SVET

Vreme je da Rusija uđe u NATO

Ekonomska bezbednost uslov za članstvo u EU

Naftna mrlja krenula prema Floridi

Džesika najmlađa osoba koja je sama oplovila svet

Na protestu u Atini više od 20.000 ljudi

Pre

Vreme je da Rusija uđe u NATO

Ulazak Rusije u NATO ojačao bi Evropu, što SAD već duže vreme priželjkuju, izjavio je u intervjuu za Glas Amerike član Saveta za međunarodne odnose u Vašingtonu Čarls Kapčan. "Ulaskom Rusije u NATO konsolidovao bi se mir na evropskom tlu. Potencijalni vojni doprinos Rusije je takođe značajan. Rusija je, zatim, veoma aktivna na međunarodnoj sceni nasuprot Evropskoj uniji koja je još uvek u velikoj meri usredsređena na svoje unutrašnje uređenje", ocenio je taj američki stručnjak čiji intervju prenosi Glas Amerike. On smatra da je predstojeći samit NATO-a u novembru, na kojem bi trebalo da bude usvojen novi strateški koncept o ulozi alijanse u 21. veku, prilika za početak debate o prijemu Rusije u NATO i da bi jedan od prioriteta posthladnoratovskog perioda trebalo da bude integracija te zemlje u evroatlantsku zajednicu. Isključivanje Rusije iz evroatlantskih tokova nije u geostrateškom interesu Zapada, kaže Kapčan. Kako je ukazao, bez obzira na podozrivost baltičkih i centralnoevropskih zemalja, naročito posle ruskog upada u Gruziju 2008. i povremenih prekida dotoka ruskih energe-nata nekim evropskim potrošačima, učlanjenje Rusije ne bi poremetilo odnose u NATO-u. "Trend politike Rusije je u celini više pozitivan nego negativan. Zato smatram da je u ovom trenutku bitno da se Rusija pokuša privući i uključiti u integracione procese, koji su bili tako uspešni u stabilizaciji posleratne Nemačke, kao i u reformi i demokratizaciji centralne Evrope. Taj posao je svakako teže obaviti s Rusijom, ali mislim da bi vredelo uložiti takav napor", rekao je on. Kapčan je ocenio i da je bezbednosno partnerstvo sa Rusijom je posebno važno za Ameriku zbog niza zajedničkih akcija na međunarodnom planu. "Rusija je sila koja igra krupnu ulogu u osujećivanju severnokorejskih nuklearnih ambicija u okviru šestostranih pregovora sa Severnom Korejom. Rusija je angažovana u Iranu, na Bliskom Istoku, u Centralnoj Aziji. Dakle, veća bliskost i pridruživanje Rusije doneli bi niz prednosti zapadnom vojnom savezu", rekao je ekspert. Kapčan je rekao i da se o ideja o članstvu u NATO-u naveliko raspravlja u Rusiji, čak i u "krugovima tvrdolinijaša". "Mnogi istraživački centri u Moskvi aktivno pišu o tome. Istina je, međutim, da je prerano verovati da su politička elita i rusko javno mnjenje u celini spremni na takvu pomisao. Većina Rusa je duboko uverena da NATO ugrožava legitimne ruske bezbednosne interese i da je Zapad potcenjivao Rusiju dok je bila politički i ekonomski slaba", dodao je. Međutim, sam Vladimir Putin, prilikom stupanja na položaj premijera rekao je da je 'došlo vreme da Rusija razmotri mogućnost učlanjenja u NATO.' Zbog toga je potrebno pro-meniti način predstavljanja NATO saveza, čiji je cilj da bude "kišobran" panevropske bezbednosti zajedno sa Rusijom, zaključio je Kapčan.

