SRBIJA

Na letovanje ne odlazi 70 odsto građana Srbije

Patrijarh Irinej traži izvinjenje od Misije EU

Amfilohije: Autokefalnost je moguća uz božju pomoć

EU mora da jasno kaže da li nas želi u članstvu

PSSE usvojio Rezoluciju o stanju ljudskih prava na Kosovu

Srbija ceni neutralnost Uneska o statusu Kosova

Albanci u Beogradu - Nevidljivi ljudi srpske prestonice

Na letovanje ne odlazi 70 odsto građana Srbije

Gotovo 70 odsto građana Srbije ove godine ne planira da otputuje na letovanje, pokazalo je istraživanje agencije TNS Medium Galup. Ove godine se za letovanje, prema istraživanju, najmanje opredeljuju stanovnici centralno-zapadne Srbije u poređenju sa ostalim regionima. Planove za letovanje češće imaju mladi, stanovnici iz gradskih sredina, zaposleni i oni sa višim mesečnim primanjima Oni koji će ove godine letovati, najčešće se opredeljuju za Grčku i Crnu Goru, a potom i za banje Srbije. Za domaći turizam (banje i planine u Srbiji) ukupno se opredeljuje čak svaki peti građanin koji planira letovanje, naveo je Medium Galup. Istraživanje je sprovedeno sredinom juna, intervjuisanjem 1.032 građana Srbije koji reprezentuju punoletnu populaciju cele zemlje.

Patrijarh Irinej traži izvinjenje od Misije EU

Patrijarh srpski Irinej zatražio je od šefa Kancelarije EU u Srbiji Pitera Sorensena izvinjenje zbog, kako je naveo, pogrešnog prevoda na srpski jezik jednog dela govora šefa misije EU na Kosovu Pitera Fejta u Evropskom parlamentu, 22. juna ove godine. U saopštenju, objavljenom na sajtu SPC, navedeno je da je patrijarh u pismu Sorensenu izrazio i "krajnju razočaranost zbog sadržaja Fejtovog pogleda na situaciju u južnoj srpskoj pokrajini". Irinej je podsetio da je Fejt u obraćanju Evropskom parlamentu rekao da je "tranzicija SPC prema umerenijem pristupu na Kosovu takođe još jedan pozitivan pomak". "Ova rečenica je u srpskom prevodu obraćanja, koje je medijima uputila kancelarija Pitera Fejta, nepravilno prevedena i glasi: Tranziciju SPC prema umerenijem pristupu po pitanju Kosova je takođe još jedan pozitivan pomak", rekao je patrijarh. Irinej je naveo da je veoma velika razlika između "umerenijeg pristupa (ponašanja) na Kosovu" i "umerenijeg pristupa PO PITANjU Kosova", jer bi se druga formulacija mogla odnositi i na pitanje statusa. Srpski patrijarh je istakao da SPC "niti menja niti namerava da menja stav o pitanju koje je jasno regulisano Ustavom Srbije i voljom njenih građana". "To je stav da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da je samoproglašena nezavisnost pokrajine od kosovskih Albanaca i jednog dela međunarodne zajednice nelegalan čin koji je u suprotnosti sa međunarodnim pravom", rekao je Irinej. Irinej je izrazio i razočaranje što Fejt u obraćanju Evropskom parlamentu "nije nijednom rečju pomenuo neophodnost povratka preko 200.000 prognanih Srba i drugih nealbanaca".

