REGION

Crnogorski govori 38,2 a srpski 41,6 odsto građana CG

Rezolucija o Srebrenici odbijena u NS RS

Parlament CG raspravlja o državljanstvu

Dodik kandidat za predsednika RS

Popis u Crnoj Gori 2011. godine

Zvaničnici Srbije i Hrvatske 11. jula u Srebrenici

Crnogorski govori 38,2 a srpski 41,6 odsto građana CG

Crnogorskim jezikom govori 38,2 odsto, a srpskim 41,6 odsto građana Crne Gore, pokazalo je istraživanje Matice crnogorske. U istraživanju koje je sprovedeno od 4. do 14. juna, na uzorku od 1.001 ispitanika, na pitanje "kojim jezikom govorite", 12,3 odsto ispitanika je odgovorilo da su srpski, crnogorski, bosanski, hrvatski i srpsko-hrvatski "isti jezici" i da je "svejedno kako se nazivaju". Da govori "srpsko-hrvatskim" izjasnilo se 4,4 odsto, bosanskim 1,9, a hrvatskim 1,7 odsto ispitanika. Na pitanje kakav stav imaju o tome da je po Ustavu Crne Gore crnogorski službeni jezik, 45,2 odsto anketiranih je odgovorilo da je to "sasvim u redu", dok je 24,4 odsto odgovorilo - "to nije u redu, i treba ga zvati srpski". Više od 16 odsto ispitanika odgovorilo je da nema stav o tom pitanju. Jedno od pitanja u anketi glasilo je "šta znači biti savremeni Crnogorac", sa više ponuđenih odgovora. Za odgovor "poštovati političke institucije i zakone Crne Gore" izjasnilo se najviše - 43,4 odsto, sa dopunom da je to "veoma važno", a 34,5 odsto da je to "uglavnom važno". Odgovor "imati crnogorsko poreklo" zaokružilo je 36 odsto ispitanika sa napomenom da je to "veoma vazno" i 35,5 odsto da je to "uglavnom vazno". Oko 20 odsto ispitanika je odgovorilo da to znači "govoriti srpski jezik", sa napomenom da je to "veoma vazno", a "uglavnom vazno" 20,4 odsto. "Veoma pozitivan stav" prema crnogorskom grbu ima 37,1 odsto, prema himni 36,4, a prema zastavi 36 odsto ispitanika, dok "uglavnom pozitivan" stav prema grbu, himni i zastavi ima 25,3, 25,6 i 25,1 odsto ispitanika. Na pitanje da se izjasne o "nivou ponosa na pripadnost državi Crnoj Gori", 35,5 odsto anketiranih građana je odgovorilo da je "uglavnom ponosno", 34,8 odsto "veoma ponosno", a 11,8 odsto da "uopšte nisu ponosni". "Treba li država da jača religijske zajednice", glasilo je jedno od pitanja u anketi Matice crnogorske, a 35,4 odsto ispitanika je odgovorilo da država treba da radi na jačanju svih verskih zajednica "podjednako". Malo više od šest odsto je dalo odgovor da "država treba da radi na jačanju Crnogorske pravoslavne crkve", a 11,7 odsto Srpske pravoslavne crkve. Da "država ne treba da jača niti jednu versku zajednicu", odgovorilo je 26,3 odsto ispitanika, a više od 20 odsto anketiranih o tome nema stav. Matica crnogorska je najavila da će temeljno analizirati kulturne, sociološke, psihološke i političke aspekte dobijenih rezultata ankete o državnom identitetu, patriotizmu, jeziku i drugim pitanjima. Matica crnogorska nije objavila celinu odgovora na pitanja iz svoje ankete, nego samo one koji su, kako je saopšteno, predmet posebnog interesovanja crnogorske javnosti.

Rezolucija o Srebrenici odbijena u NS RS

Poslanici Narodne skupštine RS većinom glasova su odbili zahtev Kluba poslanika Stranke za BiH (SBiH) da se u dnevni red zasedanja uvrsti i rezolucija o osudi zločina genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Klub poslanika SbiH naveo je da postoji potreba i obaveza da se, radi uspostavljanja trajnog mira i suživota u BiH, ta rezolucija usvoji u Narodnoj skupštini RS. U predloženoj rezoluciji koja je odbijena i kao tačka dnevnog reda, pored ostalog se navodi da se "Narodna skupština RS seća i odaje počast žrtama genocida Zaštićene zone UN Srebrenica jula 1995. godine i izražava svoje saučešće i solidarnost s porodicama žrtava". Protiv unošenja rezolucije o osudi zločina u Srebrenici u dnevni red glasalo je 65 poslanika Narodne skupštine RS, sedam poslanika je bilo za, a tri su bila uzdržana.

