SVET

Mobilni koristi 4,7 milijardi ljudi

Manjine će činiti većinu u SAD do 2050.

Prosečni Nemac radi tri minuta za bocu piva

Posledice erupcije islandskog vulkana

Diktatori kupovali stanove u Parizu

Asteroid prekriven ledom važno otrkiće za istraživače

Mobilni koristi 4,7 milijardi ljudi

Globalno tržište mobilne telefonije dobilo je u poslednjem kvartalu 2009. još gotovo 200 miliona pretplatnika pa je njihov broj na kraju te godine dostigao 4,7 milijardi, pokazuje novo istraživanje. Najviše mobilnih pretplatnika je u azijsko-pacifičkom regionu, 2,1 milijarda, ponajviše zahvaljujući snažnom rastu u Indiji i Kini, navodi se u kvartalnom izveštaju Vajrles intelidžensa, dela GSM Media. U poslednjem tromesečju 2009. svet je dobio 192,8 miliona mobilnih pretplatnika, što predstavlja rast od 16 odsto na godišnjem i četiri na kvartalnom nivou. Pri tome se 73 odsto novih pretplatnika iz poslednjeg kvartala 2009. odlučilo za "pripejd" (prepaid). Četvrti kvartal prethodne godine obeležilo je i pokretanje 30 novih mobilnih mreža u svetu, navodi se u izveštaju. Gledano prema regionima, u azijsko-pacifičkom se izdvajaju Indija i Kina. Indija je u poslednja tri meseca 2009. dobila 53,4 miliona novih korisnika mobilne telefonije i na kraju te godine ih je imala 525,2 miliona. Kina, koja u proseku dobija devet miliona novih pretplatnika mobilne telefonije mesečno, prošlu godinu je završila sa 726 miliona ili 16 odsto ukupnog broja pretplatnika u svetu. U zapadnoj Evropi krajem prošle godine bilo je 519 miliona pretplatnika mobilne telefonije, u Latinskoj Americi 504 miliona, u istočnoj Evropi 480 miliona, Africi 464 miliona, na Bliskom istoku 261 milion a u SAD i Kanadi 309 miliona.

Do 2050. manjine će činiti većinu u SAD

Američki demografi procenjuju da se etnički sastav SAD menja i da će do 2050. godine manjine činiti većinu stanovništva, prenosi Glas Amerike (VOA). Biro za popis stanovništva očekuje da će na ovogodišnjem popisu biti više Hispanoamerikanaca i predviđa da će ideja o jednoj većinskoj grupi u SAD nestati već u narednih nekoliko decenija. Hispanoamerikanci su najbrže rastuća etnička grupa u SAD. Karl Haub iz Biroa za stanovništvo, kaže da će za pet godina rođenje sada još većinskih belih beba pasti na ispod 50 odsto. On je dodao da je odnos rođenih i umrlih jedan prema jedan u belačkoj većini, dok se za svakog Hispanoamerikanca koji umre, rodi čak deset hispanoameričkih beba. "Hispanoamerikanci su u stvari ta mašina koja pokreće ovu veliku promenu našeg etničkog sastava", naveo je Haub. Demografi kao neke razloge ove promene navode obrazovanje i prihode. Naime, žene koje spadaju u belačku većinu imaju tendenciju da budu bolje obrazovane i zaposlene kao profesionalci, te tako ta grupa ima manji broj dece. S druge strane, žene koje su manje obrazovane, imaju više dece. Demografi navode da mnogi Latinoamerikanci dolaze u SAD iz Meksika. Novi imigranti ne ostaju više u državama koje se graniče sa Meksikom, već odlaze u poljoprivredne zajednice u centralnom delu zemlje, gde ima posla. "Mnogi mladi belci ne žele da rade na farmama, pa ih napuštaju. Za 40 do 50 godina širom SAD biće daleko više Hispanoamerikanaca. Mislim da će do tada koncept većine izumreti", kaže Karl Haub.

