KANADA

Seks skandal u vojsci

Bivši kanadski premijer dobijao novac od trgovca oružjem

Svetsko prvenstvo u fudbalu otvara barove sat ranije

Program za proveru plagijata u školama u Torontu

Povećana referentna kamatna stopa

Sporna tajnost podataka na Fejsbuku

Maltretiranje u Misisagi

Kanađani pesimisti da će doživeti lek protiv raka

Kardiovskularne bolesti i etnička pripadnost

Delo slikarke Martin kandidat za rekordera

Džins pelene dolaze u Kanadu

Originalni SOS

Selin Dion očekuje dvojke

Seks skandal u vojsci

Zbog nepriličnog odnosa sa jednom, za sada, neimenovnom vojnikinjom, komandant kanadskih oružanih snaga u Avganistanu, brigadni general Danijel Menard, prethodnog vikenda je po hitnom postupku razrešen dužnosti i naložen mu je povratak u Kanadu. Detalji nisu saopšteni, ali se navodi da su zbog tog incidenta dovedene u pitanje komandne sposobnosti generala. Vojska ima strogu politiku koja zabranjuje lične odnose emocionalne, romantične ili seksualne prirode među pripadnicima svojih trupa na terenu, čak i u slučaju da se radi o supružnicima. Zbog te politike se čak izbegava da supružnici budu istovremeno na terenu. I vojnikinja umešana u ovaj skandal vraćena je u domovinu. Ona je zapravo i učinila da se sve otkrije, pošto je jednoj osobi, u poverenju, ispričala za ono što se događa između nje i generala Menarda. Kako se navodi, ovaj incident biće sasvim sigurno razlog zbog koga će biti prekinuta karijera generala Menarda, 42, koga su smatrali za jednog od najperspektivnijih ljudi iz vrha kanadske vojske. On je oženjen majorkom Džuli Forten, zaduženom za logistiku u vojnoj bazi Valkartije u Kvebeku i imaju dvoje dece. Kako se napominje, ovo je prvi slučaj još od vremena Drugog svetskog rata da neki komandant kanadske vojske bude razrešen dužnosti na bojnom polju. Funkciju komandanta preuzeo je Menardov zamenik, pukovnik Sajmon Heterington, do dolaska brigadnog generala Džona Vensa, prethodnog komandanta, koji će ponovo obavljati tu dužnost do septembra. Vest o razrešenju generala Menarda došla je svega nekoliko dana nakon što je on proglašen krivim na vojnom sudu i kažnjen sa 3.500 dolara, zato što je, slučajno, dva puta opalio iz svog oružja u vazduhoplovnoj bazi u Kandaharu, marta ove godine Taj incident se dogodio u trenutku kada je trebalo da se ukrca u helikopter sa vrhovnim komandantom generalom Voltom Natinčikom.

Bivši kanadski premijer dobijao novac od trgovca oružjem

Šef kanadske javne istrage sudija Džefri Olifant (Jeffrey Oliphant) ustanovio je da su poslovi bivšeg premijera Brajana Malronija (Brian Mulroney) s nemačkim trgovcem oružjem bili neprikladni. Olifant je danas rekao da je neprikladno to sto Malroni nije obelodanio poslove s Karlhajncom Šrajberom (Karlheinz Sćreiber), kao i činjenica da je primio novac u gotovini od Šrajbea kako ne bi ostavio pisani trag. Olifanta je pre dve godine imenovala sadašnja konzervativna vlada da bi istražio to što je Malroni primio najmanje 215.000 dolara u gotovini od Šrajbera početkom 1990-ih. Olifantov izveštaj nema za cilj da ustanovi krivičnu odgovornost, već da iznese preporuke vladi. Među njegovim sugestijama je i da se pooštre pravila koja se odnose na članove parlamenta i vladine zvaničnike, kao i da njihovi poslovi budu transparentniji. Malroni je priznao da je primio novac od Šrajbera da bi promovisao projekat izgradnje fabrike lakih oklopnih vozila za nemačku kompaniju Tisen (Thyšen AG), ali i rekao da je to bilo pošto je napustio politiku. Šrajber, koji ima nemačko i kanadsko državljanstvo, osuđen je u Nemačkoj u maju na osam godina zatvora zbog izbegavanja plaćanja poreza.

