KANADA

Ljubav na bojnom polju, da ili ne?

I u bolnicama pripreme za samite

Ženski samit u susret političkom

Kanađani ponovo odlaze u restorane

Klimatske promene na dnevnom redu samita

Ponovo najava referenduma za suverenitet Kvebeka

Aksbridž bez znaka stop

Kanađanka krivac za poraz engleza

Prvo suđenje sudiji za ubistvo

Ubica otkriven posle dvanaest godina

Otacu i bratu Parvez doživotna robija

Ljubav na bojnom polju, da ili ne?

Povodom nepriličnog i, po pravilima službe, zabranjenog odnosa između kanadskog komandanta u Avganistanu, generala Danijela Menarda i jedne vojnikinje, oglasili su se i seksolozi. Oni smatraju da je potpuna zabrana svake intimnosti između pripadnika vojske na terenu i u ratnoj zoni protivna ljudskoj prirodi. Sju Mekgarvi, klinički terapeut za probleme seksualne prirode, kaže da je potreba za bliskošću, tokom evolucije postala deo nas. To se neminovno, i čak izraženije, dešava i vojnicima koji su, sa jedne strane, u krajnje neprijatnom okruženju i izloženi opasnosti dok se, sa druge strane, od njih očekuje da se ponašaju kao automati. Ona potencira da neminovno dolazi do intimnosti i seksa u svakoj prilici i svakom okruženju u kome su zajedno nađu odrasle osobe. Po njenim rečima, posebno je teško što se ispostavilo da ljubav postane razlog za prekinutu karijeru. Mekgarvi smatra da bi i generala Menarda i svakog drugog vojnika trebalo procenjivati po njihovim radnim rezultatima, a ne po sentimentalnim odnosima u kojima se nađe. Penzionisani pukovnik Majkl Drapo, sada profesor prava iz Otave, apeluje da bi trebalo pre svega voditi računa o zdravom razumu i to uzimati kao osnovni kriterijum. Oficiri i vojnici sa ratišta tvrde da to okruženje menja ljude i da su potrebni neki 'izduvni ventili', poput seksa ili alkohola, koji bi ljudima pomagali da se oslobode od stresa svakodnevice. Sol Miler, psiholog koji je radio sa mnogim sportistima, tvrdi da se može dogoditi da osobu na nekoj izraženoj poziciji 'ponese' osećaj da su nešto posebnos što, u kombinaciji sa snažnim seksualnim porivom, neretko dovodi do prekoračivanja granica moralnog. Zabrana bliskosti između pripadnika oružanih snaga najstrože se primenjuje za kanadske vojnike, od svih koji se nalaze u Avganistanu.

I u bolnicama pripreme za samite

Groznica priprema za samite G8 i G20 proširila se i na bolnice u Torontu. Iz klinika su, naime, otpušteni svi pacijenti kojima nije neophodna hitna nega, s tim da su neki prebačeni u rehabilitacione centre i domove za negu pacijenata. Namera zvaničnika je da, za eventualne potrebe, obezbedi dovoljan broj praznih kreveta u gradskim bolnicama, u vreme kada se u gradu očekuje da bude više gostiju nego uobičajeno. Integraciona mreža zdravstva za Toronto centar jedna je od strana koje učestvuju u koordinisanju reagovanja u slučaju eventualnih incidenata u vreme održavanja samita. Dženin Hopkins, portparolka Mreže, objašnjava da kod ovakvih skupova, kao i prilikom održavanja protesta, može doći do konflikata i povređivanja, pa je potrebno unapred preduzeti odgovarajuće pripreme. Takođe, Služba za transfuziju krvi je u stanju pripravnosti. Njihov zadatak je da obezbede dovoljne količine krvi za svaki slučaj, ali se ispostavlja da je taj zadatak teži nego obično. Obično se u letnjim meseci smanji broj dobrovoljnih davalaca, ali procenat se kreće negde oko šest. U ovom trenutku je, međutim, iz nepoznatih razloga, broj davalaca smanjen čak za polovinu, tako da zaposleni u Službi imaju poprilično težak zadatak da obezbede još oko 540 davalaca, kako bi se osiguralo da rezerve krvi budu na zadovoljavajućem nivou.

