KANADA

U Kanadi živi više od 300.000 Srba

Kraljica Elizabeta i princ Filip krajem juna u Kanadi

Tužba Rodžersu zbog razvoda braka

Milijarda duga za prekoračenje brzine

Ljubav prema automobilu, za neke, važnija od seksa

Parada ponosa bez federalne pomoći

Stratford poznat po Biberu

Abortus postao političko pitanje

Disep najpozitivniji,Ignatief najnepopularniji

U Kanadi živi više od 300.000 Srba

Od osnivanja, 1867, Kanada je poznata kao zemlja visoke imigracije. Doseljevanje na ogromno područje od gotovo 10 miliona kvadratnih kilometara između Atlantika i Pacifika i severnih polarnih teritorija i južne, 49. geografske paralele (današnja granica sa SAD) traje i duže od tri veka koja su prethodila stvaranju kanadske konfederacije. U Kanadu se tokom prošle godine uselilo više od pola miliona ljudi, objavilo je Ministarstvo za imigraciju te zemlje. Polovinu (252.000) doseljenih čine oni koji su dobili trajnu dozvolu boravka što je za 30.000 više od godišnjih proseka iz 1990-ih godina. Oko 60 odsto doseljenika su ekonomski emigranti. "U prošloj godini nastavljen je ekonomski oporavak zemlje i novodoseljeni će takođe nastaviti da budu podrška tom oporavku", izjavio je ministar za imigraciju Džejson Keni (slika gore). "Vlada održava planiran nivo doseljavanja u cilju zadovoljavanja kratkoročnih i dugoročnih ekonomskih potreba uključujući potrebe za radnom snagom kao i potrebe ublažavanja posledica starenja stanovništva i niske stope rađanja", obrazložio je ministar Keni. Tokom 2009. godine u Kanadu je došlo i gotovo 180.000 stranih državljana kojima je odobrena privremena radna dozvola, kao i 85.000 stranih studenata. Kanada ima poseban imigracioni program koji omogućava radnicima na privremenom boravku i diplomiranim studentima da se prijave za dobijanje statusa stalnog rezidenta koji omogućava trajni boravak i kasnije dobijanje državljanstva ukoliko useljenik to želi. Kao i svake godine Kanada je i u prošloj iskazala dobrodošlicu i izbeglicama primajući gotovo 23.000 osoba u tom statusu. Oko 7.500 izbeglica došlo je zahvaljujući vladinim programima, a više od 5.000 su privatno sponzorisana lica. Imigraciona statistika po zemljama porekla za prošlu godinu biće objavljena docnije, ali je izvesno da će prvo mesto zadržati Kinezi kojih se tokom protekle decenije (1999-2008) godišnje doseljavalo između 30.000 (1999. i 2008. godine) i 42.000 (2005). Azijati su godinama najbrojnija useljenička grupacija u Kanadu pa su sa 24.500 doseljenika 2008. godine na drugom mestu Indijci, a sa 23.700, odmah iza njih, Filipinci. Broj doseljenika sa područja bivše Jugoslavije od 1999. do 2008. u odnosu na godine raspada i ratova (1991-1998) znatno je smanjen. Tako je 2000. godine bilo gotovo 4.800 doseljenih koje je kanadska statistika ubrojala u one čije je poreklo bivša Jugoslavija, dok je takvih 2008. godine bilo samo 59. Statistika beleži i posebne grupe naknadno doseljenih iz novih država bivše SFRJ. Tako je 1999. godine iz Bosne i Hercegovine došlo 2.809 osoba, a 2008. samo 246. Odgovarajuće "decenijske" cifre za Hrvatsku su 1.368 i 100, za Makedoniju 181 i 180 i za Sloveniju 37 i 19. U zvaničnim izvorima nema podataka za Srbiju i Crnu Goru, ni za period kad su bile u državnoj zajednici niti otkad su zasebne države. Nema ni napomene zašto su ti podaci izostali, ali je moguće da su doseljenici iz te dve zemlje svrstani u doseljene iz bivše Jugoslavije (SFRJ i SRJ) ili čak (i) u grupu "ostalih" koja u 2008. godini čini 1.205 doseljenih lica iz neimenovanih zemalja. Prema nezvaničnim procenama iz izvora srpske emigracije pretpostavlja se da u Kanadi živi više od 300.000 građana srpskog porekla svih generacija, najviše u širem području Toronta, južnom Ontariju. Srpskih iseljeničkih zajednica ima u svih 10 kanadskih provincija, a veoma su brojne i u Kvebeku (Montreal) i Britanskoj Kolumbiji (Vankuver). Milomir Niketić Otava

