SVET

Gejts i Bafet traže da svi bogataši ustupe deo novca

Ogromni crtež falusa na mostu za FSB

U Kirgiziji nekoliko stotina mrtvih

Naučnici, na mestu sletanja svemirske kapsule

S. Koreja upozorava da tenzije mogu izazvati nuklearni rat

Gejts i Bafet traže da svi bogataši ustupe deo novca

GDvojica najbogatijih Amerikanaca, Bil Gejts i Voren Bafet, saopštili su da će pokušati da ubede milionere i milijardere da u dobrotvoren svrhe ustupe, kako su naveli, polovinu bogatstva. Gejts i Bafet u američkom časopisu Fortjun navode da im je ta zamisao od organizovanja večeri u Njujorku 2009. godine, kada su tom prijemu prisustvovali gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg i TV voditeljka Opra Vinfri. Gejts, koji je već veoma angažovan sa svojom fondacijom, rekao je da će pokušati da ubedi bogataše da ustupe bar 50 odsto bogatsva. Bafet, koji ima oko 47 milijarde dolara, obećao da će ustupiti 99 odsto bogatstva. Bafet je rekao da bi ostavio sebi i svojoj porodici "najosnovnije" a ostalo bi dao u dobrotvorne svrhe.

Ogromni crtež falusa na mostu za FSB

Vlasti Sankt Peterburga muku muče već dva dana ne bi li izbrisali ogromni crtež falusa, na Litejnom mostu u Sankt Peterburgu, koji je, po priznanjima autora, art- grupe "Rat" upućen Federalnoj službi bezbednosti (FSB). Gradske vlasti se verovatno ne bi tako brinule da je reč o drugom mestu i da nije doba "belih noći", kada je severna ruska prestonica prepuna domaćih i stranih turista. Naime, Litejni most se otvara svake noći za prolazak brodova i u trenutku kad je bio podignut, na njemu se ukazao crtež falusa visine 65 i širine 27 metara. I to baš preko puta zgrade sanktpeterburške uprave FSB, naslednice KGB. Snimak tog mosta, zajedno sa crtežom i zgradom FSB našao se i na sajtu Youtube, na adresi http://www.youtube.com/njatch?v=KIFZ41P6kfnj. Očevici navode da je komunalnim službama praktično nemoguće da operu grafit i da im nisu pomogla ni vatrogasna kola. Ideolog grupe "Rat" Aleksej Plucer-Sarno, poznati ruski leksičar, folklorist, autor rečnika ruskog žargona i fraza, članaka o filozofiji kulture i folkloristike, napisao je na svom blogu da su aktivisti sproveli akciju u noći između nedelje i ponedeljka, ali da su odlučili da javnosti o njenom cilju saopšte kasnije. Razlog tome je privođenje jednog od članova grupe, Leonida Nikolajeva, tokom akcije. Grupa nije želela da mu nanese štetu sve dok ne bude pušten na slobodu, objasnio je Plucer-Sarno. Prema rečima ideologa grupe, perfomans su nazvali "ulični kroki". Cilj te, kako se pokazalo, političke akcije, je promena političke situacije u gradu. A za celu akciju trojici aktivista trebalo je svega 23 sekunde. Boju su izlivali direktno iz kanistera. "Tačno u dva sata ujutru (kada se otvara most), falus se podigao u sumračno peterburško nebo. Umetnici su pripremili svim saradnicima Federalne Službe Opasnosti kosmodrom za odlazak u vanzemaljske civilizacije", naveo je ideolog grupe. Napisao je, takođe, da su se već u 3.59 na brisanje grafita bacile snage nevskog vodokanala i vatrogasnih brigada grada. Nikolajev, koji je bio u pritvoru dva dana, ispričao je su ga odveli u jednu stanicu milicije, gde su milicioneri koji su ga priveli bučno objašnjavali svojim kolegema šta se dogodilo i pokazivali fotografije mosta. "Ti (ljudi) su se histerično smejali", rekao je on. Naveo je da su prvo hteli da ga optuže za vandalizam, ali da su se posle zaustavili na "sitnom huliganstvu". Dok je bio u pritvoru mogao je da komunicira sa "kolegama" jer je mobilni telefon sakrio u donjem vešu, a milicionerima pokazao stari, koje su i oduzeli. "Milicioneri svake nove smene su svraćali do moje ćelije, šalili se i razgovarali o mom postupku", ispričao je Nikolajev. Do sada, najskandaloznija akcija grupe "Rat" održana je 2008. godine u Moskvi, u Biološkom muzeju, uoči inauguracije predsednika Dmitrija Medvedeva. Akcija je podsećala na orgije, a parole su bile "Nek živi medvedić, naslednik praslovenskog medveda" i "Moramo da se udružimo da podržimo medvedića". Zorana Bojić, Moskva

