REGION

Kroz Makedoniju godišnje prođe oko 25 tona heroina

Republika Srpska i dalje ugrožena poplavama

U BiH oko 113.000 raseljenih i izbeglih osoba

Trgovinski deficit FBIH oko 580 miliona evra

Ustupanje vojne imovine pod određenim uslovima

Incko: Gašenje OHR-a ne zavisi od mene već od političara BIH

Podrška ulasku Crne Gore u NATO 40 odsto

Kroz Makedoniju godišnje prođe oko 25 tona heroina

Kroz Makedoniju godišnje prođe od 20 do 25 tona heroina, koji iz Avganistana ide u zapadnu Evropu, navodi se u najnovijem izveštaju Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC). Kako se ukazuje u izveštaju, postoje dve maršrute heroina preko Makedonije ka zapadnoj Evropi. Jedna je preko Albanije, ka Italiji i Švajcarskoj, ili morskim putem preko Grčke, dok je drugi, duži put kopneni i ide preko Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije dalje na sever. U izveštaju UN se dodaje i da se na Balkanu malo čini da se ta heroinska ruta prekine, odnosno ukazuje se da je loša granična kontrola, kao i da nadležna tela neefikasno sprovode zakon. U izveštaju se kaže da je u balkanskim zemljama niska stopa zaposlenosti i plate su male, što omogućuje nastanak uslova za razvoj korupcije i šverca droge. U izveštaju UNODC, objavljenom juče navedeno je da globalizacija organizovanog kriminala ugrožava suverenitet zemalja i predlaže se preduzimanje koordinirane akcije protiv pranja novca i korupcije. Srbija se u izveštaju pominje u odeljcima o trgovini kokainom, heroinom, o trgovini ljudima, kao i u delu o posedovanju vatrenog oružja.

Republika Srpska i dalje ugrožena poplavama

Vlada Republike Srpske odlučila je da izdvoji 2,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 1,25 miliona evra) za pomoć opštinama koje su u poslednja dva dana pogođene poplavama. Takva odluka doneta je odmah nakon što je premijer RS Milorad Dodik posetio najugroženija poplavljena područja u RS. Republički štab Civilne zaštite odlučio je da stanovništvu u područjima pogođenim poplavama dopremi više od hiljadu paketa hrane i vode, četiri hiljade ćebadi i oko tri hiljade ležajeva. Najteža situacija i dalje je u Semberiji, Posavini i u mestima uz slivove Vrbasa i Sane, ali ljudskih žrtava nema. Naselje Janja kod Bijeljine potpuno je pod vodom. U Semberiji su zbog nadiranja vode mnoga domaćinstva iseljena, putevi su neprohodni, a hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta je poplavljeno. Reke Drina i Sava nisu se izlile iz svojih korita. U Čelincu, udaljenom 20-ak kilometara od Banjaluke, situacija je povoljnija pošto su se reke Vrbanja i Jošavka delimično povukle u korita. Iza sebe su ostavile pustoš i višemilionske štete, a u Čelincu nema struje, vode i ne radi mreža mobilnih telefona. U Čelincu je juče pod vodom bila i zgrada opštinske skupštine, a vodena bujica pretila je da sruši gradski most. U Derventu, u Posavini, ne može se ući niti iz nje izaći, jer su svi putevi pod vodom. Uz obalu Ukrine poplavljeno je više od hiljadu kuća iz kojih se evakuiše stanovništvo, a grad je bez vode i struje. Na području Banjaluke poplavljeno je oko 200 kuća, ali se voda sa gradskih ulica uglavnom povukla. U Banjaluci poplave nisu uzrokovane izlivanjem Vrbasa, već vodenim bujicama usled velike kiše koja je padala poslednja dva dana. Više od 1.000 domaćinstava u tri opštine Republike Srpske - Modriči, Prijedoru i Petrovu, još je ugroženo od poplava iako vodostaji reka postepeno opadaju. Republički štab Civilne zaštite saopštio je da su u Modriči poplavljena 743 domaćinstva, a u Prijedoru i Petrovu po 300 stambenih objekata. U saopštenju se precizira da je u Modriči iz poplavljenih naselja do sada evakuisano 450 porodica, a u Derventi oko stotinu stanovnika. Nivo reke Ukrina na području Dervente postepeno opada, a u tom gradu tokom noći normalizovano je snabdevanje strujom i vodom. Voda je u porastu na području Gradiške i u naselju Žravica ugroženo je više od stotinu kuća. Na području Bosanskog Broda, naselje Donja Barica, okruženo je vodom, a hrana i voda stanovništvu se dostavlja čamcima. I na području Broda evakuisano je više od 140 porodica. Stanje se normalizuje na području Doboja, kao i Banjaluke, gde se Vrbas skoro povukao u korito. Situacija je bolja i u Janji kod Bijeljine, gde se rečica Janja povukla u svoje korito, a juče je normalizovan saobraćaj na putu Bijeljina-Zvornik.

