SRBIJA

Dijaspora se preselila u Srbiju

Naftašica od 66 milijardi dolara

Vanredna sednica SB UN o situaciji na Kosovu

"Srbi u Americi" - Oni su ostvarili američki san

MUP izdao 2,3 miliona pasoša i dva miliona ličnih karata

Srbija predstavila Put kulture - Tvrđave na Dunavu

Pravosnažna presuda Ramušu Haradinaju 21. jula

Dijaspora se preselila u Srbiju

EBraćo i sestre, dobro došli kući! Ovim rečima je patrijarh srpski Irinej prošle nedelje u hramu Sveti Sava na Vračaru dočekao 45 delegata prve Skupštine dijaspore, koja je održana u Beogradu. Na prijemu, koji je održan posle liturgije, Njegova svetost je govorila o potrebi da se svi Srbi sveta slože i ujedine da bi pomogli svom narodu i svojoj otadžbini. To je i bio osnovni cilj sazivanja pravog parlamenta iseljenih Srba, koji je iniciralo Ministarstvo za dijasporu. Na svečanoj sednici Skupštine dijaspore govorili su predsednik Boris Tadić, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović i ministar za dijasporu Srđan Srećković. U radnom delu parlament srpskih iseljenika izabrao je za predsednika svoje skupštine Slavomira Gvozdenovića, lidera Srba u Rumuniji, književnika i bivšeg člana rumunskog parlamenta. Potpredsednici su Mića Aleksić iz Pariza i Violeta Brahus iz Ciriha. Dijasporu Kanade kao delegat prestavlja uspešan biznismen Zoran Ćurčin, vlasnik firme “Zoran Properti” u To-rontu“. Jako sam zadovoljan organizacijom i celokupnim programom koji je profesionalno osmišljen izjavio je Ćurčin, eksluzivno za list “Novine Toronto. Sve je funkcionisalo na visokom nivou. Ideja ovog skupa je veoma dobra i nadam se da će sve to dovesti do boljih i produktivnijih odneosa između matice i dijaspore. Smatram, takođe, da realizacija tog mosta, koji Srbija pokušava da izgradi sa svima nama u rasejanju, u velikoj meri zavisi i od samih delegata. Ukoliko na pravi način prenesemo sve informacije do kojih smo došli i maksimalno se angažujemo verujem da se mnoge stvari mogu promeniti. Kao čoveku koji ima svoj privatni biznis, sve što sam na ovom skupu saznao maksimalno ohrabruje tako da i sam razmišljam da otvovrim predstavništvo u Srbiji. Svakako da je i skepticizam i pesimizam pojedinih delegata na početku slupa bio osnovan, međutim verujem da, nakon svih informacija koje smo dobili, ima osnova da mnogi poslovni ljudi u inostranstvu krenu da razmišljaju o ulaganjima u našoj zemlji. Biće potrebno malo vremena da se sve stvari usaglase ali se nadam da će Vlada naše zemlje prevazići sve poteškoće sa kojima se do sada susretala, “ rekao je Zoran Ćurčin. Najneobičniji delegat, među 45 poslanika, koje je izabrala srpska dijaspora, svakako je bio arhimandrit Pantelejmon Jovanović, starešina hrama Svetog apostola Tome u Johanesburgu, poznat po tome što u Africi širi duh Srpske pravoslavne crkve. Šezdeset žitelja Južne Afrike primili su proletos pravoslavnu veru i dobili pravoslavna imena u hramu svetog Tome i afričkoj školi sveti Atanasije. Marija, Irina, Nina, Sofija, Margareta, Marta, Tavita, Marija su samo neka imena mladih vernica iz Južne Afrike, koje posećuju srpski hram svetog apostola Tome u Johanesburgu. - Naše nove sestre u Hristu, koje žive u predgrađima Johanesburga i Pretorije, a bave se medicinskim i socijalnim radom, pohađaju