Ženski samit u susret političkom

U susret samitu G20, u organizaciji Fondacije Belinda Stronač održan je interesantan skup G(irls)20. Tu su se okupile preduzimljive, obrazovane, samosvesne mlade žene iz istih onih dvadeset zemalja koje će uzeti učešće i na političkom skupu, uz predstavnicu Afričke Unije. Njihov dnevni red je unekoliko drugačiji od onoga što će se naći pred liderima moćnih zemalja, ali su se i one bavile svetskim problemima, svakako iz perspektive mladih žena. Planira se da se njihove ideje objedine i predstave svetskim liderima pred početak zvaničnih razgovora na G8 i G20. Sve se slažu da je ovaj ženski skup takođe važan, ali su svesne da on nema značaj kakav se pridaje političkom skupu. Ipak, mlade učesnice će ovde biti u prilici da iznesu svoje mišljenje, ali i da se edukuju u raznim oblastima, poput liderstva, finansijske pismenosti i odnosa sa medijima, i da ta svoja novostečena znanja primene u svojim sredinama. Belinda Stronač je, u obraćanju na otvaranju skupa, iznela uverenje da će i ovakvo okupljanje održavati jednom godišnje i da će Francuska sasvim sigurno biti sledeća zemlja domaćin. Statistički podaci iz Međunarodnog centra za istraživanje o ženama pokazali su opravdanost skretanja pažnje na ženska pitanja. Oni pokazuju da više od trećine žena iz zemalja u razvoju, sem Kine, stupi u brak pre navršene 18 godine života, u sledećoj dekadi će to svakodnevno činiti oko 25 hiljada devojaka, svaka deset porodilja ima između 15 i 19 godina, manje od dva centa od svakog dolara za razvoj troši se na devojčice. Pored toga, kao upozoravajući podatak može poslužiti i to da je nemačka kancelarka Angela Merkel jedina žena među liderima G20. Ovaj ženski samit okupio je devojke iz Argentine, Australije, Brazila, Velike Britanije, Kanade, Kine, Evropske unije, Francuske, Nemačke, Indije, Indonezije, Italije, Japana, Meksika, Rusije, Saudijske Arabije, Južne Afrike, Južne Koreje, SAD-a i Turske.

Kanađani ponovo odlaze u restorane

Restorateri su zadovoljni - Kanađani su ponovo počeli da jedu van kuće. U poslednja tri meseca poseta restoranima porasla je za 2,3 odsto, što je dokaz povećane sigurnosti građana, tvrde u NDP grupi za istraživanje tržišta, na osnovu nedavne studije. Kako ističu, čak se i porodice sa malom decom mogu češće videti po restoranima. Naglašava se, međutim, da još mnogo treba da bi se dostigao nivo koji je bio pre 2008. godine, ali je dobro što je došlo do pozitivnog pomaka. Ono što za sada ne zadovoljava restoratere je to da trošak nije u skladu sa povećanom posetom. Sve je još uvek pod popriličnom dozom samokontrole i ograničenja, tako da se ne naručuju najskuplje stavke sa menija, kako račun ne bi predstavljao preveliki udar na kućni budžet. Restorani brze hrane ostvaruju bolji promet od ostalih, ali između ostalog i zbog toga što su imali više sluha da svoje menije osavremene i da se prilagode novim tržišnim zahtevima. U Mekdonaldsu je u prvom kvartalu profit na osnovu obogaćene ponude skočio za 10 odsto, a u Timu Hortonu čak za 19 odsto, jer je u to vreme išla nagradna igra u kojoj je podeljeno 40 vozila.

