SVET

Stručnjaci SZO povezani sa farmaceutskim kućama

Da li je smrt predsednika Poljske bila slučajna?

Mladi muslimanski migranti nasilniji od drugih stranaca

Prijava protiv premijera zbog plaćanja manekenki

Nemci najveći pesimisti u Evropi

Uhapšen američki vojnik zbog objavljivanja istinitog snimka

Popis beleži veći broj manjina u SAD

Stručnjaci SZO povezani sa farmaceutskim kućama

Naučnici koji su stajali iza preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o stvaranju zaliha lekova protiv novog gripa bili su finansijski povezani sa kompanijama čiji je cilj profit, pokazala je istraga, a prenosi BBC. Godinu dana pošto je proglašena pandemija novog gripa zalihe vakcine stoje neiskorišćene, a vlade pokušavaju da raskinu ugovore. Britanski medicinski žurnal ( BMJ), kaže da su naučnici sami objavili te veze u drugim publikacijama, ali ih SZO nije pomenula. Ovaj izveštaj dolazi posle kritika koje je uputio Savet Evrope zbog nedostatka otvorenosti u postupanju sa pandemijom novog gripa. Portparol SZO je demantovao da je farmaceutska industrija uticala na odluke te organizacije o novom gripu. SZO je još 2004. godine donela preporuke u kojima se vladama zemalja savetuje da stvaraju zalihe antivirusnih lekova, što je navelo zemlje širom sveta da kupuju velike količine lekova Tamiflu i Relenza, koje proizvode Roš i Glaksosmitklajn (GSK). BMJ je u zajedničkoj istrazi sa Biroom za istraživačko novinarstvo otkrio da je troje naučnika uključenih u sastavljanje preporuka iz 2004. godine ranije primilo novac od Roša ili GSK-a za predavanja, konsultantske usluge, kao i istraživanja za te kompanije. Iako su ti naučnici ranije na drugim mestima objavili te veze i rekli da je SZO tražila podatke o sukobu interesa pre sastanaka stručnjaka, SZO nije obznanila te veze. Ne zna se da li je SZO tajno obavestila zemlje širom sveta o ovim sukobima, a zahtevi za uvid u izjave o sukobu interesa su odbijeni. Takođe, u tajnosti se drži članstvo "komiteta za vanredne situacije" koji je savetovao generalnu direktorku SZO Margaret Čen o proglašenju pandemije novog gripa. To znači da su imena 16 članova tog komiteta poznata samo unutar SZO, kao i da su njihovi mogući sukobi interesa sa farmaceutskim kompanijama nepoznati. Na sajtu SZO se kaže: "Mogući sukob interesa svojstven je svim vezama regulatornih i agencija za zdravstveni razvoj, kao što je SZO i industrije čiji je cilj profit. "Slični obziri važe i kada stručnjaci koji savetuju SZO imaju profesionalne veze sa farmaceutskim kućama". "Primenjuju se brojne mere predostrožnosti kako bi se prevazišao mogući sukob interesa ili njihovo rasuđivanje". Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vlade evropskih zemalja su u izveštaju Saveta Evrope (SE) optužene za preuveličavanje rizika koji novi grip predstavlja za javno zdravlje i donošenje tajnih odluka u korist farmaceutske industrije. U izveštaju komiteta za zdravstvo Parlamentarne skupštine SE kaže se da su preporuke za javno zdravlje koje su donele SZO, agencije Evropske unije i nacionalnih vlada dovele do "gubitka velikih svota novca i neopravdanih strahova o zdravstvenim rizicima s kojima se suočila javnost u Evropi". O izveštaju će predstavnici svih 47 zemalja članica SE o njemu će raspravljati 24. juna. Komitet je naveo da su odluke o izbijanju epidemije bile loše obrazložene i nedovoljno transparentne i upozorio da poverenje javnosti u preporuke SZO "značajno opada", što bi moglo da bude opasno u slučaju težih pandemija u budućnosti. Taj komitet je predložio i da proizvođači lekova doprinose javnom fondu iz koga bi se finansirala nezavisna istraživanja. Od izbijanja ptičjeg gripa pre nekoliko godina, vlade širom sveta kupile su zalihe vakcina i antivirusnih lekova, a uzbuna zbog novog gripa podstakla je neke zemlje da kupe još. Veliki deo tih vakcina i lekova ostao je neutrošen, a pandemija se pokazala daleko manje smrtonosnom nego što su neki stručnjaci predviđali. Zbog nepredvidivosti virusa gripa vlasti često moraju da se pripreme za najgore, a neki su strahovali da bi novi grip mogao da bude opasan kao i španska groznica iz 1918. godine od koje je širom sveta umrlo 50 miliona ljudi. Na sajtu SZO navodi se da je zaključno sa nedeljom, 18.138 smrtnih slučajeva u svetu pripisano novom gripu, koji je pogodio 214 zemalja i prekomorskih teritorija.