univerzitet i školu, više od dve godine pripremale su se da postanu pravoslavne hrišćanke. Učile su pravoslavlje, dolazile u naš hram na sveta bogosluženja, a i mi jeromonasi smo više puta obilazili u njihove domove i na druga mesta gde su se okupljali pripadnici lokalnog crnačkog stanovništva, da ih učimo istinama pravoslavne vere - pripoveda nam arhimandrit Pantelejmon Jovanović, starešina srpke crkve u Johanesburgu. Ovaj prota je nedavno posetio i Bocvanu i Zambiju, gde je bio u pravoslavnoj misiji. Otac Pantelejmon Jovanović je zbog poštovanja i popularnosti kao sveštenik u ovim zemljama izabran da bude delegat na prvoj Skupštini dijaspore u Beogradu, koja je održana u Domu Narodne skupštine. Naime, poslednjih godinu dana Ministarstvo za dijasporu je iniciralo izbor delegata srpskog rasejanja, od kojih će njih 45, koji zastupaju Srbe iz 90 država sveta, da prvi put sedne u klupe srpskog parlamenta. - Skupština dijaspore je simbol jedinstva države i svih pripadnika srpskog naroda koji žive van granica Srbije. Na taj način će se prvi put i realizovati ideja da dijaspora direktno utiče na politički život u matici, odnosno da Srbi iz rasejanja u samoj Srbiji rešavaju svoje goreće probleme - izjavio je ministar za dijasporu Srđan Srećković. Skupština dijaspore je prekretnica u odnosima matične države Srbije i srpskog rasejanja. Ona je, kako rekoše mnogi delegati iz dijaspore, kruna partnerskih odnosa matice i rasejanja, koji su zasnovani na maksimalnom poverenju i uvažavanju. U radu ovog parlamenta srpske dijaspore Srbe iz Amerike predstavljali su advokat Dragan Milošević iz Čikaga i Mirjana Samardžija iz San Franciska. Miloševića je za delegata predložile najstarije srpske organizacije Srpska narodna odbrana i Srpska bratska pomoć, a Samardžiju najaktivnija srpska asocijacija Kongres srpskog ujedinjenja. - Velika je stvar da je Narodna skupština Srbije usvojila Zakon o dijaspori, kojim smo mi iseljeni priznati kao deo matice, a da preko svog parlamenta možemo na legitiman način da ojačamo Srbiju i duhovno, i ekonomski, i obrazovno i naučno. Sve troškove za odlazak i boravak u Beogradu na zasedanje snosim lično ja, jer mislim da je vreme da mi pomognemo Srbiju, a ne da od nje bilo šta koristimo - istakao je Dragan Milošević iz Čikaga. Rođen je u Jagodini, a u Čikago je sa roditeljima i bratom blizancem Vladanom stigao 1989. godine. Ovde je završio političke nauke na Lojola univerzitetu i 2000. doktorirao prava. U Njujorku je položio državni ispit, ali je dobio posao u Haškom tribunalu preko glavnog branioca Biljane Plavšić. Od 2002. radi u advokatskoj firmi "Gorman Krkljes". Mirjana Samardžija je rođena Beograđanka, koja je odrasla u Klivlendu. Kao predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja inicirala je u Vašingtonu da se tokom ovogodišnjeg popisa stanovnika SAD naši ljudi izjašnjavaju u posebnoj rubrici kao Srbi. - U SAD prema nezvaničnim podacima srpsko glasačko mnenje ima preko milion glasača. To je malo u zemlji od 300 miliona žitelja, ali ume da bude mnogo, kad se predsednički kandidati bore za svaki glas i kad je koncentracija tih glasova baš na strateški važnim mestima u Ohaju, Pensilvaniji, Indijani i Ilinoisu. Američki Srbi već decenijama glasaju