SRBIJA

Proslavljena slava Beograda Spasovdan

Hapšenje begunaca apsolutni prioritet

Ljajić se nada da će general Krstić biti premešten

Međunarodno prisustvo odvajalo Kosovo od Srbije

Zatraženo da se istraže i masovne grobnice Srba

Arhimandrit Simeon tužio vladiku Atanasija, Blic i Danas

Džibuti priznao nezavisnost Kosova

Proslavljena slava Beograda Spasovdan

Slava Beograda Spasovdan proslavljena je svečanom litijom koju je ulicama glavnog grada predvodio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej. U litiji je učestvovalo nekoliko hiljada Beograđana, a među njima i gradonačelnik Dragan Đilas i predsednik Skupštine Grada Aleksandar Antić. Litija je krenula u 11.30 iz porte Vaznesenjske crkve gde je i završena dva sata kasnije. Po završetku litije porta i unutrašnjost crkve su bili ispunjeni vernicima. Pre litije patrijarh Irinej služio je svetu arhijerejsku liturgiju u Vaznesenjskoj crkvi kojoj su prisustvovali brojni vernici. Litija je počela oglaša-vanjem crkvenih zvona, a zatim je prošla centralnim gradskim ulicama. Na čelu litije je nošen Jerusalimski krst, a zatim barjak Beograda, čuvan u crkvi u vreme kada Grad nije slavio slavu. Na Terazijama je održana prva molitva koju su građani slušali preko razglasa. Druga molitva održana je ispred Saborne crkve. Pravoslavna crkva slavi Vaznesenje Gospodnje, ili Spasovdan, u znak sećanja na dan kada se, po crkvenom učenju, Isus poslednji put javio učenicima. Spasovdan je po pravilu 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak. Beograd je za gradsku slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio prestonicom Srbije. Ta slava je obnovljena 1993. godine kada je za Spasovdan ulicama Beograda prošla litija, prvi put posle 46 godina. Od pre dve godine ona je i zvanično slava Grada Beograda. Smatra se da mnogi običaji vezani za taj praznik potiču još iz predhrišćanskog vremena. Najpre je Spasovdan bio mnogobožački dan praznovanja "glavnog četvrtka u godini". Gromovnik Perun tukao je, po verovanju, gromovima i gradom letinu, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci štitilo useve.

Hapšenje begunaca apsolutni prioritet

Glavni tužilac Tribunala u Hagu Serž Bramerec izjavio je u Beogradu da je hapšenje dvojice preostalih begunaca apsolutni prioritet za haško tužilaštvo i da ono nema alternativu. Bramerc koji treba da Savetu bezbednosti UN do kraja maja dostavi izveštaj o saradnji Srbije, odbio je da iznese procenu saradnje Srbije s Tribunalom, rekavši da ima još dve sedmice da završi izveštaj. Od sadržine tog izveštaja zavisi nastavak procesa evropske integracije Srbije. Haški tužilac je novinarima preneo da je juče u Beogradu tri sata razgovarao sa operativcima i članovima akcionog tima za saradnju sa Tribunalom o potrazi za beguncima i ponovio da je "oprezni optimista" kada je reč o radu tih službi. Bramerc je rekao da na osnovu informacija koje je ranije dobio i koje je dobio u poslednja dva dana, nema razloga da veruje da je Ratko Mladić izvan Srbije, i dodao da misli da je to utisak i njegovih sagovornika. Rekao je da je u protekle dve godine - od hapšenja Radovana Karadžića, u razgovorima sa srpskim zvaničnicima izražavan optimizam u pogledu hapšenja Mladića, ali da se sada vidi da taj optimizam nije opravdan i da treba detaljno analizirati zašto se to nije desilo. Bramerc je rekao da srpske obaveštajne službe od leta 2008. rade na novim informacijama i tragovima, ali da moraju da razmatraju i stare podatke jer, kako je rekao, "postoje razlozi da se veruje" da svi tragovi nisu ranije prikladno ispitani. On je naveo da rezoluciju Skuštine Srbije o Srebrenici neće spominjati u izveštaju o saradnji Srbije sa Tribunalom jer je to "politička izjava". "To je važan korak u pravom smeru, ali se nadam da je to urađeno zarad budućnost Srbije i srpskog naroda, a ne u vezi s pobljšanjem saradnje s Haškim tribunalom", dodao je on. Bramerc je istakao da nije njegov posao da daje političke izjave, već da iznese procene zasnovane na činjenicama zbog čega je i tri sata razgovarao s operativnim službama o tome šta je urađeno, šta nije urađeno i šta se može poboljšati u saradnji Beograda sa Tribunalom. Navodeći da želi da analiza i procena saradnje Beograda s Hagom bude tehnička i da u njoj budu elementi kojima je Tužilaštvo zadovoljno, i oblasti u kojima se može napraviti po-bljšanje, Bramerc je rekao da je na EU da da težinu tehničkoj proceni. "Zaista želim da jasno odvojim tehničku procenu koju radimo u Tužilaštvu, od politi-čkih odluka", rekao je Bramerc. On nije hteo da direktno odgovori na pitanje o tome da li je moguća puna saradnja bez hapšenja Mladić i Gorana Hadžića i dodao da je termin "puna saradnja" uveden u kontekstu uslova koji postavlja EU. Ocenio je da je to uslovljavanje bilo "veoma uspešno oruđe i da je imalo važnu ulogu" u postizanju postojeće saradnje. Bramerc je novinarima rekao da je sa srpskim zvaničnicima razgovarao i o regionalnoj saradnji tužilaštava i ocenio da je ona poboljšana. Precizirao je da se pravni okvir regionalne saradnje poboljšao, ali da nedostaje zakon o ekstradiciji građana i da treba naći način da se u više zemalja ne vode paralelni procesi, i da se to ne politizuje. Glavni haški tužilac je novinarima preneo da je srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića obavestio da je Tužilaštvo u Hagu podnelo zahtev za izmene i dopune optužnice protiv Mladića i ocenio da bi to moglo da ubrza proces kada on bude uhapšen. Bramerc je rekao da je danas razgovarao sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem i njegovim timom o "postojećoj saradnji i ograničenom broju zahteva". Na konferenciji za novinare rekao je da je sa tužiocem Vukčevićem razgovarao o saradnji njihove dve kancelartije "koja je već neko vreme dobra" i razmeni informacija. On je rekao da je s Vukčevićm razgovarao i regionalnoj saradnji tužilaštava, čemu haško tužilaštvo, kako je ukazao, pridaje veliki značaj. Bramerc je naveo da će o načinima za poboljšanje te saradnje biti reči na skupu na Brionima, u Hrvatskoj, kasnije ovog meseca.

