SVET

Šteta od vulkana 5 milijardi dolara

ZAŠTO JE PAO Tu-154 predsednika Poljske Leha KaČinjskog

EU predložila bezvizni režim za Bosnu i Albaniju

Britanija obelodanila podatke o svom nuklearnom arsenalu

Srbija lider regiona u promociji stranih ulaganja

Zatvorska kazna za bivšeg saradnika BND

Šteta od vulkana 5 milijardi dolara

Zatvaranje vazdušnog prostora Evrope zbog erupcije vulkana na Islandu nanelo je svetskoj ekonomiji štetu od pet milijardi dolara, kaže se u objavljenom izveštaju kompanije "Erbas". Istraživanje firme "Oksford ikonomiks," specijalizovane za ekonomske prognoze, pokazalo je da je prva sedmica "vulkanske krize" koštala svetsku privredu 4,7 milijardi dolara. Vulkanski pepeo nije naneo štetu samo putnicima i aviokompanijama, već je posredno pogodio trgovinu, investicije, turizam i proizvodnju. U Evropi je, prema proceni stručnjaka, u sedmici od 15. do 21. aprila obavljeno 100.000 letova (53 odsto) manje nego prethodne sedmice. Čist gubitak sektora avioprevoza iznosio je 2,2 milijarde dolara, dok su gubici putnika, koji nisu mogli na vreme da otputuju, procenjeni na 1,6 milijardu dolara. Prema nalazu britanskih meteorologa, erupcija pepela vulkana Eijafjalajokul okončana je 23. maja. Meteorološki zavod Islanda saopštio je da je aktivnost islandskog vulkana Ejafjalajokula je znatno smanjena, ali je još prerano reći da li je "gotovo sa erupcijama", zbog kojih je bio poremećen aviosaobraćaj širom sveta. U saopštenju se ističe da je "eruptivna aktivnost (vulkana) minimalna". Zvaničnica Kancelarije civilne zaštite Iris Marelsdotir je navela da "neka isparenja izlaze iz vulkana", ali ne i pepeo. Ona je dodala da je "prerano da bi se reklo da je gotovo, ali je trenutno mirno". Ejafjalajokul je 14. aprila imao prvu erupciju u poslednja gotovo dva veka. Zbog oblaka vulkanskog pepela koji se nadvio nad velikim delom severne Evrope, od 15. do 20. aprila bili su zatvoreni mnogi aerodromi i vazdušni prostori pogođenih zemalja, što je onemogućilo putovanja, kako se procenjuje, oko 10 miliona putnika širom sveta.