za republikance. Mislim da je došlo vreme da i američki Srbi shvatimo da i demokrate i republikanci moraju da zasluže srpko-američke glasove. Mi smo to i zahtevali, a potom i tražili da Srbi američkog porekla aktivno učestvuju u popisu tokom 2010. godine, kako bismo dokazali koliko nas ima - rekla nam je Mirjana Samardžija. Ovaj primer aktivnosti Kongresa srpskog ujedinjenja u SAD, koji je zahvaljujući agilnosti predsednice Mirjane Samardžije stigao i do Bele kuće i predsednika Baraka Obame, srpski doseljenici i Amerikanci srpskog porekla su uspeli da se nametnu kao sagovornik zvaničnog Vašingtona. Uostalo, Srbi u SAD žive već dva veka, od trenutka kada je đorđe Šagić, sveštenik iz Sremskih Karlovca zvanično u Filadelfiji registrovan kao prvi srpski doseljenik. SVI SRBI SVETA Posle Đorđa Šagića američki prostor je zadesilo još šest velikih srpskih migracija. Seobe su, uostalom, neraskidivi deo istorije srpskog naroda. Već jedanaest vekova Srbi se sele širom planete od matice do tuđine i natrag. U toku je jedanaesta seoba Srba iz Srbije u inostranstvo, koja dokazuje da smo mi Srbi svetski narod. U svetu danas ima 11,5 miliona Srba, koji žive u 93 države. Srpski narod živi u matici Srbiji, kao i u otadžbinskim zemljama Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ali i u devedeset stranih zemalja na svih pet kontinenata. Najviše Srba živi u Srbiji - 7 miliona, zatim u Republici Srpskoj - 1,5 miliona, a u Crnoj Gori ih ima oko 600.000. Prema popisima useljeničkih država, u dijaspori živi oko 2,8 miliona Srba. To je široko prostranstvo čija udaljenost, od Novog Zelanda preko Azije, Evrope i Amerike do Aljaske, iznosi četrdeset hiljada kilometara. Najviše Srba danas ima u SAD, oko 600.000, dok ih je u Kanadi još 180.000. I u državama zapadne Evrope, u SR Nemačkoj - 390.000, Austriji - 190.000, Francuskoj - 110.000, Švajcarskoj - 130.000, Velikoj Britaniji - 55.000, Irskoj 400, Švedskoj - 70.000, Norveškoj - 3500, zemljama Beneluksa - 42.000, Češkoj 7000, Slovačkoj 2300 i Italiji - 20.000. Ruska Federacija ima oko 25.000 Srba, a Ukrajina do 12.000. U Grčkoj ih je do 9000, Španiji 7000 i na Kipru ima oko 3000 Srba. U Hrvatskoj ih je prema najnovijim podacima blizu 100.000. Od susednih zemalja Srba ima još u Albaniji - 35.000, Makedoniji - 60.000, Rumuniji - 50.000, Mađarskoj - 8.000, Bugarskoj - 3.000 i Sloveniji - 50.000. Srbi naseljavaju i daleke zemlje. Australija ima oko 135.000 Srba, Novi Zeland - 4.000, Južna Afrika - 30.000, a zemlje nesvrstanog sveta do - 21.000. Ostale države sveta, kao, na primer, Argentina, Island, Peru, Čile, Kina, Japan, imaju blizu 95.000 Srba.   MILIJARDE ZA NAROD Ekonomisti koji se bave novčanim doznakama iseljenika tvrde da je srpska diajspora za poslednjih 40 godina, u Srbiju poslala preko 200 milijardi dolara. Samo prošle godine iz dijaspore je u zemlju stiglo 5,5 milijardi dolara. Pretpostavlja se da je ta suma i veća, jer samo 40 odsto tih deviznih doznaka stiže legalnim putem preko banaka i pošta. Većina novca, koji rodbina i prijatelji šalju svojoj porodici i srpskom narodu, u Srbiju stiže preko kurira, vozača autobusa, putnika u avionima i preko prijatelji. Slobodne procene zato govore da iseljeni Srbi svom narodu u otadžbini godišnje