Prosečni Nemac radi tri minuta za bocu piva

Za pakovanje od 250 grama putera se pre pet decenija radilo 39, sada samo četiri minuta, za mašinu za pranje veša je 1960. valjalo raditi 224,5 časova, danas samo... Iako se i nemački građani često žale na poskupljenja, Institut nemačke privrede (INj) u Kelnu objavio je istraživanje koje pokazuje da se kupovna moć prosečnog zaposlenog Nemca u poslednjih pet decenija učetvorostručila. Stručnjaci ovog instituta su izračunali da je 1960. godine prosečna zarada po satu iznosila (preračunato) 1,27 evra, dok je 2009. satnica prosečnog zaposlenog bila čak 14,05 evra, odnosno oko 11 puta više. Cene su se, pak, u tom periodu, samo učetvorostručile, navedeno je u istraživanju kelnskog instituta. Zato su svi proizvodi koji se koriste u svakodnevnom životu, kada se posmatra odnos razvoja cena i razvoja primanja, višestruko pojeftinili. Tako je 1960. godine prosečni zaposleni Nemac morao da radi dve sedmice za jedan crno-beli televizor, sada jednostavni televizor u boji "zaradi" za samo dan i po rada. U ovom slučaju je pad cena doduše povezan i sa usavršavanjem tehnologije. Ali, nacionalni napitak Nemaca, pivo, čija se proizvodnja proteklih decenija nije bitno menjala, takođe je znatno jeftiniji - za bocu od 0,5 litara piva se 1960. godine radilo 15, a danas samo tri minuta. Za pakovanje od 250 grama putera se pre pet decenija radilo 39, sada samo četiri minuta. Za mašinu za pranje veša je 1960. valjalo raditi 224,5 časova, danas samo 32 časa, za pola kilograma kafe nekada 3,5 sati, sada samo 19 minuta. Slično je i sa obućom i odećom. Ženske cipele sa visokom potpeticom su doduše 1960. (preračunato) koštale 18,5 evra, sada u proseku 77,5 evra. Ali, nekada se za njih radilo 14,5, sada samo 5,5 sati. No, u istraživanju se navodi i nekoliko izuzetaka. Tako se za kilogram bakalara 1960. radilo 56 minuta. Danas, kada ova riblje vrsta slovi kao ugrožena, njegova cena je ista kao i 66 minuta rada prosečnog zaposlenog Nemca. Promena nije bilo kada je reč o ceni dnevnih novina - za jednomesečnu pretplatu se pre pet decenija, kao i danas radilo jedan sat i 41 minut.

Posledice erupcije islandskog vulkana

Evropska komisija saopštila je da će hitno preduzeti mere da ublaži gubitke nastale usled blokade avionskog saobraćaja izazvane širenjem vulkanskog pepela sa Islanda. Ekonomska šteta od zatvaranja aerodroma širom Evrope zbog vulkanskog pepela od erupcije vulkana na Islandu procenjuje se na između 1,5 milijarde i 2,5 milijarde evra, rekao je novinarima evropski komesar za saobraćaj Sim Kalas. On je rekao da su ovo još "vrlo preliminarne cifre" i da se sada pažljivo analiziraju. U tu procenu uključeni su gubici aviokompanija, aerodroma, službi za vazdušnu plovidbu kao i putnika. Zbog širenja vulkanskog pepela sa Islanda otkazano je više od 100.000 letova, a 10 miliona putnika ostalo je blokirano. Sim Kalas je rekao da Evropska komisija poziva zemlje članice da avioprevoznicima odmah pruže pomoć u vidu zajmova po tržišnim cenama ili odlaganja naplate za usluge kontrole letenja. Takođe se očekuje da će se privremeno ukinuti restrikcije na noćno letenje, na snazi da bi se obezbedio mir u kvartovima oko aerodroma, čime će se pomoći da se preveze veliki broj putnika koji još nisu uspeli da stignu do svojih destinacija, rekao je on. Kalas je za 4. maj sazvao vanredni sastanak ministara saobraćaja EU na kome će se ubrzati reforma rascepkanog sistema avionskog saobraćaja u Evropi. On je rekao da je Evropi potrebno "samo jedno regulatorno telo i samo jedno evropsko nebo". Jedinstveni evropski vazdušni prostor bi omogući da jedno regulatorno telo donosi odluke umesto kao do sada desetine zemalja svaka za sebe, što je, kako se ocenjuje, bio glavni uzrok konfuzije posle krize izazvane vulkanskim pepelom.