Klimatske promene na dnevnom redu samita

Premijer Stiven Harper je pod pritiskom da uvrsti i klimatske promene na dnevni red samita G8 i G20. On je istakao da su vođene aktivne konsultacije sa učesnicima oko pripreme tačaka za dnevni red, a poslednjih dana lideri Evropske unije, Meksika, Ujedinjenih nacija, uz nekoliko dobitnica Nobelove nagrade, insistiraju da pitanje klimatskih promena bude deo rasprava o održivoj ekonomiji. Jedan od najvećih zagovornika te teme je meksički predsednik Felipe Kalderon, domaćin sledeće godišnje konferencije o klimatskim promenama, koja će biti održana na jesen. Kalderon ističe značaj kanadskog angažovanja i liderstva u oblasti globalnog otopljavanja. Šest dobitnica Nobelove nagrade, okupljene oko Inicijative dobitnica, u kojoj se zalažu za ženska prava, mir, pravdu i jednakost, u pismu Harperu i drugim liderima G8 potencirale su da, ukoliko se problem ne sagleda na pravi način, degradacija životne sredine i globalno otopljavanje postaju veoma bitne stavke koje mogu da još više da ugroze globalnu ekonomiju.

Ponovo najava referenduma za suverenitet Kvebeka

Lider Bloka Kvebekva Žil Disep uputio je pismo na 1.600 adresa zvaničnika širom sveta u kojem najavljuje novi referendum za suverenitet Kvebeka. Disep tvrdi da su odbrojani dani liberalne vlade Žana Šaresta, a da će na njeno mesto doći Parti Kvebekva i Polina Maroa, koji će provinciju izvesti iz Kanade. U pismu svetskim zvaničnicima, upućenom na engleskom, francuskom i španskom jeziku, Disep objašnjava da je Kvebek provincija koja ima pravo da donosi svoje zakone, poreze i spoljnopolitičke odnose i da je, kao retko koja nacija, spremna da postane samostalna država. Pismo sa datumom 9. juni, odštampano je na papiru sa kanadskim grbom, koji se koristi u Donjem domu Parlamenta, a povod je obeležavanje dvadesetogodišnjice od neuspelog ustavnog sporazuma iz Meh Lejka.

Aksbridž bez znaka stop

U gradiću Aksbridžu, udaljenom oko sat vožnje od Toronta, imaju interesantnu ideju kako da unaprede svoju životnu sredinu. Oni predlažu da se sa njihovih ulica ukloni saobraćajni znak stop koji poprilično doprinosi aerozagađenju i, po njihovim rečima, nije previše delotvoran. Hajnc Ničke, volonter pri Komitetu za očuvanje energije i zagovornik ove ideje, objašnjava da ljudi stradaju i pored znakova za zaustavljanje zato što neretko veruju da će onaj drugi stati i ispoštovati znak. On predlaže da se, umesto znaka, na kolovozu iscrta linija koja bi označila pravo prvenstva. Međutim, gradonačelnik Aksbridža Bob Šeperd veruje da bi bilo delotvornije ukoliko bi se u eksperimentalnoj fazi uklonilo samo nekoliko stop znakova, što bi bilo dovoljno za praćenje načina reagovanja vozača. On priznaje da bi bilo logično da ovi znaci doprinose ograničavanju brzine, ali da iskustvo pokazuje da se dešava upravo suprotno - vozači, ako uopšte i stanu, posle takvog znaka ubrzaju, kako bi nadoknadili gubitak vremena. Inače, posledice zaustavljanja vozila kod znaka stop nisu ni malo zanemarljive kada se pogledaju potrošnja goriva i izduvni gasovi. Ono što je najvažnije, ipak, je da se pravilno proceni u kolikoj meri je ozbiljno zagađenje i da li se ono može meriti sa životima ljudi koji mogu da stradaju.