U Kirgiziji nekoliko stotina mrtvih

Nekoliko stotina ljudi ubijeno je u nemirima u Kirgiziji, saopštio je Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), dok prelazne vlasti optužuju pristalice svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva za podsticanje nemira. I zvaničnici Ujedinjenih nacija kažu da podaci ukazuju da su nemiri planirani i orkestrirani. Južni deo Kirigizje je već danima zahvaćen međuetničkim nasiljem. Manjinski Uzbeci su napustili Oš, drugi po veličini kirigiski grad, dok je više od 100.000 Uzbeka pobeglo u susedni Uzbekistan. Uzbekistan je zatvorio granicu zbog čega su hiljade ljudi ostale u kampovima s kirgiske strane. UN, SAD i Rusija su poslali humanitarnu pomoć, a lideri prelazne vlade su ponovo tražili od Moskve da pošalje trupe da bi pomogla u smirivanju nasilja. Međunarodni komitet Crvenog krsta nije izneo precizne podatke o broju mrtvih, ali je portparol Kristijan Kardon rekao da se može govoriti o nekoliko stotina poginulih. Prelazna predsednica Kirgizije Roza Otunbajeva rekla je danas da je stvarni broj mrtvih verovatno "nekoliko puta veći" od zvaničnog podatka o 179 ubijenih, budući da su mnoge žrtve odmah sahranile njihove porodice u skladu s muslimanskom tradicijom. Vlada Otunbajeve, koja je došla na vlast pošto je u neredima u aprilu svrgnut Bakijev, optužila je porodicu bivšeg predsednika za podsticanje nasilja kako bi se sprečio referendum 27. juna o novom ustavu. Uzbeci uglavnom podržavaju prelaznu vladu, dok mnogi Kirgizi na jugu zemlje podržavaju Bakijeva. Iz dobrovoljnog izgnanstva u Belorusiji, Bakijev je negirao da je povezan s nasiljem, a Otumbajeva je danas insistirala da su njegove pristalice izazvale sukobe. "Mnogi podstrekači su pritvoreni i oni daju podakte o umešanosti Bakijeva u događaje. Niko ne sumnja da je on umešan", rekla je ona. Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj je rekla da "izgleda kao da su sukobi orkestrirani, ciljani i dobro planirani" i zatražila od vlasti da deluju pre no što se nasilje dalje proširi. Portparol Visoke komesarke UN za ljudska prava Rupert Koldvil rekao je novinarima u Ženevi da podaci ukazuju da je nasilje kooridinisano i da je počelo pošto su maskirani ljudi istovremeno izveli pet napada u Ošu. Kirigiske vlasti navode da su uhapšeni ljudi iz zemlje, ali i iz Tadžikistana i Avganistana i da su oni priznali da su ih unajmile pristalice Bakijeva da započnu nerede.