šalju najmanje 10 milijardi dolara. U rasejanju postoje po tamošnjim zakonima država tri vrste iseljenih Srba - nacionalne manjine, radnici na privremenom radu i iseljenici. Status nacionalne manjine Srbi imaju u "starim" zemljama boravka, kao što su Albanija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Hrvatska i Slovenija. Naši ljudi su gastarbajteri u Nemačkoj i drugim državama zapadne Evrope. A iseljenici su u sve tri Amerike, Australiji i Africi. - Srpske seobe traju od naseljavanja našeg naroda na Balkan do danas. Istoričari tvrde da se naš narod sa naših životnih prostora u svet selio u jedanaest velikih talasa i naseljavao tuđe gradove. Po broju žitelja srpski gradovi danas su Trst, Beč, Budimpešta, Temišvar, Solun, Zagreb, Pariz, Frankfurt, Stoholm, Sidnej, Toronto i Čikago. U njima živi od 20.000 Srba, na primer, u Stokholmu, 35.000 u Sidneju, oko 100.000 u Parizu i najviše, preko 120.000 u Beču i okolini - kaže Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra za dijasporu. Etnička karta SAD, koju su Amerikanci izradili 2001. godine, na primer, pokazuje da Srbi ugalvnom žive u severnom delu zemlje, u državama Ilinois, Ohajo, Njujork i Pensilvanija. Ali da Srba ima i u Kaliforniji, Floridi, čak i na Aljaski. nekadašnji najveći srpski grad na svetu Čikago, izgubio je tu titulu, jer se broj Srba smanjio sa 200.000 na samo 70.000. Prvi rezultati ovogodišnjeg popisa stanovništva u SAD mogu se očekivati krajem 2010. godine, jer praksa američkih analitičara je da na uzorku od 5 odsto popunjenih formulara računaju koliko i kojih ljudi živi u Americi. I gde se danas nalaze Srbi unutar SAD. Kako smo saznali u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku u četrdeset država Evrope, Azije, Afrike, Australije i Severne Amerike nalazi se registrovano je 554 grobalja i vojnih memorijala. A ima ih još neotkrivenih, pa je veom teško utvrditi tačan broj ovih vojnih memorijala. Srpski tragovi u svetu se, kako tvrdi dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije, protežu od Novog Zelanda na jugu, do Aljaske na severu, ali i od Japana na istoku do San Franciska na zapadu planete. Van Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, naši ljudi žive u devedeset država širom sveta, u kojima su ostavili trajne tragove, koji svedoče o našoj naciji. Istraživanja pokazuju da Srbi širom planete imaju preko 10.000 grobalja, kapela, spomenika, crkava, manastira, škola, biblioteka i zadužbina - tvrdi dr Vladimir Grečić. Istraživanja pokazuju da neke strane zemlje uništavaju ova srpska znamenja. U Švajcarskoj je, na primer, opštinska vlast namerno zagubila grob Mileve Marić - Ajštajn. Grob sakriven u travi otkrio je posle tri godine traganja mladi entuzijasta Petar Stojanović, osnivač Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sent Galena. Ministarstvo za dijasporu je letos u Cirihu podiglo spomenik-ploču ovoj naučnici, koju je otvorio ministar Srđan Srećković. Prema podacima ambasada i konzulata Srbije, srpska dijaspora ima oko 590 svojih klubova, udruženja i organizacija sa stotinak medija. Jedna od najaktivnijih organizacija je Srpski savez iz Švedske, koji ima oko 10.000 članova u tridesetak klubova. Njen predsednik je Nikola Janić, bivši član