Da li je smrt predsednika Poljske bila slučajna?

Predsednik Leh Kaćinski bio je glasnogovornik većih sloboda država unutar Evropske unije. Dok mnoge druge evropske države imaju marionetsku vlast koja se klanja diktatu Evropske unije, poljski je narod izglasao vlast koja se glasno suprotstavila redukcijama državne, ekonomske i nacionalne slobode. Bio je euroskeptik i dugo odbijao da potpiše Lisabonski ugovor, sve dok ga Irska pod prisilom (u drugom pokušaju) nije potpisala. Nije hteo da zameni nacionalnu valutu eurom i smatrao je da je najoptimističniji rok za uvođenje evra u Poljsku 2015 godina. Novinar engleskog Dejli Telegrafa, Damian Tompson piše da se iza ubistva predsednika Leha Kaćnskog i cele delegacije nalaze bankari. Telegraf navodi da je Poljska jedina zemlja u EU koja nije osetila krizu. Naprotiv, beleži rast proizvodnje i tako ruši mit novog svetskog poretka da sve nacionalne ekonomije moraju da padnu na kolena, kako bi se uspostavio novi poredak. Poljska je u martu ove godine odbila da uzme zajam koji joj je ponudio MMF u iznosu od 21,8 milijarde dolara. Ne samo da ta država nije postala žrtvom međunarodnog bankarskog gangsteraja koji se odvija kroz gusarske pozajmice, nego je Poljska Međunarodnom monetarnom fondu ponudila pozajmicu kako bi taj fond mogao da pomogne drugim državama da preovladaju nadošlu globalnu krizu, o čemu je izveštavao AFP. Poljska je bila jedina od 27 članova Unije koja je postigla privredni rast u 2009. godini, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je predviđao da će taj rast doseći 2,75 posto sve do 3,25 posto u 2011. godini.", izveštava 14. aprila irska njeb stranica "Infonjars Ireland". Poljska Nacionalna Banka i Vlada u aprilu saglasno odlučuju o devalvaciji zlota, što će pogodovati poljskim izvoznicima, ali na štetu njihovih trgovinskih partnera, najviše onih u EU. Sledećeg dana posle ove odluke o devalvaciji zlota, gine predsednik, čitav vojni vrh, guverner nacionalne banke, i još desetine vojnih i političkih službenika!!?? Štaviše, u nastavku teksta Telegraf spominje kako je predstavnik Češke Središnje banke Mojmir Hampl početkom aprila izjavio da je Međunarodni monetarni fond namerno razbuktao ekonomsku krizu u Evropi tako da su manje regionalne države bile prisiljene da traže pozajmicu od zelenaškog MMF-a. Znači li to da je Poljska kao primer za druge države, počela da ometa zelenaške planove velikih međunarodnih bankara? Svemu ovome