SRBIJA

Izvodi i pasoši na šalterima pošta

Amfilohije pozvao sveštenike na Kosovu da ostanu verni SPC

Niko nema pravo da nam zabrani ulazak na Kosovo

Ponovo uveden Orden Karađorđeve zvezde

Srbiji se dodeljuje uloga regionalne sile

Izvodi i pasoši na šalterima pošta

Stanovnici pet gradova u Srbiji uzimaće od narednog meseca posredstvom pošta izvode iz matičnih knjiga, a u četiri pošte u Beogradu od septembra moći će da podižu biometrijske pasoše i lične karte, izjavio je generalni direktor Javnog preduzeća "Pošte Srbije" Goran Ćirić. "Naši timovi intenzivno rade na uspostavljanju modela saradnje i stavljanju u funkciju naših šaltera da bi se jednostavnije izdavala biometrijska dokumenta - pasoši i lične karte. Za početak u pilot-projektu definisane su četiri lokacije: Glavna pošta, pošta na Banovom Brdu, pošta u Vasinoj ulici i u Zemunu. Pokrićemo čitavu teritoriju Beograda jer su tu i najveći pritisci", kazao je Ćirić u intervjuu agenciji Beta. Cilj "Pošta Srbije" je da mrežom sa 1.500 pošta u naredne dve godine pokrije sve lokalane samouprave u Srbiji - 173 opštine i 23 grada, i, "na neki način, preraste u univerzalni administrativni aparat" na usluzi građanima. Pilot-projekat za matične knjige obuhvatio je Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Leskovac, a interesuju se i drugi gradovi. Tokom te faze projekta građani u ovih pet gradova moći će zahvaljući informacionoj mreži "Pošta Srbije" da naruče izvode, bez obzira gde su rođeni. Izvode, međutim, i ubuduće će podizati u upravama lokalnih jedinica. "Izlazimo iz druge faze projekta: kompletan račuranski sistem sa potrebnim kapacitetima je instaliran.., podignuta je baza podataka, napravljene veze, podeljeni sertifikati matičarima u pomenutim gradovima i u ovom trenutku su finalna testiranja", dodao je Ćirić. I građani Kosova i Metohije moći će na šalterima "Pošta Srbije" u svojim mestima da uzimaju biometrijska dokumenta. Takođe, kazao je sagovornik Bete, po uspostavljaju sistema moći će da se rade i drugi "masovni poslovi" - izdavanje vozačkih dozvola ili registarskih tablica, ukoliko nadležna ministarstva iskažu interesovanje i ukoliko se donesu potrebni propisi. Prema njegovim rečima, za poslove sa oba ministarstva važno je uspostavljanje preciznih kriterijuma i nadležnosti. Izvode iz matičnih knjiga izdavaće matičari lokalnih samouprava koji imaju sertifikat, a biometrijska dokumenta službenici MUP-a, takođe sa sertifikatom koji će dobiti posle obuke. "Vrlo je bitna bezbedna komunikacija što omogućavamo kroz davanje sertifikata za elektronsko potpisivanje dokumenata. Uloga 'Pošta Srbije' je da objedine i sva međusobno nekompaktibilna rešenja iz lokalnih samouprava", kazao je Ćirić. Pošte će centralizovati bazu podataka i otvoriti mogućnost njenog korišćenja i ostalim državnim institucijama. "Mislim da je potrebno promeniti i nekoliko zakonskih rešenja, na čemu se radi, ali to su poslovi koji će zaista revolucionarno unaprediti rad državne uprave i uvoditi Srbiju u novo razdoblje razvoja elektronske uprave", uveren je direktor "Pošta Srbije". Kako je naglasio, važno je obezbediti ažurnost lokalnih samouprava koje dnevno moraju da komuniciraju sa sistemom "Pošta" i dostavljaju ispravne podatke. "To je važno zbog pouzdanosti i potpune kontrole sistema", kazao je on. Donošenjem Zakona o elektronskom potpisu stvorene su pretpostavke za nove usloge, naveo je Ćirić i podsetio da "Pošte Srbije" već imaju ugovore sa Poreskom upravom i Agencijom za privredne registre koji omogućavaju korišćenje elektronskog potpisa, i da su u mrežu fizički povezana sva ministarstva i mnoge druge institucije. "Sada je važno podstaći, i mi tu vidimo našu značajnu ulogu, razvoj servisa koji će od velikih korisnika elektonskog potpisa kakva su privredna društva doći do fizičkih lica, građana Srbije", dodao je on. Odgovarajući na pitanje da li je konsultovan poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Čirić je kazao da je "to posao nadležnih ministarstava", a Pošte su dužne za bezbednost telekomunikacione mreže, informatičko obezbeđenje i bezbednost javnih kriptografskih "ključeva' koji omogućuje bezbednu elektronsku komunikaciju. Ćirić nije želeo da spekuliše koje zakone treba menjati da bi se otklonile prepreke za uspostavljenje efikasnog celovitog upravnog elektonskog sistema sa neophodnim standardima. "O tome (zakonima) vode računa nadležna ministarstva i naravno Narodna skupšina Republike Srbije, ali znam da je neophodno napraviti par inervencija da bi se otklonile te prepreke, lakše pristupilo građanima Srbije i omogućilo da sklonimo te redove, smanjimo troškove, gubljenje vremena", kazao je on i podsetio da su doskora građani gubili i po nekoliko dana za uzimanje, na primer, uverenja o državljanstvu u mestima rođenja svojih roditelja. "Posle ovakve implementacije sistema toga neće biti", kazao je on.

