SVET

Kokain do Evrope stiže balkanskim rutama

Uprkos krizi u svetu rastu izdaci za oružje

Nemačka mora da preda dokumenta koja traži Karadžić

Nov metod za zaustavljanje izlivanja nafte

Prva ostavka predsednika u nemačkoj istoriji

Predstavnik za Balkan deo nove diplomatije EU

Kokain do Evrope stiže balkanskim rutama

Deo kokaina za tržište zapadne Evrope od sada će stizati preko zemalja centralne i istočne Evrope, "balkanskim rutama" na kojima ima svih vidova krijumčarenja - ljudi, oružja i heroina, izjavio je stručnjak Evropskog monitoring centra za drogu i zavisnost od droge (EMCDDA) Loran Lanijel. "Zemlje koje izlaze na Crno more ili na zapadni deo Mediterana, poput Rumunije, Bugarske ili Grčke, potencijalna su mesta dopremanja više stotina kilograma kokaina iz Južne Amerike, bilo direktno, bilo preko Kariba ili Afrike", navodi Lanijel, a prenosi Frans pres. U trgovini kokainom ubuduće će se, kako se čini, "koristiti balkanske trase" koje su do sada uveliko korišćene za krijumčarenje droge, posebno heroina, ali i ljudi, oružja, cigareta, između Azije i zapadne Evrope, ocenio je stručnjak. Stručnjaci EMCDDA, čije je sedište u Lisabonu, i evropske policije Europol, smatraju da je na nove trase krijumčarenja droge uticala liberalizacija trgovine na Balkanu, mala udaljenost od Evropske unije i višegodišnje prisustvo kriminlanih mreža u tom regionu. U balkanskim lukama, Europol je 2009. zaplenio značajne količine kokaina - u Konstanci 1,2 tone droge u kontejnerima sa drvnom građom poreklom iz Brazila, a u Varni 1.020 boca sa mešavinom vina i belog praha poreklom iz Bolivije. Pre nego što se uputi ka Zapadu, velike količine kokaina skladište se i u zemljama centralne i jugoistočne Evrope, pre svega u Albaniji, navode stručnjaci. U Albaniji i Moldaviji postoje i laboratorije za ekstrakciju kokaina. Agencija Frans pres podseća i da su srpske vlasti u aprilu podigle optužnicu protiv Darka Šarića i još 19 ljudi iz njegove "kriminalne organizacije" za trgovinu kokainom na području Srbije, zapadne Evrope i Južne Amerike. U nedavno objavljenoj analizi EMCDDA i Europola o tržištu kokaina u Evropi izražava se zabrinutost zbog povećanog rizika od "veće konzumacije kokaina u zemljama centralne i istočne Evrope, koje su do sada bile relativno pošteđene".

Uprkos krizi u svetu rastu izdaci za oružje

Izdavajanje u svetu za oružje udvostručeno je u protekloj deceniji i prošle godine je, uprkos krizi, dostiglo 1,53 hiljade milijardi dolara, saopštio je Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI). U godišnjem izveštaju ova organizacija je navela da je izdvajanje za oružje između 2008. i 2009. godine poraslo 5,9 odsto. SAD i dalje najviše troše na oružane snage i na tu zemlju odlazi 54 odsto povećanja potrošnje u svetu. Kina je 2008. godine došla na drugo mesto po potrošnji, a prošle godine je zadržala tu poziciju. Francuska je treća, navodi se u izveštaju. Podaci pokazuju da najbrži rast izdataka za oružje imaju Azija i Okeanija. Svetska ekonomska kriza je malo uticala na obnavljanje oružanih kapacitet u svetu, čak i u zemljama koje je kriza najsnažnije pogodila, rekao je portparol SIPRI-ja Seam Perlo-Friman. "Za najveće ili srednje sile, poput SAD, Kine, Rusije, Indije i Brazila - vojna potrošnja predstavlja dugoročan strateški izbor koje su spremne da naprave čak i u najtežim ekonomskim vremenima", rekao je on. Što se tiče nuklearnog arsenala, SIPRI procenjuje da postoji oko 8.100 operativnih bojevnih glava u SAD, Rusiji, Kini, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Indiji, Pakistanu i Izrealu. Premda je to za 300 manje nego prethodne godine, oko 2.000 nuklearnih bojevih glava je spremno za lansiranje u roku od jednog minuta, rekao je Friman.

