KANADA

Zemljotres se osetio od Toronta do Njujorka...

Patnja duga pola veka

Izvinjenje porodicama žrtava iz Er Indije

I vodeni topovi za bezbednost tokom samita

Nagrade “U slavu nacionalne trpeze”

Žan Mišel izaslanik UNESKO-a za Haiti

Tigar i dve kamile pronađeni živi

Fejden optužuje političare da se spolja utiče na njih

Promenila akcenat posle pada sa konja

Tri decenije vozio bez dozvole

Zemljotres se osetio od Toronta do Njujorka...

Zemljotres jačine 5,0 stepeni po Rihteru, koji je pogodio Kanadu, osetio se od Toronta do američkih država Njujork, Mičigen i Vermont, saopštila je Geološka služba SAD (USGS). U potresu čiji epicentar je bio na dubini od oko 20 kilometara na granici kanadskih pokrajina Ontario i Kvebek, nije bilo žrtava ni materijalne štete. Američka geološka služba prvobitno je objavila da je zemljotres bio jačine 5,5 stepeni. Agencija AFP navela je, pozivajući se na izjavu jednog seizmologa za Radio Kanadu, da je potres imao magnitudu 5,7 stepeni. Zbog potresa koji je trajao 30-tak sekundi tresle su se neke zgrade u Otavi i Torontu, kao i kancelarije vlade u gradu Gatino u Kvebeku. Nekoliko zgradu u centru prestonice Otave i najvećeg kanadskog grada Toronta je evakuisano. Zemljotresi magnitude od 5,0 do 5,9 stepeni po Rihteru smatraju se umrenim, ali u užem području oko epicentra mogu teško oštetiti loše sagrađene zgrade. Godišnje se u svetu dogodi prosečno 800 zemljotresa te magnitude.

Patnja duga pola veka

Bob Hegeland iz Nanaima, Britanska Kolumbija, ima već 70 godina, ali još uvek pati za devojkom koju je sreo pre punih 45. On, tada mornar na teretnom norveškom brodu, i studentkinja Džojs Huk upoznali su se u Melburnu, Australija i pričali više od tri sata. Hegeland tvrdi da je to bila ljubav na prvi pogled, makar što se njega tiče, da je istog trenutka znao da je ona za njega ona 'prava', sa kojom bi želeo da provede ostatak svog života. Nisu se ni poljubili na rastanku. On je obećao da će se vratiti, a ona da će mu pisati. Ne može se ni zamisliti koliko je bio razočaran što ga, kada se vratio u Njujork, nije čekalo njeno pismo. To ga je navelo da posumnja da su osećanja jednostrana, pa nije želeo ni da joj se javi. Međutim, sa ogromnim zakašnjenjem, posle tri godine, do njega stiže njeno pismo, puno ljubavi i planova za zajedničku budućnost, koje je očigledno negde lutalo u međuvremenu. Posle tolike pauze, on je mislio da bi u tom trenutku bilo teško očekivati nastavak te ljubavne priče. Hegelund, koji je u svojim četdesetim godinama kratko bio i u braku, ipak, nikada nije sasvim izgubio nadu da će se ponovo sresti sa Australijankom. O njegovoj patnji zbog neostvarene ljubavi čuli su i ljudi sa losanđeleske televizije nedavno snimili priču o njemu. Postavljen je i veb-sajt www.findingjoyce.com na kome se nalazi njegova dirljiva ispovest i poziv Džojs i svima koji mogu da pomognu da se dvoje ljudi ponovo sretne. Hegeland kaže da samo traži odgovor na svoju ljubavnu izjavu.

Izvinjenje porodicama žrtava iz Er Indije

Na nacionalnom pomenu žrtvama stradalim u udesu aviona Er Indije, posle punih 25 godina, članovima njihovih porodica je sa najvišeg državnog mesta bilo upućeno javno izvinjenje i žaljenje za sve kroz šta su prošli od tog tragičnog događaja. U avion Er Indije, koji je leteo na liniji 182 Montreal - London - Delhi - Bombaj, podmetnuta je bomba 23. juna 1985. godine, i on je eksplodirao kod obale Irske. U nesreći je stradalo svih 329 putnika i članova posade. To je bio najteži teroristički akt u kanadskoj istoriji. Premijer Stiven Harper se u sredu, u Hamber Bej parku, na obali jezera Ontario, veoma emotivno izvinio u ime vlade i svih građana Kanade za sve greške institucija, učinjene pre i posle tog tragičnog događaja, i sve neprijatnosti kroz koji su prošli članovi porodica žrtava. Harper je rekao da to nije bio akt stranog nasilja, već zločin osmišljen i sproveden u Kanadi, od strane kanadskih državljana, pri čemu je i najveći broj žrtava bio sa ovih prostora. Na pomenu su, pored kanadskih, bili i zvaničnici Indije, Irske i Japana. Prošle nedelje je bivši sudija Vrhovnog suda Džon Mejdžor završio izveštaj o nesreći, u kojem se kaže da je učinjena čitava serija propusta, počev od kanadske vlade, preko RCMP-a i Obaveštajne službe, koje su dovele do toga da ova tragedija ne bude sprečena.