Kraljica Elizabeta i princ Filip krajem juna u Kanadi

Iz kancelarije premijera Stivena Harpera saopšteno je da će kraljica Elizabeta II i njen suprug, princ Filip, posetiti tri provincije, odnosno pet gradova, tokom svoje kanadske turneje krajem juna i početkom jula ove godine. Kako se naglašava, kraljevska poseta će biti izvanredna prilika da Kanađani saznaju više o društvenom uređenju, koje je konstitucionalna monarhija, ali i da budu bliži onome što je deo državne istorije, tradicije i institucionalnosti. Kraljevski par će ovu, 22. zvaničnu, devetodnevnu posetu, započeti u Halifaksu, 28. juna, nastaviti u Otavi, nakratko svratiti u Vinipeg, a završiti trodnevnim boravkom u Torontu i Kičineru - Voterluu. Detalji posete još uvek nisu sasvim precizirani, ali se zna da će nacionalni praznik, Dan Kanade, uveličati svojim prisustvom u Otavi. Kraljica Elizabeta II prvi put je zvanično doputovala u Kanadu 1957. godine, a poslednji put su ona i princ Filip došli 2005. godine, na proslavu stogodišnjice priključivanja Saskačuana i Alberte Konfederaciji.

Tužba Rodžersu zbog razvoda braka

Gabrijela Negi iz Toronta tuži kompaniju Rodžers i traži nadoknade od 600 hiljada dolara za povredu privatnosti i jednostrani raskid ugovora za mobilni telefon, što joj je uništilo brak i život. Ovakav slučaj je bez presedana u ontarijskom pravosuđu. Advokat tužilje, Edvard Tonelo, ističe da je do ovakvog problema došlo zato što, za razliku od Britanske Kolumbije i drugih provincija, Ontario nema akt o zaštiti privatnosti. Poenta cele, prilično zbrkane, priče je da je suprug saznao za ljubavnika preko računa za telefon. Negi je račun za svoj mobilni telefon primala na kućnu adresu, ali na devojačko ime. U isto vreme, na istu adresu, ali na ime njenog supruga, stizao je račun za kablovsku televiziju. U junu 2007. godine, kada je suprug zatražio da se na njegov račun stave i internet i kućni telefon, Rodžers je, samoinicijativno i zbog iste adrese, na objedinjeni račun stavio i iznos za mobilni telefon supruge Negi. Ispostavilo se, međutim, da je već prvi račun uneo razdor u porodicu. Suprug je na osnovu dugih telefonskih razgovora na računu posumnjao da ga supruga vara. Proverio je i potvrdio svoje sumnje, i to je bio dovoljan razlog da odmah napusti porodicu i zatraži razvod. Supruga je to veoma teško primila, tugovala je, na poslu nije mogla da se kontroliše, tako da je ubrzo dobila otkaz. U tužbi protiv Rodžersa stoji da kompanija nije smela jednostrano, bez znanja, informisanja i saglasnosti korisnika da šalje račun na drugo ime. U Rodžersu, pak, naglašavaju da oni nisu prekinuli ugovor, kao i da ni u kom slučaju nisu odgovorni za bračne probleme, preljubu tužilje, razvod braka, koji je potom usledio, i sve što joj se posle toga dešavalo. Bračni par ima dvoje dece, od devet i deset godina. Negi priznaje da je njena vanbračna veza bila greška i da se duboko kaje, ali smatra da nije zaslužila da sve izgubi zbog toga. Ona naglašava da je verovala Rodžersu i poverila mu svoje lične podatke, a sada želi da svi znaju šta joj je kompanija učinila i u kakve neprilike izazvala.

Milijarda duga za prekoračenje brzine

Predstavnici ontarijske policije kažu da su im nesavesni vozači duguju preko milijardu dolara na ime neplaćenih kazni za prekoračenje brzine. Ovaj podatak iznenadio je i ministarku saobraćaja Ketlin Vijn, koja smatra da se sa tim ne treba pomiriti i da treba to pitanje rešiti, najbolje u saradnji sa resornim ministrima iz ostalih provincija. Najveći gubitnici su u svakom slučaju poreski obveznici. U vreme kada u budžetu nedostaje mnogo novca, ovaj iznos se čini kao mogućnost za rešavanje određenih situacija, smatra provincijski tužilac Kris Bentli. Međutim, ne postoji mehanizam kojim bi se ljudi naterali da plate kazne, posebno ne oni koji žive van provincije. Vozač dobije kaznene poene i dozvola mu se privremeno oduzima, ali i vraća i to je sve što može da se učini. Po rečima Aloka Makerjea, predsednika Policijskog saveta, posledice neplaćanja kazne relativno su ograničene u ovom trenutku, tako da se nešto može promeniti tek ukoliko i za neplaćanje postoje kazne. Primer za to je stopiranje registracije vozila u Torontu, ukoliko nisu plaćene kazne za pogrešno parkiranje, ili ukoliko nije plaćena putarina za autoput 407. Tu su stranci problem, pa bi možda trebalo primeniti princip koji postoji u pojedinim krajevima SAD, gde kazne strancima naplaćuju na licu mesta.

