SRBIJA

Beograd drugi najskuplji grad za zakup lokala u regionu

"Loukost" među taksistima

Tadić i Krišto za unapređenje odnosa Srbije i FBiH

Srbija je postala pridruženi član EU

Ne postoji granica između Crne Gore i Kosova

Kosovo je izvor, mesto tranzita i odredište za žrtve trgovinom ljudima

VAC-u se već javili prvi zainteresovani kupci

Beograd drugi najskuplji grad za zakup lokala u regionu

Cena zakupa lokala u Beogradu najveća je u regionu, posle Atine, pokazuje istraživanje konsultantske kompanije u oblasti nekretnina Kolijers. Cene zakupa u Atini su 200 evra po kvadratnom metru, dok je cena u Beogradu duplo manja i iznosi 100 evra. Zakup lokala u Sofiji košta 75 evra po kvadratnom metru, u Zagrebu 70 evra i u Bukureštu 90 evra po kvadratnom metru. Kako se navodi u istraživanju Kolijersa, zakupi lokala u glavnim gradskim ulicama u skoro svim regionima u svetu beleže dalji pad već drugu godinu za redom. Pad zakupa lokala nastao je zbog smanjene tražnje na nekim od svetskih najatraktivnijih lokacija zbog ekonomske krize. Kolijers navodi da su uprkos delimičnom oporavku ekonomske situacije, trgovci na malo i dalje oprezni u širenju biznisa i novih poslova. Međutim, neke činjenice ukazuju na to da je najgori deo ekonomskog ciklusa završen i da postoji opravdana mogućnost da će se prodavci luksuzne robe ponovo dati u potragu za visoko atraktivnim radnjama u svetu, navodi se u saopštenju Kolijersa. Kompanija Kolijers posluje kroz 294 kancelarije u 61 državi, a bavi se posredovanjem u prodaji, iznajmljivanju i upravljanju nekretninama, hotelsku investicionu prodaju, procenama vrednosti, nadzorom korišćenja kredita i istraživanjem tržišta.

"Loukost" među taksistima

Beograđani odnedavno imaju mogućnost da se prevezu taksijem po fiksnim cenama vožnje! Kompanija "Loukost" ponudila je taksi usluge po principu "rentakar sa šoferom" za tri fiksne cene - 235 dinara u krugu dva kilometra, 385 u širem centru i 750 od i do aerodroma. Nova konkurencija i ovakav vid pružanja usluge razbesneli su taksi udruženja u gradu koja se već duže vreme zalažu za smanjenje broja taksista. Kompanija "Loukost" nije registrovana kao taksi udruženje, već kao preduzeće za vanlinijski saobraćaj. Time je ova firma izbegla obavezu pribavljanja posebnih gradskih dozvola koje moraju imati klasična taksi udruženja. "Zaobišli" pravila Da stvar bude interesantnija, njihovi vozači su "obični" radnici ove firme, čime su "zaobišli" odluku gradskih vlasti da ograniče broj taksista u gradu i stopiraju izdavanje dozvola za ovu delatnost! Direktor "Loukosta" Zoran Tanasijević kaže za Press da je ipak sve urađeno strogo po pravilima i da je firma registrovana u skladu sa Zakonom o drumskom saobraćaju. - Poslujemo po principu "rentakar sa šoferom". Mušterija pozove naš kol-centar i mi šaljemo vozilo na adresu. Na licu mesta, vozač predaje klijentu Ugovor o uslugama prevoza, koji ovaj potpisuje, a čime su se obojica saglasili sa relacijom i cenom usluge. Na primer, cena vožnje u krugu od dva kilometra je 235 dinara, na relaciji po širem centru grada 385, dok prevoz do i od aerodroma košta svega 750 dinara - objašnjava Tanasijević. On dodaje da vožnja "po širem centru" ne obuhvata relacije s jednog kraja grada na drugi, gde je kilometraža veća od 15 kilometara. U tim slučajevima, prema njegovim rečima, primenjuje se cena kao za vožnju do aerodroma. - Naši vozači, kojih trenutno ima pedesetak, nisu taksisti, već stalno zaposleni radnici. Pri zapošljavanju, oni moraju imati validno lekarsko uverenje i vozačku dozvolu najmanje tri godine. Ne prihvatamo putnike na ulici, već samo na poziv, iako imamo oznake firme na našim vozilima - zaključio je Tanasijević. Grad: Nemamo veze s tim Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj Dejan Mali kaže da ovakve vrste preduzeća nisi regulisane Odlukom o taksi prevozu u Beogradu. - Grad nema veze s ovim preduzećem, jer gradska akta jednostavno ne poznaju postojanja takvih delatnosti. Ne znam da li ova kompanija posluje u skladu sa republičkim zakonom o drumskom saobraćaju, ali pretpostavljam da je osnivač ove firme to dobro proučio pre nego što se upustio u ovaj posao - priča Mali. CENE TAKSI USLUGA REGULARNIH UDRUŽENjA Usluga Tarifa             1         2         3 Start             129     129     129 Kilometar         49       64       98 Sat čekanja    600     600      600 Direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović potvrdio je za Press da su ovakva preduzeća legalna i regularna i regulisana su Zakonom o drumskom saobraćaju. - Koliko mi je poznato, firme registrovane za vanlinijski prevoz ne posluju kao klasična taksi udruženja, a za pružanje usluga prevoza neophodno je da imaju ugovor sa klijentom i ne smeju imati oznake "taksi" - istakao je Okanović. N. Resanović Press