ZAŠTO JE PAO Tu-154 predsednika Poljske Leha KaČinjskog

Komandant poljskog vojnog vazduhoplovstva, general Andžej Blašik bio je u kabini pilota do samog pada aviona Tu-154 predsednika Poljske Leha Kačinjskog 10. aprila kraj Smolenska u Rusiji, što je pojačalo teze u istrazi da su piloti, makar posredno zbog prisustva generala, bili pod pritiskom da slete na aerodrom i pod nemogućim vremenskim uslovima. Informaciju da je upravo general Blašik bio ta druga osoba koja je u kabinu ušla nekoliko minuta pred tragični pad aviona i poginula sa njima u kabini, poljski mediji objavili su nezvanično pre nekoliko dana, a sinoć je u televiziji TVN24 zvanično potvrdio poljski predstavnik u ruskoj komisiji koja istražuje nesreću, Edmund Klih. "U kabini je bio nekoliko minuta i ostao u njoj do samog kraja. Želeo je da vidi kakva je situacija", kazao je Klih koji je zajedno sa ruskim ekspertima preslušavao snimke iz crnih kutija i dodao da psihološka analiza tih glasova može da pokaže da li su i koliko bili pod pritiskom da po svaku cenu slete. Kliha je za te izjave, koje su odmah ojačale tezu da su vojni piloti predsedničkog Tu-154 bili pod jakim pritiskom da slete, kritikovao danas oštro poljski ministar pravde Kšistof Kvjatkovski. "Setimo se, koliko pre nekoliko dana Klih je govorio da je isključena mogućnost da je neko vršio pritisak na pilote. On bi informacije trebalo da daje tek u trenutku kada o nekoj stvari ima jasna saznanja", rekao je Kvjatkovski poljskom Radiju Zet. Kontrolori na vojnom aerodromu u Smolensku jasno su pilotima tog kritičnog dana rekli da vremenski uslovi ne dozvoljavaju sletanje i da lete na rezervni aerodrom. Crne kutije registrovale su glas još jednog od 88 putnika iz državne i vojne delegacije koja je zajedno sa predsednikom Kačinjskim tog 10. aprila žurila u Smolensk na komemoraciju hi-ljadama streljanih poljskih vojnih zarobljenika u obližnjoj Katinskoj šumi u proleće 1940. godine. "Ta druga osoba ušla je u ka-binu 16 minuta pre tragedije", kazao je Klih. Prvobitno se mislilo da je ta druga osoba šef protokola predsednika Kačinjskog, ali njegova ćerka koju su pozvali u Moskvu nije prepoznala glas. "To nije normalna situacija. Posebno u tako teškim vremenskim uslovima treće osobe u kabini pilota samim svojim prisustvom ometaju posadu", kazao je poljski vazduhoplovni ekspert Tomaš Hipka. On je naglasio da su prema svim dosadašnjim informacijama piloti morali da budu svesni da prelaze granicu u kojoj još mogu da odluče da li će sle-teti ili dići avion i potra-žiti rezervni aerodrom. "To je kršenje elementarnih procedura. Ta posada ponela se veoma neodgovorno", kazao je Hipka. Ruska komisija koja u saradnji sa Poljacima istražuje uzroke avionske nesreće u kojoj je uz predsednika Poljske Kači-njskog poginulo još 95 putnika i članova posade do sada je utvrdila da nesreću nije skrivio ni teroristički napad, ni eksplozija, ni kvar, pošto su motori radili sve do trenutka udara o zemlju.

EU predložila bezvizni režim za Bosnu i Albaniju

Evropska komisija predložila je ukidanje viza za građane Bosne i Hercegovine i Albanije prilikom putovanja u zemlje "šengen zone", saopštila je juče u Briselu evropska komesarka za pravosuđe i unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom. Konačnu odluku o tome treba da donese Evropski parlament i Savet ministara EU i ona se očekuje negde na jesen, rekla je Malmstrom i dodala da će ta odluka biti doneta na osnovu nekoliko dodatnih kriterijuma koje dve zemlje do tada treba da ispune. "Nadam se da će građani Albanije i Bosne i Hercegovine vrlo skoro moći da uživaju u bezviznom režimu", rekla je Malmstrom na konferenciji za novinare u Briselu koja je direktno prenošena preko vebsajta Komisije. Ona je naglasila da je ovo deo evropske politike integracije Zapadnog Balkana čiji je cilj da olakša kontakt i omogući da se ljudi zbliže i bolje upoznaju. Ova odluka Komisije je rezultat teškog rada vlasti u Bosni i Albaniji koje su, kako je rekla, napravili veliki napredak u poboljšanju bezbednosti pasoša, jačanju granične kontrole i borbi protiv kriminala. Malmstrom je međutim dodala da "posao još nije završen" i da postoje još neki kriterijumi koji treba da budu ispunjeni. Bosna još treba da ojača kapacitete policije i efektivnog sprovođenja zakona u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, da sprovede akcioni plan od marta 2010. godine o uspostavljanju elektronske razmene podataka između policije i tužilaštava, i da uskladi entitetske krivične zakone sa istim zakonima na nivou države. Za Albaniju su isto navedena tri kriterijuma, uključujući i efikasnu primenu zakona u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, razvoj strategije za reintegraciju albanskih povratnika i sprovođenje zakona o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom. Komisija će tokom leta poslati posmatračku misiju da proceni napredak dve zemlje, rekla je Malmstrom koja je izrazila nadu da će procena biti pozitivna i da će uticati na pozitivnu odluku na jesen. Ona nije, međutim, želela da precizira datume kada tačno može da se očekuje uvođenje bezviznog režima. "Veliki sam optimista da ćemo negde na jesen moći da imamo ovu odluku pod uslovom da te dve zemlje učine to što je potrebno, u šta ne sumnjam", rekla je Malmstrom. Ona je i istakla da je najava važna za građane Bosne i Albanije, da time Evropska komisija otvara mogućnost za uspostavljanje bezviznog režima i da je najgore što može da se desi da se to malo odloži. Malmstrom je u odgovoru na pitanje o Kosovu rekla da Evropska unija svakako planira da primeni istu politiku ukidanja viza i za Kosovo, da se radi na tome sa kosovskim vlastima ali da se "još nije dotle došlo". "Ali radimo na tome s ciljem da postignemo da ceo kontinent uživa u ovim povlasticama", rekla je Malmstrom.