U BiH oko 113.000 raseljenih i izbeglih osoba

U BiH ima oko 113.000 raseljenih i izbeglih osoba različitih nacionalnosti koji nemaju svoj dom. Među njima je i oko 7.000 krajnje ugroženih koji žive u kolektivnim centrima širom zemlje, podaci su UN povodom 20. juna, Svetskog dana izbjeglica. "Ovaj dan je prilika da se setimo svih onih koji su još uvek raseljeni u BiH", navodi se u saopštenju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR). Tema ovogodišnjeg obeležavanja 20. juna je dom, a UNHCR u BiH podseća da "dom nije tek puka zgrada, već mesto gde se čovek oseća sigurno kao u utočištu i gde mu je udobno". Tim povodom, UNHCR je organizovao interaktivni umetnički performans u Sarajevu na temu doma. Postavljeno je 180 cigli za 180 meseci od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a tokom kojih raseljeni čekaju na rešavanje njihove situacije. Više od pola stanovnika BiH, odnosno oko 2,2 miliona osoba, raseljeno je ili izbeglo iz svojih domova tokom rata od 1992. do 1995. godine. Od tog broja, oko 1,2 miliona osoba, potražilo je izbegličku zaštitu u više od 100 zemalja širom sveta, a oko milion ih je raseljeno unutar BiH.

Trgovinski deficit FBIH oko 580 miliona evra

Trgovinski deficit Federacije BiH u prva četiri meseca ove godine je 1,16 milijardi KM (580 miliona evra), pokazuju najnoviji statistički podaci. Federacija BiH je u prva četiri meseca ove godine ostvarila izvoz u vrednosti 1,41 milijardu KM (705 miliona evra), što je 28,3 odsto više u odnosu na isti period lane. Uvoz Federacije BiH u periodu januar-april 2010. iznosio je 2,57 milijardi KM, što je za 0,8 manje manje u odnosu na isti period 2009, podaci su Federalnog zavoda za statistiku. U periodu januar-april 2010. izvoz je svakog meseca u proseku rastao za 11,6 odsto, a uvoz za 16,8 odsto. Procenat pokrivenosti uvoza izvozom u Federaciji BiH u prva četiri meseca je bio 54,8 odsto.

Ustupanje vojne imovine pod određenim uslovima

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je RS spremna da perspektivnu vojnu imovinu stavi na raspolaganje Ministarstvu odbrane BiH. Međutim, uslov je da se ta imovina vrati tom entitetu kada više ne bude korišćena za vojne svrhe. Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da je sledeći uslov da RS ustupi 23, od ukupno 69 perspektivnih vojnih lokacija, zatim da se tom vojnom imovinom ne može trgovati, a da se preostala nepokretna vojna imovina odmah dodeli entitetima, lokalnim zajednicama, školama, zdravstvenim i ostalim ustanovama. "Ne može se desiti da se izdvoje te 23 lokacije, a da ostali deo imovine ostane nerešen. Može da se prihvati taj uslov RS, a ako ne, onda ne idemo u Akcioni plan za članstvo (MAP) u NATO i ništa se neće desiti", kazao je on. Premijer RS je ovakav stav izneo komentarišući pismo koje je državna sekretarka SAD Hilari Klinton uputila Predsedništvu BiH, pozivajući sve strane u BiH da nastave da traže rešenja problema vojne imovine da bi BIH ove godine započela Godišnji nacionalni program i iskoristila pogodnosti MAP. "Promenu našeg stava o ovom pitanju neće izmeniti ni pismo Hillari Klinton", poručio je Dodik koji je državnoj sekretarki SAD zamerio što u pismu navodi da očekuje da će se "brzo formirati Vlada BiH". On je naveo da Vlada BiH ne postoji, niti je definisana Ustavom i Dejtonskim sporazumom, ocenivši da "nisu dobro došle tvrdnje o institucijama koje ne postoje u BiH, jer se u njima vide određeni kontinuirani zahtevi". "Bilo bi dobro da svako ko želi dobro BiH, poštuje njen ustavni poredak", poručio je Dodik. BiH nema državnu vladu, već Savet ministara, koji ima manja ovlaštenja od onih koji imaju vlade.