Ekonomska bezbednost uslov za članstvo u EU

Ekonomska bezbednost i stabilnost je novi uslov koji je "grčka kriza" nametnula za ulazak novih članica u Evropsku uniju. Srbija i druge zemlje regiona moraju zato još marljivije prionuti na reforme i naročito sređivanje svojih budžeta i državnih troškova, jer je to jedini način da se u otežanim okolnostima i s perspektivom da će proširivanje možda teći nešto sporije, "kvalifikuju" kao kandidati za članstvo. U krugovima EU je to preovlađujuće mišljenje, a potpredsednik grupe socijalista u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda čak smatra da će, zbog potrebe da se krizom pogođena Unija iznutra preuredi i stabilizuje i nepovoljnog razvoja u većini zemalja Zapadnog Balkana, ionako uočljiv otpor, posebno u Nemačkoj, prema ulasku novih članica u EU, dovesti do toga da taj proces za neko vreme zastane. I da "možda jedino Hrvatska bude puštena" u Evropu. Dosad je Evropska unija na Zapadni Balkan uvek gledala prvenstveno sa stanovišta svoje bezbednosti. A to znači da je procesom pridruživanja država tog regiona ciljno nastojala da demokratizuje, ekonomski razvije taj region, kako se ne bi ponavljali balkanski hronični sukobi koji se mogu preliti i u samu Uniju, isto kao i organizovani kriminal i ilegalna imigracija. Sad je kriza Grčke i evra nametnula članicama EU apsolutnu potrebu da najpre odbrane evro i pokrenu strukturne reforme da bi potom uopšte počeli da ozbiljnije razmišljaju o jačoj finansijskoj i svakoj drugoj podršci Zapadnom Balkanu. To bi moglo trajati najmanje šest meseci, dok se ne razjasni hoće li biti utanačen dogovor i zaživeti neka vrsta "ekonomske vlade" u okviru zone evra, mišljenje je analitičara u briselskim institutima, Evropskom parlamentu, pa i među nekim krugovima Evropske komisije. Da se uveri u pravo stanje stvari je upravo tokom posete Briselu imao priliku potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić koji je razgovarao s nekolicinom čelnika EU, EP i komesarima Evropske komisije, uključujući Filea i, u ovom času posebno važnog komesara za budžet Januša Levandovskog. Levandovskim će zajedno s administracijom EU pripremiti novi sedmogodišnji budžet EU od 2013. do 2020, uz korake za stavljanje na snagu i sadašnjeg budžeta do 2013. U ovom času su svi, zaključio je Đelić, EU zaokupljeni očuvanjem stabilnosti Evrope. Sad, preneo je Đelić u Briselu agenciji Beta, nije bio povoljan trenutak da se u Briselu razgovara o povećanju budžeta za Srbiju, odnosno "novoj solidarnosti prema zemljama koje nisu članice EU". Razlog više je da Srbija pokaže sagovornicima u EU, što je i učinjeno, da ima i ideje i projekte za reforme, kao i da se radi na preustrojstvu srpskih finansija, što će omogućiti Srbiji da prima sredstva iz evropskih fondova za svih pet sektora iz EU Programa pretpristupne pomoći-IPA za zemlje u procesu pridruživanja Uniji, a tu su posebno važni regionalni razvoj i poljoprivreda. Đelić je komesaru Levandovskom dao na uvid kakve reforme Srbija priprema da bi se spremila da bude u stanju da valjano iskoristi, da ima "apsorpcionu moć" za upotrebu ovih značajnih sredstava. Takođe je predočio kakve sve makroekonomske politike sprovodi Beograd, a što pokazuje da je "Srbija zemlja koja drži reč i koja na veoma organizovan način vodi sopstvene poslove". Đelić je u razgovoru sa komesarima Evropske komisije i čelnicima Evropskog parlamenta ponovo predočio nužnost i obostranu korist da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana budu dobro pripremljene za ulazak u članstvo I oštru konkurenciju unutar EU. A to će biti lakše ostvariti ako se dovoljna sredstva daju za projekte infrastrukture, energetike, zaštite prirodne sredine, ravnomerni regionalni razvoj, poljoprivredu, socijalnu politiku, ekonomiju znanja. U Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, a i Odboru za spoljnu politiku nemačkog parlamenta misle da će morati ozbiljno da se pozabave hrvatskom prezaduženošću i ranjivošću precenjene kune. Privrede Hrvatske i Srbije čine zajedno oko 70 ekonomija Zapadnog Balkana, ove godine vladi u Zagrebu stiže devet milijardi evra otplate duga, dok Srbija i dalje spoljnom pomoću mora da popunjava budžet. To kao "grčki sindrom" preti da uveća podozrivost u EU prema ulasku novih članica, a Đelić se saglasio da se nikako ne može smetnuti s uma da grčka kriza može imati određenih posledica i na Balkan. Đelić, međutim, ukazuje da Srbija ima javni dug od sasvim razumnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je oko 4 odsto i politikom srpske vlade treba da bude smanjen na samo jedan odsto, što svedoči o "odgovornoj budžetskoj politici" srpske vlade. Cilj je da se takva odgovorna politika održi i ubuduće, zato što će unutar Evrope samo one zemlje koje budu vodile veoma dobre i stroge sopstvene poslove će biti u stanju da iskoriste i evropsku solidarnost, saglasni su i zvaničnici u Evropskoj komisiji i srpski vicepremijer. Đelić je na opaske u Evropskoj komisiji da zemlje Zapadnog Balkana, uz probleme zaduživanja, moraju rešiti strukturne probleme slabog privrednog rasta i izvoza, uzvratio da Srbija upravo zato odlučno namerava da se uključi u "dijalog o strategiji unutar Evropske unije". Vlada u Beogradu će zato prva predstaviti plan za ovu deceniju, što nikako ne znači da su na mestu pogrešne i "kanda zlonamerne" neke tvrdnje da Srbija tek 2020. može postati članica EU. Naprotiv, to je osnova Evropskoj komisiji da pripremi i budžet za od 2013. do 2020. godine, a u onoj meri u kojoj Srbija bude uključena u taj program budžetskih davanja kroz projekte energetike, ekologije, ekonomije znanja, utoliko će više i utemeljeno moći da traži i sredstva njihovo finansiranje i celokupni razvoj i reforme. A komparativne prednosti Srbije su, prema Đelićevom mišljenju, to što Srbija ima stanovništvo koje "i kroz ovu tešku krizu pokazuje veliku zrelost, jer veliko je odricanje što su plate i penzije zamrznute od oktobra 2008, mada očekujemo da uskoro izađemo iz tog režima". Srbija će izgraditi infrastrukturu, autoputeve i modernizovati železnicu, a mora stvoriti i u odnosu na druge zemlje povoljnije uslove za ulaganja i poslovanje, a na duži rok se pre svega mora ulagati u ekonomiju znanja, jer je to budućnost i same Evropske unije. Dragan Blagojević Brisel

