REGION

Gde je 5,7 milijardi KM

U Crnoj Gori izabran najbolji zet

Crna Gora prednjači u borbi protiv kriminala

Doživotni zatvor serijskom ubici iz Skoplja

Fašistička obeležja na koncertu u Splitu

Antraks u selu Sveti Đorđe

Gde je 5,7 milijardi KM

U BiH se vodi istraga o tome koliko je donatorskih sredstava dato Bosni i Hercegovini od završetka rata 1996. do 2006. godine. "Institucije Federacije BiH dobile su oko 5,7 milijardi KM donacija od 2006. godine, o čemu su obavestile Istražnu komisiju za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava Predstavničkog doma parlamenta BiH", rekao je predsedavajući te Komisije Sefer Halilović. Halilović je dodao da je komisija poslala 4.000 dopisa institucijama, nevladinim organizacijama, raznim agencijama i ustanovama, te da 265 dopisa nije uručeno zbog nepostojanja adrese ili organizacije. Komisija je na sjednici donela zaključak da se putem oglasa pokuša doći do ovih 265 institucija i organizacija kako bi se utvrdilo gde se ti primaoci donacija nalaze. Prema njegovim rečima, ambasada SAD im je dostavila podatak prema kojem je od 1996. do 2001. godine donirala za BiH oko milijardu i petsto sedamdeset miliona dolara. Međutim, istakao je Halilović, Kancelarija Evropske unije u BiH "obeshrabruje nastojanja Komisije da utvrdi tačan iznos doniranih sredstava", jer nije dostavila podatke upućujući komisiju na Ministarstvo finansija i trezora BiH. "Način na koji su nam sada odgovorili ne ohrabruje nas nego nas obeshrabruje", rekao je Halilović i dodao Komisija i od UN-a očekuje da budu konkretniji kao što je bila konkretna ambasada SAD u BiH. Član Komisije Slavko Jo-vičić je istakao da je prema nezvaničnim podacima u BiH od 1996. godine stiglo više od 40 milijardi maraka donacija od čega u Republiku Srpsku nešto manje od dva odsto. Član Istražne komisije Denis Bećirević je rekao da je u BiH, prema podacima Ministarstva spoljne trgovine i eko-nomskih odnosa, donirano blizu 14 milijardi maraka, a da je kasnije taj podatak promenjen u 7,2 milijarde maraka. "Zadatak Komisije je da to utvrdi. Imamo situaciju da su u BiH došle milijarde KM, a da nisu proknjižene i evidentirane i da su prema nezvaničnim podacima islamske zemlje uputile u BiH oko osam milijardi KM kao pomoć BiH", rekao je Bećirević i dodao da se ovaj slučaj mora do kraja istražiti.

U Crnoj Gori izabran najbolji zet

Nikšićanin Branko Lalović osvojio je titulu "najboljeg zeta" u Crnoj Gori, u takmičenju u kojem su kandidate predlagale njihove tašte, a žiri činile žene. Lalović je, uz diplomu za najboljeg zeta, dobio nagradu od 200 evra, drugoplasirani Saša Miljanić nagrađen je usisivačem, a Miladin Blagojević je kao nagradu za treće mesto dobio besplatan vikend odmor u etno-selu "Montenegro" u selu Brezna u kojem je takmičenje i održano. Pobednika takmičenja "Naj-zet 2010" Branka Lalovića kandidovala je njegova tašta Katica iz Sombora. Branko se pre godinu dana oženio Katicinom kćerkom Antonijom. Pred žirijem je rekao da se "fenomenalno" slaže sa taštom, da joj posvećuje vreme kad god je slobodan i da izlazi sa njom u šetnju, kao i da će joj pokloniti novčanu nagradu od 200 evra. Branko je za list "Vijesti" rekao da mu prigovaraju zbog takvog odnosa sa taštom, ali mu, kaže, to ne smeta. Tvrdi da bi i njegova supruga mogla da bude izabrana za "najbolju snahu". Zanimljivo je da se, u vreme priprema za tu neobičnu manifestaciju, prijavilo nekoliko stotina zetova, ali je na samo takmičenje došlo dvadesetak.