Ljubav prema automobilu, za neke, važnija od seksa

Kanađani su toliko vezani za svoje automobile da bi se neki radije odrekli seksa nego kola, pokazuje anketa Svetskog fonda za zaštitu prirode. Po tom zanimljivom detalju prednjače žitelji Ontarija, osobe preko pedesete i žene. Ako se već treba odreći nečega, trećina je spremna da bude bez brze hrane, svaka sedma osoba mogla bi bez kafe, a šest odsto ljudi bi radije prestalo da gleda televiziju nego da prestane da vozi kola. Kako objašnjava Džoš Logren, jedan od direktora, kola nisu samo prevozno sredstvo, oni predstavljaju komfor, a za muškarce su ona još i više - odraz ličnosti. Ova anketa urađena je u sklopu promocije kampanje za manje vožnje automobilom u nedelji između 31. maja i 6. juna. Organizatori su svesni da je za mnoge to gotovo nemoguće učiniti posebno za one iz grupe najzagriženijih - starosti između 30 i 49 godina, sa maloletnom decom, stalnim poslom i dobrim prihodima. Što se tiče starijih građana, i u ranijim anketama potencirano je da su oni osećaju samostalno i psihički mnogo bolje sve dok su u prilici da voze svoj automobil. Četir petine anketiranih je, iako nespremno da se odrekne vožnje svojim automobilom, manje ili više zabrinuto zbog posledica koje takvo njihovo ponašanje ostavlja na životnu sredinu. Gotovo neverovatno zvuči proračun da bi proizvodnja štetnih gasova bila smanjena za 4,86 miliona tona ukoliko bi se svaki Kanađanin odrekao svog automobila samo jedan dan nedeljno.

Parada ponosa bez federalne pomoći

Godišnja gej parada u Torontu predstavlja veliku turističku atrakciju i donosi dobit gradskom budžetu, a posebno turističkim i ugostiteljskim poslenicima. Prethodne godine ova manifestacija dobijala je finansijsku pomoć federalne vlade, no ove godine ta pomoć je izostala. Organizatori smatraju da je razlog za to određena vrsta homofobije koja se primećuje u vladinim krugovima u Otavi. Liberali kažu da da se radi o ideološkom rezu, a torontski većnik Kajl Rej vladu naziva 'diskriminatornom i neandertalskom'. U vladi, međutim, u potpunosti pobijaju takve optužbe i naglašavaju da se samo radi o promeni politike. Ministar industrije Toni Klement ističe da se sredstva dodeljuju iz dvogodišnjeg stimulativnog programa, iz koga je samo u prvoj godini potrošeno 75 odsto novca, i to za manifestacije u najvećim kanadskim gradovima. on kaže da je, stoga, odlučeno da se ostatak novca preusmeri na aktivnosti u manjim gradovima, kako bi i oni imali priliku da osete korist od tog programa.

Stratford poznat po Biberu

Ontarijski gradić Stratford, imenjak mnogo čuvenijeg rodnog grada Vilijema Šekspira, i domaćin najvećeg festivala pozorišnih ostvarenja u ovom delu sveta, odskora je listi svojih znamenitosti pridodao i to što je rodni grad jedne od najnovijih pevačkih zvezda Džastina Bibera. U skladu sa vremenom u kojem živimo, to je urađeno tako što je na turističkom vebsajtu grada postavljen link za mapu najznačajnijih gradskih lokacija i mesta vezanih za Biberovo odrastanje (www.welcometostratford.com/spring/justin-bieber.html). Tu se može videti sve, počev od škola koje je pohađao, preko omiljenih restorana, hokejaških terena, pa do mesta na kome je prvi zapevao. Svesni Biberove ogromne popularnosti (prodao je do sada preko milion primeraka svog prvog albuma), turistički poslenici su ovo uradili bez Biberovog znanja, ali u saradnji i dogovoru sa njegovim dedom i babom, koji i dalje o žive u Stratfordu, i sa njegovim menadžerom. Želja im je bila da, pružajući nešto novo, animiraju mlađu populaciju, starosti od 10, pa do uglavnom 25 godina. Pomama za ovim šesnaestogodišnjakom, koji odnedavno živi u Atlanti, SAD, traje već neko vreme i tolika je da mladi pokušavaju da kopiraju sve u vezi sa njim. Posebno je njegova frizura popularna, pa mnogi dečaci traže baš na takav način ošišanu i očešljanu kosu. Razlog za to je veoma jednostavan - devojčicama se sviđa. Zanimljivo je da Biber nije uspeo da pobedi na lokalnom pevačkom takmičenju pre tri godine, jer su članovi žirija smatrali da i on i njegov glas treba još malo da sazru.