Naftna mrlja krenula prema Floridi

Naftna mrlja koja se širi u Meksičkom zalivu, na obalama SAD, krenula je prema Floridi, saopštila je večeras u Parizu Evropska svemirska agencija pozivajući se na satelitske snimke. Prema tim snimcima, naftnu mrlju je zahvatila struja vode i sada se deo te mrlje širi prema Floridi. "Imamo dokaze da će deo naftne mrlje iz Meksičkog zaliva doći do Floride u narednih pet, šest dana", navodi se u saopštenju agencije. Kompanija Britiš Petroleum (BP), vlasnik je naftne platforme koja je eksplodirala i potonula u Meksičkom zalivu. Zbog te nesreće nafta kulja iz podmorske bušotine. Pretpostavlja se da se u more izlilo oko 13,3 miliona litara nafte od 20. aprila, kada je naftna bušotina u Meksičkom zalivu eksplodirala. BP je od Ministarstva odbrane SAD zatražio da joj pošalje specijalnu opremu za podvodno snimanje i uključi specijalne podvodne robote za operaciju zatvaranja pukotine na naftovodu koji vodi do obale SAD, a nalazi se oko 1.500 metara ispod površine mora. BP je navela da ju je izlivanje nafte u Meksičkom zalivu do sada koštalo više od 350 miliona dolara.