Naučnici, na mestu sletanja svemirske kapsule

Ekipa naučnika stigla je u Australiju i počela da priprema svemirsku kapsulu Hajabusa za prenos u Japan gde će biti proučeni podaci i uzorci za koje se nadaju da su prikupljeni na asteroidu Itokava. Hajabusa je prva svemirska letelica koja je uspešno sletela na neki asteroid i vratila se na Zemlju. Kapsula se na Zemlju vratila noćas, posle sedam godina i pređenih šest milijardi kilometara. Prilikom sletanja nosač kapsule se raspao i zapalio, stvarajući vatromet na australijskom nebu. Naučnici su helikopterima stigli na mesto sletanja kapsule, u udaljenoj oblasti Južne Australije, 485 kilometara severozapadno od glavnog grada te države Adelejda. Naučnik Japanske svemirske agencije (JSA) Seići Sakamoto rekao je da je "vrlo zadovoljan" povratkom kapsule, posebno posle više tehničkih problema koji su njeno vraćanje na Zemlju odložili tri godine. Hajabusa je lansirana 2003, a do asteroida Itokava stigla je 2005. godine. Posle snimanja asteroida dugog oko 500 metara iz svih uglova, Hajabusa je krajem 2005. dva puta sletela na njegovu površinu. Kapsula je napravljena tako da može da prikuplja uzorke sa površine asteroida, ali naučnici ne znaju da li je taj mehanizam zaista radio. Oni se nadaju da je udar prilikom sletanja pogurao nešto materijala sa površine uvis, te da je dospeo do komore za prikupljanje uzoraka. "Šansa je možda oko 50 odsto (da imamo uzorke)", rekao je Sakamoto. JSA je saopštila da je cilj projekta vrednog 200 miliona dolara razumevanje porekla i razvoja Sunčevog sistema, kao i utiranje puta za buduće misije za prikupljanje uzoraka. Sakamoto je dodao da bi uzorci sa asteroida, koji se smatraju "ciglama" od kojih su nastale planete, mogli da daju nove uvide u nastanak Zemlje. Naučnici se nadaju da će proučiti kada i kako je asteroid nastao, njegove fizičke osobine, sa kojim nebeskim telima je možda dolazio u dodir, kao i kako su na njega uticali Sunčev vetar i zračenje. Hajabusa je trebalo prvobitno da se vrati na Zemlju 2007. godine, ali je zbog niza kvarova povratak odložen do danas. Ako je sonda zaista prikupila materijal s asteroida, to bi bio tek četvrti uzorak bilo koje vrste, donet iz svemira na Zemlju. Prethodni su materijal s Meseca koji su doneli kosmonauti američkog programa Apolo, materijal koji je sa komete donela sonda Stardast i materijal sa Sunca koji je prikupila sonda Dženesis. Preliminarnu analizu uzorka će u Japanu obaviti tim japanskih, američkih i australijskih naučnika. Godinu kasnije, za ispitivanje materijala moćiće da se prijave i naučnici iz celog sveta.

S. Koreja upozorava da tenzije mogu izazvati nuklearni rat

Severna Koreja zatražila je od Saveta bezbednosti UN nepristrasnu istragu potonuća južnokorejskog vojnog broda, za šta je optužena, i upozorila da bi tenzije oko tog incidenta mogle izazvati nuklearni rat. Severnokorejski ambasador u UN Sin Son Ho na konferenciji za novinare u Njujorku rekao je da će vojska te zemlje reagovati ako UN osude Pjongjang zbog potapanja broda. Sin je ponovio tvrdnje Severne Koreje da nije učestvovala u potapanju broda 26. marta, kada je poginulo 46 južnokorejskih mornara. Južna Koreja optužuje severnog suseda za taj incident. "Savet bezbednosti UN mora ispuniti svoje obaveze obelodanjujći istinu o incidentu nepristrasno i objektivno", navodi se u komentaru vodećeg severnokorejskog dnevnika Rodong Sunmun. Taj dnevnik, koji prenosi stav zvaničnog Pjongjanga, navodi da su tenzije toliko velike da bi dodatni incident mogao da pokrene sveopšti sukob, čak i nuklearni rat. "Na Korejskom poluostrvu se podstiče veoma opasna situacija u kojoj manji slučajan incident može izazvati sveopšti rat i razviti se u nuklearni rat", navod i se u komentaru koji je prenela državna Korejska centralna novinska agencija. Severna Koreja je i ranije iznosila slične pretnje, ali stručnjaci sumnjaju da Pjongjang ima sredstva da iskoristi nuklearno oružje u borbi, premda se veruje da poseduje plutonijum za nuklearne bojeve glave. Sin je sinoć, upitan da li njegova zemlja isključuje upotrebu nuklearnog oružja kao reakciju na delovanje Saveta bezbednosti UN, rekao da je nuklearno oružje odbramdbeno sredstvo Severne Koreje jer je pod stalnom pretnjom spoljnih sila. "Ako Savet bezbednosti objavi neki dokument protiv nas osuđući nas i sumnjujući na nas, onda ja kao diplomata ne mogu uraditi ništa drugo osim da sledim mere koje će izvesti naše oružane snage", rekao je Sin.