Abortus postao političko pitanje

Izjava kardinala Marka Eleta na konferenciji Kampanja za život u Kvebek Sitiju, prošle subote, izazvala je brojne veoma burne reakcije, posebno među političarkama i pobornicama za prava žena, ali i u vladinim krugovima. Kardinal Elet je rekao da abortus nikada ne može biti opravdan, čak ni u slučaju silovanja. Po njegovim rečima, abortus je 'moralni zločin, podjednako težak kao i ubistvo. On objašnjava da razume traumu silovane žene, kojoj treba pomoći između ostalog i tako što se nasilnik mora uhvatiti, ali se pita da li pored jedne žrtve mora da ih bude još. Predstavnik Nadbiskupije je objasnio da je kardinal u odgovoru na novinarsko pitanje samo naveo crkvenu doktrinu o etičkom aspektu, a nije imao nameru da se upušta u bilo kakvu debatu o tom pitanju. Uz ovu izjavu, kardinal, koji je bio jedan od kandidata za Papu, čestitao je premijeru Stivenu Harperu na odbijanju da finansira abortuse u zemljama u razvoju, u okviru vladine inicijative zemljama G8 za pomoć u zdravstvenoj zaštiti žena i dece u zemljama u razvoju. Kanadski zvaničnici založiće se da zaštita zdravlja žena i dece usmeri ka obezbeđivanju čiste pijaće vode, ishrani i programima za vakcinaciju. Odbijanje da se finansira bezbedan abortus ženama u zemljama u razvoju nije naišlo na dobar odjek ni u nacionalnim, ni u međunarodnim okvirima. Svetska banka je upozorila da je u poslednjih nekoliko godina u drugom planu donorsko finansiranje za očuvanje reprodukti-vnog zdravlja u siromašnim zemljama. U periodu od 1995 -2007. godine, za ostale vidove zdravstvene zaštite prilozi su porasli i pet puta, dok je za reproduktivno zdravlje iznos tek neznatno uvećan. Kada se zna da oko 350 hiljada žena, od čega je 99 odsto iz siromašnih zemalja, svake godine umre zbog posledica problema u trudnoći i na porođaju, onda je potpuno razumljiva želja da se nešto više učini da se svim ženama omogući da izaberu kada će, sa kim i koliko dece imati.

Disep najpozitivniji, Ignatief najnepopularniji

Ispitivanjem javnog mnjenja, koje je uradio Kanadijen pres Haris-Desima, napravljena je lista popularnosti federalnih političkih lidera. Spisak je sačinjen na osnovu preračunavanja pozitivnih i negativnih procenata za utisak koji političari ostavljaju na građane, odnosno ukupno pozitivnog ili negativnog rezultata. Majkl Ignatief je najmanje popularan od svih, sa ukupnim skorom od 26 negativnih poena. Ni premijer Stiven Harper nije prošao baš najbolje jer je, posle preračunavanja dobio devet negativnih poena. Liderka Zelene stranke Elizabet Mej dobila je pozitivnih 28 odsto, a negativnih 32, što je rezultiralo sa ukupno četiri negativna poena. Lider NDP-a Džek Lejton, pak, sakupio je sve u svemu deset pozitivnih poena, dok je lider Bloka Kvebekva Žil Disep prošao najbolje sa čak 20 pozitivnih poena u ukupnom zbiru. Predsednik Haris-Desime Alen Greg primećuje da je nije uobičajeno da lider opozicije bude manje omiljen od premijera, ali smatra da je na utisak građana o Ignatiefu verovatno uticala i slika o njemu koju su potencirali konzervativci, kao o nedodirljivom, dekadentnom snobu. On, takođe, komentariše da je negativna slika o Ignatiefu umnogome doprinela da Harperovi konzervativci i dalje zadrže svoju prednost u odnosu na liberale, uprkos nedavnim problemima koje su imali oko afere Džafer - Džerdžiz, tretmana avganistanskih zatočenika i stava prema abortusu.