Tadić i Krišto za unapređenje odnosa Srbije i FBiH

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednica Federacije BiH (FBiH) Borjana Krišto založili su se juče u Beogradu za unapređenje odnosa Srbije i tog eniteta u BiH. Na konferenciji za novinare posle razgovora, Tadić je rekao da Srbija ima "vitalan interes da razvija saradnju s FBiH, ne samo s Republikom Srpskom s kojom ima specijalne i paralelne veze". "S druge strane Srbija želi posebne, sasvim posebne, najbolje moguće odnose s BiH, kao državom nama susednom i prijateljskom", rekao je predsednik Srbije. Tadić je rekao da Srbija podržava suverentitet BiH zasnovan na Dejtonskom sporazumu i dogovor dva entiteta i tri naroda. Krišto je rekla da je cilj njene posete Beogradu učvršćivanje prijateljskih, dobrosusedskih i poslovnih odnosa, jer se samo tako može gledati budućnost. Predsednica FBiH je pozdravila stav Srbije i predsednika Tadića kojim se podržava "izgradnja BiH na demokratski način uz potpuno poštovanje sva tri konstitutivna naroda". Sređivanje stanja u BiH doprineće i razvoju regiona, dodala je ona. "Raduje me taj stav i ja ga pozdravljam, da se BiH izgradi po meri sva tri konstitutivna naroda i jedino takvo rešenje vodi BiH u budućnost, a vodi i ceo region", rekla je Krišto.