Diktatori kupovali stanove u Parizu

Francuska je dugo bila magnet za strane lidere sumnjive prošlosti, od kojih su neki tamo tražili utočište dok su drugi trošili državno bogatstvo na lični luksuz i kupovali... Bivši panamski diktator Manuel Norijega koji je, kako navode francuski tužioci, kupio luksuzne stanove u Parizu od novca zarađenog trgovinom kokainom, nije jedini diktator s imovinom u Francuskoj, navodi agencija AP. Francuska je dugo bila magnet za strane lidere sumnjive prošlosti, od kojih su neki tražili utočište pošto su svrgnuti, dok su drugi trošili državno bogatstvo na lični luksuz. Mnogi u siromašnim zemljama smatraju Francusku svetskom prestonicom luksuza, a posedovanje stana u Parizu ili na francuskoj Rivijeri je simbol pripadanja svetskoj eliti. Norijega, svrgnut 1989. posle američke invazije, osuđen je u SAD na 30 godina zatvora zbog trgovine drogom, pranja novca i reketiranja. U Francuskoj sada čeka suđenje zbog pranja novca, pošto je u SAD izdržao kaznu koja mu je smanjena na 17 godina. Organizacije za borbu protiv korupcije traže od francuskog pravosuđa da ispita i druge, kako navodi AP, "sumnjive goste". Pre šest meseci, francuski apelacioni sud obustavio je istragu protiv tri afrička šefa države optužena za pranje novca, u vezi s njihovom imovinom u Francuskoj. Sud je naveo da nije bilo dovoljno dokaza o krivici. Organizacije za zaštitu ljudskih prava navode da se francusko pravosuđe uplašilo da istražuju ljude čiju imovinu čine sredstva preusmerene s fondova namenjenih razvoju Afrike ili novac ukraden iz prihoda od prirodnih bogatstava, posebno nafte. Pokojni lider Gabona Omar Bongo imao je, kada je umro 2009. godine, 45 kuća u Francuskoj i sportski automobili Bugati vredan milion ipo dolara, rekli su američki i francuski istražitelji. Trećina njegovih sunarodnika živi u užasnom siromaštvu, dok u većem delu njegove zemlje ne postoje asfaltirani putevi. Francuski istražitelji su odustali i od ispitivanja imovine predsednika Republike Kongo Denisa Sasu-Ngueša i predsednika Ekvatorijalne Gvineje Teodora Obianga. Robert Palmer iz organizacije za borbu protiv korupcije Global vitnes rekao je da su istražitelji imali "detalje (Obiangove) razuzdane kupovine u Francuskoj, u okviru koje i luksuznih vozila", kao i račune sina Sasu-Nguese iz butika Luja Vitona i pariskog elitnog hotela Kost. Palmer je rekao da bi banke i vlasti trebalo da urade više u slučajevima poput Obianga, za čiju se vladu veruje da je po kršenju ljudskih prava jedna od najgorih u Africi. Obiangov advokat kaže da njegov klijent nema imovinu u Francuskuoj i najavljuje tužbu za klevetu. Bongov sin Ali je prošle godine preuzeo mesto šefa države u Gabonu, a njegov advokat negira da ima imovinu u Francuskoj. Mod Perdriel-Vesjer iz udruženja Šerpa čije su žalbe dovele do istraga, rekla je da je vreme da se "podigne nivo" delovanja francukog pravosuđa u borbi protiv korupcije. Ona je rekla da će žalbe na obustavljanje istrage podneti Kasacionom sudu i da se odluka očekuje u julu. "Videćemo da li je sudija dovoljno hrabar da prizna" da je žalba vredna istraživanja, rekla je ona. Francuski zvaničnik, upitan zašto je istraga pokrenuta protiv Norijege, ali ne i protiv ostalih stranaca sa sumnjivom imovinom, rekao je da je to pitanje za sudove, a ne za političare. Većina luksuznih stanova u Parizu koje su kupili stranci, uglavnom su prazni i više statusni simbol, nego mesto za boravak. To je slučaj i s Norijeginim stanovima koje je njegova porodica kupila 1980-ih godina. Susedi u tri zgrade gde su stanovi bivšeg panamskog diktatora, kažu da ništa ne znaju o njemu, niti ko korisiti stanove. Norijegin slučaj se međutim razlikuje od ostalih sumnjivih stranih lidera s imovinom u Francuskoj - Norijega nije iz bivše francuske kolonije. Francuski lideri su većinom održavali saveznički odnos s bivšim kolonijama, posebno u Africi, što je sadašnji predsednik Republike Nikola Sarkozi obećao da će prestati. Međutim, na svojoj prvoj predsedničkoj turneji po Africi, Sarkozi je u Gabonu za preminulog Omara Bongoa rekao da je bio "veliki i lojalan prijatelj".