švedske vlade, odnosno resora za emigraciju. Srpski savez iz Švedske je prošle godine inicirao akciju slanja dece sa Kosmeta na crnogorsko primorje, koja je sa uspešom obaveljena u saradnji sa mnogim dobrotvorima u svetu, Ministarstvom za dijasporu i Crvenim krstom. Srbi iz Švedske nameravaju i ove godine da pošalju kosmetske mališane na Jadransko more. Srpska pravoslavna crkva danas van granica Srbije ima i oko dve stotine crkava, manastira, kapela i crkvenih grobalja. Po istorijskom značaju za očuvanju srpskog nacionalnog identiteta u inostranstvu dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije Srba, izdvaja pet duhovnih centara. CRKVA U EMIGRACIJI Srpska pravoslavna crkva danas ima 42 mitropolije, ahiepiskopije i eparhije, ali većina njih, čak 28 eparhija se nalaze izvan Srbije na svih pet koninenata sveta. U svetu su najmoćnije Eparhija srednjo-evropska, iz koje je izniklo još pet eparhija, a potom Mitropolija libertivilsko-čikaška sa preko 20.000 vernika i dva manastira. Najveća teritorijalno je Eparhija australijsko-novozelandska, koju predvodi vladika Irinej. U Skandinaviji je registrovano 35.000 srpskih parohijana, a u SAD oko 45.000 Srba koji plaćaju godišnji parohijal. Neregistrovanih vernika ima znatno više, jer naši ljudi imaju običaj da u crkvu idu najčešće o verskim praznicima kao što su Božić i Vaskrs. Zato u dijaspori i imaju nadimak božićni Srbi. - U Hilandaru u Grčkoj smo saočuvali pravoslavnu veru, u Sentandreji u Mađarskoj smo razvili nacionalni identitet iseljenog naroda. A u manastirima Sveti Sava u Džeksonu i u Libertivilu smo začeli srpstvo u Americi. U SAD vlada finansira Hilandarski naučni projekat i biblioteku koju su u Kolumbusu osnovali prota Mateja Matejić i njegov sin Predrag, profesori slavistike. Hilandarska soba danas čuva sve rukopise monaha Svete Gore, koji su dostupni naučnicima širom planete. U manastiru Hemister u Nemačkoj su iza Drugog svetskog rata, prvo srpski politički emigranti, a potom i naši gastarbajteri, spasli svoje duše. Danas je manastir Hemister centar srpskog pravoslavlja u Evropi - kaže dr Vladimir Grečić. U međuvremenu, svoje crkve iseljeni Srbi su podigli u Saratogi, u Getebrogu, na jugu Norveške. Episkop britansko-skandinavski Dositej planira da na severu Norveške podigne i jedan spomen srpskom narodu. - Kada sam nedavno u Norveškoj posetio groblja srpskih logoraša, video sam pored grobove njihovih krvnika i malu nemačku kapelu. Poginuli fašisti su na norveškom groblju dobili svetilište, a mi Srbi, žrtve fašizma nemamo nikakvu kapelu. Samo kamene ploče na zemlji i poneki spomenik. Angažovao sam zato jednog monaha i da sagradimo kapelu, u kojoj ćemo da upišemo imena svih Srba, koji su poginuli u Norveškoj i da se molimo za njihove duše - rekao nam je vladika Dositej, episkop britansko-skandinavski, koji u srcu Švedske sa vernicima i prijateljima Srba gradi prvi srpki ženski manastir. NOVE TESLE Navršilo se 40 godina od kako naši ljudi gostuju kao radnici u Nemačkoj, zbog čega su i dobili ime gastarbajteri. O njima danas brine Centralni savet Srba - ZSD, koji je napravio analizu ljudi sa našim pasošima. - ZSD procenjuje da u Nemačkoj živi oko 700.000 ljudi srpskog porekla. Nešto oko 200.000 je uzelo nemačko