Crna Gora prednjači u borbi protiv kriminala

Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je da Crna Gora "prednjači" u regionu u borbi sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Premijer je, u odgovoru na pitanje poslaničkog kluba Nove srpske demokratije (NSD), Andrije Mandića, takođe kazao da Crna Gora "nije azil za kriminalce, niti su njeni državni organi servis organizovanog kriminala". Mandić je Đukanovića, u okviru takozvanog premijerskog sata, pitao da li će u Crnoj Gori uskoro biti hapšenja "krupnih riba" u kriminalu, čega je, kako je naveo, već bilo u nekim susednim zemljama. Đukanović je kazao da je Vlada Crne Gore "dokazano spremna" za borbu sa organizovanim kriminalom i da Mandić nije u pravu kada tvrdi da se "jedino u Crnoj Gori ništa ne radi" na tom planu. Crnogorski premijer se, takođe, suprotstavio i ocenama poslanika opozicionog Pokreta za promjene Nebojše Medojevića, iznesenim u njegovom pitanju, da je ekonomija Crne Gore u haosu. "Svi makroekonomski parametri vam padaju", rekao je Medojević, a Đukanović tvrdi da će crnogorska ekonomija već ove godine ostvariti rast od pola procenta. "Vlada ima ozbiljnu politiku i naša ekonomija se blago oporavlja", rekao je Đukanović. On je Medojevića optužio da sve poznate svetske investitore, koji su vlasnici kapitala i u Crnoj Gori, proglašava "sumnjivim". Današnji premijerski sat u crnogorskom parlamentu, kao i ranije, bio je obeležen varnicama u polemici premijera i Medojevića. Reagujući na Medojevićeve opaske o Đukanovićevim vezama sa "sumnjivim investitorima", premijer je kazao da "zebe" od toga kada Medojević ode u Beograd, od njegovih "ranih radova" u "zemunskom klanu". Đukanović je tako aludirao na to što je Medojević ranije sarađivao u listu koji je bio, navodno, naklonjen "zemunskom klanu". Medojević je zamerio predsedniku Skupštine Ranku Krivokapiću zbog toga što nije prekinuo premijera kada je o tome govorio. Đukanović je u Skupštini rekao da je Fond penzijsko-invalidskog osiguranja u Crnoj Gori "stabilan i održiv", da se redovno puni prihodima i da će isplata penzija biti ne samo redovna, nego da će se penzije i povećavati. Prema navodima Đukanovića, prosečna penzija u Crnoj Gori, u iznosu od 255 eura je znatno veća nego u više zemalja regiona. Đukanović očekuje da će prosečna penzija do kraja 2011. godine porasti za oko 20 eura. Đukanović je osporio i ocene o produbljivanju jaza između bogatih i siromašnih u Crnoj Gori, što je mišljenje poslanika Socijalističke narodne partije Nevena Gošovića. Na pitanje poslanika Socijaldemokratske partije Bori-slava Banovića, da li u Evropskoj uniji postoji zastoj o procesu evropskih integracija, Đukanović je odgovorio da se to ne dovodi u pitanje. Crna Gora će, po njegovim rečima, do kraja ove godine dobiti status zemlje kandidata za člasntvo u EU. Đukanović je najavio da će Crna Gora dobiti status posmatrača u Konferenciji muslimanskih zemalja, pošto nova pravila koja su u pripremi u toj organizaciji, predviđaju takvu mogućnost i za zemlje koje nisu muslimanske. Skupština Crne Gore nastavila je, nakon "premijerskog sata" rad, postavljanjem poslaničkih pitanja i odgovorima ministara Vlade.