Srbija je postala pridruženi član EU

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izjavio je u ponedeljak u Luksemburgu da je, odlukom šefova diplomatija Evropske unije da nalože ratifikaciju sporazuma sa Srbijom, ta zemlja stupila u ugovorni odnos sa EU i postala njen pridruženi član. Objasnio je to činjenicom da je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija sada predat parlamentima evropske 27-orice da ga potvrde. Đelić je podvukao da će to biti i snažna poruka za evropske investitore da ulažu i posluju sa partnerima u Srbiji. Potpredsednik srpske vlade je naglasio da je važno i to što su ministri inostranih poslova istakli i da imaju na umu kandidaturu za članstvo koju je zatražila Srbija. Ministri su pozdravili i napore koje Srbija čini na putu ka Uniji i naglasili da će se time pozabaviti veoma brzo, "što nam daje nadu da će prosleđivanje naše kandidature Evropskoj komisiji biti na dnevnom redu najesen". "Ako to bude slučaj, Srbija će dati sve od sebe da postigne svoj cilj, a to je da postane kandidat za članstvo u EU sredinom iduće godine", istakao je Đelić. Na pitanje šta političko, a šta opipljivo znače današnje odluke ministara EU, potpredsednik srpske vlade je rekao da to s političkog stanovišta pokazuje da se postupak ulaska novih članica u EU nastavlja, kao i da je to "jednoglasan stav oko Srbije". "Svih 27 zemalja EU su rekle 'da' za ratifikaciju sporazuma sa Srbijom, a čuli smo da se neke od njih uveliko spremaju da to vrlo brzo učine". Španija je praktično već učinila taj korak, dodao je Đelić. Ratifikacijom SSP-a Srbija ulazi u ugovorni odnos ne samo s Evropskom komisijom već i sa svim zemljama EU. Takođe Srbija ulazi u pravni sistem svake članice Unije, što pokazuje da sve zemlje evropske 27-orice Srbiju vide kao buduću punopravnu članicu. "To je snažna poruka i njihovim investitorima i privrednicima - to pokazuje da je ugovor koji predstavlja SSP sada nešto što priznaju sve zemlje EU", podvukao je Đelić. "A time se stavlja do znanja da je to stabilna osnova da oni mogu da rade i sarađuju s nama i to će se pozitivno odraziti na nivo investicija u našoj zemlji", zaključio je Đelić.

Ne postoji granica između Crne Gore i Kosova

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Budvi da ne postoji granica između Crne Gore i Kosova već samo granica između Crne Gore i Srbije. Jeremić je to kazao komentarišući pitanje demarkacije granice između Crne Gore i Kosova koje traže prištinske vlasti. Ministar inostranih poslova Srbije je poručio da je Beograd na raspolaganju Podgorici za "svako tehničko sagledavanje granice koja je već jasno demarkirana" te da razgovori sa bilo kim trećim, Srbija doživljava kao ugrožavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje koje se neće tolerisati. Crnogorski šef diplomatije Milan Roćen ocenio je da je pitanje demarkacije granice Crne Gore i Kosova tehničko pitanje te da postoji dobra volja da se oko tog tehničkog pitanja nađe rešenje. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi optužio je u nedelju crnogorske vlasti da "namerno zatvaraju oči" pred graničnim pitanjima i naveo da je nedavno uputio pismo Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore sa zahtevom da se počne sa demarkacijom granice. Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore saopštilo je u nedelju da nije dobilo takav zahtev od kosovskih vlasti. Redžepi je prištinskim medijima ranije kazao da su "crnogorski građani pomerili jedan od ključnih graničnih obeležja i ušli u teritoriju Kosova", zbog čega, kako je naveo, stanovnici s druge strane granice ne mogu da koriste svoja imanja. Meštani nekoliko kosovskih sela u okolini Peći i Dečana protestvovali su početkom godine zbog toga što su, kako tvrde, zauzeta njihova imanja, koja su posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma 1999. godine ostala na teritoriji Crne Gore. Zvanična Podgorica je u više navrata saopštila da pitanje granice sa Kosovom ne treba politizovati.