Incko: Gašenje OHR-a ne zavisi od mene već od političara

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je da okončanje mandata Kancelarije visokog predstavnika (OHR) ne zavisi od njega, već od Saveta za implementaciju mira i volje političara u BiH da određene stvari pokrenu sa mrtve tačke. "Domaći lideri moraju dati doprinos tom procesu koji može trajati još dve ili tri godine, a možda i manje", rekao je Incko za današnje banjalučke "Nezavisne novine". On je ukazaao da za okončanje mandata OHR-a moraju biti ispunjeni postavljeni ciljevi i uslovi, dodajući da je cela regija krenula ka Evropi i da to moraju da učine i političari BiH u interesu građana ove zemlje. "Smatram da će BiH, ako svi uslovi za evropske integracije budu usvajani, kroz dve ili tri godine dobiti status kandidata za članstvo u EU, a onda počinju sve prednosti za vašu zemlju", kazao je Incko. On je upozorio da je BiH "na mnogo područja zakazala", navodeći popis stanovništva. "BiH je uz Bocvanu valjda jedina država u svetu u kojoj toliko godina od kraja rata stanovništvo još nije prebrojano", rekao je visoki predstavnik u BiH. Incko je ocenio da političari u BiH nisu bili u stanju da sprovedu presudu Međunarodnog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci", ukazavši da je "neverovatno da neki građanin iz mešovitog braka ili član neke nacionalne manjine ne može da se kandiduje na izbornim listama i bude biran". "To je sramota. Ne mogu svi biti Srbi, Bošnjaci i Hrvati, ima i ostalih. Svaki građanin BiH mora da ima pravo da se kandiduje za svaku funkciju", kazao je Incko. Sud u Strazburu naložio je vlastima BiH da iz Izbornog zakona i Ustava BiH izbace diskriminatorske odredbe koje građanima iz nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje za člana Predsedništva BiH i Dom naroda državnog parlamenta. Govoreći u upotrebi "bonskih ovlašshenja" koja visokom predstavniku omogućavaju da smenjuje izabrane zvaničnike, Incko je kazao da posezanje za tim ovlašćenjima zavisi od toga da li će neki od političara prekršiti Dejtonski sporazum i Ustav BiH. Prema njegovim rečima, u međunarodnoj zajednici više nema raspoloženja kao u prošlosti kada je bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun samo u jednom danu smenio 59 političara.

Podrška ulasku Crne Gore u NATO 40 odsto

Oko 40 odsto građana Crne Gore sada podržava ulazak svoje zemlje u NATO, saopštio jepomoćnik crnogorskog ministra odbrane Rajko Novićević. On je na okruglom stoku o međunarodnim odnosima i bezbednosnim aspektima evroatlantskih integracija Crne Gore rekao da u Ministarstvu odbrane očekuju dalji rast podrške članstvu u NATO. Novićević je istakao da Crna Gora, sadašnjim učesćem u mirovnim misijama poboljšava svoj međunarodni položaj. Prema rečima Novićevića, o ulasku Crne Gore u NATO odlučiće građani, na referendumu ili preko svojih predstavnika u parlamentu. Za razliku od Novićevića, bivši ministar inostranih poslova Branko Lukovac je na istom skupu ocenio da je odluka vlasti da Vojska Crne Gore učestvuje u mirovnoj misiji u Avganistanu "duboko pogrešna" i da to treba "što pre okončati". Prema oceni Lukovca koji je sada koordinator Pokreta 2010, učešće Crnogoraca u misiji ISAF u Avganistanu je "rizično" i po njih, i po Crnu Goru. Lukovac je naveo da se iz Avganistana "nastoje izvući" čak i saveznici SAD. Kako je Lukovac ocenio, za Crnu Goru prvi spoljnopolitički prioritet treba da bude razvijanje saradnje sa susednim zemljama.