Svetsko prvenstvo u fudbalu otvara barove sat ranije

Tokom Svetskog prvenstva u fudbalu, u barovima u Ontariju moći će da se dobije piće već od 10 sati. To je jedan sat ranije što će, po rečima provincijske ministarke za usluge Sofije Agelonitis, doprineti da navijači dobiju šansu da na pravi način obeleže igre i pobede svojih timova. U zvaničnom saopštenju ističe se da je fudbal sve popularniji u provinciji, tako da će ovaj gest omogućiti ljudima da uživaju u uzbuđenjima koje donose utakmice Svetskog kupa. Toronto je prvi povukao ovaj potez. Zapravo ideja potiče od sadašnjeg zamenika i kandidata za budućeg gradonačelnika grada Džoa Pantalonea, Gradski savet je usvojio njegov predlog pre tri nedelje, da bi potom u čitavoj provinciji odlučili da se i oni povedu za primerom najvećeg ontarijskog grada. Odluka je privremene prirode i važiće od 11. juna do 11 jula, osim u slučaju da se opštinske vlasti usprotive. Ranije otvaranje barova i početak služenja alkoholnih pića prilagođeno je delimično vremenskoj razlici od šest sati, koja postoji između Južne Afrike i Ontarija. Neke utakmice će, po ontarijskom vremenu, počinjati u pola osam, dok će ostalima početak biti u 10 sati, dakle baš u vreme kada i barovi budu otvarali vrata da prime svoje mušterije. Ostaje samo da se vidi koliko će odluka ontarijskih vlasti uticati na povećanje prihoda barova i poboljšanje raspoloženja navijača.

Program za proveru plagijata u školama u Torontu

U svim ontarijskim državnim i starosedelačkim srednjim školama od naredne školske godine počeće da se primenjuje program za otkrivanje plagijata, Turnitin, pošto je provincijsko Ministarstvo obrazovanja odobrilo njegovo korišćenje. O ovom programu, koga je osmislio iParadigms iz Oklenda, Kalifornija, svojevremeno je vođena žučna diskusija na kanadskim univerzitetima, zbog spornog pitanja o privatnosti i poštovanju autorskih prava. Turnitin deluje tako što skenira i upoređuje učeničke zadatke sa bazom podataka, određujući stepen originalnosti rada. Baza podataka sadrži sve što je pisano i objavljeno na određenu temu, počev od učeničkih radova, pa do ostalih izvora sa interneta i različitih časopisa i knjiga. Upravo taj detalj je bio sporan i izazvao proteste među studentima. Oni su zamerali da su ugrožena njihova autorska prava time što se njihovi radovi uzimaju i čuvaju u bazi podataka i što, između ostalog i na osnovu njih, vlasnik softvera kasnije ostvaruje profit. Univerzitet Maunt Sent Vinsent iz Halifaksa, bio je prva visokoškolska institucija koja je 2006. godine zabranila korišćenje programa Turnitin.

Povećana referentna kamatna stopa

Nacionalna banka Kanade ove nedelje je povećala referentnu kamatnu stopu na 0,5 odsto, sa dosadašnjih 0,25. U kratkom saopštenju guvernera Marka Karneja se ističe da je kanadska privreda nastavila da se oporavlja i da je u prvom kvartalu zabeležila rast od 6,1 odsto. Pored toga, došlo je do osnaživanja stambene izgradnje i potrošnje na malo, kao i povećanja investicija u poslovanje, što je sve veoma značajno za nastavak privrednog oporavka. Ističe se da se privrede u mnogim razvijenim zemljama i dalje oslanjaju u najvećoj meri na monetarni i fiskalni stimulans. Kanada je prva zemlja iz G7 koja je povećala svoju referentnu stopu.