Doživotni zatvor serijskom ubici iz Skoplja

Sud u Skoplju osudio je na doživotni zatvor Viktora Karamarkova (29) zbog ubistva četiri starije žene. "Sud je proglasio Viktora Karamarkova krivim za četiri ubistva i dva pokušaj ubistva tokom 2009. godine", piše u odluci suda. Karamarkov je između marta i oktobra 2009. ubio četiri žene stare između 69 i 83 godine. Tužioci su naveli da je Karamarkov inače narkoman, birao starije žene za žrtve. Dolazio je na vrata žrtve tražeći novac za navodno bolesnu majku, potom bi žrtvu ubio udarcem sekire u glavu i uzeo nakit. Kako javljaju makedonski mediji, Karamarkov je bio inspirisan delima ruskog pisca Fjodora Dostojevskog, a posebno likom Raskoljnikova iz "Zločina i kazne". Policija je u njegovom stanu pronašla veliki broj primeraka "Zločina i kazne". Makedonska ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska je nakon hapšenja opisala Karamarkova kao "veoma inteligentnog toksikomana koji čita Dostojevskog". Karamarkov je negirao krivicu, a njegov branilac je najavio žalbu na presudu.

Fašistička obeležja na koncertu u Splitu

Hrvatski predsednik Ivo Josipović i premijerka Jadranka Kosor su najoštrije osudili isticanje fašističkih obeležja na splitskom koncertu podrške hrvatskim generalima koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine. U zajedničkom saopštenju za javnost, Josipović i Kosorova su pozvali Hrvatsku radioteleviziju (HRT), koja je direktno u nedelju prenosila taj koncert, na odgovorno i brzo usvajanje mera prema kojima će ubuduće odmah prekinuti emitovanje programa u slučaju isticanja i veličanja totalitarnih ideologija. Oni su upozorili na zakonsku obavezu HRT kao javnog servisa da promoviše javni interes. Josipović je pokrenuo istragu o nastupu klape Hrvatske ratne mornarice "Sveti Juraj" na koncertu, održanom u nedelju u splitskoj Spaladijum areni, a tu odluku je, kako se navodi u saopštenju, u potpunosti podržala i premijerka. Vršilac dužnosti generalnog direktora HRT-a Josip Popovac je najoštrije osudio bilo kakvo veličanje i isticanje simbola totalitarnih režima i ideologija. U saopštenju za javnost, on je naveo da je HRT svestan propusta koji je učinjen. Popovac je istakao da je istraga pokrenuta i da će biti kažnjeni svi koji su prekršili propise. Splitska policija zatražila je snimak koncerta kako bi utvrdila počinioce nezakonitog ponašanja. Više hrvatskih nevladinih organizacija protestovalo je zbog toga što je koncert prenosila HRT, ocenivši da je to bilo "na granici ratnohuškačke propagande". Mediji prenose da se na koncertu nekoliko puta čuo ustaški pozdrav "Za dom spremni" uz ispružene ruke. Pojedini mediji navode i da je hitna zajednička reakcija predsednika i premijerke usledila zbog reakcije diplomata iz zemalja EU koji su zaprepašćeni direktnim prenosom koncerta za generale osumnjičene ili osuđene za ratni zločin.

Antraks u selu Sveti Đorđe

Jedno goveče je uginulo u Ulcinju od zarazne bolesti antraks, saopštila je crnogorska Veterinarska uprava. Antraks je registrovan u selu Sveti Đorđe, na granici sa Albanijom, a laborartorijska ispitivanja su potvrdila da je jedno goveče uginulo od posledica te bolesti. Antraks se može preneti i na čoveka, pa je na području na kome je bolest registrovana, uvedena mera zabrane kretanja životinja, ispaše i prodaje, kao i klanja bolesnih grla. Selo Sveti Đorđe je stavljeno pod pojačani nadzor. Stručnjaci su poručili da nema mesta panici. Poslednji slučaj oboljevanja stoke od antraksa u Crnoj Gori zabeležen je 1997. godine u Andrijevici.