Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Odata pošta svim nevino stradalim žrtvama u BiH |
|
Hrvatski
predsednik Ivo Josipović izjavio je u nedelju da je BiH veoma važan partner
Hrvatskoj, koja podržava njenu celovitost i ravnopravnost svih njenih naroda.
"Mirna, strabilna i prosperitetna BiH, uređena onako kako žele njena tri
konstitutivna naroda ono je što što želi i Hrvatska i za šta se zalaže. Sve
želje koje imamo za Hrvate u BiH imamo i za predstavnike druga dva naroda -
Bošnjake i Srbe", kazao je Josipović posle sastanka s premijerom Republike
Srpske (RS) Miloradom Dodikom u Derventi.
Navodeći da se mali broj izbeglih Hrvata vratio u BiH, on je istakao da
treba učiniti sve da taj povratak bude održiv.
Dodik je pozvao sve izbegle Hrvate da se vrate u RS, poručujući da im Vlade
RS garantuje bezbednost.
On je najavio da će otići u Hrvatsku da bi se u direktnom razgovoru sa
izbeglim Hrvatima koji žele da se vrate na područje RS, upoznao sa njihovim
konkretnim problemima i potrebama.
"Stabilnost i održivost BiH u okviru Dejtonskog sporauzma nije upitna, kao
ni njena celovitost u okviru evropskih integracija", kazao je premijer RS.
Navodeći da vlasti RS ne spore evropske integracije, Dodik je istakao da je
važno da domaći političari u BiH sami donose rešenja, a ne da im se ona
nameću sa strane.
Josipović i Dodik razgovarali su i o problemu Srba izbeglih iz Hrvatske,
navodeći da je ovo prvi korak u njihovoj saradnji i ističući da se samo kroz
razgovore mogu rešavati sva otvorena pitanja.
Hrvatska delegacija i delegacija Vlade RS razgovarale su i o ekonomskoj
saradnji.
Predsednik Hrvatske prethodno je razgovarao s predstavnicima hrvatskih
političkih stranaka u BiH.
U delegaciji Hrvatske su, osim Josipovića, i potpredsednica hrvatske vlade
Đurđa Adlešić, predsednica HNS-a Vesna Pusić, predsednik SDSS -a Milorad
Pupovac, Igor Dragovan iz SDP-a i Ivan Bagarić iz HDZ-a.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović, predsednik i premijer Republike Srpske
(RS) Rajko Kuzmanović i Milorad Dodik i lider Stranke demokratske akcije (SDA)
Sulejman Tihić su na spomen obeležju srpskim žrtvama u Sijekovcu kod
Bosanskog Broda položili vence i odali počast svim nevino stradalim žrtvama
u proteklom ratu u BiH.
"Došli smo ovde odati počast svim nevinim žrtvama i izraziti svoje saučešće
porodicama stradalih u svim narodima. Ovo pokazuje ljudski pristup i
dostojanstvo i poštovanje prema žrtvama", kazao je hrvatski predsednik
Josipović u Sijekovcu.
Predsednik RS Rajko Kuzmanović rekao je da je veoma bitno s tog mesta
poslati poruku svima da se "nešto slično ne desi nikada više", izražavajući
uverenje da je poseta hrvatskog predsednika RS najava suživota i pomirenja
na tom prostoru.
Premijer RS Milorad Dodik poručio je da se šalje zajednička poruka da je
potrebno obezbediti suživot, mir i stabilnost na tom području.
U ime Vlade RS Dodik je izrazio saučešće svim porodicama žrtava, bez obzira
na njihovu naciju i veru, ističući da svi koji su počinili zločine moraju
biti gonjeni dok ne dođu pred lice pravde.
Lider SDA Sulejman Tihić ponovio je da se ovde odaje počast žrtvama svih
naroda u BiH, poručujući da nema kolektivne krivice naroda, ali da svi koji
su počinili zločine treba da budu izvedeni pred sud pravde.
Tihić je još kazao da treba pronaći sve nestale u proteklom ratu, kako bi
bili dostojanstveno sahranjeni.
Josipović je prvi hrvatski predsednik koji je posetio RS. |
Skup EU i zapadni Balkan |
|
Na
ministarskom skupu Evropska unija - Zapadni Balkan u Sarajevu svakako je
potvrđena "evropska perspektiva" regiona, ali ostaje da se vidi da li i kada
će sve to rezultirati i članstvom zapadnobalkanskih država u EU.