Amfilohije: Autokefalnost je moguća uz božju pomoć

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije dopustio je mogućnost obnove autokefalnosti Mitropolije crnogorsko-primorske, ali, kako je rekao, uz božju pomoć. Podgorički listovi prenose reči mitropolita Amfilohija sa skupa Međunarodnog fonda pravoslavnih naroda u Budvi, da razmatranje pitanja autokefalnosti "nije strano pravoslavlju". "Sve može biti rešeno uz božju pomoć, ali samo saglasno potrebama crkve, nikako države", rekao je Amfilohije, reagujući na nedavnu izjavu crnogorskog premijera Mila Đukanovića da će biti obnovljena autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). Prema rečima Amfilohija, "kada bi bilo reči o povratku autokefalnosti, onda bi to bila autokefalnost Cetinjsko-primorske mitropolije, a ne takozvane CPC". Mitropolit Amfilohije, ipak, obnovu autokefalnosti CPC uslovio je povratkom kraljevine u Crnu Goru i prihvatanjem pravoslavlja kao državne religije. On je kazao da "prvo treba vratiti kraljevinu, pa će crkva razmisliti o povratku autokefalnosti". Mitropolit CPC Mihailo je, takođe, reagujući na izjavu Đukanovića, pozvao crnogorsku vlast da obnovi CPC, jer je to, kako je objasnio, deo kulturnog nasleđa Crne Gore. Mitropolit Mihailo je, povodom 90. godišnjice ukidanja autokefalnosti CPC, rekao da ta crkva "nema infrastrukturu" za obnovu, ali da ima "nešto što se ne može pobediti, a to je beskrajna ljubav prema domovini". Kralj Aleksandar Karađorđević je 18. juna 1920. godine doneo dekret kojim je ukinuta CPC, a na prostoru Crne Gore uspostavljena srpska patrijaršija. CPC, čija je autokefalnost bila priznata Ustavom Crne Gore od 1905. godine, obnovljena je pre 17 godina. Đukanović je prošlog utorka, u intervjuu Radiju Crne Gore, rekao da je nepravedno ukinuta autokefalnost CPC i da će biti obnovljena, ali da to nije posao države i da treba biti strpljiv.

EU mora da jasno kaže da li nas želi u članstvu

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u sredu u Istanbulu da Evropska unija mora da jasno kaže da li želi da primi u članstvo zemlje balkanskog regiona i da li je spremna da im na tom putu pomogne. "Evropska unija mora da nam kaže da li nas želi i da li je spremna da i na praktičnom planu radi sa nama kako bi ispunili preuzete obaveze. Evropa bi trebalo da nam iskreno odgovori, bez izgovora", poručio je Tadić na samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP). Tadić se još jednom založio za punopravno članstvo svih zemalja regiona u EU dodajući da "jedino kada cela jugoistočna Evropa bude u potpunosti integrisana u EU obećanje o miru najavljenom nakon hladnog rata biće u potpunosti i ispunjeno". On je takođe ponovio da Srbija "nikada ni pod kojim uslovima", neće promeniti svoj principijelan stav o Kosovu dodajući da Srbija smatra da je "dijalog jedini način da se garantuje dugoročan mir u regonu". Tadić je ocenio da je nivo poverenja među zemljama jugoistočne Evrope na visokom nivou i da u velikoj meri napreduju regionalni napori ka pomirenju. U cilju potpunog pomirenja svi narodi moraju da snose odgovornost za ono što su pojedinci učinili u njihovo ime, rekao je Tadić uz primedbu da se neke ze-mlje još nisu dovoljno distancirale od događaja u prošlosti. "Bez obzira kojem narodu pripadaju, ratni zločinci ne smeju da se veličaju kao heroji rata. Njih ne smemo veličati i slaviti kao heroje, jer to je osnovna obaveza savremene civilizacije", rekao je srpski predsednik. Tadić je ocenio da je regionalna saradnja zemalja jugoistočne Evrope u velikoj meri napredovala u poslednjih deset godina čemu su doprineli i mnogo češći razgovori najviših zvaničnika država u regionu. On je kazao da je politika Srbije prema BiH pozitivno uticala na pokretanje debate o tome kako da se obezbedi bolja i sigurnija budućnost te susedne zemlje, dok su istovremeno odnosi sa Hrvatskom "značajno poboljšani". Tadić je takođe istakao da borba protiv organizovanog kriminala mora da bude prioritet zemalja u regionu jer su transnacionalne kriminalne mreže najveća opasnost za prosperitet jugoistočne Evrope. "Objavili smo im rat i nećemo štedeti napore kako bi iskorenili tu pretnju", rekao je on. Niko neće ostati izvan zakona, rekao je Tadić i dodao da će policija i pravosudni organi u Srbiji nastaviti da "neumorno gone vođe kriminalnih grupa i njihove saradnike". Predsednik Srbije je ocenio da je u borbi protiv organizovanog kriminala neophodna jača regionalna saradnja. Izrazio je nadu da će svim državama članicama SEECP borba protiv organizovanog kriminala biti prioritet "ali ne samo na rečima, već i na delu". Na samitu u Istanbul, pored lidera 11 zemalja članica SEECP, učestvuju i visoki zvaničnici Evropske unije, Saveta Evrope, Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), NATO, UN i OEBS-a. Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi je iniciran u junu 1996. godine na sastanku ministara inostranih poslova zemalja tog regiona u Sofiji. Cilj je jačanje dobrosusedskih odnosa zemalja regiona i njegov preobražaj u zonu mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje. Članice su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Turska.