Ljajić se nada da će general Krstić biti premešten

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izrazio je očekivanje da će general Radoslav Krstić, koga su teško povredili zatvorenici muslimanske veroispovesti, biti premešten iz zatvora u Velikoj Britaniji gde je napadnut. Ljajić je novinarima u Beogradu rekao da je pre dva dana poslao zahtev predsedniku Haškog tribunala Patriku Robinsonu i zatražio da Krstić bude premešten, kao i da će isti zahtev poslati Sekretarijatu Tribunala. Ljajić je naveo da to nije jedini incident, već da se slična situacija dogodila u Danskoj, kao i da je zahtev Srbije tada naišao na razumevanje. On nije naveo ime osuđenika u Danskoj. Ljajić je izrazio nadu da će zahtev Srbije i sada biti poštovan. Generala Vojske Republike Srpske Krstića (62) su prošlog petka u zatvoru Vejkfild napala tri zatvorenika muslimana, predvođena Indritom Krasnićijem, i naneli mu teške povrede žiletom po vratu i licu. Krstić, koji je osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja u izvršenju genocida u Srebrenici, prenet je u bolnicu, a po ukazanoj pomoći vraćen je u zatvor.

Međunarodno prisustvo odvajalo Kosovo od Srbije

Analitičar Dušan Janjić ocenio je da je međunarodno prisustvo na Kosovu sve vreme odvajalo Kosovo od Srbije i stvorilo pretpostavku za nastanak nezavisne države. Janjić je to rekao u Institutu za međunarodnu politiku i privredu na promociji monografije "Međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji 1999. - 2009." autorki Ivone Lađevac, Svetlane Đurđević Lukić i Ane Jović Lazić. Prema njegovim rečima, to je i osobenost međunarondog prisustva na Kosovu u odnosu na međunarodno prisustvo u ostalim delovima sveta. Janjić, koji je direktor Foruma za etničke odnose, ocenio je da su danas međunarodni predstavnici na Kosovu u situaciji da rade na jačanju novonastale države, mada se često izjašnjavaju da su statusno neutralni, što, međutim, nije istina. Državni skeretar Ministarstva za Kosovo Oliver Ivanović ocenio je na promociji da je međunarodno prisustvo na Kosovu nakon 10 godina smanjeno na osnovu dobrih ocena stanja sa kojim se ne bi složili žitelji Pokrajine, a sve u cilju da se napravi prostor za delovanje Evropske unije. Ivanović je podsetio je da bi ta ocena trebalo da usledi nakon ozbiljne i objektivne analize, i da je utisak srpske strane da su one vrlo često neobjektivne. "Međunarodno prisustvo je preživelo metarmofozu od snažnog prisustva sa 44.000 vojnika i 6.500 civila, na misiju koja ima 12.000 vojnika i oko 2.000 civila. Razlozi su često neobjektivne pozitivne analize stanja na terenu, kako bi se stvorili uslovi za izlaznu strategiju Kfora i NATO-a koji su se u Pokrajini zaglavili, i stvorio prostor za delovanje EU", kazao je Ivanović. Prema njegovim rečima, Euleks je dugo bio u stanju nedelovanja i zbunjenosti, ali je tek u poslednje vreme imao značajnije aktivnosti kao što je spektakularno hapšenje (Sabita Gecija) i najavu još nekoliko hapšenja osumnjičenih za etnički motivisane zločine. Ivanović je podsetio da je rešavanje etnički motivisanih zločina bilo jedan od uslova da Srbija delovanje misije EU ceni značajnije. Podsetio da su među tim slučajevima Goraždevac, Obilić, Staro Gracko, 17. mart i dizanje u vazduh autobusa Niš ekspresa. Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio je da tehnički pregovori Beograda i Prišitne, koji se često pominju, samo treba da potvrde ono što je već odlučeno, ali i da se od Beograda ne očekuje da prizna tu nezavisnost. Simći, koji je i bivši amabsador u Parizu, podsetio je na situaciju u istočnoj Slavoniji, koja je nakon "tehničkog mandata" prelaznog administratora UN za tu oblast Žaka Klajna, bila potpuno integrisana u Hrvatsku.