Sporna tajnost podataka na Fejsbuku

Dvojica Kanađana iz Toronta, Džozef Di i Metju Majlan, objavili su sredinom maja svoju nameru da se krajem meseca ispišu iz Fejsbuka, zbog nezadovoljstva načinom na koji se na sajtu vodi računa o ličnim podacima od poverenja. Oni su uputili poziv svim istomišljenicima da im se pridruže i da u ponedeljak, 31. maja, zatvore svoje naloge na tom sajtu. I pored toga što je ideja već u prvom trenutku bila pozdravljena kao izuzetno zanimljiva i pozitivna, ispostavilo se da se tek neznatan procenat korisnika Fejsbuka odazvao pozivu dvojice entuzijasta. Od skoro 36 hiljada onih koji su iskazali volju da se 'ispišu' sa ovog društvenog sajta, to je u delo sprovela tek 31 hiljada korisnika. Izuzetno veliki procenat nije ni znao za ovaj apel, ali je u jednoj anketi četiri petine korisnika potvrdilo da Fejsbuku prilazi mnogo opreznije i sa daleko manje ličnih podataka nego ranije. Di i Majlan sve to računaju u uspeh, jer im je podizanje svesti korisnika i bio osnovni cilj. Računa se da Fejsbuku ima više od 450 miliona korisnika, od toga samo u Kanadi 15 miliona. Vlasnici sajta su u više navrata bili na udaru kritika da se tu nedovoljno poštuje tajnost podataka, odnosno da mnogi mogu iskoristiti priliku i saznati mnogo više ličnih informacija nego što bi sami korisnici želeli. Osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg prošle nedelje je, uz napomenu da je njihov najvažniji zadatak očuvanje bezbednosti podataka korisnika, najavio amandmane na politiku očuvanja privatnosti. Nove mere bi trebalo korisnicima da omoguće da samo jednim klikom odrede da li i sa kim žele da razmene podatke, kao i da stopiraju treću stranu da pristupi njihovim ličnim podacima. No, služba kanadskog komesara za privatnost, iako kaže da je uvođenje amandmana pozitivan pomak, naglašava da to još uvek nije dovoljno za usklađivanje sa kanadskim zakonom.

Maltretiranje u Misisagi

Maltretiranje kolega na poslu u Misisagi nije ništa novo, ali se priča čuje tek sada. Navodi se da je počelo pre pet godina, da su gradske vlasti saznale za to pre šest meseci i započele istragu, da je policiji predat potresan snimak pre dva meseca, a javnost je saznala tek sada, kada je istragu preuzela okružna policija. Prve reakcije su da postoji mogućnost da ima materijala čak i za krivično gonjenje. Na snimku se vide dvojica radnika odseka za transport i puteve, okrenuta licem jedan prema drugome, dok su im ruke, noge i tela oblepljena selotejpom. U drugim incidentima bilo je ponižavanja, polivanja vodom, žestokog šutiranja za srećan rođendan, šibanja, vezivanje kolege za kamion koji prolazi kroz mašinu za pranje vozila i sličnih kolegijalnih 'šala', dva do tri puta nedeljno. Neretko se dešavalo da ljudi odu kući sa modricama i masnicama. Gradska istraga utvrdila je da se radi o grubim, neslanim šalama zaposlenih, uobičajenim u svlačionicama, što je potvrđeno i razgovorom sa snimljenim osobama, koje nisu podnele nikakvu žalbu. Preduzete su samo disciplinske mere zbog neprimerenog ponašanja na radnom mestu. Gradonačelnica Misisage Hejzel Mekelion izjavila je u sredu da čak i da se radi o gruboj šali, nikako ne treba odbaciti mogućnost da se počinioci otpuste, jer se takvo ponašanje ne sme tolerisati. Očigledno je postoje dve priče, jedna u kojoj se insistira da je u pitanju drugarsko zadirkivanje, i druga, koja ukazuje da se radi o maltretiranju koje nije sankcionisano na odgovarajući način, već delimično i podsticano od strane direktno nadređenog Domenika Galaminija. Na osnovu priča pojedinih radnika, jasno je da su neki učestvovali u svemu iz straha ili nemoći, a da oni maltretirani nisu uzvraćali istom merom iz istih razloga. Radnik Aleks Džuani, koji je i načinio snimak mobilnim telefonom, kaže da je bilo straha ne samo za posao, već i za bezbednost sebe i svojih najbližih. On je, inače, od oktobra na bolovanju zbog stresa.