PSSE usvojio Rezoluciju o stanju ljudskih prava na Kosovu

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je u utorak u Strazburu Rezoluciju o stanju ljudskih prava na Kosovu, rekao je agenciji Beta šef delegacije Srbije pri PSSE Dragoljub Mićunović. "Rezolucija je izglasana sa 78 glasova prema dva. Svi naši amandmani su usvojeni", rekao je Mićunović. On je naveo da se rezolucija nije bavila pitanjem statusa, da je u tom smislu neutralna, odnosno da je u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Usvajanju rezolucije prethodila je rasprava o izveštaju izvestioca Komiteta SE za politička pitanja Bjorna fon Sidoua "Situacija na Kosovu i uloga Saveta Evrope". Mićunović je ocenio da Srbija može da bude zadovoljna izveštajem Fon Sidoua, koji je po njegovim rečima "objektivan", i, kako je dodao, "zato je i dobio apsolutnu podršku (poslanika PSSE), sa izuzetkom dva glasa iz Albanije". Šef srpske delegacije preneo je da su mnogi poslanici bili "zgroženi" činjenicama koje su iznete u izveštaju, a tiču se stanja ljudskih prava, korupcije, nasilja nad ženama, trgovine ljudima i organizovanog kriminala na Kosovu. "Na neki način je svako sebi postavio pitanje: a šta je onda tu država", naveo je Mićunović. On je dodao da je Fon Sidou obišavši kampove raseljenih i enklave na Kosovu došao do saznanja o "frapantnom kršenju ljudskih prava", kao i da je to "nešto što ima da se prihvati kao fakat, te tako od toga nisu mogla da se vode sporna pitanja". Komentarišući neslaganje poslanika iz Albanije s tekstom rezolucije, Mićunović je istakao da oni "nisu mogli da osporavaju činjenice, ali su tražili razumevanje". "Albanska strana je kao prigovore na izveštaj (o Kosovu) navela da se radi o mladoj demokratiji, u povoju, da je normalno da ne mogu odmah da se poštuju sva ljudska prava, da tek treba da se oformi administracija, sudstvo. Nisu ni oni mogli da osporavaju činjenice, ali tražili su razumevanje", naveo je Mićunović. Izvestilac Komiteta SE za politička pitanja je prilikom predstavljanja izveštaja istakao je loše stanje na Kosovu u oblasti vladavine prava, naročito kada se radi o kršenju ljudskih prava, korupciji, sudstvu, trgovini ljudima, diskriminaciji i položaju manjina. On je podsetio da SE primenjuje statusno neutralnu politiku prema Kosovu i priznaje važenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, mada su 33 njene članice priznale Kosovo. Fon Sidou je ocenio da nedovoljno poštovanje vladavine prava pogađa sve stanovnike Kosova i da cilj SE treba da bude podizanje standarda u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava na Kosovu. U kasnijoj raspravi o njegovom izveštaju, naveo je da bi SE trebalo da obnovi svoje već postojeće posmatračke mehanizme na Kosovu, u koje spadaju i komiteti za borbu protiv torture i za zaštitu manjina. On je ocenio i da postoji potreba za interparlamentarnom saradnjom PSSE i kosovskih vlasti. Fon Sidou je naglasio da u sadašnjim okolnostima na Kosovu PSSE treba da se usredsredi na standarde, a ne na status. "Bez obzira na status, Kosovo treba da bude bezbedno za sve koji tamo žive i mesto gde se u potpunosti poštuju demokratski standardi, vladavina prava i ljudska prava u skladu sa zalaganjem SE", naveo je fon Sidov i pozdravio povećanje nivoa bezbednosti na Kosovu, iako je, kako je dodao, na severu Kosova i dalje nestabilno. On je pozvao Beograd i Prištinu da zauzmu konstruktivan i pragmatičan stav u nastojanju da budu rešeni praktični problemi kosovskih Srba i drugih manjina. Fon Sidou je poručio da članice PSSE, iako su podeljene u pogledu statusa Kosova, treba da budu ujedinjene kada je u pitanju veće angažovanje SE na Kosovu, na dobrobit svih građana. On je komitetu ministara SE preporučio da "nastavi aktivnosti u oblasti obrazovanja, kao i na zaštiti i obnovi kulturnog nasleđa na Kosovu, koje imaju osnovnu ulogu u podsticanju međuetničkog dijaloga i pomirenja". Izvestilac je takođe preporučio i sprovođenje aktivnosti za jačanje nezavisnosti medija na Kosovu, i razvoj aktivnosti koje spajaju pojedince iz različitih zajednica.

