SVET

Automat za prodaju zlatnih poluga

Spremno 750 milijardi evra za odbranu evrozone

Balkan nisko na listi prioriteta nove britanske vlade

Kada krećemo na Mars?

Nova era u političkom životu Velike Britanije

Automat za prodaju zlatnih poluga

Stanovnici Abu Dabija od ove sedmice mogu da kupuju zlatne poluge u automatu koji podseća na klasični, za prodaju gaziranih napitaka. Mašina postavljena u luksuznom hotelu Emirejts palas, privukla je veliki broj znatiželjnika i ponekog kupca. Ujedinjeni Arapski Emirati su druga zemlja sveta koja ima automat za distribuciju zlatnih poluga, saopštio je nemački proizvođač Eks orijente luks (Edž Oriente Ludž). Prvu mašinu te vrste dobila je Nemačka. Kupci mogu da kupe zlatne poluge teške od jednog do 10 grama, a u ponudi su i zlatnici po ceni koja se redovno usklađuje pomoću kompjutera. Zlato je doseglo najveću vrednost svih vremena - od 1.245 dolara po unci - gurano nepoverenjem ulagača na berzama koje ne jenjava i pored plana EU i Međunrodnog monetarnog fonda za izlazak iz evropske duzničke križe. Analitičari kažu da će zlato ostati sigurno utočište ulagača sve dok ne prevlada uverenje o stabilnosti evrozone. Ushićenje posle odluke o stvaranju spasilačkog fonda od 750 milijardi evra trajalo je na svetskim berzama samo jedan dan. Plan EU za saniranje deficitom ugoženih privreda donosi na dugi rok niz inflatornih rizika. U poređenju sa septembrom 2008. godine, kada je na početku svetke finansijske krize bankrotirala banka Liman Broders, vrednost zlata je skočila za 75 odsto. Analitičari predviđaju da bi unca zlata mogla da dostigne cenu od 1.450 dolara do kraja godine.

Spremno 750 milijardi evra za odbranu evrozone

Zemlje Evropske unije su u ponedeljak u Briselu, usvojile hitan istorijski plan za stabilizaciju evrozone mogućim angažovanjem 750 milijardi evra za stabilizaciju jedinstvene valute i svetskih tržišta, tako što bi se tim sredstvima pomoglo onim zemljama evrozone koje bi zapale u budžetsko-kreditne teškoće i našle se na udaru finansijskih špekulanata. Ministri finansija EU su odlučili da stvore fond od 500 milijardi evra, a Međunarodni monetarni fond je istovremeno saopštio da stavlja na raspolaganje još 250 milijardi evra da bi se povoljnim kreditima i garancijama omogućila potpora onim zemljama koje bi zapale u teškoće i bile žrtve međunarodnih špekulanata, kao što je slučaj s Grčkom, za koju je već bilo odobreno 110 milijardi evra pomoći. Pošto se procenjivalo da bi se na udaru, iako u manjoj meri, mogle naći i Portugal i Španija, vlade u Lisabonu i Madridu su stavile do znanja da su spremne da preduzmu dodatne mere da u ovoj i idućoj godini smanje budžetske manjkove i javne dugove, koji su probili granice dozvoljene "paktom stabilnosti" evra. Evropska centralna banka takođe je saopštila da će prvi put otkupljivati u slučaju potrebe javni i privatni dug zemalja evrozone kao i državne obveznice tih zemalja ako bi one zapale u platežne teškoće. U izvorima ministarskog zasedanja EU je isticano da se dalje urušavanje stabilnosti zone evra nije smelo dozvoliti, jer bi samo za spasavanje zemlje veličine Španije, u slučaju "grčkog scenarija", bilo potrebno angažovati najmanje 500 milijardi evra. Svetske berze su odmah povoljno reagovale porastom vrednosti akcija, a takođe je kurs evra porastao na 1,29 u odnosu na dollar, što je ocenjeno kao znak stabilizacije zone evra i svetskih tržišta. Garantije za fond od 500 milijardi evra su obezbedile Evropska komisija i šesnaest zemalja zone evra i Švedska i Poljska, a švedski ministar finansija Anders Borg je izjavio da Evropa ovaj put nije mogla da "ponovo izneveri tržišta". Borg je pozvao sve zemlje da zaustave špekulante na svetskim tržištima, za koje je rekao da se ponašaju "kao čopor vukova". Dragan Blagojević, Brisel