treba dodati i činjenicu da će sada vođstvo u Poljskoj preuzeti proevropski britanski čovek, osoba školovana u Britaniji, koja čak ima englesko ime i prezime: Proevropska Stranka Građanske Platforme Donalda Tuska najverovatnije će, posle predsedničkih izbora u junu, zgrabiti vlast. To je čovek kome se Kaćinski suprotstavio kada je trebalo zlot zameniti za evro i takođe sa češkim predsednikom Vaclavom Klausom bio među poslednjima koji su se opirali gubitku državne nezavisnosti što je donosi potpisivanje Lisabonskog ugovora. Kao uspešna država, Poljska je sve manje zavisila od EU i odlazak Kaćnskog u Rusiju nije značio samo odlazak u Katinsku šumu, gde bi se Putin i Medvedev izvinili Poljskoj za pokolj njenih oficira i podoficira, već je taj odlazak trebalo da bude početak menjanja strane u interesnim sferama. Rusija više nije komunistička i kao ravnopravan partner davala je Poljskoj veće mogućnosti za razvoj ekonomske i nacionalne slobode. Poljska je u sukobu velikih interesnih sfera, nastojala da promeni stranu. Britanija i Amerika su shvatile problem i stoga je Kaćnski morao da umre zajedno sa celom delegacijom. Nastojao je da sačuva Poljsku slobodnom i u tu svrhu odlučio je da potraži pomoć Putina. Osim navedenog, treba dodati i sledeće: 1. Poljska nije priznala Kosovo 2. Poljska ministarka zdravlja, takođe poginula u ovoj nesreći, je jedina od svih ministara na SVETU odbila državnu kupovinu vakcina protiv H1N1 3. Poljski ministar poljoprivrede, takođe poginuo u ovoj nesreći, je evropska perjanica suprotstavljanju uvođenja kodeks alementarisa (Codedž Alementaris), odnosno uvođenja genetski modifikovane hrane (GMO) u ljudsku i životinjsku ishranu (U srbiji je ovaj zakon uveden krajem prošle godine). Posledice su, osim direktno po zdravlje ljudi i nestanak prirodnog semena za proizvodnju hrane i favorizovanje američkih proizvođača GMO semena. 4. Poljaci imaju tradiciju čuvanja novca u slamaricama, a ne u bankama. Takođe, nikada ne kupuju stvari na kredit, već samo u kešu. 5. U poslednjem intervjuu, datom dan pre pogibije, Leh je objavio da su u Poljskoj potvrđene velika nalazišta gasnih škriljaca, što bi je potencijalno učinilo energetski nezavisnom, mozda čak i izvoznikom gasa. 6. Na snimku sa jutjuba, napravljenom neposredno posle nesreće, se vidi da nigde nema magle, što je izgovor za pad aviona. Takođe, po malo se čuju i pucnji iz pištolja. Ko sme da ide poljskim putem, kada postoji asvalt?