Srbija ceni neutralnost Uneska o statusu Kosova

Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je u Istanbulu da Srbija visoko ceni neutralnost Uneska u pogledu statusa Kosova i naglasio da je "imperativ" da stav te organizacije ostane nepromenjen "bez izuzetka". Tadić je to naglasio u obraćanju učesnicima samita šefova država jugoistočne Evrope posvećenog uspostavljanju "kulturnih koridora", koji se održava u Istanbulu pod pokroviteljstvom Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) i Saveta Evrope. "Programi kao ovaj, pod porkoviteljstvom Uneska i Saveta Evrope odoleli su preprekama kao što je jednostrano proglašenje nezavisnosti naše južne pokrajine Kosova i pokušajima da se veštački odvoji temelj srpske baštine davanjem političkog tona kulturnom nasleđu ili njegovim potpunim razaranjem", rekao je Tadić. On je naglasio da su mostovi razumevanja opstali iako su neki u Prištini pokušali da iskoriste sprsko nasleđe kao pion u "opasnoj igri stvaranja identiteta" i iako je na stotine srpskih svetinja na Kosovu ugroženo. Tadić je rekao da su Savet Evrope i Unesko uvideli da su te lokacije ugrožene, i naveo da su sve četiri lokacije na Kosovu koje se nalaze na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine takođe stavljene na Uneskovu listu Svetske baštine u opasnosti, gde "nažalost moraju ostati". "Srbija visoko ceni čvrsti status-neutralni stav Uneska, i osetljivost koju ta organizacija pokazuje za ovu važnu oblast naše saradnje. Imperativno je da se tako nastavi, bez izuzetka", rekao je Tadić. Ovogodišnji skup o uspostavljanju kulturnih koridora među zemljama jugoistočne Evrope u Istanbulu posvećen je muzici. Tadić je naglasio da je vekovima muzika u zemljama jugoistočne Evrope bila element uzajamnog prepoznavanja i razumevanja i način ujedinjenja uz istovremeno očuvanje posebnosti. On je podsetio na poznatog srpskog kompozitora Stevana Mokranjca koji je stvorio dela zajedničkog nasleđa koja predstavljaju merilko izuzetnosti i posle više od jednog veka. Takođe je pomenuo i Gorana Bregovića koji, kako je rekao, kombinuje razne stilove i tradicije da proizvede nešto što je izrazito južnoevropsko. Tadić je predložio da Srbija bude domaćin sledećeg regionalnog samita posvećenog unapređenju odnosa u domenu kulture i kulturnog nasleđa 2011. godine. Kako je rekao, sledeći samit bi mogao da bude održan pod nazivom "Od rimske tolerancije do evropskog razumevanja" s ciljem da se skrene pažnja na tradiciju pomirenja i izgradnje mostova kulture u ovom regionu, koja do sada nije dovoljno isticana. Prvi samit o unapređenju kulturne saradnje među zemljama jugoistočne Evrope održan je 2003. u Ohridu.