Balkan nisko na listi prioriteta nove britanske vlade

Britanski analitičari se slažu da će Balkan ostati prilično nisko na listi prioriteta nove konzervativno-liberalne vlade kao i to da bi suprotni stavovi koalicionih partnera prema Evropskoj uniji mogli negativno da utiču na prijem novih članica, ocenjuje Bi-bi-si (BBC). U analizi o odnosu nove britanske vlade i Balkana BBC navodi reči britanskog istoričara i specijaliste za Balkan Marka Almonda koji kaže da će biti zanimljivo da se vidi kako će na britansku spoljnu politiku uticati potpuno suprotni stavovi novih koalicionih partnera prema EU. Liberalne demokrate su proevropski nastrojeni, a konzervativci su evroskeptici i protive se širenju ingerencija Brisela. "Evropsko pitanje će biti problem sa stanovišta pridruživanja preostalih kandidata sa Zapadnog Balkana. Konzervativici žele da smanje javnu potrošnju i ne žele da finansiraju EU iz džepa britanskih poreskih obveznika,", kaže Almond, koji je profesor na univerzitetu u Oksfordu. Almond ocenjuje da će zbog toga biti "velikog otpora onoj vrsti izdataka koja je potrebna da bi se omogućila integracija Srbije, Bosne i drugih zemalja u EU u doglednoj budućnosti". On smatra da bi britanski konzervativci mogli da insistiraju na većoj ulozi NATO-a i da se založe da se zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu ušle u NATO pridruže Alijansi kao vrsta zamene za članstvo u Uniji. BBC podseća da je novi šef britanske diplomatije Vilijam Hejg, pre godinu i po dana više puta javno govorio da "strahuje za budućnost Bosne i Hercegovine i Dejtonskog sporazuma". Almond kaže da je Hejg za Bosnu zabrinut iz istih razloga kao i susedi Bosne i Evropska unija uopšte - a to je, kako objašnjava Mark Almond - opasnost da Dejtonski sporazum propadne . Sporazumu, po ovim ocenama, opasnost preti pre svega zbog vrlo teške ekonomske situacije u BiH. Profesor Almond kaže da je novi britanski šef diplomatije za Bosnu zaintersovan i zbog gorkih iskustava prethodne konzervativne vlade sa Balkanom, navodi BBC. On je rekao da je Hejg, koji je bio ministar u vladi Džona Mejdžora, bio jedan od onih koji su zastupali stav da je Mejdžorova politika prema Balkanu samo pogoršala situaciju prilikom raspada tadašnje Jugoslavije. "Da bi se na neki način iskupio, Hejg se kasnije, u vreme kada je bio lider konzervativaca, po tom pitanju više priklonio školi mišljenja Margaret Tačer", rekao je Almond. Bivša konzervativna premijerka Margaret Tačer je devedestih godina između ostalog tražila da se bosanskim muslimanima dozvoli da se naoružaju, što se tada smatralo za teški napad na politiku vlade Džona Mejdžora prema Bosni. Mark Almond smatra da nema razloga da Vilijam Hejg danas bude neprijateljski raspoložen prema Beogradu - Hejg je, dodaje Almond, neprijateljski nastupao prema Slobodanu Miloševiću i nema problem sa Srbijom nakon 5. oktobra 2000.

Kada krećemo na Mars?

Šest dobrovoljaca učestvovaće u eksperimentu koji će simulirati misiju ka Marsu, a čiji je cilj da prouči psihološka i fizička iskušenja koja će pratiti takvu avanturu. Krajem maja ili početkom juna troje Rusa, dvoje Evropljana i jedan Kinez ući će u modul površine 180 kvadratnih metara, kopiju svemirskog broda postavljenu u jednom naučnom centru u srcu Moskve. U njemu treba da provedu 520 dana, pošto je ideja da se poštuje rok koliko će, i u realnosti, trajati putovanje na "crvenu planetu": 250 dana za odlazak, 30 dana za boravak i 240 dana za povratak na Zemlju. "Najveća opasnost takve izolacije je psihološka", objašnjava Alaksandar Suvorov, šef projekta koji su zajedno osmislili Institut za medicinsko-biloške probleme i Evropska svemirska agencija. "Odnosi, naravno, neće uvek biti harmonični, neki će se slagati, drugi neće. Prioritet je da, uprkos tome, ostanu sposobni da obave zadatke", precizira Suvorov. Trenutno se obučava deset kandidata koji prolaze testove, vežbaju eksperimente koje će raditi tokom "putovanja", a kad se to završi, biće izabrano šest "astronauta". Posle 250 dana, troje će preći u drugi prostor - kopiju modula koji će se otkačiti od svemirskog broda i spustiti na tlo Marsa. Dani će biti podeljeni na osam sati sna, osam sati rada i osam sati dokolice. Šest članova ekipe obaviće 105 psiholoških, fizičkih i medicinskih eksperimenata kako bi zabeležili promene u organizmu u svesti. Za razonodu, poneće fotografije, video snimke i elektronske knjige. Napredak čovečanstva zahteva i žrtve, na primer kulinarske, pošto će režim ishrane biti isti kao onaj na Međunarodnoj svemirskoj stanici gde astronauti jedu potpuno dezinfikovanu hranu. "Putnici" na Mars moraće da se pridržavaju drakonskih pravila: pošto je snabdevanja svemirskog broda na putu ka Marsu nemoguće, moći će da se tuširaju samo jednom u deset dana, a donji veš će menjati tek svakog trećeg dana. Ukratko, eksperiment ima za cilj da "što je tačnije moguće simuliše kompletnu misiju ka Marsu - samo što se tamo neće ići", piše na sajtu Evropske svemirske agencije. "Jedino što bi moglo da nedostaje ovoj misiji, jesu slava i pravi svemirski brod".