državljanstvo. Srbi su ka građani deo nemačkog društva, iako su vrlo neprimetni, pa čak i nevidljivi u javnom životu. Nemačka je surova za strance, jer deca gastarbajtera, posebno srpska, dramatično zaostaju u obrazovanju za nemačkom decom. Ko nije dobar u školi taj neće da dobije nikakav zanat, ni posao. Srba je zato duplo više nezaposleno nego Nemaca. Zato Nemci traže da govore sa nama strancima. Centralni savet Srba je prvi partner Nemačkoj iz redova srpske dijaspore koji aktivno učestvuje u kreiranju integracione politike ove zemlje prema doseljenicima - rekao nam je Milan Čobanov, sekretar ove organizacije, koji je, takođe, delegat Skupštie dijaspore. Naime, u Namečkoj je umesto četiri izabrano 7 poslanika parlamenta dijaspore. Sedmorica delegata, ranije izabranih na sastancima u Nemačkoj, podelili su četiri mandata za delegate Skupštine dijaspore u Beogradu. Ovo je bilo dogovoreno na zajedničkom sastanku predstavnika Centralnog Saveta Srba u Nemačkoj, Saveza srpskih udruženja Nemačke, Saveza srpske dijaspore za južnu Nemačku i Centralnog Saveza Srba za pokrajinu Hesen koji je održan u Frankfurtu. Posle četvoročasovnog mukotrpnog i iza zatvorenih vrata vođenog dogovora oko kandidata - Đure Plavšića i Milana Čobanova iz Berlina, Miće Ćetkovića iz Štutgarta, Dragana Uroševića i Miodraga Kreculja iz Minhena, dr Nenada Josipovića iz Frankfurta i Dušana Vidakovića, predsednika kompanije "Nidda verlag", nađeno je kompromisno rešenje. Svi su postali delegati prvog parlamenta srpskog rasejanja. Kako reče jedan od njih, došli su u Srbiju da predstavljaju srpski narod iz Nemačke, ali i srpske genijalce, kojih u ovoj državi ima jako mnogo. Poznato je, naime, da je Dejan Ilić, jedan od najboljih biznismena i pronalazača u Nemačkoj, vlasnik holivudskog Oskara za tehnološke inovacije u kinematografiji. A da je glumac Gojko Mitić, jedan od najpopularnijih umetnika u Nemačkoj i Austriji. - Spisak mudrih i uspešnih Srba u svetu je jako dug i impozantan. Samo u Hjustonu, SAD živi i radi 24 doktora nauka i nekoliko naših naftaša. A profesor Nikola Petrović, poreklom iz Užica je najpoznatiji Srbin u Meksiku, dok je za Meksikance najpopularniji trener Bora Milutinović, koji je trenutno televizijski komentator Kineske televizije sa Mundijala u Južnoj Africi - otkrila nam je Sanja Savkić, doktorant iz Meksiko Sitija. Marko Popović je čuveni američki pronalazač veštačkih proteza. U Sad i Engleskoj školuje se preko 2.000 naših akademaca, za koje se kaže da su buduće Nikole Tesle. - Mladi Srbi koji se školuju i rade u mnogim zemljama sveta najveće su bogastvo naše zemlje Srbije. Možemo mi iz inostranstva da vam šaljemo novac, ali se on brzo potroši. Ideje, tehnološke inovacije, modernu organizaciju rada i sama kreativnost mladih ljudi više vrede od novca. Treba ih samo angažovati da se vrate kući. Mi ćemo u Filadelfiji 11. jula da održimo veliki Teslinu konferenciju i izložbu povodom rođendana našeg naučnika. Biće to prilika da okupimo brojne mlade Srbe koji stvaraju u Americi i da im pružimo priliku da pokažu da mogu da budu nove Tesle - rekao nam je Nikola Lončar, Zemunac, predsednik Tesline asocijacije za zaštitu ideja i dela ovog srpskog naučnika, koji je na ovaj način poslao poruku matici Srbiji da sve Srbe sveta vrati kući. Marko Lopušina