Amfilohije pozvao sveštenike na Kosovu da ostanu verni SPC

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, novi upravnik Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve, rekao je da od monaštva i sveštenstva te eparhije očekuje da ostane verno poretku Crkve. Mitropolit Amfilohije je, nakon liturgije u manastiru Gračanica, naveo da to očekuje i od episkopa Artemija koji je penzionisan na nedavnom Saboru SPC zbog propusta u upravljanju Eparhijom raško-prizrenskom i nepravilnosti u njenom finansijskom poslovanju. Prema njegovim rečima, Crkva očekuje da penzionisani vladika Artemije svojim primerom sada pokaže ono što je svedočio i propovedao kao episkop Crkve Božje. Mitropolit Amfilohije i episkop lipljanski Teodosije služili su danas liturgiju u Gračanici, uz sasluženje sveštenstva i monaštva. Mitropolit je kazao da u Eparhiju raško-prizrensku nije došao jer je tako želeo, već zato što je to bila potreba SPC. "Ovde sam da pridržim na određeno vreme tron raspete Raško-prizrenske i kosovometohijske eparhije, da zajedno sa vama nosim časni krst Crkve Božje na ovim raspetim prostorima", rekao je episkop Amfilohije. Dodao je da je u eparhiju došao po blagoslovu patrijarha, Crkve Božje, Sabora i Sinoda SPC. "Ako hoćemo, a hoćemo, da živimo po Bogu i Hristu i u Crkvi Božjoj, onda smo dužni da poštujemo način postojanja i poretka te crkve. Dužni smo to na svakom mestu, a posebno ovde. Dužni smo da to poštujemo i mi kao episkopi, a to je ono što Crkva očekuje i od našeg brata Artemija, dosadašnjeg episkopa ove eparhije", rekao je mitropolit Amfilohije. Prema njegovim rečima, episkop Artemije sada svojim primerom treba da pokaže sve ono o čemu je propovedao. "Time će (Artemije) zaista pokazati da je iskren naslednik apostola. Što važi za njega (Artemija), to važi i za mene, kao i za vladiku Teodosija i za vas. To važi za sve nas", rekao je mitropolit. Mitropolita Amfilohija je za administratora Eparhije raško-prizrenske imenovao Sinod SPC i on je sinoć doputovao u Gračanicu. Prethodno je tu dužnost obavljao penzionisani episkop Atanasije, ali se on povukao zbog bolesti. Vladika Artemije je u nedelju, sa vladikom Teodosijem, služio liturgiju u Gracanici. Patrijarh srpski Irinej rekao je pre dva dana za agenciju Beta da je episkop Artemije u jednom fruškogorskom manastiru. Novog episkopa u raško-prizrenskoj eparhiji, gde su pojedini monasi ostali verni vladiki Artemiju, trebalo bi da izabere Sabor SPC.