 

Kanađanka krivac za poraz engleza

Britanski tabloidi povezuju poraz engleske reprezentacije na utakmici protiv SAD-a, u prvom kolu Svetskog šampionata u Južnoj Africi, sa dugonogom kanadskom manekenkom Elizabet Minet. Ona se zabavljala sa golmanom Robertom Grinom, ali je dvogodišnja romansa prekinuta par nedelja pre početka prvenstva i mnogi veruju da je to razlog za loš učinak golmana i, samim tim, primljeni gol. Dejli mejl i Dejli miror, naime, tvrde da je Grin očajan zbog raskida, da zbog toga ne može da se usredsredi, te da je primio gol koji se može okarakterisati gotovo kao početnička greška. Grinov agent Endi Evans, pak, tvrdi da je golman otišao na Kup mentalno izuzetno dobro pripremljen i da ne pati zbog raskida, koji je bio očigledan unazad već nekoliko meseci. Prelepa Minet, koja potiče iz veoma poznate ontarijske porodice, diplomirala je ekonomiju na Univerzitetu u Voterlu i trenutno radi u menadžmentu Elit model.

Prvo suđenje sudiji za ubistvo

Provincijsko tužilaštvo u Kvebeku ovih dana otpočinje proces protiv penzionisanog sudije Žaka Delisla, 75, okrivljenog za ubistvo supruge i posedovanje nelegalnog oružja. To će biti slučaj bez presedana, jer koliko se zna, do sada ni jedan kanadski sudija nije bio optužen za ubistvo. Neka pitanja se zbog toga nameću, kao na primer kako obezbediti nepristrasnost kada se radi o osobi koju svi znaju, jer su do maja prošle godine bili kolege. Ubistvo je počinjeno novembra prošle godine. U prvom trenutku, smrt Mari-Nikol Rainsvil bila je okarakterisana kao samoubistvo, ali je dodatnom istagom utvrđeno da se radi o ubistvu. Detalji nisu poznati, pošto je stavljena zabrana na njihovo objavljivanje. Nadležni veruju da će izbor novijih pridošlica obezbediti da postupak protiče sa što manje problema, kako po optuženog, tako i po članove sudskog veća. Branilac optuženog Delislea je poznati advokat Žak Larošel.

Ubica otkriven posle dvanaest godina

Dvanaest godina nakon počinjenog zločina policija je uspela da otkrije počinioca. Radi se o dvostrukom ubistvu, oca i ćerke, milionera iz Hamiltona Vilijema Stejplsa, 67, i njegove ćerke Ronde Boreli, 36, koji su nestali pre dvanaest godina sa porodične farme u Glenbruku, Ontario. Šest meseci posle nestanka njihova tela su pronađena u Stjeplsovom kamionetu, parkiranom na aerodromu Pirson. Identifikacija je potvrđena na osnovu njihovih stomatoloških kartona. Ovih dana, skoro tačno 12 godina nakon otkrivanja njihovih tela, uhapšen je Stejplsov sin Mark, 47, pod optužbom da je ubio oca i sestru. Policija nije dala detalje oko toga šta ih je navelo da okrive Marka za jedno od najmisterioznijih ubistava. Mark i Ronda su usvojena deca bračnog para Stejpls. Navodi se da su se veoma razlikovali i da brat nikako nije podnosio sestru. Pre 12 godina je bogatstvo Vilijema Stejplsa bilo procenjeno na oko 2,6 miliona dolara, a Mark je bio glavni naslednik.

Otacu i bratu Parvez doživotna robija

Otac i brat šesnaestogodišnje Akse Parvez iz Bramptona, Ontario, osuđeni su na kaznu doživotne robije zato što su 2007. godine surovo prekratili njen mladi život. Razlog za ubistvo je očuvanje porodične časti. Devojka nije želela da se uklopi u patrijarhalnu tradiciju i običaje svojih predaka iz Pakistana i da nosi odeću i zar, kako su od nje zahtevali otac i brat. Ona je u nekoliko navrata iskazivala svoj bunt, ali su je tog tragičnog dana otac i brat kaznili na najsuroviji mogući način. Tužilac Mara Baso smatra da je kazna primerena i da je pravda u slučaju ove nesrećne devojke zadovoljena, a veruje i da je svima upućena jasna i veoma važna poruka. To je izuzetno značajno, posebno kada se zna da su članovi porodice u policiji stali na stranu počinilaca, uz objašnjenje da se radi o neposlušnosti koju je trebalo kazniti i, čak, da je u Pakistanu prihvatljivo i ubiti dete za takvo ponašanje.