Džesika najmlađa osoba koja je sama oplovila svet

Šesnaestogodišnja Australijanka Džesika Votson postala je najmlađa osoba koja je sama oplovila svet, ploveći sedam meseci neprekidno i bez ikakve pomoći sa strane. Džesika Votson, koja je putovanje završila u subotu, uplovljavanjem u luku u Sidneju, priznala je u intervjuu da je delila sumnje nekih ljudi da možda nije spremna za putovanje dugo 23.000 nautičkih milja. "To me je izluđivalo pošto pre toga nisam solo plovila. A onda sam svetu objavila da idem na non-stop solo plovidbu oko sveta, bez pomoći sa strane, a da praktično nikud nisam ranije išla sama", izjavila je ona austrijskoj Ten netvork koja je pomogla sponzorisanje njenog putovanja. "Znala sam da mogu to da postignem, ali je ipak postojalo zrnce sumnje... ali sve je, očigledno, na kraju prošlo dobro", dodala je devojka koja plovi od osme godine. Tokom 210 dana putovanja na roze jahti zvanoj "Ela's pink lejdi", dugačkoj deset metara, bila je suočena sa pobesnelim morem, talasima visokim 12 metara, a brod joj se sedam puta prevrtao na bok. Džesika Votson kaže da su joj najteže padali dani uoči oluja. Njen poduhvat, međutim, neće biti upisan kao zvanični svetski rekord jer Svetska organizacija koje registruje rekorde u plovidbi ukinula kategoriju "najmlađi".

Na protestu u Atini više od 20.000 ljudi

Više od 20.000 učestvovalo je u Atini u protesnom maršu do zgrade parlamenta organizavanom u okviru 24-časovnog generalnog štrajka zbog oštrih mera štednje koje je vlada uvela zbog dužničke krize. Generalni štrajk počeo je u ponoć i četvrti je ove godine, a prvi posle demonstracija u kojima su poginule tri osobe u spaljenoj banci. Protest je mirno protekao, ali su gradski zvaničnici i prodavci preduzeli znatne mere opreza za slučaj da na protestu izbije nasilje kao pre dve nedelje. Prodavnice su iz predostrožnosti bile zatvorene, a na ulice je razmešteno 1.700 policajaca, dok je 36 ljudi uhapšeno na početku protesta. Demonstranti su ispred zgrade parlamenta uzvikivali "Lopovi, lopovi!". Usled štrajka su zatvorene škole, trajekti i vozovi ne rade dok je u bolnicama samo neophodno osoblje. Akropolj i druga mesta od istorijskog značaja u Atini takođe su zatvorena. Protest je organizovan i u Solunu gde se okupilo oko 5.000 ljudi. Grčki premijer Jorgos Papandreu, koji se nalazi u Libanu, rekao je da ima razumevanja za mnoge demonstrante, ali i poručio da su promene neophodne kako bi zemlja imala održivu i konkurentu privredu. Grčka javnost je nezadovoljna zbog velikih smanjenja poreza i plata, kao i povećanja poreza, što su mere uvedene s ciljem da zemlja izađe iz dužničke krize. Mere su i bile neo-phodne i da bi Grčka mogla da dobije trogodišnji paket pomoći u iznosu od 110 milijardi evra od članica Evropske unije i Mejdunarodnog monetarnog fonda. Generalni sekretar grčkog sindikata zaposlenih u državnim službama Ilias Iliopoulos rekao je da su mere nepravično opteretile radnike s ni-skim primanjima. "Neka vlada dobro čuje ovu poruku: mi nećemo odustati od naših zahteva i nastavićemo našu borbu sve dok ne pobedimo", rekao je Iliopoulos.