KANADA

Prednosti i mane objedinjene takse

Nekoliko stotina ljudi radilo na lažnim kreditima

Mičigenu finansijska pomoć za izgradnju zajedničkog mosta

Dešifrovane poruke u genima

Kanađani ponovo kupuju automobile u SAD

Anđeoska kolevka u vankuverskoj bolnici

Vanzemaljci - kolonizatori ili dobronamerni?

Brana koju su napravili dabrovi ima 850 metara

Ptica kao kanadski simbol?

Prednosti i mane objedinjene takse

Od prvog dana maja u Ontariju i Britanskoj Kolumbiji počelo je naplaćivanje objedinjene takse za pojedine robe i usluge, a potpuna primena zvanično počinje 1. jula. Neki eksperti strahuju da će ovaj porez uzdrmati porodične budžete, jer se poklapa sa uvećanjem cene za struju za 10 odsto, sa uvećanim ratama za hipotekarne kredite, kao i sa potencijalnim rastom kamatnih stopa u junu. Dodatni razlog za bojazan je što se svi ovi nameti, pa i porez, dešavaju u momentu kada je ponovo počelo da se uspostavlja poverenje potrošača. Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti priznao je da će uvođenje harmonizovane poreske takse, u prvom trenutku, značiti udar na džep građana provincije, ali da će na dugoročnom planu ona doprineti privrednom prosperitetu. Objedinjeni porez znači da će se provincijski porez na prodaju, u iznosu od osam odsto, spojiti sa 5 odsto federalne takse na robu i usluge, što mnogi ekonomisti procenjuju kao podsticajni potez za poslovanje, zapošljavanje do 600 hiljada ljudi i prikupljanje 47 milijardi dolara za investicije. Proračun NDP-a, urađen uz pomoć stručnjaka iz Statističke službe, pokazuje da će budžet prosečne porodica biti opterećen sa dodatna 792 dolara za objedinjeni porez, koji će se obračunavati na nešto ispod petine svih porodičnih izdataka, počev od benzina, računa za grejanje i internet, duvana, letova na domaćim linijama i još mnogo toga. Neće se naplaćivati na novine, knjige, kafu, obroke brze hrane čija je cena ispod četiri dolara, pelene, dečju odeću i pomoćna automobilska sedišta, osnovne životne namirnice, kao i na proizvode za žensku higijenu. Premijer Mekgvinti ističe da će prvih par godina važiti posebna mera tranzicionih plaćanja, kroz redukovane poreze na lična primanja, u iznosu do hiljadu dolara po domaćinstvu, za većinu sa nižim ili srednjim primanjima. To bi trebalo poprilično da umanji udar na kućne budžete, ali demokrate tvrde da će, pored svih olakšica, prosečna porodica na porez davati 470 dolara više nego do sada. Podaci koje vlada iznosi se unekoliko razlikuju, i čak se govori o uvećanju prihoda za nekoliko stotina dolara.

Nekoliko stotina ljudi radilo na lažnim kreditima

Montrealska banka bila je na meti nekoliko grupa međusobno povezanih veštih prevaranata u Alberti, koji su uzeli najmanje 140 miliona dolara. Pretpostavlja se da oko polovine te svote otpada na hipotekarne kredite na osnovu lažnih potvrda i dokumenata, a banka procenjuje da bar 30 miliona dolara neće moći da povrati. Finansijski inspektori tvrde da nisu do sada imali priliku da vide ovako obimnu i raširenu mrežu prevaranata. Navodi se da među prevarantima ima nekoliko stotina ljudi, čak i advokata, brokera za hipotekarne kredite, i nekoliko zaposlenih u samoj banci. Prvi problemi kod pojedinih hipotekarnih kredita primećeni su još pre četiri godine u zapadnom delu Kanade. Bančina interna kontrola pokazala je da su članovi ove grupe pronalazili najgoru kuću u nekom dobrom naselju, kupovali je po pristupačnoj ceni, a banci su, zbog okruženja, predstavljali da se radi o mnogo vrednijem i skupljem objektu. Banka, potom, na osnovu softverskih podataka o okruženju, odobri veći hipotekarni kredit, a razlika ide u džep idejnim tvorcima ove prevare. Oni su, neretko, uključivali tek došle doseljenike, koji su za malu novčanu naknadu, dozvoljavali da se podiže kredit na njihovo ime. Svoju ulogu imalo je i čak sedamnaest advokata, čija imena se nalaze na spisku osoba umešanih u prevare. Dobijeni novac odlazio je u nekoliko zemalja, uglavnom u Liban, Indiju, Pakistan, Saudijsku Arabiju i Dubai. Takođe, sumnja se da je među umešanima i Devinder Šori, poslanik u federalnom Parlamentu, koji pobija sve optužbe i insistira da će svoju čast braniti pred sudom. Kada je sve to objavljeno, ispostavilo se da Banka i RCMP, ipak, neće sprovesti krivičnu istragu o ovoj najvećoj kreditnoj prevari koja se ikada dogodila na kanadskim prostorima. Policijski zvaničnici kažu da nemaju dovoljno ljudi koji bi mogli da vode istragu u ovoj velikoj prevari. Isto tako, postavlja se i pitanje da li novac poreskih obveznika treba tro-šiti na istragu o onome što je banka u svom redovnom poslovanju trebalo da kontroliše. Neki advokati smatraju da nema istrage koja bi mogla pouzdano da utvrdi da li su prevare bile namerne i unapred smišljene.