Zatraženo da se istraže i masovne grobnice Srba

Članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba i nealbanaca ocenili su da bi istovremeno sa iskopavanjem masovne grobnice u Rudnici moralo da počne i iskopavanje lokacija Belaćevac, Košare i Livačko jezero na kojima su zakopani Srbi. "Poštujemo sve žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i versku pripadnost i saosećamo sa porodicama o čijim članovima se ništa ne zna više od deceniju, ali od Međunarodne zajednice i Albanaca tražimo da nas ne diskrimininišu jer smo u bolu i patnjama svi isti", kazao je koorodinator tog Udruženja Milorad Trifunović. Trifunović je izjavio za TV Most iz Zvečana da su porodice nestalih ogorčene zbog diskriminacije žrtava i primene dvostrukih aršina. Trifunović je najavio da su porodice nestalih Srba spremne na proteste ukolio ne počne istraživnje lokacije na kojima su pokopani posmrtni ostaci nealbanaca.

Arhimandrit Simeon tužio vladiku Atanasija, Blic i Danas

Arhimandrit Simeon tužio je vladiku Atanasija (Zorana) Jevtića, dnevne novine Blic i novinarku Željku Jevtić i dnevne novina Danas, saopšteno je iz manastira Crna reka. Tužba protiv vladike Atanasije podneta je Prvom osnovnom Sudu u Beogradu, a protiv medija Višem sudu. Arhimandrit Simeon vladiku Atanasija tereti za klevetu i uvredu, prema Krivičnom zakoniku. "Jevtić već godinama neumorno vodi klevetničku kampanju protiv episkopa Artemija i arhimandrita Simeona, koja je kulminirala poslednjim događajima februara 2010. Svi pokušaji episkopa Artemija da se u crkvenim procesima sankcionišu nebrojene klevete i uvrede Atanasija nisu urodili plodom", navedeno je saopštenju Crne reke. Sveštenstvo ovog manastira podržava nedavno penzionisanog vladiku Artemija, u čijoj nadležnosti je Simeon koji se sumnjiči za finasijske malverzacije. U tužbama protiv Blic i Željke Jevtić navedeno je da je pre nego što je nadležnom sudu podnet zahtev za sprovođenje istrage protiv arhimandrita Simeona, u nizu tekstova on "oglašen krivim za brojna krivična dela koja mu se zahtevom za sprovođenje istrage i ne stavljaju na teret". "Sve to uz najgrublje kršenje prava o pretpostavci nevinosti zagarantovanog Ustavom, Zakonom o krivičom postupku, kao i Zakonom o javnom informisanju", navedeno je uz ocenu da je objavljen i niz klevata i uvreda na račun arhimandrita Simeona, te da je autorka svih navedenih tekstova Željka Jevtić. U saopštenju nije navedeno zbog čega je tužen Danas. Sinod Srpske pravoslavne crkve razrešio je 13. februara vladiku Artemija upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom, a za njenog administratora postavljen je na istoj sednici vladika Atanasije (Jevtić). Posle te odluke u Grčanici su se sukobile pristalice vladike Artemija sa vernicima koji su podržali odluku Sinoda. Ministarstvo unutrašnjih posla Srbije pokrenulo je nekoliko dana kasnije, po nalogu Višeg suda u Beogradu, istragu protiv Sieona osumnjičenog za proneveru. Majski sabor SPC penzionisao je vladiku Artemija, a adminstrator eparhije do izbora novog episkopa je Atanasije (Jevtić).

Džibuti priznao nezavisnost Kosova

Republika Džibuti, država na rogu Afrike, priznala je nezavisnost Kosova, saopštilo je kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova. Diplomatsku notu o priznanju Kosova potpisao je ministar Mahmud Al Jusuf (All Youšouf), a uručena je ambasadi Kosova u Parizu, navodi se u saopštenju. Ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni zahvalio je Džibutiju na priznanju i izrazio spremnost da "dve države uspostave diplomatske odnose". Džibuti je 68. država koja je priznala nezavisnost Kosova.