I vodeni topovi za bezbednost tokom samita

RCMP je potvrdio da je pripremila da, u slučaju potrebe, tokom samita G8 u Hantsvilu i G20 u Torontu upotrebi vodene topove. Samiti se održavaju tokom ovog vikenda. Portparol Integrisane jedinice za bezbednost Džulijan Van Eker kaže da se topovi mogu koristiti za kontrolu mase ljudi na demonstracijama i pobunama. Istraživanja su pokazala da mlazevi vode izazivaju manje povreda nego druge metode sile i smanjuju fizički kontakt između policije i demonstranata. Vodeni topovi su montirani na kamione, kojima će moći da se opkole velike grupe demonstranata. Najavljuje se da će, kada dođu lideri zemalja učesnica, na ulicama Toronta biti preko pet hiljada policajaca. Već ovih dana se dešava da broj policajaca nadmaši broj građana okupljenih na protestu.

Nagrade “U slavu nacionalne trpeze”

Generalna guvernerka Mišel Žan dodelila je ove nedelje po prvi put nagrade U slavu nacionalne trpeze, koja se može označiti kao jedan od legata porodice Žan - Lefond. Nagrada, koju je od 2006. godine osmišljavao i potom osnovao njen suprug Žan-Danijel Lafond, osmišljena je da se oda priznanje onima koji čine izuzetne napore za poboljšanje kvaliteta, raznovrsnosti i održivosti kanadske hrane, vina i sastojaka koji se koriste. Lafond objašnjava da se ne radi samo o gastronomiji i umetnosti pripremanja hrane, od duše do stola, već i o slavljenju prava na hranu. U konkurenciji je ove godine bilo više od stotinu nominovanih, za šest različitih kategorija. Na listi dobitnika su proslavljeni kuvari Džejmi Kenedi i Majkl Statlender, za kategoriju liderstva, Džon Bišop, vlasnik Bišopovog restorana, za podizanje svesti i promovisanje lokalnih organskih proizvoda, Džejms i Linda Gorlej, iz Bedforda, Nova Skošija, za svoj časopis Saltscapes i za sajam Saltscapes East Coast Expo. Kristijan Bartomef je nagrađen za kreativnost i inovaciju u proizvodnji prve ledene jabukovače. Nagrade su dobila i dvojica naučnika, Alfred Alinkard, sa Univerziteta Saskačuan, i Robert Meklaflin, iz Gvelfa, za svoj doprinos u u uzgajanju nekih vrsta povrća i proučavanje kanadske kulture ishrane. U kategoriji mentorstva i obrazovanja priznanje je dodeljeno vlasniku restorana Le Saint-Amour iz Kvebek Sitija, Žanu-Liku Bolou, i Sinkleru i Frederiku Filipu iz Suka, Britanska Kolumbija, dok su za upravljanje i održivost nagrađeni Kulturni institut Avatak iz Nanavika, Kvebek, za pet biljnih čajeva, kojima se aktivira privređivanje inuitske zajednice i čuva tradicija u poznavanju lekovitog bilja, i Dejvid Kolmejer, kolumnista, farmer i osnivač Toronto Culinary Guild-a. Kao mlada nada u ovoj oblasti, nagrađen je student sa Univerziteta Saskačuan Riki Še Ho Lam za svoju studiju o jestivim uljima i mastima. Narednih godina predloge će davati građani.

