REGION

Akcija "Balkanski ratnik"

Vladajuća koalicija ojačala, SDP pobednik

Karadžić traži mesec dana pauze zbog Mladićevih dnevnika

Prosečna plata u RS ne pokriva ni pola potrošačke korpe

Šefovi diplomatija EU dolaze u Sarajevo na skup o Balkanu

Akcija "Balkanski ratnik"

Slovenačka policija je u okviru višemesečne istrage uhapsila 14 osoba, izvršila pretrese više od 30 kuća i zaplenila oružje i drogu, saopštila je Policijska uprava Ljubljane. Predstavnica ljubljanske policije Maja Adlešič rekla je ranije za Betu da je slovenačka policija završila višemesečnu kriminalističku istragu u oblasti nedozvoljenog prometa drogama i dodala da je na području Slovenije pretreseno više objekata i da je veći broj osoba uhapšen. Prema pisanju slovenačkog lista Finance policajci su pretražili i ljubljanske lokale "Le Petit" i "Randevu" u centru grada, koji su u vlasništvu Dragana Tošića. Srpski tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević saopštio je da je u nastavku akcije "Balkanski ratnik" u Sloveniji uhapšeno 15 osoba osumnjičenih da su deo organizovane kriminalne grupe Darka Šarića. U slovenačkom tužilaštvu agenciji Beta je potvrđeno da je "u okviru međunarodne saradnje organa više država u Sloveniji došlo do većeg broja hapšenja i kućnih istraga u čemu je grupa državnih tužilaca za organizovani kriminal usmeravala pretkrivični postupak". Akcija "Balkanski ratnik" je u oktobru 2009. godine rezultirala zaplenom više od 2,5 tona kokaina u Južnoj Americi. Za organizovanje šverca tereti se Darko Šarić, srpski državljanin koji je imao prebivalište u Pljevljima u Crnoj Gori kao i veliki broj nekretnina i preduzeća u Srbiji.

Vladajuća koalicija ojačala, SDP pobednik

Lokalni izbori u Podgorici i još 13 opština Crne Gore pokazali su jačanje vladajuće koalicije na državnom nivou, a pobednikom se može smatrati Socijaldemokratska partija (SDP) jer će od nje zavisiti način formiranja vlasti u Podgorici, ocenjuju analitičari. SDP je u Podgorici osvojila gotovo deset odsto glasova, oko šest odsto više nego na ranijim izborima, a od nje će zavisiti formiranje vlasti u glavnom gradu jer Demokratska partija socijalista (DPS) nije osvojila apsolutnu većinu, iako pojedinačno ima najviše mandata, 28 od 57 u gradskoj skupštini. DPS nije, kako je najavljivala, osvojila 29 mandata, pa se smatra "delimičnim gubitnikom", dok je udružena opozicija, u celini posmatrano, prema ocenama analitičara, ipak gubitnik jučerašnjih lokalnih izbora u Crnoj Gori. Prema još nepotpunim rezultatima, DPS i SDP su zbirno u Podgorici dobile 33 odbornička mesta, dok će opoziciona koalicija "Bolja Crna Gora" imati 24 mandata, dva manje nego što je do sada imala, kad nije bila udružena. Koalicioni partneri DPS i SDP su zajedno zadržale dosadašnju apsolutnu vlast u Bijelom Polju, Baru, Danilovgradu i Šavniku. U Beranama su te dve stranke osvojile više mandata nego na prošlim izborima, a dobile su vlast u Žabljaku, gđe je do sada u opštinskoj skupštini većinu imala opozicija. I u Pljevljima su DPS i SDP povećale broj mandata, sa 15 na 17, ali većinska vlast u toj opštini, ipak, ostaje i dalje u rukama opozicije. Bolji rezultat su ostvarile i u Andrijevici i Kolašinu, mada je neizvesno kako će u tim opštinama biti formirana lokalna vlast. DPS i SDP sada imaju vlast, uglavnom u koaliciji, u 15 od 20 opština Crne Gore i u glavnom gradu. Opozicija je uspela da na izborima sačuva vlast jedino u Pljevljima i u Plužinama, u prvoj opštini kao udružena. U Plužinama je vlast osvojila opoziciona Socijalisti-čka narodna partija (SNP) koja u toj opštini nije nastupila zajedno sa Novom srpskom demokratijom (NSD) i Pokretom za promjene (PzP). Koalicija DPS i SDP u Plužinama dobila je šest mandata, jedan manje nego na prošlim izborima. Opozicija "čvrsto" drži opštine Herceg Novi, Pljevlja i Plužine. Do sada je vlast imala i u Žabljaku i Andrijevici. U Žabljaku je juče vlast osvojila koalicija DPS i SDP. U Andrijevici su opoziciona koalicija "Bolja Crna Gora" i DPS dobile po 15 mandata, a SDP jedno odborničko mesto.