Kosovo je izvor, mesto tranzita i odredište za žrtve trgovinom ljudima

Kosovo je izvor, mesto tranzita i odredište za žene i decu žrtve trgovinom ljudima, posebno što se tiče prisilne prostitucije i prisilnog prošenja među decom, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2010. godinu. Većina stranih žrtava prisilne prostitucje su mlade žene iz istočne Evrope, uključujući Moldaviju, Albaniju, Bugarsku i Srbiju, kaže se u objavljenom izveštaju. Deca i žene sa Kosova podležu prisilnoj prostituciji kako na Kosovu tako i širom Evrope. Jedna nevladina organizacija identifikovala je preko 300 dece, posebno među Romima koji su prisiljeni da prose, navodi se u izveštaju. Kosovo je zadržalo istu poziciju kao i prošle godine i spada u zemlje koje ne ispunjavaju u potpunosti minimum standarda za iskorenjivanje trgovine ljudima, međutim čine značajne napore da to učine. Navodi se da je vlada Kosova osudila veći broj počinilaca trafikinga i preduzela značajne napore da spreči trafiking tokom perioda koji obuhvata ovaj izveštaj, to jest tokom prošle godine. Ona, međutim, nije adekvatno kaznila osuđene prestupnike, kaže se u izveštaju i podseća da su mnoge kazne bile ispod legalnog minimuma određenog po zakonu za trafiking. Takođe se ističe da je tokom 2009. godine većina osuđenih trgovaca ljudima oslobođena po žalbi. Naglašava se da vlada Kosova i dalje nema adekvatne tehnike za identifikovanje žrtava trgovine ljudima, što sprečava da im se pruži odgovarajuća zaštita i ističe da su tokom cele godine sigurne kuće bile nedovoljno ispunjene. Vlada Kosova je tokom prošle godine koja je razmatrana činila napore da štiti žrtve trgovine ljudima. Ona je identifikovala 29 žrtava trgovine ljudima 2009, što je neznatno više u odnosu na 2008. kada je identifikovano 27 žrtava. Vlada je nastavila da finansira svoje privremeno sklonište i prijavila da su 23 žrtve trafikinga dobile pomoć, uključujući dvoje dece tokom 2009. godine. U izveštaju se ukazuje da vlada nije dovoljno dobro identifikovala žrtve trafikinga tako da se dešavalo da neke od njih budu vraćene u sredinu gde su iskorišćavane. Takođe se kaže dda je vlada pružila samo ograničenu pomoć pri reintegraciji žrtava.

VAC-u se već javili prvi zainteresovani kupci

Nemačkoj medijskoj grupi VAC (NjAZ), koja je objavila da se povlači iz poslova u Srbiji, već su se javili prvi interesenti koji bi želeli da preuzmu učešća ove kompanije u medijima u Beogradu i Novom Sadu. Kako danas izveštava medijski portal kress.de, pozivajući se na izjavu portparola VAC-grupe, Paula Bindera, šef kompanije Bodo Hombah (Hombać) koji se nalazi na nemačko-hrvatskom privrednom forumu u Zagrebu, "već je dobio odgovarajuće upite interesenata". Vest da će se VAC povući iz poslova u Srbiji u Berlinu se ne tumači kao negativan signal po opšti angažman nemačke privrede u Srbiji. Kako su dopisnici Bete u Berlinu protumačili sagovornici podrobno obavešteni o nemačko-srpskoj privrednoj saradnji, juče objavljena odluka VAC-a je "posledica konkretnih uslova u konkretnom sektoru" i povezana je sa "sasvim određenim i specifičnim poslovnim konstrukcijama". Nemačka, naprotiv, namerava da još jednom razmotri nivo privredne saradnje sa Srbijom i da je, kako je rečeno Beti, potom "revitalizuje i ojača". U tom cilju bi već krajem avgusta trebalo da bude oživljen rad međudržavne ekonomske komisije koja se poslednjih godina nije sastajala. Naredno zasedanje ovog tela su prošlog meseca u Berlinu dogovorili nemački ministar privrede Rajner Briderle i potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić. VAC poseduje 55 odsto novosadskog Dnevnika, kao i 50 odsto vlasništva u preduzeću Politika novine i magazini, koje izdaje dnevni list Politika, Sportski žurnal i novinu za klađenje Midž. Prema navodima medijskog portala kreš.de, VAC-ovo preduzeće Mediaprint izdaje srpsko izdanje lista Auto Bild i Auto Bild 4h4. Dalje poslovne aktivnosti VAC-a u Beogradu su i jedna štamprija, distributerska kuća Štampa i Corporate Media Serbia (CMS) kao zajedničko ulaganje sa Trurnit-grupom iz Minhena. "Sve je to sada na prodaju", navodi se na medijskom portalu kress.de Vodeći nemački privredni mediji, koji redovno prate poslovne aktivnosti VAC-a u jugoistočnoj Evropi, nisu objavili vest o povlačenju ove kompanije iz Srbije. Snežana Bogavac, Berlin