Asteroid prekriven ledom važno otrkiće za istraživače

Naučnici su otkrili asteroid prekriven zaleđenom vodom među stenovitim nebeskim telima čije se orbite nalaze između planeta Marsa i Jupitera, što otvara mogućnost da se više sazna o nastanku okeana na Zemlji i razvoju solarnog sistema. "Zaleđena voda je mnogo češća pojava na asteroidima nego što smo mislili i mogla bi čak da se nalazi i u njihovoj unutrašnjosti", zaključili su Andre Rivkin, sa univerziteta Džon Hopkins i Jošua Emeri sa Univerziteta u Tenesiju, autori studije objavljene u U ranijim studijama izneta je pretpostavka da voda koja se sada nalazi na Zemlji potiče sa asteroida ali do sada nisu izvršena nikakva merenja zaleđene vode na asteriodima, naveo je u istom časopisu Umberto Kampins sa Univerziteta na Floridi u Orlandu. Uz pomoć teleskopa sa infracrvenim zracima postavljenom na vulkanu Mauna Kea na Havajima dve ekipe astronoma su proučavale odsjaj svetlosti sa velikog asteroida 24 Temida. Asteroid, koga osvetljava Sunce nalazi se na udaljenošti od oko 480 miliona kilometara, što je tri i po puta udaljenost Zemlja-Sunce. Dve ekipe su pronašle znake prisustva tankog sloja leda povezanog sa organskim molekulima (na bazi ugljenika). Pošto je odsjaj ostao konstantan tokom rotacije asteroida Umberto Kampins i njegove kolege su zaključili da su led i organske materije raspoređene na većoj površini asteroida dugog oko 200 kilometara. "Velika površina pod ledom na 24 Temidi je malo neočekivana", ocenili su oni pošto se smatra da su stenovita tela u asteroidnom pojasu suviše blizu Suncu da bi led mogao trajno da se zadrži, čak i po prosečnoj temperaturi od minus 70 do minus 120 stepeni Celzijusa. Mogao bi da ispari kao na kometama. Međutim moguće je da ispod površine postoji akumulacija ledene vode, koja potiče iz vremena kada je nastajao solarni sistem, koja redovno puni ekstrenu zaleđenu opnu, rekao je Kampins. Ispitivanjem ove pojave biće lakše da se sazna da li voda u okeanima na Zemlji zaista potiče od asteroida, na osnovu njenog sastava (udela deuterijuma, izotopa vodonika), rekao je astronom Henri Šej sa Univerziteta Kvins u Belfastu. On je rekao da otrkiće leda na asteroidu može da se meri po značaju sa pojavom 1938. godine žive ribe koelakant, drevne fosil-ribe za koju su paleontolozi dugo verovali da je izumrla.