Nemačka mora da preda dokumenta koja traži Karadžić

Nemačka vlada će morati, ukoliko na snazi ostane odluka Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, da preda dokumente koje bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić smatra važnim za svoju odbranu. Kako danas piše dnevnik Frankfuerter algemajne cajtung (FAZ), Tribunal je ovu odluku doneo 19. maja. Karadžić i njegovi branioci, kako navodi list, traže da nemačka vlada Tribunalu preda osam kategorija dokumenata. To su izveštaji, memorandum, prepiska i izveštaji nemačke obaveštajne službe o isporukama oružja u Bosnu i pre svega u Srebrenicu 1995. godine. Pored toga, optuženi traži i sve informacije o sastanku ministara odbrane NATO u Ki Vestu na Floridi 1995. godine, kao i izveštaje nemačke parlamentarne kontrolne komisije o eventualnoj infiltraciji nemačkih obaveštajaca u misije Evropske unije (EU) i Ujedinjenih nacija (UN) u Bosni. Nemačka, navodi FAZ, smatra da dokumenta o isporukama oružja Bosni nemaju nikakvog značaja za tačke optužnice protiv Karadžića. Kada je reč o dokumentima vezanim za rad obaveštajne službe, nemačka vlada se poziva na bezbednosne interese, kao i na interese drugih umešanih država. Međutim, "nemačka strategija do sada je bila samo delimično uspešna", piše nemački dnevnik, i navodi da sudsko veće kojim predsedava južnokorejski sudija O-Gvon Kvon smatra da bi dokumenti mogli da budu potrebni i sudijama - da bi razjasnili u kojoj meri su stanovnici Srebrenice 1995. bili naoružani. "Tribunal ukazuje na to da se države ne mogu paušalno pozivati na nacionalnu bezbednost da bi za sebe sačuvale određena dokumenta i time izbegavati saradnju sa Sudom. Navodi se da nema 'blanko-prava', jer bi u suprotnom smisao Trubunala bio ugrožen", piše Frankfurter algemajne cajtung. U skladu sa tim stavom, sud je naložio da Nemačka mora da potraži dokumente koji se odnose na isporuke oružja i da ih preda optuženom. Pored toga, do 8. juna nemačka vlada treba i da navede koji od tih dokumenata su od značaja za nemačke bezbednosne interese ili interese drugih država. Ako je nužno, Berlin onda može još da preduzme mere i da se usprotivi primeni konkretnih dokumenata u procesu. List na kraju navodi da se u Berlinu upravo traga za pravnim lekom protiv odluke Tribunala. Pri tome se ističe doduše želja da se sarađuje sa Sudom u Hagu, ali se smatra da su dokumenti koje traži Karadžić neprimereni za utvrđivanje istine. "Posmatrači u Hagu ukazuju i na to da na Tribunalu treba da se utvrdi i istorijska istina. To je doduše učinilo da se proces protiv Slobodana Miloševića otegne toliko, da je on u zatvoru umro. U svakom slučaju odluka Trubunala u korist Karadžića pokazuje da sudije nastoje da ne odaju utisak posilnih onih zemalja koje su svojevremeno vodile rat protiv Jugoslavije", navodi nemački dnevnik.