Žan Mišel izaslanik UNESKO-a za Haiti

Generalna guvernerka Mišel Žan, kojoj petogodišnji mandat ističe 27. septembra, predložena je za specijalnog izaslanika za UNESKO, prenosi CBC Njuz. Ponuda je prihvaćena sa ogromnim zadovoljstvom i entuzijazmom. UNESKO je organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, koja sprovodi programe za mir, iskorenjivanje siromaštva i održivi razvoj kroz obrazovanje, nauku, kulturu, komunikaciju i informaciju. Gospođa Žan će biti zadužena za prikupljanje pomoći, sprovođenje programa opismenjavanja, ali i za rad na smanjivanju siromaštva na svom rodnom Haitiju, koji je januara ove godine pogođen razornim zemljotresom. Ona će svoj zadatak obavljati delom na Haitiju, delom putujući po svetu, kako bi upoznavala zvaničnike i druge zainteresovane sa potrebama žitelja te veoma siromašne ostrvske zemlje. Funkcija ćetrajati četiri godine. Gospođa Žan bila je jedna od prvih koji su posle zemljotresa posetili razoreno područje i prenosili poruke nade stanovništvu. Premijer Stiven Harper čestitao je gospođi Žan na naimenovanju, naglašavajući da je to svojevrsno priznanje i Kanadi za preduzete napore za obnovu Haitija. Ističe se da će gospođa Žan nastaviti svoj angažman i u obrazovnim i kulturnim inicijativama u Kanadi, kroz fondaciju pod svojim imenom, koja kroz umetnost i kreativnost podstiče i promoviše učešće građana, posebno neprivilegovanih sredina.

Tigar i dve kamile pronađeni živi

Misterija oko nestalog kamiona sa prikolicom u kojoj su se nalazili bengalski tigar Džonas i dve kamile, Tod i Šon, trajala je puna četiri dana. Kamion sa životinjama nestao je prošlog četvrtka, u ranim jutarnjim satima, u blizini Montreala, kod motela u kome se vozač odmarao. Životinje su bile na putu iz putujućeg cirkusa u Novoj Skošiji, ka zoološkom vrtu Boumenvil, kod Toronta. Direktor zoo vrta Majkl Hakenberger ni u jednom trenutku nije želeo da poveruje da su životinje bile na meti kradljivaca. On je sve vreme strahovao za njihovo zdravlje, jer se sve odigralo u vreme visokih temperatura, kada je potrebno dodatno brinuti o napajanju životinja i provetravanju prikolice. On je takođe potencirao da se radi o izuzetno dobroćudnim životinjama, ali je i naglašavao da je tigar ipak opasna životinja. Drama se produžila kada je u subotu u Lavalu, u centralnom delu Kvebeka, pronađen kamion, međutim, prikolice i životinja nigde nije bilo. Za ovim tovarom tragalo je četrdesetak pripadnika kvebečke policije, koji su i helikopterom nadgledali te-ren u pokušaju da pronađu životinje. Objavljeni su i brojevi registarskih tablica metalik sive prikolice, koja je ista kao i prikolice za prevoz stoke. Zvaničnici zoo vrta ponudili su 20 hiljada dolara kao nagradu za informaciju koja bi pomogla u pronalaženju životinja. Direktor Hakenberger je upozorio lopove da ne pokušavaju da prodaju životinje, jer one imaju ugrađene čipove i mogu se vrlo la-ko identifikovati. Sumnjalo se, potom, da su lopovi u stvari preprodavci aluminijuma, ali nije bilo jasno zašto onda i dalje nema životinja. Policija je čak zatražila pomoć jedne osobe sa posebnim sposobnostima koja je, navodno, u stanju da komunicira sa životinjama na da-ljinu, međutim, ni to nije pomoglo. Prikolica sa životinjama pronađena je u ponedeljak uveče, na osnovu dojave građana, blizu Sen-Edmon-de-Grantama, oko 90 kilometara istočno od Montreala. Policija je saopštila, a zva-ničnici zoo vrta potvrdili, da su životinje dobro i da je očigledno da su redovno dobijale hranu i vodu. Istraga o kradljivcima i njihovim motivima je u toku.

 