Niko nema pravo da nam zabrani ulazak na Kosovo

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da niko nema prava da građanima Srbije zabranjuje ulazak na Kosovo i Metohiju, bez obzira na profesiju kojom se bave. Tadić je, govoreći o Euleksovoj zabrani nenajavljenih poseta srpskih političara na Kosovo, novinarima kazao da će predstavnici beogradskih vlasti o tome razgovarati sa misijom EU i drugim međunarodnim organizacijama na Kosovu. "Srbija se suočila sa realnim iskušenjima na Kosovu i Metohiji, ali mi ćemo nastaviti našu borbu svim legalnim sredstvima u međunarodnim institucijama i nećemo odustati ni po koju ceni", rekao je predsednik Srbije. Euleks je juče objavio odluku da se ne dozole nenajavljeni ulasci srpskih političara na Kosovo, uključujući i na sever gde su Srbi većina stanovništva. Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović protestovao je zbog te odluke i naveo da će ona "dovesti u pitanje" saradnju Beograda sa misijom EU. Tadić izjavio je da ne zna kada će predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Haris Silajdžić posetiti Beograd, ali je dodao da veruje da će to biti ubrzo. "Silajdžić je uvek dobrodošao u Srbiju kao i svaki regionalni lider", kazao je Tadić novinarima nakon Kongresa Saveza samostalnih sindikata u Beogradu. Tadić je dodao da su ministri spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj i Srbije Vuk Jeremić razgovarali o poseti Silajdžića Beogradu i njegovoj (Tadićevoj) poseti Sarajevu u narednih nekoliko dana. Povodom namere predsedavajućeg Predsedništva BiH da u Beogardu poseti Iliju Jurišića koji izdržava zatvorsku kaznu zbog učešća u napadu na vojnike JNA u Tuzli, 1992, Tadić je rekao da ima "vrlo negativan stav prema svima koji su osuđeni za ratni zločin". Istovremeno je ocenio da je "populističko ponašanje, kao što je dočekivanje optuženih ili oslobođenih, neproduktivno i ne doprinosi politici pomirenja i razumevanja na Balkanu". "Smatram lošom praksom da mi pokazujemo naš patritizam time što ćemo se susretati sa osuđenima i optuženima", kazao je Tadić i dodao da sudovi treba da kažu da li je neko kriv i da treba omogućiti saradanju regionalnih sudova jer svi koji su optuženi nisu i krivi. Predsednik Srbije negirao je navode da je Srbija tražila od Ankare da ubedi Silajdžića da poseti Beograd. "Nemamo mi takav odnos ni sa Turskom, ni sa BiH. Trilateralni susreti služe da se pokrenu procesi saradanje, da se ukaže i na zajedničku istoriju i mogućnost da zajednički radimo na rešavanju mnogih problema", kazao je. Tadić je rekao da je Srbija spremna da sa legitimnim predstavnicima BiH rešava svaki problem i da im ne treba posrednik u tom poslu.

