SRBIJA

Tadić ima samo platu, premijer ima akcije i štednju

Konstituisanje prve Skupštine dijaspore 3. jula

Uhapšen Simović prebačen u Zabelu

Vladika Artemije napustio Kosovo nakon 33 godine

Prva hapšenja zbog korupcije u Vladi Kosova

Istrage na Kosovu ne uzdrmavaju vladu

Češka policija presekla kosovski kanal šverca heroina

Tadić ima samo platu, premijer ima akcije i štednju

Predsednik Srbije Boris Tadić ima mesečnu platu u iznosu od 142.944 dinara, i to su svi njegovi prihodi i imovina koji se mogu videti na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije koja je nadležna da vodi Registar imovine i prihoda javnih funkcionera. Agencija je objavila Izveštaj o imovini i prihodima 700 najviših funkcionera u Srbiji - predsednika, članova Vlade Srbije, parlamenta, kao i gradonačelnika i predsednika opština. Izveštaj je moguće pretraživati samo na ćiriličnom pismu, jer je zbog preopterećenosti otežan pregled i veza ka linku sa objavljenim podacima o imovini i prihodima funkcionera. U Izveštaju nisu objavljeni podaci o iznosu ušteđevine koji funkcioneri imaju u bankama ili drugim finansijskim organizacijama u Srbiji i inostranstvu, već je samo označeno da li je imaju ili nemaju. Predsednik Srbije je takođe prijavio da nema depozite ni ušteđevinu u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu, kao i da živi u službenom stanu, koji mu je dodeljen po funkciji. Predsednik Vlade Mirko Cvetković je prijavio platu u iznosu od 131.000 mesečno, da ima štednju, ali nije objavljen njen iznos, kao i da poseduje 100 odsto akcija u S-tabaku, čija je nominalna vrednost 730,58 eura. Premijer ima dva stana - dvoiposoban od 71 metara kvadratnih koji je stekao otkupom i jednoiposoban od 48 metara kvadratnih koji je dobio na poklon od roditelja i sestre, kao i automobil marke volvo S60 iz 2006. godine. Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, pored plate od 146.723 dinara, prijavio je da ima depozite ili štednju u bankama, kao i da je vlasnik 90 kvadratnih metara stana veličine 119 metara kvadratnih, koje je stekao otkupom. Potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je prijavio prihode od plate - 109.318 dinara i 28.616 koje dobija na osnovu članstva u Upravnom odboru Agencije za osiguranje depozita. Takođe je prijavio da ima štenju ili depozite u bankama, kao i da je vlasnik pet akcija NIS-a nominalne vrednosti 2.500 dinara koje je dobio beslatnom podelom akcija. Dinkić je vlasnik dvosobnog stana od 73 metra kvadratna i garaže od 16,22 metra kvadratna. Potpredsednik vlade koji je zadužen za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, pored plate od 97.775 dinara, ima štednji i vlasnik je 100 odsto akcija u Hause of Europe inves B.V čija je nominalna vrednost 30.000 eura. Đelić poseduje i stan od 66 kvadratnih metara koji je dobio nasledstvom, kuću na placu od 9,96 ari koju je kupio i 33 odsto šume koja se rasprostire na 22 ara. Takođe, prijavio je da je vlasnik automobila jugo-kabrio iz 2002. godine.

Konstituisanje prve Skupštine dijaspore 3. jula

Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da će 3. jula biti konstituisana prva Skupština dijaspore, koja će biti simbol jedinstva države i svih pripadnika srpskog naroda koji žive van granica Srbije. Srećković je osnivanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu najavio na skupu u Ministarstvu, upriličenom povodom dvadesete godišnjice osnivanja Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU) koji je, kako je naveo, nastao "kao odraz opredeljenja ogromne većine naših ljudi u SAD koji su želi da se Srbija ekonomski, politički i kulturno razvija". Članovi rukovodstva KSU bliski su partneri i saradnici Ministarstva i dali su veliki doprinos novim, partnerskim odnosima matice i rasejanja, kazao je Srećković i izrazio zadovoljstvo što su prošla vremena u kojima su pripadnici dijaspore posmatrani kao protivinici zemlje, a ne kao pa-rtneri. Srećković je podsetio da je Kongres podržao novi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu koji je, prema njegovoj oceni, jedan od temelja te nove ere u odnosima države i rasejanja. Prema njegovim rečima, usvajanjem Zakona o dijaspori i Srbima u regionu stvoren je kamen temeljac politike koja mora da se vodi na dug rok i koja ne treba da zavisi od interesa političkih stranka a ni od sastava izvršne vlasti. Srećković je dodao da saradnja sa Srbima u Americi može biti od velikog strateškog značaja za razvoj zemlje, jer su SAD budući strateški partner Srbije. Predsednik Upravnog odbora Kongresa Srbija u SAD Miroslav Majkl Đorđević podsetio je na skupu da je to telo osnovano 1990. godine u Klivlendu. Prema Đorđevićevim rečima, Kongres Srbija deluje u tri osnovne programske oblasti koje se odnose na demorkatizaciju i društvene promene u Srbiji, ekonomski razvoj i brigu za obrazovno i kultuno nasleđe. Predstavnica Kongresa Srbija iz Austrije Olga Danilović podsetila je da su članovi tog tela uticali na odluku nadležnih u Srbiji da se formira Ministarstvo za dijasporu.

