REGION

Incko: BiH u EU 2020. godine

Skup u Sarajevu nije dao opipljive rezultate

Đukanović: Crna Gora ekonomski-socijalno stabilna država

Dodik: Odlični odnosi RS i Srbije

Popoviću i Beari doživotna kazna za Srebrenicu

Slovenija izglasala arbitražno rešavanje spora s Hrvatskom

Više od sedam odsto zaposlenih žrtve mobinga

Incko: BiH u EU 2020. godine

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko izjavio je da vidi BiH u Evropskoj uniji za deset godina. "Ja ću sada neke ljude razočarati, ali mislim da je najrealnije da BiH uđe u evropsku zajednicu 2020. godine", rekao je Incko u intervjuu za bijeljinsku BN televiziju. On je kazao da nije osnovan strah nekih političara iz Republike Srpske (RS) da će integracijom u evropsku zajednicu doći do centralizacije BiH. Austrijski diplomata je pojasnio da će neke kompetencije, za koje se neki ljudi plaše da će možda ići iz Banjaluke u Sarajevo, brzo otići u Brisel. Incko je istakao da RS ni u kakvom smislu, ni od koga nije ugrožena. "Nema sumnje da je ona trajna dejtonska kategorija i strahovi o mogućnosti ukidanja RS nemaju osnova. A, ako neko bude ugrožavao srpski narod, ja sam spreman da ga branim", poručio je Incko. On je ocenio i da su ljudi najveće bogatstvo BiH, ali da je potrebna saradnja i više samopouzdanja. "Niko tada neće biti manji Srbin, Hrvat ili Bošnjak", zaključio je visoki predstavnik Valentin Incko.

Skup u Sarajevu nije dao opipljive rezultate

Sarajevska konferencija Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana u Sarajevu nije dala opipljive rezultate ni pružila garancije da će Unija preuzeti veću odgovornost i vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu, piše danas ljubljansko Delo. Dnevnik ocenjuje da su Priština i Beograd, iako su u Sarajevu šefovi srpske i kosovske diplomatije prvi put seli za isti sto, ostali svako na svojoj strani. "Sudeći prema izjavi evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, koji je, iako sa knedlom u grlu, rekao da će EU tretirati Kosovo u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN i pričekati na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda u Hagu i politički proces koji će uslediti, Beograd je dobio bitku, ali ne i rat", navodi list. Govoreći o BiH, Delo konstatuje da je uprkos podršci međunarodnih učesnika jasno dato do znanja da "vođe u BiH moraju preuzeti na sebe odgovornost za traženje rešenja za političke i ekonomske teškoće u državi". Susret u Sarajevu, piše Delo, nije završio zajedničkom izjavom već izjavom španskog predsedništva EU, "ne samo zbog slabe komunikacije između predsedavajuće EU Španije i BiH već i zbog toga jer se nezvanični susret ministara spoljnih poslova sa dnevnim redom, a bez bilo kakvih obavezujućih zaključaka, odvijao iza dobro zatvorenih vrata".