Ponovo uveden Orden Karađorđeve zvezde

Skupština Srbije je prihvatila izmene Zakona o odlikovanjima kojima se ponovo uvodi Orden Karađorđeve zvezde i menja naziv Medalje za hrabrost u Medalja za hrabrost "Miloš Obilić". Orden Karađorđeve zvezde imaće tri stepena i dodeljivaće se za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i njenih građana, utvrđeno je izmenama Zakona o odlikovanjima. Orden Karađorđeve zvezde prvobitno je u Srbiji ustanovljen 1904. godine, na stogodišnjicu Prvog srpskog ustanka. Pored ordena Karađorđeve zvezde postoji Orden Republike Srbije, Orden srpske zastave, Sretenjski orden, Orden zasluga za državu, Orden belog orla sa mačevima i Orden zasluga za odbranu i bezbednost. Medalja za hrabrost "Miloš Obilić" ustanovljena je u Kraljevini Srbiji 1913. godine. Medalja istog naziva postojala je i u ordenskom sistemu Kraljevine Jugoslavije, kao i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pod nazivom Veliko odlikovanje medalja Obilić. Takođe, umesto Medalje zasluga za odbranu i bezbednost postojaće Medalja za revnosnu službu. Pored Medalje za hrabrost "Miloš Obilić" i Medalje za revnosnu službu, postoji i Medalja za zasluge. Ponovno uvođenje Ordena Karađorđeve zvezde i uvođenje Medalje za hrabrost "Miloš Obilić" poslanici su amandmanima tražili u oktobru 2009. godine kada je usvojen zakona, ali tada ti predlozi nisu bili prihvaćeni. Poslanici su u raspravu o izmenama Zakona o odlikovanjima tražili obnavljanje Takovskog krsta, uvođenje ordena Nikole Tesle, Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića, ali ti predlozi nisu prihvaćeni. Izmenama Zakona o odlikovanjima utvrđeno je i da se državljaninu Srbije odlikovanom po ranijim propisima koji je izgubio povelju o odlikovanju, može izdati njen prepis uz odgovarajuću naknadu.

Srbiji se dodeljuje uloga regionalne sile

Centralni slovenački dnevnik Delo objavljuje komentar povodom posete srpskog premijera Mirka Cvetkovića Sloveniji u kojem se ocenjuje da se u Evropi Srbiji dodeljuje uloga regionalne sile. "Ako su navodi riječkog dnevnika Novi list, koje za sada još niko nije opovrgao, istiniti, ambasadori Velike Britanije u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, pre nekoliko dana su na radnom ručku sa državnim sekretarom u hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova Davorom Božinovićem predložili da se u ubeđivanje slovenačke javnosti da potvrdi arbitražni sporazum sa Hrvatskom uključi srpski predsednik Boris Tadić, kao 'najuticajniji glas u regionu'", navodi list. Time su, piše Delo, dali Tadiću i posredno Srbiji posebnu važnost i moć. Posebno, jer su sa inicijativom trojice britanskih ambasadora navodno složio i američki ambasador u Zagrebu. Ako tu inicijativu, koju je juče (slovenački premijer) Borut Pahor odbacio, jer slovenačkim biračima kod glasanja o arbitražnom sporazumu ne treba pomoć iz inostranstva, povežemo i sa ponašanjem Evrope u vreme martovske konferencije na Brdu, onda lako možemo dobiti dovoljno jasna upozorenja kako na Srbiju gleda međunarodna zajednica, piše list. Urkos pozivu i moljakanjima premijera jedne članice EU, Boruta Pahora, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej nije došao na Brdo kod Kranja, čime je simbolično podržao Borisa Tadića, navodi Delo. List dodaje da su u EU tada, a ambasadori Velike Britanije sada, možda nehotice ili čak zbog nepoznavanja odnosa u regionu, Srbiji dodelili ulogu regionalne sile. Delo smatra da je od toga mnogo šta zavisi, jer Srbija je na svoj način most s Rusijm, a s druge strane je Beograd veoma važan, ako ne i odlučujući faktor za početak reformi i smirivanja situacije u eksplozivnoj BiH, piše list. Bez toga su, dodaje Delo, sve regionalne inicijative, procesi i tešnja politička i privredna saradnja bez prave perspektive.