Fejden optužuje političare da se spolja utiče na njih

Ričard Fejden, direktor obaveštajne službe CSIS, u vestima na CBC-u, ovih dana izneo je podatak da strane vlade kontrolišu nekoliko kanadskih političara, među kojima su i dva provincijska ministra. On je odbio da iznese imena jer se, po njegovim rečima, traži najbolji način za prenošenje informacije ovim provincijama, ali je rekao da je pod sumnjom i nekoliko provincijskih i opštinskih službenika u Britanskoj Kolumbiji. Na pitanje da li je Kina jedna od umešanih zemalja, Fejden je samo pomenuo da mediji nisu bili 'sasvim nekorektni' pri izveštavanju o kineskoj ekonomskoj špijunaži u Kanadi. No, samo dan kasnije, Fejden praktično menja svoju izjavu, govoreći da nema dovoljno razloga za strahovanja i upozorenja provincijskim vlastima. On je dodao da se u mnogim zemljama u svetu zna za uticaj stranih zemalja i da CSIS već decenijama to proverava. Pojedini eksperti za nacionalnu bezbednost začuđeni su što je ovakva vest objavljena javno i to pre nego što su o tome obaveštene nadležne jurisdikcije. Vesli Vork, stručnjak za bezbednost sa Univerziteta u Torontu, smatra da ovo može prerasti u ozbiljno političko pitanje. Njegov kolega sa Univerziteta u Viktoriji, profesor Norman Ruf kaže da se ovom optužbom sugeriše da u Britanskoj Kolumbiji nije vođena politika u interesu građana. Premijer Britanske Kolumbije Gordon Kembel naglašava da je Fejdenov komentar potpuno neprikladan i neprofesionalan, te da dovodi u pitanje način funkcionisanja službe na čijem se čelu on nalazi. Kembel takođe insistira da građani zaslužuju detaljno i suvislo objašnjenje spornih komentara, između ostalog i zato što na ovim prostorima žive ljudi iz čitavog sveta. I ontarijski premijer Dalton Mekgvinti smatra da nacionalna obaveštajna služba duguje građanima dodatna objašnjenja, kako bi se reagovalo u slučaju potrebe. Provicnijski tužilac iz Alberte Frenk Oberle smatra da Fejden ne može samo da se distancira od svoje izjave. On tvrdi da je optužba toliko ozbiljna da Fejden građanima mora da povuče izjavu i da se javno izvini.

Promenila akcenat posle pada sa konja

Nešto čudno dogodilo se Šeron Kembel-Rejment, 47, iz Kent Bridža, Ontario, jula 2008. godine. Na iznenađenje svih svojih rođaka i prijatelja, ona je nakon pada sa konja i povrede glave, počela da govori sa veoma izraženim primesama irskog i škotskog akcenta i da koristi reči koje ranije nisu bile karakteristične za nju. Naučnicima ovo nije bilo toliko čudno. Dešava se da posle povrede glave ili šloga dođe do poremećaja govora, poznatog kao sindrom stranog akcenta, koji je potvrđen u relativno malom broju slučajeva u svetu. U Kanadi se zna za dve pacijentkinje sa ovim problemom. Pored gospođe Kembel-Rejment, tu je i Rouz Dor, koja je čitav život provela u južnom Ontariju, a posle šloga progovorila kao da je iz Njufaundlenda. Profesor komunikacije na Univerzitetu Mekmaster u Hamiltonu i koautor studije o slučaju Dor, Aleks Sevinji, objašnjava da se normalni go-vor reguliše neuronima koji kontrolišu pokrete usana, usta i jezika. Ukoliko dođe do moždane traume, onda se može desiti da kontrolu nad pokretima vrše oštećeni neuroni, čineći da govor poprimi izmenjeni oblik, nešto poput lažnog akcenta, koji može da podseća na neki već postojeći. Po rečima profesora Sevinjija, takvo stanje može ostati do kraja života, ali može se i iznenada izgubiti. Najčešće se, ipak, koriguje kroz terapiju sa logopedom.

Tri decenije vozio bez dozvole

Brus Njutn, 73, iz Inisfila verovatno drži rekord po tome koliko dugo je vozio bez važeće vozačke dozvole, a da ga nisu uhvatili. Ovih dana ustanovljeno je da prošlo 30 godina kako nije produžavao svoju vozačku dozvolu. Kako tvrdi, inače poštuje zakon i ne pravi prekršaje, a na dozvolu je jednostavno zaboravio. I policiji je jasno da se radi o čoveku koji ne krši zakon, jer mu u protivnom ne bi pošlo za rukom da za trideset godina ne bude otkriveno da on, u stvari, nema dozvolu. Ali, zakon je zakon. On je'otkriven' kada su ga prošlog meseca zaustavili zbog manjeg saobraćajnog prekršaja, koji je napravio na putu za Penetanguišen, gde živi njegova ćerka. Kada ga je legitimisala policija, objasnio je da nije bio pri parama u trenutku kada je, svojevremeno, trebalo da produži dozvolu, a da je potom to stalno odlagao da uradi, ni sam ne znajući zašto i kako. Njutn, koji je radio za osiguravajuću kompaniju, rekao je i da mu nisu tražili dozvolu pri redovnom godišnjem produžavanju osiguranja za automobil. Sada mu je izuzetno neprijatno i veoma ga brine kako će reagovati njegovi prijatelji i rođaci. Njutn će morati na sud zbog vožnje bez dozvole. U međuvremenu, uči za vozački ispit i teško mu pada što će u svojim zrelim godinama morati ponovo da počne od početničke vozačke dozvole.