U Briselu niko ne zaobilazi stvarno stanje, a to je da je u EU proces
proširivanja pao u senku velike rasprave i nastojanja da se što pre
ekonomski i politički učvrsti zona evra što još samo pojačava izvesno
podozrenje nekih članica oko ugrađivanja u EU zapadnobalkanskih zemalja koje
imaju velike spoljne dugove, deficite i zasad nisu u stanju da ožive izvozno
usmerenu proizvodnju.
Špansko predsedništvo EU je stavilo do znanja da je "ključni cilj ovog skupa
bio da se potvrdi privrženost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana u
novom (pravnom) okviru Ugovora iz Lisabona", temeljnog akta EU.
Isticanje mogućeg članstva država regiona u Uniji bi, kako su agenciji Beta
objasnili zvaničnici španskog predsedništva i Saveta ministara EU, značilo
potvrdu da članice EU, uprkos unutrašnjoj krizi oko "evrozone", smatraju da
je stabilizacija Zapadnog Balkana važna za bezbednost Evrope i da
predstavlja "krupan element spoljne politike Unije", kako je to posebno
naglasila Kristina Galjak, portparol španskog predsedništva EU.
U saopštenju predsedništva EU predsedavajuća EU Španija i Evropska komisija
skupa u Sarajevu se spominje potvrda rešenosti evropske dvadesetsedmorice da
otvore i mogućnost članstva zapadnobalkanskih država u Uniji.
Na konferenciji je konačno usaglašen i stav o "izgledima i za konačno
članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Uniji" s tim da one sprovedu strukturne
reforme, ispune ekonomska i politička merila i standarde EU, posebno kad su
u pitanju bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije, uz bitno jačanje
regionalne saradnje i procesa pomirenja, uz rešavanje graničnih, pravnih i
drugih međusobnih sporova.
Kristina Galjak je istakla da je regionalna saradnja ono što ceo Zapadni
Balkan "priprema" za bolje ugrađivanja u EU, a "povoljni elementi" su i to
da je Evropska komisija predložila i da se sagleda mogućnost ukidanja viza
EU za BiH i Albaniju, da se očekuje povoljan izveštaj haškog tužioca Serža
Bramerca o saradnji zapadnobalkanskih zemalja s Haškim sudom, da je Bosni
odobren program reformi koji vodi članstvu u NATO.
Na konferenciji u Sarajevu bilo je reči i o naimenovanju specijalnog
izaslanika Evropske unije za ceo Zapadni Balkan. Anđela Filote, predstavnica
za štampu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, izjavila da je
rasprava o tome u toku i da bi odluka o tome mogla da se donese tek kad se
ustanovi nova diplomatska služba EU.
U nekim krugovima EU u Briselu spominjana su imena prvih kandidata za taj
položaj među kojima i Pedi Ešdaun i Miroslav Lajčak, ali je rečeno da je
prerano da se o tome govori i da će "bez sumnje biti još imena".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
Lideri regiona se založili za saradnju na putu u EU |
|
Lideri Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH danas su se u Sarajevu na skupu
povodom 10. godišnjice Igmanske inicijative, mreže regionalnih nevladinih
organizacija, založili za saradnju u regionu na putu evropskih integracija.
U izjavi predsednika Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajućeg Predsedništvu
BiH, Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i Haris Silajdžić navodi se da
je evropska perspektiva pokretač i garant mira i stabilnosti u jugoistočnoj
Evropi.
"Punopravno članstvo u EU je strateški cilj svih država okupljeniih u Igmanskoj
inicijativi", navodi se u izjavi i dodaje da "posebno treba vrednovati ulogu
civilnog društva u procesu redefinisanja vrednosti u našim društvima".
Igmanska inicijativa je dobila ime u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa
od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, posle 48 sati
putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani
tunel ušla u Sarajevo koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.
Tadić je u izlaganju na sesiji Igmanske inicijative ocenio da bi zaustavljanja
proširenja EU bila greška koja bi mogla da ostavi tragične posledice za građane
zapadnog Balkana.
On je rekao da je pre 10 godina bilo teško zamisliti doći u glavne gradove bivše
Jugoslavije i govoriti o povezivanju i prijateljstvu. "Stvari ni danas do kraja
nisu rešene, ali je sitacija neuporedivo bolja", rekao je on.