Đukanović: Crna Gora ekonomski-socijalno stabilna država

Crna Gora je sada, u vreme krize, ekonomski-socijalno stabilna država, ocenio je njen premijer Milo Đukanović. Đukanović je u prilog svojoj oceni naveo da je prosečna plata u Crnoj Gori oko 470 evra, što je najveći iznos u regionu, posle Slovenije i Hrvatske. Stopa nezaposlenosti ponovo je počela da opada i na današnji dan je oko 12 odsto, a 2000. godine iznosila je 32 odsto. Prema rečima Đukanovića, može se očekivati da će privredni rast ove godine u Crnoj Gor prestići jedan odsto. Na pitanje predsednika sindikalne organizacije Kombinata aluminijuma u Podgorici (KAP), Zorana Miloševića, šta premijer misli o budućnosti te fabrike, Đukanović je odgovoio da "iskreno" veruje u opstanak i prosperitet aluminujumske industrije u Crnoj Gori. Đukanović je objasnio da je Crnoj Gori potrebna industrija aluminijuma dok ona ne postane dominantno turistička zemlja. Ali, kako je rekao, KAP ne može razvoj zasnivati na aluminijumskim ingotama, nego mora da razvije prerađivačke kapacitete. Reagujući na priču sindikalnih predstavnika, krcatu podacima o zatvorenim fabrikama, neisplaćenim platama, o velikom broju otpuštenih radnika u vreme privredne tranzicije, o stačajima i drugim nerešenim problemima, Đukanović je kazao da je zabluda uverenje da crnogorska ekonomija treba da se zasniva na velikim fabrikama, sa po nekoliko hiljada zaposlenih. Naveo je primjer Bijelog Polja, u kome je broj zaposlenih sada veći nego kada su radili "Vunko" i druge fabrike, jer su, prema njegovom objašnjenju, u međuvremenu formirane stotine malih preduzeća. Đukanović se saglasio sa ocenom sindikata da su se privatizacioni fondovi u Crnoj Gori, pošto su odigrali pozitivnu ulogu u procesu masovne vaučerske privatizacije, vremenom pretvorili "u nesto što nije odgovoran odnos prema interesima Crne Gore". Prihvatio je i ocjenu Blagote Erakovića da su neprihvatljivo niska ulaganja u razvoj kulture i najavio veće investicije u toj oblasti. "Ulaganja u razvoj kulture u Crnoj Gori nisu tehničko pitanje. To je pitanje očuvanja, odbrane, identiteta Crne Gore. Niko kao mi u Crnoj Gori ne zna šta se dešava sa državom kada se zapusti kultura", rekao je Đukanović. Na pitanje zašto ovih dana nije primio predsednika Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubišu Krgovića, Đukanović je odgovorio da nema informaciju da je Krgović tražio prijem, kao i da on prima svakog ko zatraži razgovor sa njim. Generalni sekretar Saveza sindikata Crne Gore, Zoran Masoničić, zatražio je veću odgovornost privatizacionih fondova za rešavanje ekonomsko-socijalnih problema. Ti fondovi su se, po njegovoj oceni, pretvorili u agencije za nekretnine. Zaposleni su veoma dugo strpljivi i uporno nose teret tranzicije, rekao je Masoničić, koji je naveo podatak da je ove godine u Crnoj Gori bilo oko 60 štrajkova i javnih okupljanja radnika.

Dodik: Odlični odnosi RS i Srbije

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je današnji sastanak Veća za saradnju potvrdio da između RS i Srbije postoje odlični odnosi i da će se nastaviti saradnja na zajedničkim projektima u raznim oblastima. Dodik je posle sastanka Veća za saradnju RS i Srbije naveo da je Srbija najveći strani investitor u RS i BiH, kao i da su ulaganja Srbije doprinela ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti RS. Prema njegovim rečima, RS je imala podršku Srbije i na političkom planu, posebno kada je reč o protivljenju nametanju ustavnih reformi u BiH. Dodik je rekao da RS prati politiku Srbije u odnosu na Kosovo i istakao da je zvanični stav Srbije o Kosovo istovremeno i stav RS. "BiH neće priznati Kosovo", poručio je Dodik. On je naveo da je na sednici Veća za saradnju RS i Srbije, na kojoj su učestvovali predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Mirko Cvetković, kao i više ministara, razgovarano o završetku mosta na Drini u Fakovićima, mosta Rača, kao i skorom završetku pruge uskog koloseka Mokra Gora-Višegrad. Predsednik RS Rajko Kuzmanović rekao je da su analizirana politička i ekonomska pitanja i istakao da je izražena puna privrženost Dejtonskom sporazumu. U Banjaluci je održana treća sednica Veća za saradnuju RS i Srbije. Sledeća sednica Veća održaće se u Beogradu.