Mladi muslimanski migranti nasilniji od drugih stranaca

Kod mladih migranata islamske veroispovesti koji žive u Nemačkoj spremnost na nasilničko i brutalno ponašanje raste sa stepenom religioznosti, rezultat je studije koju je po nalogu Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova izradio Institut za kriminološka istraživanja u Hanoveru. Prema navodima ovog istraživanja koje prenose dnevnik "Velt" i mnogi drugi mediji, mladi migranti islamske veroispovesti, što su religiozniji, u većoj meri "prihvataju mačo-kulturu i koriste medije koji veličaju nasilje". Studija bi mogla da izazove i neprijatne rasprave u nemačkoj javnosti, pa šef Instituta za kruminološka istraživanja Kristijan Pfajfer ističe da studija ne daje nikakve vrednosne zaključke, već samo "prenosi sliku stanja stvari". Za potrebe studije je 2007. i 2008. anketirano 54.000 đaka devetog razreda, a ključno pitanje bilo je koliko pripadnost određenoj veri i stepen lične religioznosti utiču na stavove i ponašanja mladih, i posebno kako utiču na integraciju mladih migranata. Zaključak je, kako prenose mediji, da su mladi hrišćani sve manje spremni na nasilje, što su religiozniji, dok je kod mladih muslimana, prevashodno muškog pola, obrnut slučaj. Slično je i sa integrisanošću u nemačko društvo. Veoma religiozni mladi turski migranti, na primer, samo u 21,7 odsto slučajeva imaju nemačke prijatelje, u 14,5 odsto se osećaju kao Nemci i samo 11,5 odsto njih pohađa gimnaziju. Mladi Turci koji ne drže mnogo do religije, pak, u 43 odsto slučajeva imaju nemačke prijatelje, 22 odsto njih ide u gimnaziju, više od polovine ih se oseća kao Nemci. Najbolje integrisana u nemačko društvo je, međutim, grupa mladih migranata bez ijedne religije. Oni u 41,2 odsto pohađaju gimnaziju, 62,9 odsto njih ima nemačke prijatelje i u 66,1 odsto slučajeva se osećaju kao Nemci. Mediji uz rezultate studije navode i istraživanje nemačkog naučnika turskog porekla Raufa Čejlana čiji je zaključak da većinu islamskih svećenika u Nemačkoj čine imami koji se zalažu za konzervativniislam, koji su samo privremeno u Nemačkoj, ne govore nemački jezik i koji zato i ne mogu da uspostave nikakav pozitivan odnos prema nemačkoj kulturi. Pored toga, smatra profesor Univerziteta u Osnabriku Čejlan, za te imame je i dominantan položaj muškarca nešto sasvim normalno, te oni slične stavove zahtevaju i od mladih muslimana koji dolaze na njihove propovedi. Šef Instituta za kriminološta istraživanja Pfajfer uz to naglašava da za fenomene opisane ustudiji nije odgovoran sam islam, "već je problem u tome kako se islam vernicima posreduje". Snežana Bogavac, Berlin

Prijava protiv premijera zbog plaćanja manekenki

Slovački aktivista za ljudska prava Ondrej Dostal podneo je protiv premijera Roberta Fica prijavu Najvišem kontrolnom uredu i Generalnom tužilaštvu sa zahtevom da provere kako je koristio tzv. premijersku rezervu u budžetu. Dostal je zatražio da državni revizori provere te izdatke posle današnjeg napisa da je iz rezerve plaćeno 17.000 evra za manikir i frizure jedne slovačke fitnes manekenke. "Ta rezerva treba da služi za pokrivanje vanrednih troškova. Fico ih koristi za dotacije igralištima i razne druge stvari. One su same po sebi u redu, ali ako želi da pomaže takve aktivnosti, trebalo bi da to čini direktno iz budžeta, a ne iz rezerve", kazao je Dostal slovačkoj agenciji TASR. Slovački dnevnik SME je objavio da je premijer Fico potrošio celu premijersku rezervu u budžetu od 1,6 miliona evra i još 1,1 milion koji je u rezervu prebačen iz državnog budžeta. Rezerva namenjena nepredviđenim okolnostima, kakve su poplave koje su pogodile Slovačku, trebalo je da traje do kraja godine, a ne samo šest meseci. Fico sada traži sredstva za fond za poplavljene tako što predlaže vanredni zakon kojim bi se u tu svrhu uzelo političkim strankama oko četiri miliona evra. I prethodni slovački premijeri su novac za pomoć odabranim projektima koristili prema vlastitom nahođenju, a ne kao fond za nepredviđene izdatke iz budžeta, kako nalaže zakon. Novac su od Fica dobili njegovo rodno mesto, sportske manifestacije kao trke psećih zaprega u mestu Donovali, koje je pomagala i prethodna vlada na čelu sa Mikulašom Džurdinom, a dobili su i slovački fudbaleri za pripreme za Svetsko prvenstvo, i fitnes manekenka Eva Martinkova. Ona je od premijera dobila 17.000 evra da plati fitnes trenera, masera, sportsku i večernju garderobu, kozmetičarku, manikir i frizera. "Te nokte ona nije sređivala da ide u diskoteku, već za Svetsko prvenstvo u Las Vegasu gde je i pobedila", pravdao je to otac manekenke u listu SME.