 

Kanađani pesimisti da će doživeti lek protiv raka

Anketa Ipsos Rajda, urađena u sklopu većeg internacionalnog istraživanja u 23 zemlje sveta, pokazuje da su Kanađani među najskeptičnijima da će lek protiv raka biti pronađen tokom našeg života. Čak 51 odsto Kanađana sumnja da će lek biti dostupan u skoroj budućnosti. Stručnjaci veruju da je razlog za nevericu sama priroda bolesti, odnosno previše njenih pojavnih oblika, koji dodatno komplikuju istraživanja i lečenje. Jedini koji imaju manje vere u uspeh nauke po ovom pitanju su žitelji Nemačke, Italije i Mađarske. Za Kanađanima su, pak, sa blago većom dozom optimizma, Britanci, Amerikanci, Poljaci, Francuzi, Belgijanci i Holanđani. Najveći optimizam pokazuju u Indiji, gde čak 78 odsto veruje da će doživeti otkriće leka protiv raka, a pored njih optimisti su još i Argentinci, Kinezi, Meksikanci i Rusi, kao i Brazilci, Južnokorejanci, Španci, Turci i Česi. Treba reći da je u poslednjih dvadesetak godina primetan značajan pomak u uspešnosti primenjenih terapija kod lečenja od bolesti raka. Sve modernije tehnike ranog otkrivanja, a potom i sve naprednije hirurške, zračne i medikamentozne terapije, doprinose da se iz dana u dan produžava životni vek pacijenata sa rakom. Po rečima Terensa Salivena, predsednika Društva za borbu protiv raka i profesora sa Univerziteta u Torontu, dve trećine pacijenata sa rakom živi duže od pet godina, a kod pojedinih vrsta bolesti, poput raka prostate ili štitne žlezde, taj procenat je znatno viši i iznosi oko 95.

Kardiovskularne bolesti i etnička pripadnost

Naučnici su, na osnovu desetogodišnjeg praćenja podataka, ustanovili da verovatnoća da se oboli od neke kardiovaskularne bolesti varira od etničke pripadnosti. Na osnovu faktora rizika, koji počinju u porodičnoj anamnezi, preko pušenja, gojaznosti, dijabetesa, pa do visokog krvnog pritiska, vidi se srce i krvni sudovi stradaju češće kod određenih grupa stanovnika. Studiju je uradio Institut za kliničke evalutivne studije, sa sedištem u Torontu. U ovom prvoj uporednoj analizi prisutnosti faktora kardiovaskularnih rizika i učestalosti pojave srčanog i moždanog udara, kod osoba koje žive u istoj geografskoj oblasti, sličnim životnim uslovima i mogućnostima da dobiju zdravstvenu zaštitu, potvrđuje se da se kod Kineza javlja najmanje faktora rizika. Pušenje je najzastupljenije kod belaca, gde je svaka četvrta osoba pušač, gojaznost je gotovo podjednako prisutna kod belaca i crnaca, sa po nešto preko 14 odsto, a dijabetes i visoki krvni pritisak su najčešći kod stanovnika crne boje kože i Azijata sa juga kontinenta. Stručnjacima su ovi podaci dovoljan pokazatelj da bi strategija prevencije kardiovaskularnih bolesti morala da se razlikuje za različite etničke grupe, a ne kao dosad da se za sve primenjuje isti princip. Preporuka je da se akcenat prevencije stavi na umanjivanje najzastupljenijih faktora rizika, što bi trebalo da poboljša sliku zdravlja etničkih grupa. Prevencija dijabetesa i hipertenzije bila bi većinom upravljena ka azijatskom i crnačkom stanovništvu, programi za prevenciju gojaznosti bili bi namenjeni belcima i ženama crne boje kože, dok bi dodatnom fizičkom aktivnošću bili obuhvaćeni Kinezi, Azijati i žene crne boje kože.

Delo slikarke Martin kandidat za rekordera

Jedna slika kanadsko-američke slikarke Agnes Martin, ako je suditi po predviđanjima likovnih eksperata, mogla bi oboriti dosadašnju rekordnu cenu postignutu za umetničko delo slikara sa ovih prostora. Radi se o slici Pustinja, za koju se veruje da bi na aukciji u njujorškom Sotbiju mogla da dostigne cenu između četiri i šest miliona dolara. Rekord sada drži slika Pola Kejna Scena sa severozapada, iz 19. veka, koja je pre osam godina prodata u Torontu za skoro 5,1 milion dolara. Pustinja je slika velikog formata, potpuno u stilu koji karakteriše minimalistički rad Martinove. Na pozadini nežno bež akrilne boje, gotovo jedva se primećuju mreža urađena svetlo sivom grafitnom olovkom. U Sotbijevom katalogu se objašnjava da se radi o remek-delu iz prve dekade klasičnog slikarstva slikarke Martin, perioda koji karakteriše uvođenje tradicionalnih geometrijskih oblika kvadrata i pravougaonika, kako bi se dobila bezličnost i stvorio intelektualni artistički format. Naglašava se i da slika pruža zadovoljstvo onome ko je u stanju da smiri um i izoluje se od svega što odvlači pažnju, jer je otelotvorenje emocije u apstraktnoj, vanvremenskoj i nepromenljivoj formi. Slikarka Agnes Martin, 1912-2004, koju većina svrstava u minimaliste, a ona sama sebe u apstraktne ekspresioniste, rođena je u Meklinu, Saskačuan, odrasla u Vankuveru, a u SAD se preselila 1931. godine. Umetnost je studirala na univerzitetima Kolumbija i Nju Meksiko, a njen najvažniji rad uglavnom se vezuje za Taos, Nju Meksiko. Živela je sama, po sopstvenom izboru svesno se distancirajući od socijalnog života i događaja. Veruje se da poslednjih pedeset godina svog dugog života nije čitala dnevnu štampu. Na njenim slikama se ogleda nota ličnog i spiritualnog, koja ukazuje na interesovanje za taoizam, istočnjački filozofski pravac.