Britanija obelodanila podatke o svom nuklearnom arsenalu

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg je prvi put saopštsio kompletne podatke o nuklearnom arsenalu zemlje, i rekao da Britanija raspolaže sa 225 nuklearnih bojevih glava. "Mislim da je sada pravo vreme da budemo otvoreniji o oružju koje imamo," rekao je Hejg u Donjem domu britanskog parlamenta. On je dodao da smatra da "će to pomoći izgradnji klime poverenja između zemalja koje imaju nuklearno oružje i onih koje ga nemaju i shodno tome doprineti budućim naporima za smanjenje količine nuklearnog oružja u svetu", rekao je Hejg. Britanija je ranije otkrila da ima 160 "operativnih bojevih glava" ali nikad nije objavljen njihov ukupan broj. Po proceni stručnjaka Britanija je peta zemlja u svetu po veličini nuklearnog arsenala. Hejgova objava podudara se sa održavanjem konferencije o dometima Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, koja treba da se, u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, završi ove nedelje. Na otvaranju konferencije u UN početkom maja Sjedinjene Države su takođe otkrile veličinu svog nuklearnog arsenala. Kako je tada objavljeno SAD imaju 5.113 nuklearnih bojevih glava i još "nekoliko hiljada" zastarelih bojevih glava koje čekaju da budu uništene. To je bio prvi put da su SAD objavile količinu ovog oružja koje potiče iz vremena Hladnog rata, a koje se sada rapidno smanjuje. Francuska je sličnu objavu napravila u martu 2008. kada je predsednik Nikola Sarkozi rekao u ime "transparentnosti" da Francuska raspolaže sa "manje od 300 bojevih glava". Hejg je takođe najavio da će britanska vlada preispitati uslove pod kojima može da se predvidi upotreba nuklearnog oružja. Barak Obama je početkom aprila obelodanio novu američku nuklearnu doktrinu prema kojoj se ograničava broj situacija u kojima najveća sila sveta može da upotrebi nuklearno oružje. SAD su se obavezale da će ograničiti upotrebu tog oružja na "ekstremne situacije" i zabranile da se koristi protiv protivnika koji nema nuklearno oružje.