Albanci u Beogradu - Nevidljivi ljudi srpske prestonice

Smrt velikog beogradskog glumca Bekima Fehmiua je na neobično tužan način spojila Srbe i Albance. Povodom sahrane i komemoracije Bekimu Fehimu u Beograd su došle njegove albanske kolege, prijatelji i zemljaci iz Prištine i Tirane. Kako je u Beogradu izraze saučešća primala njegova porodica, tako su se i u Prištini i Srbi upisali u Knjigu žalosti, koja je postavljena u Narodnom pozorištu. - Bekim Fehmiu je bio čovek koji je često citirao Dimitrija Tucovića i govorio da su Srbi i Albanci veliki prijatelji. Živeo je u skladu sa tom životnom filozofijom. A povukao se iz javnog život onog trenutka kada je video da mnogi takav život ne shvataju. Svojom smrću Bekim Fehmiu nam je poslao poruku da treba da budemo zajedno - rekao nam je novinar Fahri Musliu, Prizrenac koji u Beogradu živi od 1972. godine, a danas radi kao dopisnik RTV Kosovo i BBC-a. Fehmiu je, kaže Musliu, upravo pripremao za štampu svoj drugi tom memoara "Blistavo i strašno", u kojima opisuje svoje studije i život u Beogradu i Prištini. A napisao je i treći tom o svojoj filmskoj karijeri, svetskoj slavi i svojoj albansko-srpskoj porodici. - Smrt i sahrana velikog glumca, koji je bio iznad svega čovek sveta, okupila je Srbe i Albance u Beogradu da se oproste od zajedničkog prijatelja. Međutim, koliko do juče takvo okupljanje nije bilo moguće, jer među beogradskim Albancima postoji bojazan da ih velegradska sredina još ne razume - priča nam Fahri Musliu. Iskusni novinar i pisac kaže da u Beogradu živi 2.000 Albanaca, ali da je svega njih 280 izašlo na izbore za Savet albanske nacionalne manjine u Srbiji. Još manje ih je bilo na glasanju u Novom Sadu, Somboru, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, gde živi još 2.000 Albanaca. Albansku koloniju u Beogradu od 2.000 ljudi danas čine zanatlije, radnici, vojna lica u penziji, profesori, ali i poslanici i diplomate, kao i nekolicina biznismena. Ima onih koji su se afirmisali kao profesori Beogradskog univerziteta. Poslovni Albanci imaju petnaestak svojih firmi. U beogradskom telefonskom imeniku postoje prezimena Tači i Rugova. Nema Haradinaja i Čekua, ali zato ima dosta Albanaca sa prezimenom Morina. Među njima su supruga i troje dece pokojnog Rahmana Morine, bivšeg pokrajinskog šefa policije, koji se bave biznisom. - Albanaci u srpskoj prestonicu žive kao nevidljivi ljudi, jer mnogi od njih strepe od mogućih neprijatnosti. Na javnom mestu Albanci u prestonici govore među sobom srpski. Vrlo teško je naći Albanca u Beogradu koji je spreman da se slika i priča čak i za kosovsku televiziju. Znam šest porodica Albanaca iz mešovitih brakova sa opštine Savski venac, koji su da bi lagodnije živeli u Beogradu promenili albansko prezime, uzeli pravoslavnu veru, srpska imena i postali Srbi - otkrio nam je novinar Fahri Musliu, koji je lane nameravao da se odseli u Prizren, ali je ostao u Beogradu. Priča se da je nekad u Beogradu bilo čak 26.000 Albanaca. Prestonički Albanci su pre tri i po decenije imali svoje etničko udruženje. Tu ideju je prvi dao profesor Halil Trnavci. Albanski studenti su u Studenskom gradu na novom Beograduz formirali KUD "Perpjeka", koji je sredinom osamdesetih ukinut. Zbog bombardera NATO, veliki broj beogradskih Albanaca