Mičigenu finansijska pomoć za izgradnju zajedničkog mosta

Federalna vlada ponudila je Mičigenu do 550 miliona dolara za početak izgradnje zajedničkog, drugog međunarodnog mosta koji spaja Vindzor i Detroit. Taj projekat značio bi i zapošljavanje oko deset hiljada radnika tokom njegove petogodišnje izgradnje i otvaranje oko 25 hiljada stalnih radnih mesta, po njegovom završetku. Most bi bio u nadležnosti obe države. Ministar saobraćaja Džon Berd je u pismu Dženifer Grenholm, guvernerki Mičigena, istakao da se vlada odlučila na ovaj neuobičajen potez, prvi ovakve vrste, zbog trgovine koja se svakodnevno odvija na najprometnijem graničnom prelazu na kontinentu, preko reke Detroit. On kaže da oko 68 hiljada putnika i osam hiljada kamiona, sa skoro trećinom prometa između dve zemlje, svakog dana prelazi iz jedne zemlje u drugu. Ministar Berd je naglasio da bi most umnogome pomogao žiteljima ovog dela Kanade, u kome je jedna od najvećih stopa nezaposlenosti. Novac za most vratiće se kroz naplaćivanje mostarine. Guvernerka Mičigena Dženifer Grenholm, koja zdušno podržava projekat, odala je priznanje za ovoj nesebičan gest i poklon Kanade žiteljima savezne države koja ima najveću nezaposlenost u SAD-u. Konačnu potvrdu o izgradnji trebalo bi do 1. juna da daju poslanici mičigenskog zakonodavnog tela. Zajednički projekat izgradnje novog mosta ne odgovara jedino vlasnicima već postojećeg, osamdeset godina starog mosta Ambasador. Milijarder Manuel 'Meti' Moroun podneo je tužbu, kojom tvrdi da zvaničnici dve zemlje stopiraju njegove napore da on izgradi drugi most. Njegova firma najavila je još jednu tužbu kojom će optužiti Kanadu da ovim potezom namerava da dovede firmu do bankrotstva.

Dešifrovane poruke u genima

Ekipa stručnjaka sa Univerziteta u Torontu uspela je da stvori program za dešifrovanje poruka koje nosimo u svojim genima. Jedan od rukovodilaca tima, Brendan Frej kaže da su oni praktično bili prvi koji su, na osnovu pretpostavke o mogućem genetskom zapisu u nekom tkivu, stigli do šeme za dešifrovanje zapisa u svakom tipu ćelija. Ovaj program otvara put ka značajnom napretku u medicini, od boljeg razumevanja genetskih poremećaja do stvaranja tkiva i organa za presađivanje. U svetu su već počeli da odaju priznanja kanadskim naučnicima za ovaj program, među prvima jedan od vodećih svetskih genetičara, španski naučnik Huan Valkarel. Torontski tim ističe da je jedno od najvećih iznenađenja u čitavom procesu bilo vezano za broj gena u čovekovom organizmu. Pošto se znalo da glista, sa oko hiljadu svojih ćelija, ima oko dvadesetak hiljada gena, verovalo se, na osnovu broja i raznolikosti ćelija u ljudskom organizmu, da kod čoveka postoji sto hiljada gena. Bendžamin Blenkouv, biohemičar i jedan od vođa tima, navodi da glista ima ukupno isto onoliko ćelija koliko vrsta različitih neurona postoji u ljudskom mozgu. Ispostavilo se, međutim, da i kod čoveka postoji svega dvadesetak hiljada gena, ali da oni, zbog kompleksnosti organizma, obavljaju izuzetno veliki broj različitih zadataka. Svaki gen ima složeni kod koji ga navodi da u različitim tkivima obavlja svoje zadatke. Torontski tim je uspešno proverio svoj program za dešifrovanje na četiri različita tipa tkiva, a u planu je da se program proširi i na ostala. Frej veruje da će to ići mnogo lakše pošto već postoji okvirna šema koju samo treba proširiti.

