koja se u tim zemljama bori za osnovna prava čeka slična sudbina", rekla je izvršna direktorka FH, Dženifer Vindžor.

Osuđeni pripadnici srpsko-albanske grupe krijumčara droge

Regionalni sud u Ostravi na istoku Češke osudio je albansko-srpsku grupu krijumčara droge na visoke kazne zatvora za šverc heroina u Švedsku i efedrina iz Srbije u Češku. Šef te šestočlane grupe koja potvrđuje na delu da organizovani kriminal ne gleda na "sitnice" kao što su etničko poreklo i zavađene države, Albanac Naim Kolčaku osuđen je za šverc 3,9 kilograma heroina u Švedsku. Takođe, druga tačka optužnice teretila ga je da je sa Srbinom Sašom Petkovićem, koji je u zatvoru zbog drugih krivičnih dela a akcijom je upravljao preko nelegalnog mobilnog telefona u zatvoru, švercovao efederin iz Srbije u Češku. Za oba ta krivična dela Kolčaku je osuđen na 13,5 godina zatvora. "Nikada ne bih mogao da odem u Srbiju jer sam tamo imao probleme. U prošlosti sam isporučivao oružje Kosovu jer sam podržavao njegovu nezavisnost. U Srbiji bi mi pretila smrtna kazna", branio se danas pred sudom Kolčaku. Vođa te albansko-srpske mafijaške grupe rekao je da je ceo proces protiv njega iskonstruisan i da je to osveta neimenovanog agenta češke kontraobaveštajne civilne službe BIS, jer je odbio da sa njom sarađuje.

Zahtev da Draža Mihailović dobije spomenik i ulicu

Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta predložila je danas Komisiji za spomenike i nazive ulica Skupštine Beograda da se podigne spomenik generalu Dragoljubu Mihailoviću i da njegovo ime dobije jedna ulica. "Predlog upućujemo uoči 65. godišnjice pobede nad fašizmom, kojoj je Ravnogorski pokret pružio izuzetno veliki doprinos. General Mihailović prvi je, u tada porobljenoj Evropi, maja 1941. godine organizovao gerilski, oslobodilački pokret protiv nacista i ostvario značajne pobede", piše u saopštenju. U saopštenju se ističe da je Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini u Drugom svetskom ratu, odlikovan američkim i francuskim odlikovanjima, i da mu je u SAD podignuto nekoliko spomenika. "Ravnogorski pokret bio je višenacionalan, borio se za oslobođenje zemlje, bio je protiv totalitarnih sistema i zalagao se za demokratske vrednosti i saradnju sa zapadnim saveznicima", piše u saopštenju uz i ocenu da je to dovoljan razlog da se "ispravi nepravda" prema Mihailoviću i njegovim saborcima.

Nerealan ko ne kaže da medijski javni servisi trpe pritiske

Medijski javni servisi u regionu su izloženi pritiscima političara i nije realan svako ko to ne prizna, složili su se danas predstavnici tih medija na tribini u Beogradu. Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić kazao je na tribini "Javni servisi u regionu" da je 95 odsto svog vremena na toj funkciji proveo braneći se od napada na tu medijsku kuću i da ga političari opozicionih stranaka konstantno optužuju da se veliki deo programa RTS-a emituje u korist vlasti, dok političari vladajućih stranaka smatraju da im treba još medijskog prostora. "Srbi su jedini narod u Evropi koji 11 sati dnevno prati televizijski program... Ja sam u poslednjih pet godina, koliko sam direktor RTS-a, pet odsto svog vremena posvetio uređenju tog programa. Najveći deo vremena branima javni servis od napada", kazao je Tijanić. Savetnik upravnika HRT za medije Dragutin Lučić je istakao da nije u potpunosti realan svako ko kaže da medijski javni servisi ne trpe političke pritiske. Generalni direktor RTCG Branko Vojičić je kazao da konstantno trpi pritiske političara vladajućih stranaka, opozicije, kao i predstavnika međunarodnih i nevladinih organizacija. "Trenutno sam u situaciji da političari neće da me kontaktiraju. Sad bih bio sretan da mi se jave, jer je to prilika da se trguje, a RTCG je u dugovima", kazao je Vojičić. Predstavnici medija su naveli da su najveći prihodi tih servisa od preplata, ali i da većina ima problem da ih naplati. Tijanić je pohvalio Beograđane i Novosađane koji u najvećem procentu plaćaju preplatu za RTS i naveo da između 18 i 42 odsto građana Vlasotinca, Vranja, Kragujevca, okoline Niša, Valjeva i drugih mesta plaća tu obavezu. U Hrvatskoj 95 odsto građana plaća preplatu za televiziju, a u Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini znatno manji procenat građana plaća, čak postoje delovi zemlje u kojima niko ne plaća TV preplatu. Najveći je budžet Hrvatske televizije od 250 miliona evra godišnje, dok RTS troši oko 80 miliona, a prema rečima Tijanića potrebno je bar 100 miliona evra godišnje. HRT zapošljava 3.600 ljudi, RTS - 3.250, RTV BiH - oko 900 i RTCG - 740. Predstavnik RTV BiH Damir Šimić je kazao da hrvatski političari u Hercegovini pozivaju građane da ne plaćaju televizijsku preplatu, kao i da taj medij ima problema sa merenjem gledanosti emisija. Slične probleme imaju i na Televiziji Crne Gore, dok su u Srbiji i Hrvatskoj "piplmetri" pouzdani i pokazuju da su njihovi programi gledaniji od drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Govoreći o ponašanju države, Tijanić je kazao i da je Srbija "zla maćeha RTS-u" i da je najveći problem što neće da nađe način da nadoknadi sredstva od neplaćene RTV-preplate. Upitani o digitalizaciji, predstavnici javnih servisa regiona su se složili da je reč o velikom poslu, a većina smatra da on neće biti završen do kraja 2012. godina, za kad je utvrđen rok, u skladu sa prvobtinom strategijom EU. Ipak, prema rečima Lučića, Hrvatska će taj posao završiti do kraja ove godine. Tijanić je ocenio da Srbija nije svesna posledica digitalizacije Tv-signala i da je, na primer, britanski javni servis BBC digitalizacijom dobio 20 novih kanala i imao veliki problem da ih popuni programom. "Imamo ogromne arhive i samo njihova digitalizacija će koštati oko 10 miliona evra, a da ne pominjem više stotina miliona evra koje će dati građani za nove tv aparate. Teško ćemo ispuniti rok", ocenio je generalni direktor RTS-a. Tribina je održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu u organizaciji nedeljnika "Vreme" i nemačke Fondacije "Fridrih Ebert". Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković kazao je da je do sada u organizaciji tog lista i te fondacije održano oko 30 tribina, kao i da je današnja o javnim servisima prva od pet koje će biti uskoro održane.