Popoviću i Beari doživotna kazna za Srebrenicu

Haški tribunal proglasio je juče oficire Vojske Republike Srpske Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu krivim za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. i osudio ih na kaznu doživotnog zatvora. Potpukovnik Popović (53), u kritično vreme načelnik za bezbednost Drinskog korpusa, i pukovnik Beara, koji je istu dužnost obavljao u Glavnom štabu VRS, po presudi, imali su "genocidnu nameru" da unište zarobljene Muslimane kao etničku grupu, koju su sproveli kroz operaciju organizovanog streljanja oko 7.000 zarobljenih. Za pomaganje i podržavanje genocida, Tribunal je na 35 godina zatvora osudio Draga Nikolića (53), koji je bio bezbednosni oficir Zvorničke brigade VRS, utvrdivši da on nije imao genocidnu nameru, ali je značajno doprineo sprovođenju genocida. Tadašnjem komandantu specijalne policijske jedinice Ljubomiru Borovčaninu (50), Tribunal je izrekao kaznu od 17 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistava, istrebljenja i progona. Komandantu Zvorničke brigade VRS Vinku Pandureviću (51) izrečena je zatvorska kazna od 13 godina zbog pomaganja i podržavanja ubistva, progona i prisilnog premeštanja stanovništva. Radivoje Miletić (63), koji je bio pomoćnik komandanta VRS Ratka Mladića, proglašen je krivim za ubistva, progon i prisilno premeštanje iz Srebrenice i Žepe i osuđen na 19 godina zatvora. Milanu Gveru (73), takođe Mladićevom pomoćniku, izrečena je kazna od pet godina zatvora, takođe, zbog progona Muslimana iz tih enklava.

Slovenija izglasala arbitražno rešavanje spora s Hrvatskom

Oko 52 odsto Slovenaca se na referendumu izjasnilo za arbitražni sporazum o rešavanju graničnog pitanja sa Hrvatskom, saopštila je večeras Republička izborna komisija konačne i nezvanične rezultate. Prema prebrojanim glasovima za sporazum je glasalo 51,48 odsto birača a protiv je bilo 48,52 odsto, uz izlaznost od 42,28 odsto. Tesni ishod referenduma je prvi pozdravio predsednik države Danilo Tirk, koji je naglasio da je sa usvajanjem arbitražnog sporazuma Slovenije potvrdila svoju privreženost arbitraži kao mirnom rešavanju sporova sa susedima. "Od arbitraže očekujemo pravedno rešenje, očekujemo da će pobediti argumenti prava i pravednog rešenja bez ucena", rekao je predsednik Tirk. Usvajanje arbitražnog sporazuma pozdravili su i prvi ljudi drugih koalicionih partija u vladi, kao i premijer Bprut Pahor. Kritičan je bio doajen slovenačke politike France Bučar, koji je rekao da su sa današnjim glasanjem najviše izgubili Slovenci, koji su pokazali da je njihovo nacionalno telo podeljeno. Ishod arbitraže pozdravljen je i u Briselu, a evropski komesar za proširenje Štefan File, kako je javila slovenačka televizija, priprema i posebnu izjavu. Brisel namerava da arbitražni način primeni i u rešavanju drugih otvorenih graničnih pitanja na zapadnom Balkanu.

Više od sedam odsto zaposlenih žrtve mobinga

Oko sedam odsto zaposlenih u Crnoj Gori susreće se sa zlostavljanjem na radnom mestu, rečeno je na predstavljanju istraživanja o mobingu u Podgorici. Istraživanje, sprovedeno u martu na uzorku od 503 radnika od kojih su 53 poslodavci, pokazalo je da se nešto više od sedam odsto zaposlenih u Crnoj Gori susreće sa mobingom i da je neophodno donošenja zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Prema tom istraživanju, više od polovine zaposlenih smatra da mobing ima političku pozadinu. Isto mišljenje ima i 32 odsto poslodavaca. Žrtve političkog mobinga, kako je navedeno, nisu samo zaposleni, već ima slučajeva da zlostavljanje na poslu trpe i poslodavci. Poslodavci i sindikati bi uz pomoć države trebalo da rade na osnivanju timova za borbu protiv zlostavljanja radnika na poslu, istaknuto je danas prilikom predstavljanja rezultata istrazivanja o mobingu u Crnoj Gori. Evropska unija usvojila je direktivu o mobingu koji je definisan kao ponašanje prema pojedincima ili grupi zaposlenih, a koje ima za cilj da ih ponižava, vređa i da im se sveti zbog političkog ili nekog drugog razloga, a na osnovu procene i volje onih koji zlostavljaju.