Kanađani ponovo kupuju automobile u SAD

Nedavni skok kanadske valute u odnosu na američku ponovo je zainteresovao Kanađane za kupovinu automobila u susednom SAD-u. Kada se zna da kupcima pojedinih modela to može da donese uštedu i do 30 hiljada dolara, onda ni malo ne čudi da se mnogi odlučuju da novi automobil kupe u inostranstvu. Cene tri najprodavanija modela automobila, honde sivik, tojote korola i mazde 3, razlikuju se minimalno, ali se razlike uvećavaju kod ostalih, luksuznijih modela i onih sa dodatnom opremom. Kanađani plaćaju u proseku pet hiljada dolara više po vozilu, tvrdi Robert Lemb, penzionisani radnik Nortela, sada vlasnik vebsajta www.carsnjithoutborders.com. Objašnjavajući da je marketinški potez očuvanje istih cena osnovnih modela, on računa da se na godišnjem nivou napravi razlika od oko sedam milijardi dolara. Lemb je, inače, jedan od 1.400 Kanađana kojima su pre tri godine na granici zadržali automobil zbog tadašnje razlike u standardima za regulisanje bezbednosti. U međuvremenu je, zbog protesta javnosti, došlo do usaglašavanja propisa. Upućeni naglašavaju da je, ipak, potreban i poseban oprez pri kupovini u SAD-u. Zna se da mnogim američkim kompanijama nije dozvoljeno da prodaju kola Kanađanima, što zainteresovane upućuje na dilere i agente za prodaju, ili pak da se sami snalaze, što podrazumeva i određeno zaobilaženje propisa. Svesni ovog svojevrsnog pomeranja tržišta, ali i poučeni prethodnim iskustvima, proizvođači ističu da čine sve kako bi zadržali konkurentnost cena i uveli posebne pogodnosti pri kupovini na kanadskom tržištu. Lemb naglašava da je potrebno izuzetno pažljivo razmotriti sve aspekte i uporediti sve moguće razlike, jer se može dogoditi da kupac mora da uloži još da bi vozilo prilagodio kanadskim propisima. Takođe, ističe se da zbog raznih začkoljica, vlasnik automobila dobije manje kada preprodaje takvo, američko vozilo, tako da se na kraju sve svede na isto.

Anđeoska kolevka u vankuverskoj bolnici

U vankuverskoj bolnici St. Pol su, u saradnji sa Katoličkom nadbiskupijom i u dogovoru sa policijskim vlastima, oživeli humanu srednjovekovnu ideju o posebnom i sigurnom mestu za ostavljanje neželjenih beba. Od dvanaestog veka je u manastirima postojala takva mogućnost. Na manastirskom zidu bio je točak sa udubljenjima, u koja bi majke mogle da stave svoju neželjenu bebu. Taj točak bi potom zarotirale, kako bi deo sa bebom ušao u manastirski posed, i zvonom bi obavestile monahinje da je beba tu. 'Anđeoska kolevka', kako je projekat nazvan po znaku anđela koji tu stoji, označava mesto u okviru bolnice na kome majke mogu da ostave svoju bebu, bez straha da će to neko videti. Anonimnost ostaje zagarantovana, jer se naglašava da mesto nije pokriveno sigurnosnim kamerama, ali postoje uređaji koji automatski alarmiraju medicinsko osoblje tridesetak sekundi po ostavljanju bebe. U policiji naglašavaju da se ovakav način ostavljanja bebe neće tretirati kao nebezbedan, te da to neće biti razlog da se majke zakonski gone. Dr Džefri Kandif, direktor odeljenja za ginekologiju i akušerstvo, kaže da se neke majke odriču beba već u bolnici, ali se neretko dešava i da se neželjene bebe ostavljaju na ulicama, u dvorištima, na hladnim i prljavim mestima. Ovim projektom oni žele to da spreče i da pruže bezbedniju šansu i majkama i bebama. Naglašava se da je mesto tako postavljeno da se do njega može doći i iz bolnice, ali i spolja. Veoma važan deo akcije je i da se trudnice u svim bolnicama, domovima zdravlja, savetovalištima, školama, sigurnim kućama i skloništima, daju obaveštenje o ovom programu, koji im, eventualno, može značiti rešenje problema.