Nov metod za zaustavljanje izlivanja nafte

Kompanija Britiš petroleum (BP) saopštila je da će posle neuspelog pokušaja da zaustavi isticanje nafte iz bušotine u Meksičkom zalivu, pokušati da pomoću robota sprovede cev koja će preusmeriti naftu ka brodovima na površini. Šest nedelja od početka katastrofe kada je eksplodirala naftna platforma pri čemu je poginulo 11 radnika, naftni gigant BP i dalje razmatra načine da makar privremeno zaustavi naftu koja se izliva u vode Meksičkog zaliva. Direktorka Bele kuće za energiju i klimatske promene Karol Brauner je ocenila da je isticanje nafte u Meksičkom zalivu verovatno najveća ekološka katastrofa s kojom su se SAD suočile. Pojekat za preusmeravanje nafte do brodova, što bi bilo dugoročno rešenje, neće biti gotov najmanje dva meseca. A ako bude tada gotov, to će biti usred sezone uragana. Američki predsednik Barak Obama izrazio je razočaranje što je do sada najambiciozniji plan za sprečavanej isticanja nafte propao. BP je juče saopštio da je propala procedura "top kill" kojom je bušotina bila zatrpavana teškim blatom na dubini od 1.500 metara. BP se sada nada da će pomoću robota sprovesti cev do bušotine. Istovremno trebalo bi da bude zamenjen deo propale cevi koja ide iz bušotine. Brauner je međutim ocenila da bi mogli proći meseci dok ne bude završen ovaj projekat. Ona je za američku televiziju En-Bi-Si rekla da se Obamina administracija priprema za najgore. Direktor Britiš petroleuma (BP) Toni Hejvord odbacio je tvrdnje naučnika da postoje velike količine nafte ispod površine vode u Meksičkom zalivu izlivene iz naftne bušotine. Hejvord je rekao da je nafta na površini vode i da uzorci BP-a pokazuju da nema podataka da se nafta nalazi u nižim nivoima vode. Naučnici s nekoliko univerziteta su izvestili da deluje kao da se nafta proteže kilometrima na dubini od više stotina metara. Hejvord je rekao da BP jača napore za čišćenje naftne mrlje koja je stigla do obale američke savezne države Luizijana. Šest nedelja posle eksplozije naftne platforme nafta nije u većim količinama stigla do drugih priobalnih država.

Prva ostavka predsednika u nemačkoj istoriji

Predsednik nemačke države Horst Keler koji je u nedelju iznenada podneo ostavku, obrazložio je ovaj potez time da nedavna javna kritika njegovih, u jednom intervjuu iznetih stavova o vojnoj akciji u Avganistanu, nije sadržavala poštovanje njegove funkcije. Keler koji je tako postao prvi predsednik u istoriji Nemačke koji se prevremeno povlači sa funkcije, ostavku je obelodanio u izjavi novinarima na iznenada sazvanom skupu za medije u dvorcu Belvi, sedištu šefa nemačke države. Pretprošle sedmice je Keler u jednom radio-intervju rekao da nemačko društvo počinje da shvata da zemlja kao što je Nemačka "sa ovakvom spoljnotrgovinskom orijentacijom i time zavisna od spoljne trgovine, mora da zna da je u izuzetnom slučaju nužna i vojna akcija da bi se sačuvali nemački interesi". Kao primer Keler je naveo "slobodne trgovinske puteve". Savezni ustav nemačko učešće u vojnim akcijama u inostranstvu dopušta samo u izuzetnim slučajevima i kada su pokriveni mandatom Ujedinjenih nacija. "Moje reči o akciji u Avganistanu naišle su na oštru kritiku. Žao mi je što su moje reči o pitanju tako teškom i važnom za našu naciju dovele do nesporazuma. Kritika ide tako daleko da se meni podmeće da sam za akcije Bundesvera koje nemaju ustavno pokriće. Ta kritika nema nikakvo opravdanje i u njoj nema nikakvog poštovanja za moju funkciju", rekao je Keler u dvorcu Belvi. Predsednik se zahvalio "mnogobrojnim građanima" koji su mu u proteklih šest godina "ukazali poverenje i podržavali njegov rad". Po nemačkom ustavu, funkciju predsednika preuzeće predsednik gornjeg doma saveznog parlamenta, Bundesrata. Na ovoj funkciji je u ovom polugodištu gradonačelnik grada Bremena, koji ima status federalne jedinice, Jens Bernsen. Keler koji je političar konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, počeo je u maju prošle godine drugi petogodišnji mandat. Predsednik koji je do stupanja na tu dužnost bio direktor Međunarodnog monetarnog fonda, je u više navrata bio na udaru kritike medija koji su mu često prebacivali da izbegava da kaže svoje mišljenje o pitanjima od ključnog značaja po zemlju. Po ustavu, predsednik nemačke države ima pretežno protokolarnu funkciju. Među građanima je Keler, zbog svoje skromnosti i pristupačnosti, bio pak izuzetno popularan. Još nije jasno da li će sada vladajuće stranke, konzervativci i liberali, posle izbora u Severnoj Rajni - Vestfaliji, imati većinu i uspeti da ponovo na mesto šefa države izaberu svog kandidata koji mora da ima većinu Savezne skupštine. Ovo telo se sastaje svake pete godine, samo za izbor predsednika države, a čine ga svi poslanici Bundestaga i delegati federalnih jedinica u skladu sa većinskim odnosima u tamošnjim parlamentima. Snežana Bogavac, Berlin