Uhapšen Simović prebačen u Zabelu

Miloš Simović prebačen je juče u Zabelu u sedmi paviljon na odsluženje zatvorske kazne, rečeno je agenciji Beta u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija. Simović, koji je uhapšen sinoć prilikom ilegalnog prelaska granice između Srbije i Hrvatske, pravosnažno je osuđen na 30 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine i na 40 godina zatvora za više ubistava. Za Simovićem je Okružni sud u Beogradu raspisao centralnu poternicu 2003. godine. Službenici Granične policije Morović uhapsili Simovića sinoć u 2.10 pri pokušaju ilegalnog prelaska granice kod graničnog prelaza Batrovci. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, posle provere identiteta, potvrdilo je da je reč o odbeglom pripadniku zemunskog klana. Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec izjavio novinarima u Zagrebu prilikom hapšenja Simović kod sebe nije imao dokumenta. Policija u Hrvatskoj ga traži zbog sumnje da pre dva dana kod zagrebačkog jezera u Rakitju ranio Sretka Kalinića, takođe jednog od osuđenih za ubistvo Đinđića. Borovec je rekao i da je Simović zatečen iscrpljen i neugledan dok je pešice pokušavao da pređe neprohodni prolaz. On je odbacio nagađanja da je hrvatska policija namerno pustila Simovića da pređe granicu kako bi ga uhapsila policija Srbije. Kalinić i Simović su u bekstvu je od 2003. godine, nakon ubistva premijera Đinđića. Presudom Specijalnog suda od 23. maja 2007. godine Sretko Kalinić je za ubistvo premijera Đinđića u odsustvu osuđen na 35 godina, a zatim mu je u novembru 2009. godine presuda preinačena na 30 godina zatvora. Kalinić je 2008. pred Specijalnim sudom kao pripadnik zemunskog kriminalnog klana za više ubistava, otmica i teroristički napad osuđen na 40 godina zatvora. U bekstvu su od 2003. godine pripadnici tog klana Kalinić, Miloš Simović, Vladimir Milosavljević, Milan Jurišić Jure, Ninoslav Konstantinović i Selman Hamidović. Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije. Za to ubistvo na po 40 godina pravosnažno su kao prvovoptuženi osuđeni bivši pukovnik Državne bezbednosti Milorad Ulemek i bivši potpukovnik DB Zvezdan Jovanović.

Vladika Artemije napustio Kosovo nakon 33 godine

Umirovljeni vladika eparhije Raško-prizrenske Artemije napustio je utorak Kosovo i Metohiju nakon 33 godine i uputio se u manastir Šišatovac, u eparhiji Sremskoj. Vladika je na odlasku poručio da će do kraja života ostati u pokrajini u molitvama, kao i sa onima što ostaju da čuvaju "naše Kosovo i naše svetinje". Od umirovljenog vladike koji je manastir napustio nešto posle 13.00 u džipu Euleksa, oprostili su se monasi i sveštenstvo nekoliko manastira eparhije Raško-prizrenske među kojima su manastiri Svetih Ahrangela, Sočanica, Žočište, Banjska, Devine vode, deo sestrinstva manastira Gračanica kao i dvadesetak vernika. Na oproštajnom prijemu, vladika je rekao da zna da svi koji su želeli nisu mogli da dođu, ali da veruje da su i oni u mislima i molitvama danas tu, kao što će i on u mislima i molitvama sa njima biti do kraja života. "Kada je počelo stradanje 1999. godine, održali smo se, ostali i opstali i nikada nisam mogao ni pomisliti da ću morati da odem i da napustim sveto Kosovo", rekao je vladika . Vladika Artemije je podsetio da je na Kosovu proveo 33 godine,kao iguman u manastiru Crna reka, i kao vladika. Sinod SPC razrešio je 13. februara vladiku Artemija upravljanja Raško-prizrenskom eparhijom. Sinod je tada zaključio da je u finansijsko-materijalnom poslovanju eparhije bilo "propusta i problematičnih transakcija" za koje je vladika Artemije posredno odgovoran, jer je propustio da proveri odluke svojih saradnika. Mitropolita Amfilohija Sinod je 19. maja postavio za novog administratora eparhije Raško-prizrenske, umesto umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, koji je tu dužnost obavljao od 13. februara. Izvori bliski umirovljenom vladiki, rekli su Beti da očekuju da će uskoro monasi iz nekoliko manastira , sledeći primer monaha iz Crne reke, u znak podrške Artemiju, napustiti eparhiju.