Parlament CG raspravlja o državljanstvu

Građani bivše SFRJ koji u Crnoj Gori imaju neprekidno prebivalište više od 10 godina a imali su ga i na dan proglašenja nezavisnosti Crne Gore, imaju pravo da do 5. maja 2011. godine podnesu zahtev za sticanje crnogorskog državljanstva. To je predviđeno izmenama i dopunama Zakona o crnogorskom državljanstvu, o čemu je Skupština Crne Gore počela raspravu. Prema dosadašnjem Zakonu, rok za podnošenje zahteva za sticanje crnogorskog državljanstva istekao je 5. maja 2009. godine. Crna Gora je proglasila nezavisnost 3. juna 2006. Pomoćnik crnogorskog ministra unutrašnjih nposlova Osman Subašić je na sednici Skupštine rekao da je do 5. maja iduće godine produžen i rok za važenje lične karte iz perioda bivše SFRJ. Zakonske izmene, takođe, predviđaju jednostavniju proceduru dobijanja crnogorskog državljanstva za osobe koje su rođene u drugim državama nastalim na području bivše Jugoslavije, a koje nisu dobile otpust iz državljanstva tih država zato što u njima nisu služile vojni rok. Prema rečima Subašića, takvim osobama nije potreban otpust iz državljanstva druge drzave, već je dovoljna samo izjava da se njega odriču, da bi dobili crnogorsko državljanstvo. Opozicioni poslanici su ocenili da je crnogorski zakon o državljanstvu "diskriminatorski", jer, kako je objašnjeno, oko 11.000 građana koji žive u Crnoj Gori "suviše dugo čeka" da dobije crnogorsko državljanstvo. Na poslaničko pitanje zašto Crna Gora sa Srbijom ne potpiše sporazum o dvojnom drzavljanstvu, Subašić je rekao da je Crna Gora mala država i da njen interes ne može biti da s drugim državama ima dvojno državljanstvo. Subašić je, takođe, naveo da mu nije poznato koliko zemalja Evropske unije prihvata dvojno državljanstvo. Rasprava se nastavlja.

Dodik kandidat za predsednika RS

Kandidat vladajuće koalicije za predsednika Republike Srpske (RS) na oktobarskim opštim izborima je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata, sada premijer RS. To je danas odlučio Izvršni odbor SNSD. Izvršni odbor SNSD je odlučio i da će kandidat vladajuće koalicije za člana Predsedništva BiH biti Nebojša Radmanović, sada član Predsedništva BiH iz RS. Vladajuću koaliciju čine SNSD, Demokratski narodni savez (DNS) i Socijalistička partija RS (SP RS). Ranije je objavljeno da će kandidat opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku" za predsednika RS biti Ognjen Tadić, iz Srpske demokratske stranke (SDS), a kandidat za člana Predsedništva BiH Mladen Ivanić, iz Partije demokratskog progresa (PDP). Opšti izbori u BiH održaće se 3. oktobra.

Popis u Crnoj Gori 2011. godine

Skupština Crne Gore završila je raspravu u načelu o izmenama Zakona o crnogorskom drzavljanstvu, a počela raspravu o Predlogu zakona o popisu stanovništva. Planirano je da popis stanovništva u Crnoj Gori bude organizovan od 1. aprila 2011. godine, osam godina posle prethodnog. Predstavnik tri opozicione stranke, Nove srpske demokratije, Pokreta za promjene i Socijalističke narodne partije, Andrija Mandić zatražio je da se Predlog zakona o popisu povuče iz procedure. On je rekao da će ponuđena verzija zakona omogućiti da se popis stanovnistsva pretvori u "politicki, a ne statistički popis". Direktor crnogorskog državnog zavoda za statistiku "Monstat" Radomir Đurović je na početku rasprave kazao da je popis stanovništva "nacionalna potreba i međunarodna obaveza". Popis, prema njegovom objašnjenju, treba da pruži podatke o dinamičnim društvenim procesima i demografskim promenama u Crnoj Gori posle 2003. godine, kada je održan prethodni. Đurović je rekao da će za realizaciju popisa stanovništva u aprilu 2011. godine biti angažovano oko 4.000 popisivača.

Zvaničnici Srbije i Hrvatske 11. jula u Srebrenici

Državni vrh Srbije i Hrvatske kao i brojni evropski zvaničnici najavili su dolazak na obeležavanje 15. godišnjice genocida u Srebrenici. Pripreme za obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici koji se dogodio 11. jula 1995. ulaze u završnu fazu, saopštili su organizatori. Tog dana će biti sahranjeno 775 identifikovanih žrtava srebreničkog masakra. Ove godine će kao najmlađe žrtve biti sahranjeni Rijad (Ibrana) Gabeljić i Mehmed (Asima) Varnica koji su imali po 14 godina kad su ubijeni. Takođe, na zahtev porodice, 11. jula će uz druge stradale u Memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice biti sahranjen i Rudolf Hren uz katolički verski obred, koji je ta-kođe ubijen u julu 1995. godine u tom gradu. Dolazak u Srebenicu 11. jula najavili su predsednik Srbije Boris Tadić, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, te premijerka Hrva-tske Jadranka Kosor. U Srebrenicu će doći i šef francuske diplomatije Bernar Kušner, zatim grupa holandskih parlamentaraca, a očekuje se dolazak i drugih evropskih i svetskih zvaničnika. Pripadnici Vojske Republike Srpske pod komandom Ra-tka Mladića su 11. jula 1995. godine ubili više od osam hiljada Bošnjaka u i oko Srebre-nice. Ratko Mladić koji je pred Haškim tribunal optužen za genocid u Srebrenici, do sada nije uhapšen. Međunarodni sud pravde u Hagu je zločine u Srebrenici pre tri godine okarakterisao genocidom.