Nemci najveći pesimisti u Evropi

Građani Nemačke više se brinu za budućnost nego stanovnici bilo koje druge zemlje evropske zemlje, a najviše ih plaše mogućnost da izgube posao i opasnost od visoke inflacije. Prema navodim studije istraživačkog instituta GfK u Nirnbergu, broj briga koje Nemci imaju je u ovoj godini "eksplodirao". Dok je prošle godine bilo u proseku 2,8 stvari zbog kojih je brinuo svaki Nemac, sada je broj problema narastao na 3,2. Najviše se Nemci boje nezaposlenosti - čak dve trecine građana muči strah da će ostati bez posla, skoro 10 odsto više nego prošle godine. U Evropi se gubitka radnog mesta u proseku boji 43 odsto ljudi. Pri tome, trenutno uopšte nema opravdanja za nemački porast straha od nezaposlenosti, jer uprkos prošlogodišnjoj krizi i padu bruto društvenog proizvoda za pet odsto, broj nezaposlenih skoro da nije porastao. Nezaposlenosti se najviše boje Španci - 75 odsto, a najmanje Britanci - 16 odsto, i Holanđani - osam odsto. Oko 22 odsto ljudi u EU se boji inflacije, u Rusiji je taj udeo 33 odsto, pri čemu u toj zemlji stopa inflacije već sada iznosi 11,7 odsto. U Nemačkoj je inflacija u maju iznosila 1,6 odsto. Treća najveća briga Evropljana je privredna situacija, ali dok je 2009. ona mučila 29 odsto ljudi na kontinentu, sada ih je 16 odsto. Među Nemcima je pak porasla zabrinutost i za buduće penzije, strah od kriminala kao i strah da u slučaju teške bolesti neće uspeti da obezbede odgovarajuće lečenje.

Uhapšen američki vojnik zbog objavljivanja istinitog snimka

Američka vojska u Iraku saopštila je da je uhapsila vojnika odgovornog za objavljivanje video snimka iz 2007. koji dokazuje da je ubistvo dva novinara Rojtersa izazvala vojska SAD. Vojni stručnjak Bredli Mening (22) zadržan je do suđenja u pritvoru u Kuvajtu, a osumnjičen je da je omogućio pristup poverljivim informacijama, precizirala je američka vojska. Sajt Wired.com utvrdio je da je taj vojnik odgovoran za postavljanje snimka u aprilu na Internet. Na snimku se vidi da su pucnjima iz helikoptera vojske SAD ubijena dvojica novinara britanske agencije Rojters. Američka vojska je navela da se prema pitanju upravljanja poverljivim informacijama odnosi veoma ozbiljno, jer je ono vazno za bezbednost te zemlje.

Popis beleži veći broj manjina u SAD

U SAD živi 107,2 miliona pripadnika manjinskih zajednica, a rast ovog stanovništva ukazuje da bi oni mogli do 2050. godine da postanu novo većinsko stanovništvo u zemlji. Prema popisu stanovništva za 2009. godinu, manjina je više za 2,5 odsto, što je posledica većeg broj dece u hispanoameričkim zajednicama i većeg broja ljudi koji se deklarišu kao pripadnici multirasnih zajednica. Pirpadnici manjinskih zajednica u SAD danas čine 35 odsto populacije, podaci su poslednjeg popisa. Broj pripadnika bele populacije ostao je nepromenjen i oni danas u SAD čine oko 65 odsto stanovnika ili oko 199,9 miliona.Prema popisu iz 2000. godine, belci su činili 79 odsto ukupnog broja stanovnika u SAD, a pripadnici manjina 21 odsto.