Nova era u političkom životu Velike Britanije

Velika Britanija ulazi u novu političku eru jer je prvi put od Drugog svetskog rata dobila koalicionu vladu koju će činiti predstavnici Konzervativne i Liberalno-demokratska partija. Istovremeno, Britanija je dobila i najmlađeg premijera u poslednjih 200 godina - četrdesettrogodišnjeg lidera konzervativaca Dejvida Kamerona. Njegov zanemenik biće godinu dana mlađi lider liberalnih demokrata Nik Kleg. Koalicija između dve, po političkoj orjentaciji i programu vrlo različite stranke, bila je neophodna jer konzervativci, iako su dobili većinu od 306 mandata, nisu mogli samostalno da formiraju vladu. Pregovori su trajali kraće nego što se očekivalo s obzirom na razlike, i posle samo pet dana, dogovor je postignut. Zanimljivo je da je koalicija oročena na pet godina i da je, prvi put u političkoj istoriji Velike Britanije, određen unapred datum novih izbora. Obe strane napravile su kompromise, a Kameron je Klegu obećao referendum o izbornom sistemu. Liberalne demokrate žele promenu izbornog sistema, tako da on postane više proporcionalni, a ne kao do sada većinski. Poznata su imena ministara pa je tako Džordž Ozborn iz Konzervativne partije postao novi ministar finansija, njegov stranački kolega Vilijam Hejg novi je ministar spoljnih poslova, a Tereza Mej, takođe iz Konzervativne partije, novi je ministar za unutrašnje poslove. Na mesto ministra odbrane imenovan je Lijam Foks, dok je za ministra zdravstva imenovan Endru Lensli, obojica iz takođe iz redova konzervativaca. U novoj britanskoj vladi je 18 ministara iz redova Konzervativne stranke i pet iz redova Liberalno-demokratske stranke. "Ovo je iskren kompromis dve partije. Mnogo je stvari koje će liberalne demokrate morati da 'progutaju', što će biti veoma teško za njih, kao što će biti teško i Konzervativnoj partiji da prihvati neke stvari - poput referenduma o novom izbornom zakonu", izjavio je novi šef diplomatije Vilijam Hejg. Novu vladu čeka naporan posao, a jedan od najvećih izazova biće svakako pokušaj da se smanji rekordan državni deficit od 236 milijardi dolara. Još uvek nije poznato da li će liberalne demokrate podržati plan da se odmah počne sa smanjenjem troškova, što se svakako ne bi dopalo njihovim biračima, piše AP. Američki predsednik Barak Obama, koji je prvi sinoć čestitao Kameronu imenovanje na mesto premijera, podvukao je da Britanija za SAD predstavlja najvažnijeg partnera. Obama je pozvao Kamerona da na leto poseti Vašington. Zanimljivo da su i Kameron i Kleg više puta izjavljivali da je Britanija, u prethodnih 13 godina vladavine laburista, u spoljnoj politici bila previše vezana za SAD. Kameron je već pozvao prvog stranog zvaničnika u posetu Velikoj Britaniji. To je francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji će posetiti London 18. juna, što je potvrđeno i iz Sarkozijevog kabineta. Analitičari ocenjuju i da bi odnos prema evropskim partnerima među članovima koalicione vlade mogao da bude problematično pitanje, jer su konzervativci tradicionalno uzdržani prema EU. Kleg, koji je bio i poslanik Evropskog parlamenta, s druge je strane vrlo naklonjen Evropi. Kod poraženih laburista, nakon ostavke premijera Gordona Brauna, doći će do pregrupisavanja snaga. Sada je stranci potreban nov lider, a kao glavni kandidat pominje se bivši ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband. Do imenovanja novog lidera stranku će privremeno voditi Braunova zamenica Herijet Herman. Vest o formiranju nove vlade u Velikoj Britaniji nije bitnije uticala na kretanja na Londonskoj berzi. Vrednost funte skočila je za jedan američki cent u odnosu na juče i iznosila je 1,49 dolara, dok je indeks FTSE 100 ostao nepreomenjen. "Dogovor između konzervativaca i liberalnih demokrata veoma je značajan za smanjenje deficita i preduzimanje novih aktivnosti (na tržištu)", ocenio je guverner Engleske banke Mervin King.