"Mir nema alternativu. Nikada više na našim prostorima ne sme da se dogodi rat",
rekao je Tadić i naveo da se lideri zemlja regiona moraju dogovoriti o politici
koja približava, a ne udaljava.
Silajdžić je rekao da je istorija pokazala da na prostorima zapadnog Balkana "sila
ne uspeva" i pozvao lidere na iskreni dijalog i "nekorišćenje sitnih mahinacija
u diplomatiji".
On je pozvao lidere Hrvatske, Srbije i Crne Gore da zajedno sa BiH pokrenu "elitne
regionalne akademsko-istraživačke centre". "Ako podelimo zadatak i stvorimo
jedan okvir možemo reći da ćemo regionalno sarađivati, bićemo relevantni EU i
imaćemo regionalni pristup zapadnog Balkana", kazao je Silajdžić.
Vujanović je ocenio da je osnovni uslov za napredak zapadnog Balkana povezivanje
četiri države - BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske.
Predsednik Crne Gore dodao je da Igmanska inicijativa treba da bude posvećena
strateškim ciljevima svih zemalja - jačanju dobrosusedskih odnosa i regionalne
saradnje.
Predsednik Hrvatske je pozvao lidere regiona da ne odustanu od zajedničke
evropske budućnosti i obećao pomoć Zagreba svim susedima u procesu evropskih
integracija.
Josipović je ocenio da je u vreme početaka rada Igmanske incijative bilo hrabro
pokrenuti proces pomirenja. "Moramo izvući pouke iz ratova na ovim podrucjima",
kazao je Josipović i dodao da je veliki zadatak lidera da učvrste mir i prihvate
kompromise.
Organizatori 21. sesije Igmanske inicjative su Forum građana Tuzla, Centar za
regionalizam Novi Sad, Centar za demokratiju i ljudska prava Podgorica i
Građanski odbor za ljudska prava Zagreb.
Igmanska inicijativa je pokret nevladinih organizacija iz BiH, Crne Gore, Srbije
i Hrvatske, usmeren na bržu normalizaciju odnosa zemalja potpisica Dejtonskog
mirovnog sporazuma. |
RS traga za još 1826 nestalih |
|
Narodna skupština Republike Srpske (RS) u ponedeljak je prihvatila izveštaj
Vlade o traganju za nestalim osobama i istrazi i procesuiranju ratnih
zločina, u kojem je navedeno da RS traga za još 1826 nestalih.
U izveštaju je ukazano na slabu saradnju Operativnog tima RS za traganje za
nestalima sa Institutom za traženje nestalih osoba BiH, kao i na sporo
procesuiranje ratnih zločina pred Tužilaštvom i Sudom BiH.
Izveštaj nisu podržali poslanici bošnjačkih stranaka koji smatraju da u
njega nisu adekvatno uključeni podaci o žrtvama Bošnjacima i Hrvatima.
Potpredsenik Vlade RS Anton Kasipović je odbacio te tvrdnje, navodeći da
vlada nema diskriminatorski odnos prema bilo kome.
Direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović
rekao je da još nije formiran centralni registar nestalih osoba u BiH, tako
da se ne mogu dati konačni podaci. |
Odloženo glasanja o Albaniji |
|
Odbor Evropskog parlamenta za spoljnu politiku u utorak je, na predlog
slovenačkog poslanika Jelka Kacina, odložio za kraj juna glasanje o
rezoluciji o evropskoj integraciji Albanije.
Kacin je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, rekao da je "politička
situacija (u Albaniji) toliko ozbiljna da stavlja pod znak pitanja ukupan
utisak o državi i čini kolateralnu štetu u procesu liberalizacije viznog
režima".
Kacin je pozvao sve albanske političke partije da "međusobne razlike ostave
po strani i nastavkom dijaloga dokažu svom narodu i evropskim partnerima da
je mlada albanska demokratija sposobna da prevaziđe političke krize".
Evropski poslanik smatra da će "tek kada se (u Albaniji) pronađe rešenje za
zahteve opozicije u pogledu spornih rezultata prošlogodišnjih parlamentarnih
izbora", proces evropskih integracija biti zaista nastavljen.
On je pozdravio završetak devetnaestodnevnog štrajka glađu opozicije i
naglasio "značaj uloge institucija EU, a naročito komesara Štefana Filea,
koji je odigrao ključnu ulogu u rešavanju političkog zastoja u Albaniji". |
|
Oglasavanje Marketing
|