se 1999. povukao u svoj rodni kraj, Prištinu, Peć, Prizren i druga mesta na Kosovu, ali i u Makedoniji i Albaniji. Poznati buregdžija Nuredin Nuredini se sa kompletnom porodicom odselio u Beč. - Albanaci u svemu dele sudbinu ostalih žitelja prestonice. Imaju Albanci i određene probleme u Beogradu, ali ja ne bih želeo da govorim o tome... - rekao nam je svojevremeno profesor albanskog Halit Trnavci sa Filološkog fakulteta, na kome danas radi još troje Albanaca. Novobeograđanin Isak Aslani, poreklom sa tromeđe Kosova, Makedonije i Srbije, koji preko četiri decenije živi u srpskoj prestonici, odlučan je, kako nam je rekao, da završi svoj život u Beogradu. Ne žali se na narod, već na gradsku administraciju: - Imao sam probleme kao čovek, a ne kao Albanac, jer se za moju sudbinu niko nije interesovao. Podizao sam četvoro dece, žena mi je invalidski penzioner, a ja sam muku mučio oko stambenog prostora. Živeo sam na Novom Beogradu u jednom ateljeu, koji plaćamo, ali koji ne možemo da kao drugi ljudi da kupimo ili dobijemo kao trajno rešenje. Žalio sam se čak i predsedniku Srbije, ali pomoći dugo niodkuda nije bilo. Nisam se u javnosti oglašavao, jer sam strepeo od reakcije ljudi. Ima veće sirotinje od mene. To je razlog što mnogi drugi Albanci ćute, jer ne veruju da ima nekog da im pomogne - rekao nam je Isak Aslani. Kako tvrde naši sagovornici većina Albanaca ne oseća strah što žive sa Srbima i ostalim Beograđanima. - Ne osećam nikakav strah u Beogradu. I pored svih nevolja Albanci i Srbi, oni pravi prijatelji, kumovi, drugovi i kolege nisu prekidali svoje veze. Svih ovih burnih godina u Beogradu postoji tajni život Albanaca i Srba, koji se diskretno sastaju i ćute jedni o drugima - tvrdi Fahri Musliu, koji je vikendom iz Beograda putovao u Prizren, gde su živeli njegova supruga i četiri ćerke. Prema njegovim saznanjima beogradski Srbi i Albanci se tajno sastaju i u Skoplju, Rožaju, Novom Pazaru, Sofiji, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. - Kako albanska vlast ne obraća pažnju na Srbe u Prištini, tako ni srpska vlast ne primećuje Albance u Beogradu, ali život sam spaja i Albance i Srbe - tvrdi Fahri Musliu, dugogodišnji Beograđanin. Albanci sa Kosova sve češće dolaze u Beograd da se leče na VMA, u Kliničkom centru i klinikama u Zemunu, na Zvezdari i Bežanijskog kosi. Svi se vraćaju na Kosvo puni reči hvale za srpske lekare i Beograđane. A i Srbi iz Beograda se sve više interesuju za albanski jezik i kulturu. I za putovanje u Prištinu. SIROMAŠTVO KRIVO ZA SVE Bekim Fehmiu je u srpskoj prestonici 1962. diplomirao glumu i snimio svoj prvi film "Saša". Oženio se glumicom Brankom Petrić, sa kojom ima sinove Uliksa, glumca u Njujorku, i Hedona, biznismena u Beogradu. U teškim vremenima Fehmiu se nije selio na Kosovo. Kad smo mu prošle godine rekli da je on najpoznatiji Albanac u srpskoj prestonici, pokušao je da nas demantuje: - Od mene su popularniji fudbaleri Fahrudin Jusufi i Dževad Prekazi. Moja porodica živi u Beogradu, a rodbina je iz Đakovice i Prizrena. Ne bavim se politikom, ali hoću da kažem da je naš najveći problem siromaštvo, a ne ljudi i njihovi međunacionalni odnosi - rekao nam je Bekim Fehmiu, koji rado citira reči Dimitrija Tucovića da su Srbi i Albanci najveći prijatelji. Marko Lopušina