Vanzemaljci - kolonizatori ili dobronamerni?

Nedavno upozorenje čuvenog naučnika Stivena Hokinga da invazija vanzemaljaca može dovesti i do uništenja čovečanstva, izazvala je burnu reakciju nekadašnjeg federalnog ministra odbrane Pola Heljera i jednog od najvećih pobornika teze o verovanju u posetu bića sa drugih planeta. On ne samo da veruje da su vanzemaljci već bili na Zemlji, nego smatra da su oni umnogome doprineli da tehnološkom napretku čovečanstva. Renomirani astrofičar Hoking nedavno je izneo pretpostavku da vanzemaljski oblik života mogu biti slični mikrobima ili sličnim malim životinjama, ali da napredniji oblici života mogu biti nomadski nastrojeni i željni osvajanja i kolonizacije novih planeta. Heljer, optužujući renomiranog astrofičara za dezinformacije o vanzemaljcima, naglašava da oni već decenijama dolaze na Zemlju i u suštini njima treba da budemo zahvalni za mikročipove i fiber optiku, koje smo dobili iz njihovih slupanih letelica. Heljer, 86, već godinama tvrdi da su na Zemlji bili posetioci iz vasione. On sam se za to pitanje zainteresovao još davne 1967. godine. Tada je, povodom obeležavanja stogodišnjice Kanade, bio pozvan da u ime vlade otvori aerodrom za leteće tanjire u St. Polu, Alberta, prvi takve vrste u svetu. Aerodrom, koji su samoinicijativno sagradili žitelji mesta, i dalje privlači pažnju turista iz čitavog sveta i poklonika verovanja u postojanje života i izvan planete Zemlje.

Brana koju su napravili dabrovi ima 850 metara

Jedan kanadski ekolog tvrdi da je pomoću Gugl satelitske tehnologije locirao najdužu branu koju su sagradili dabrovi a koja se nalazi na severozapadu Kanade. Žan Ti je naveo da je koristio Gugl ert i tehnologiju američke svemirske agencije Nase, dok je 2007. istraživao u kojoj se meri otapa zaleđeno tlo u močvarnim predelima zemlje. Ti je objasnio da su detaljni satelitski programi pomogli da zaključi da je brana dugačka 850 metara delo dabrova - životinja koje su nacionalni simbol Kanade. Brana se nalazi u nacionalnom parku na severu Alberte i po Tijevom mišljenju dabrovi su počeli da je grade 1970-ih.

Ptica kao kanadski simbol?

Mnogi, među njima i prirodnjaci, smatraju da bi trebalo poći primerom brojnih drugih zemalja i uvesti taj dodatni simbol nacionalnog identiteta. Kanadsko društvo za zaštitu grabljivica prikupilo je nekoliko hiljada potpisa u peticiji koja od federalne vlade zahteva da preuzme inicijativu i razmotri predloge u federalnom Parlamentu. U međuvremenu, ontarijski premijer Dalton Mekgvinti ima već svoj predlog. On kaže da je njegov favorit crvenorepi soko, najverovatnije zbog crvene boje, stranačkog simbola Liberalne stranke, ali i zbog toga što jedno leglo tih ptica obitava na vrhu jele ispred ontarijskog Parlamenta. Crvenorepi soko je ujedno najčešći i najozbiljniji među predlozima koji stižu na adresu prirodnjaka. Na drugom mestu se nalaze kanadska guska i gnjurac. No, smatra se da gnjurac nije odgovarajući predlog, pošto je to ontarijska ptica, kao što se zna i da snežna sova kvebečka ptica.