Džins pelene dolaze u Kanadu

Kompanija Kimberli-Klark će u Kanadi i SAD-u samo u junu i julu prodavati najnoviji proizvod - džins pelene za bebe, Huggies Little Movers Jean Diapers. Istraživanja su pokazala da dve petine majki svakodnevno nosi džins odeću, i da svojoj deci kupe nešto od tog materijala već u prvih šest meseci po rođenju. Baš zbog toga je za bebe osmišljen ovaj 'modni detalj' koji spaja korisno sa lepim, omogućava im da ostanu u trendu, dok ih čuvaju da ostanu suve. Ove pelene, za koje su reakcije poprilično podeljene, već dvadesetak meseci se ispituju kod potrošača širom sveta. Pored interesantnog video spota, u marketinškoj kampanji koriste se sva sredstva koja su uobičajena za modu, počev od promocija i modnih šoua, preko partnerstva sa poznatima, pa do reklamiranja na TV-u, internetu i na prodajnim mestima. Zanimljivo je da je dizajn ovih pelena učinio da se na ovaj obavezni deo dečje garderobe gleda iz sasvim drugog ugla. Džins pelene lansirane su još pre tri godine u Izraelu i odmah su bile hit. Letnji meseci su vreme kada se traže, jer jedino tada se može videti da ih beba nosi.

Originalni SOS

Jedan Kanađanin koji se izgubio u šumi, srušio je sekirom četiri stuba za prenos električne energije kako bi ga neko primetio i došao mu u pomoć. On je isekao struju za snabdevanje 1.200 stanovnika kod jezera Volaston, na severu Saskačevana, u Kanadi. Njegova strategija je uspela, pošto je u roku od 24 sata kompanija za proizvodnju električne energije Saskpauer (SaskPonjer) poslala helikoptere radi provere mreže. Tehničari su "našli četiri srušena stuba i čoveka koji je bio veoma srećan što ih vidi", kazao je predstavnik za štampu Saskpauera Džejms Parker (James). "Ne ohrabrujemo takvo po-našanje, pošto je reč o kablovima pod naponom i riziku od strujnog udara. Ali, razumemo da je bio očajan i da je smatrao da to mora da uradi kako bi preživeo", rekao je Parker. Eletrična mreža je popravljena i stanovnici Volastona ponovo imaju struju.

Selin Dion očekuje dvojke

Posle nekoliko pobačaja i neuspelih pokušaja in vitro začeća, poznata pevačica Selin Dion ponovo je trudna i očekuje dvojke. Kako je sama naglasila, spremna je na sve moguće žrtve samo da trudnoću iznese do kraja. Ona je i namerno napravila ovu pauzu u svojoj karijeri kako bi po drugi put postala majka. Postoji mogućnost da će ove novosti pomeriti njene planove da marta iduće godine u Las Vegasu postavi novi šou, baziran na klasičnim holivudskim romantičnim filmovima. Vest o trudnoći Dionove potvrdila je njena američka predstavnica za štampu Kim Jakvert, koja je rekla da će pol beba biti poznat narednih dana. Porođaj se očekuje u novembru.Selin Dion, 42, i njen suprug Rene Anželil, 68, imaju već devetogodišnjeg sina koji je takođe začet veštačkim putem. Pre desetak godina kod Anželila je otkriven rak grla i on je uspešno lečen.