Predstavnik za Balkan deo nove diplomatije EU

Imenovanje predstavnika EU za Zapadni Balkan, o čemu se spekuliše poslednjih dana, deo je promene u evropskoj diplomatiji kojom bi specijalni predstavnici za pojedine zemlje bili zamenjeni specijalnim predstavnicima za regione, piše portal EUobserver. Predstavnici za regione imali bi veći politički značaj, navodi portal i dodaje da bi ovom promenom mogli biti obuhvaćeni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt i visoki predstavnik međunardone zajednice u BiH Valentin Incko. Pedi Ešdaun, viđen za specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan bio bi, prema ovom izvoru, deo nove administracije visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton koja bi zamenila tim od 11 diplomata njenog prethodnika Havijera Solane. Ešton je u Sarajevu uoči skupa Evropska unija - Zapadni Balkan ocenila da je važno imati jako predstavništvo EU na Balkanu, kao što je to visoki predstavnik za BiH, ali nije htela da kaže da li će se na sastanku razgovarati o uvođenju specijalnog izaslanika, niti je htela da spekuliše o kandidatima. Gardijan je izvestio da će ona sutra o imenovanju Ešdauna razgovarati s britanskim ministrom spoljnih poslova Vilijemom Hejgom, koji važi za "velikog pristalicu" Ešdauna. "Konačna odluka o 11 specijalnih predstavnik biće verovatno doneta u okviru šireg 'paketa' od oko 40 do 50 imenovanja viših zvaničnika u novom diplomatskom koru EU", navodi EUobserver. Usled te promene mogao bi da se dogodi odlazak Holanđanina Fejta s Kosova, Austrijanca Incka iz BiH, Irca Ervana Fuerea iz Makedonije, Mađara Kalmana Mižeija iz Moldavije i Danca Trobena Brila iz Sudana, dodaje se. Članice EU se već počele da pregovaraju ko će šta dobiti, a očekuje se da će rasprava biti pojačana u prvim nedeljama belgijskog predsedavanja Unijom što počinje u julu. Britanski kandidati, poput Ešdauna, mogli bi naići na protivljenje drugih članica, pre svega zbog nelagode Francuske i Nemačke da u evropskoj diplomatiji na čelu s baronicom Ešton bude isuviše Britanaca na visokim položajima. Proces preobražavanja delegacija Evropske komisije u ambasade EU već je ubrzan tokom španskog predsedavanja. Od 136 delegacija Komisije širom sveta, za 81 je odlučeno da do kraja španskog predsedavanja postanu ambasade, dok bi s ostalima to trebalo da se desi do kraja godine, navodi EUobserver.