Karadžić traži mesec dana pauze zbog Mladićevih dnevnika

Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da mu suđenje bude prekinuto na mesec dana kako bi mogao da pregleda i prouči ratne beleške generala Ratka Mladića, koje mu je dostavilo tužilaštvo. Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još osam bosanskih opština; zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95. Za ista zlodela optužen je i Mladić, tada komandant Vojske RS, koji je još u bekstvu. Vlasti Srbije su, krajem februara, tokom pretresa stana Mladićeve supruge Bosiljke u Beogradu, zaplenile 18 generalovih radnih beležnica sa oko 3.500 stranica zapisa sa sastanaka kojima je prisustvovao 1991-96. Haško tužilaštvo, kome su elektronske kopije beležnica dostavljene u aprilu, zatražilo je od sudija da te beleške, koje je predalo i odbrani, uvrste na spisak dokaza protiv Karadžića. Karadžić, koji se brani sam, danas je zatražio da pretresno veće obustavi proces na 30 dana, pošto svedok optužbe Kolm Dojl (Colm Doyle) završi iskaz koji je u toku.

Prosečna plata u RS ne pokriva ni pola potrošačke korpe

Sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Republici Srpskoj (RS) u aprilu je iznosila oko 800 evra, a prosečna plata od oko 390 evra za taj mesec nije pokrila ni polovinu te potrošačke korpe, saopšteno je iz Saveza sindikata RS. Osim troškova za ishranu, sindikalna potrošačka korpa obuhvata i izdatke za stanovanje i komunalije, usluge, održavanje domaćinstva, kao i troškove obuće, odeće, higijene, nege zdravlja, prevoza, obrazovanja i kulture. Prema podacima Zavoda za statistiku RS, prosečna neto plata u prva četiri meseca ove godine iznosila je oko 388 evra. Nominalni iznos plata manji je za 1,4 odsto, a realni iznos manji je za 3,8 odsto nego u istom periodu lane. Prosečne plate u aprilu iznosile su oko 393 evra i za oko 7,5 evra su veće nego u martu.

Šefovi diplomatija EU dolaze u Sarajevo na skup o Balkanu

Na sastanku Evropska unija - Zapadni Balkan posvećenom evropskoj perspektivi regiona 2. juna u Sarajevu učestvovaće šefovi diplomatija zemalja EU i visoki zvaničnici EU, SAD, Rusije i Turske, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH. Sastanak EU-Zapadni Balkan biće prilika da se razgovara o napretku koji je svaka od zemalja regiona ostvarila u procesu približavanja EU, kao i o strukturalnim, političkim i ekonomskim reformama na tom putum, navodi se u saopštenju. Na kraju skupa koji se održava na inicijativu Španije, predsedavajuće EU, predviđeno je usvajanje Deklaracije. U saopštenju se ne navodi ko su učesnici iz zemalja Zapadnog Balkana. Na sastanku se očekuju svi šefovi diplomatija iz regiona - iz Hrvatske, Srbije, Makedonije, Albanije, Crne Gore i s Kosova. USarajevo će doći minstar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos, šef francuske diplomatije Bernar Kušner, te italijanski ministar Franko Fratini. Očekuje se i dolazak bivših visokih predstavnika Karla Bilta i Miroslava Lajčaka, koji su sada ministri spoljnih poslova Švedske i Slovačke, kao i zamenika državnog sekretara Džejmsa Stajnberga. Tursku će, navodi Dnevni avaz, predstavljati ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, a Rusiju zamenik šefa diplomatije Vladimir Titov.