Srbija lider regiona u promociji stranih ulaganja

Srbija je dobila iznadprosečne ocene Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OE-CD) u većini oblasti koje utiču na stvaranje povoljne klime za direktne strane investicije, objavilo je srpsko ministarstvo ekonomoije. Državna sekretarka u tom ministarstvu Vesna Arsić je navela da je Srbija u pojedinima oblastima na najvišem nivou i ima ocenu pet, ali da još postoje oblasti u kojima treba raditi na poboljšanju. "To je potrebno uraditi posebno u delu zaštite intelektualne svojine i vlasništva, zemljišta i izgradnje, kao i administrativnih procedura", rekla je ona u Beogradu na predstavljanju indeksa investicione reorme jugoistočne Evrope. Navela je da se u analizi, koju je uradio Investicioni komitet OECD pod nazivom Inve-sticioni reformski indeks 2010, prvoj nakon 2006. godine "može videti da je Srbija postigla značajan napredak u mnogim sektorima", a jedan od najbolje ocenjenih je promocija stranih ulaganja, kao i pristup finasijama za podršku preduzećima. Analiza je rađena za zemlje CEFTA, Rumuniju i Bugarsku, a obrađeno je više od 100 pokazatelja koji govore o "investicionoj klimi, promociji investicija, institucijama koje se bave smetnjama koje imaju strani investitori, ljudskim resursima koji mogu da opsluže potrebe stranih investitora, birokratskim procedurama, izgrađenosti infrastrukture, kvalitetu propisa, radu institucija, zaštiti vlasničkih prava". Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) od strane OECD se smatra vodećom u regionu u pogledu pružanja usluga stranim investitorima i ocenjena je najvišom ocenom, odnosno peticom, kazala je Arsić. Iznad proseka u odnosu na ostale ocenjivane zemlje je i pristup finasijama koje prate investicione aktivnosti, a "Srbija je jedinstvena i po uspostavljanju kreditnog biroa pri Udruženju banaka koji pomaže oceni kreditne sposobnosti potencijalnih dužnika". "Srbija je unapredila i sve ostale komponente koje se tiču spoljne trgovine, odnosno olakšica vezane za uvoz i izvoz", dodala je ona. Kako je rekla, "još uvek je prisutna negativna ocena vezana za komunikaciju između obrazovanja i potreba realne ekonomije, jer nema dovoljno komponenata u obrazovanju koje uzimaju u obzir šta je to što su neposredne potrebe postojećih ili potencijalnih investitotra". OECD je ocenjeno i da je u poreskoj politici učinjena značajna reforma, ali da još ne postoje analize koje pokazuju kako porezi utiču na preduzetnike, odnosno nema sektorskih analiza. Arsićeva je naglasila da se Srbija "mora baviti unapređenjem produktivnosti i konkurentnosti, ali i zanačajnijim aktivnostima u dovođenju strateških investitora", kojih neće biti ukpoliko se ne poradi na unapređenju investicione klime. Rukovodilac Investicionog komiteta OECD Alister Nolan potvrdio je da je Srbija je u mnogim oblastima napravila napredak, a da postoje i mnoge oblasti "koje su blizu njboljih međunarodnih praksi". Pohvalno je ocenjeno, između ostalog, usvajanje niza reformskih zakona iz raznih oblasti koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU, liberalizacija trgovinskog režima, niz sporazuma o slobodnoj trgovini, regulatorne reforme, rekao je on.

Zatvorska kazna za bivšeg saradnika BND

Viši zemaljski sud u Minhenu je na kaznu zatvora od dve godine i tri meseca osudio nekadašnjeg agenta Savezne obaveštajne službe (BND) Roberta K. koji je bio angažovan u Makedoniji i na Kosovu. Na uslovnu zatvorsku kaznu osuđen je i nekadašnji prevodilac saradnika BND-a, kasnije njegov ljubavnik, u Nemačkoj rođeni makedonski državljanin Murat A. Optužnica je u međuvremenu suspendovanog agenta BND-a teretila za prevaru, kao i za odavanje državne i službene tajne. Robert K. je Muratu A. obezbedio pristup tajnim i neslužbenim dokumentima koje je ovaj nameravao da proda mafijaškim grupama, ali istraga nije uspela da potvrdi da je do tog "posla" zaista i došlo. Do marta 2008. tri godine je Robert K. radio u Uredu BND za vezu u Prištini i u nemačkoj ambasadi u Skoplju. Skoro svo to vreme je Murat A. bio njegov prevodilac. Pored odavanja informacija, nemački agent je za svog pre-vodioca falsifikovao i račune o nastalim troškovima od oko 15.000 evra. Saveznu obaveštajnu službu je o ljubavnoj vezi agenta sa prevodiocem na Kosovu obevestila supruga osuđenog Roberta K. koju je posebno pogodilo to što je njen muž životno osiguranje prebacio da glasi na svog ljubavnika. Prema navodima tužilaštva iz vremena otvaranja istrage, BND je zbog postupaka optuženih bila prinuđena da prekine kontakt sa najmanje 19 infromanata i da znatno smanji izveštavanje vladinih ustanova o stanju na Kosovu, uz čega je nastao i bezbednosni rizik po SR Nemačku. Advokati optuženog para su tražili oslobađajuću presudu smatrajući da je jedina greška Roberta K. i Murata A. bila što svoju homoseksualnu vezu nisu prijavili BND-u.