Prva hapšenja zbog korupcije u Vladi Kosova

Prištinski dnevnih "Zeri" najavio je da će Euleks početi da hapši visoke zvaničnike na Kosovu osumnjičene za učešće u organizovanom kriminalu i korupciji. Prištinski dnevnik piše da će biti uhapšeni zvaničnici Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, ali ne i ministar Fatmir Ljimaj, protiv koga je Euleks započeo istragu. "Fatmir Ljimaj je isključen iz kruga onih koji mogu da budu uhapšeni. Odluka je došla iz Brisela", rekao je za dnevnik neimenovani međunarodni zvaničnik. "Zeri" piše da će moguće mete hapšenja biti i neke ličnosti koje su uključene u slučaj Blace, a koje su navodno po nalogu Kosovske obaveštajne službe vršile zločine poslednjih godina. Takođe, narednih dana i nedelja može doči do hapšenja drugih ličnosti koji su deo prethodnih i sadašnje vlade, kao i visoki zvaničnici javnih preduzeća i državnih agencija.

Istrage na Kosovu ne uzdrmavaju vladu

Šef Euleksa Iv de Kermabon je izjavio da je ključno za delovanje evropske misije vladavine prava na Kosovu da se nađe rešenje i za sud u Mitrovici i rekao da je o tome sinoć u Briselu razgovarao sa srpskim ministrom za Kosmet Goranom Bogdanovićem. Zamoljen od novinara da se osvrne na saopštenje Bogdanovića da je on od De Kermabona zatražio da Euleh obuzda nasilne korake Prištine prema Srbima južno od Ibra, De Kermabon je uzvratio da je Euleks uhapsio neke napadače na srpske povratnike na Kosovo. De Kermabon, koji je Političko-bezbednosni komitet EU izvestio o radu Euleksa, rekao je da je veoma važna i dobra policijska i pravosudna saradnja misije EU i vlasti u Beogradu. On je dodao da nije u mandatu Euleksa da se osvrće na plan Prištine za integraciju severnog dela Kosova, što je Bogdanović u saopštenju označio kao potpuno neprihvatljivo za Beograd i kosovske Srbe. Šef Euleksa je naglasio da će misija EU nastaviti istrage za korupciju i organizovani zločin i podvukao da ne stoje zamerke da to destabilizuje vladu u Prištini. De Kermabon je time ponovio odgovor na pitanje, postavljeno prošlog petka u Evropskom parlamentu, da li smatra opravdanim zahteve Vašingtona i još nekih zapadnih vlada da Euleks obustavi istrage za korupciju zato što to destabilizuje vlast u Prištini. On je tako danas uzvratio i na pitanje dokle će u vladi u Prištini biti ministar optužen za korupcije i organizovani kriminal i da li smatra da su prištinske vlasti zaista rešene da u tome sarađuju s Euleksom. Šef Euleksa je potvrdio da je s Bogdanovićem razgovarao o saradnji sa srpskim vlastima na poljima policije i carine, ali je dodao da o pitanju mobilne telefonije za kosovske Srbe nije bilo reči. De Kermabon je objasnio da je saradnja i razmena informacija sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom u sektorima policije i carine jako važna zato što pospešuje suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije u regionu. Savet ministara EU je danas do polovine 2012. produžio mandat Euleksu, a De Kermabon je rekao da je spreman da nastavi da radi na položaju šefa Euleksa.

Češka policija presekla kosovski kanal šverca heroina

Češka policija presekla je jedan od brojnih kanala za šverc heroina sa Kosova u Skandinaviju, kada je u maju u Češkoj uhapsila jednog kosovskog Albanca, Poljaka i Čeha koji su organizovali šverc 10 kilograma te droge u Švedsku, saopštila je Nacionalna centrala za borbu protiv narkotika. U akciji "Peć" češki i švedski detektivi pratili su tu grupu nekoliko meseci, pošto je jula prošle godine od Šveđana stigla informacija o kuriru, Čehu koji je pokušao heroin da preveze preko Švedske a tamošnja policija uha-psila ga je u Malmeu. "Glavni organizator bio je muškarac albanske nacionalnosti koji nije novi lik u biznisu sa drogom. Prema prikupljenim dokazima, u prošlosti je nekoliko puta organizovao šverc heroina sa Kosova u Zapadnu Evropu, pre svega Italiju, Švajcarsku i Španiju", kazao je portparol češke Centrale Mihal Hamer. I njegov poljski ortak već je kažnjavan u Italiji zbog šverca droga. Grupa je našla kurira Čeha da tim razrađenim kanalom prošvercuje heroin sa Kosova u Norvešku a sakrili su ga u automobilu. Od zaplenjene količine moglo bi da se napravi oko 200.000 doza a vrednost na crnom tržištu dostiže 400.000 evra. Sva trojica uhapšenih su u istražnom, zatvoru a prema češkim zakonima preti im kazna od 10 do 15 godina zatvora.