Najbogatija Srpkinja sveta/Naftašica od 66 milijardi dolara

Rozmeri Tomić iz Los Anđelesa, vlasnica kompanije "Oksi" nalazi se na 160 mestu na listi najuspešnijih biznismena u naftnoj industriji. Uskoro treba da u Americi formiramo prvu srpsku kompaniju za naftu i gas u kojoj će se naći naši najuspešniji biznismeni kao što su Džek Jovanović, Marko Dimitrijević, Džon Jovanović i najpoznatija američka naftašica Rozmeri Tomić iz Los Anđelesa. Ovu malu poslovnu tajnu otkrio nam je Milan Simić, naftaš iz Hjustona kada je nedavno boravio u Beogradu i istraživao mogućnosti proširenja poslova sa naftom i gasom na Balkanu. Simić je Jagodinac, koji je magistrirao biznis u SAD i kao vlasnik privatne firme pokušava da sa naftašima našeg porekla stvori srpsku kompaniju u SAD. - Malo je poznato da u Americi ima dosta Srba koji se bave energetikom i u naftnoj industriji, od kojih bih izdvojio Branka Terzića, vašingtonskog savetnika za energetiku i Rozmeri Tomić, koja je vlasnica i direktorka kompanija "Oksidental Petroleum Korporejšn" i "Odžy". Ova Srpkinja se nalazi se na 160 mestu na listi najuspešnijih biznismena u naftnoj industriji SAD - skrenuo nam pažnju Milan Simić. Prema podacima uglednog magazina Forbs naftašica Ruža Marija Tomić (Rozmeri Tomić) se prošle godine nalazila na 132. mestu najuspešnijih, a ove godine je na 160. mestu američkih biznismena. Gospođa Tomić je potomak srpskih doseljenika. Rođena je 1937. godine u Kaliforniji u porodici poznatih građevinara, koji su imali firmu "Tomić konstrakšen" u Palm Springsu. Završila je studije ekonomije i 1958. godine počela da radi u porodičnoj kompaniji u Dalasu. Sedamdesetih je preuzela rukovodstvo kalifornijeske "Savings banke", što joj je bila poslovna veza sa naftašima. - Rozmeri Tomić je danas vlasnik kompanije "Odžy" za istraživanje nafte i gasa, koja ima svoje firme u SAD, Evropi, Africi i Južnoj Americi, član je Solk institut za biološke studije, savetnica je UCLA Fondacije, član Univerziteta u Južnoj Kaliforniji i potpredsednik uprava nekoliko američkih naftnih kompanija. Ekspert je za proizvodnju i prodaju sirovu naftu, prirodne tečnosti od gasa, kao i svih hemikalija koje se iz njih dobijaju. Njena firma "Odžy" je najveći proizvođač PVC smole, hlora i natrijum hidroksida u SAD, a četvrta najveća američka kompanija za naftu i gas - piše u portretu Rozmeri Tomić, koji je objavljen u magazinu Forbs. Na američkoj berzi firma gospođe Tomić je procenjena na 66 milijardi dolara. Uz to "Odžy" ostvaruje godišnji profit od 3,7 milijardi dolara. Forbs predviđa rats kompanija "Oksidental Petroleum Korporejšn" i "Odžy" za najmanje 27 odsto i profit u 2014. godini od 17 milijardi dolara. Sedište kompanije "Odžy" je u Dalasu, ali Rozmeri Tomić ima svoje firme i u Njujorku, Vašingtonu i Hjustonu. Rozemari Tomić zapošljava 30.000 radnika na četiri kontinenta i u državama Kalifornija, Kanzas, Nju Meksiko, Kolorado, Bahrein, Libija, Oman, Katar, UAE, Jemen, Argentina, Bolivija, Kolumbija. - Naša kompanija je svetski lider u primeni napredne tehnologije kojom se povećava proizvodnja zrele nafte i prirodnih polja gasa. Imamo pristup rezervama do kojih je teško doći. Naš cilj je da naftu i gas učinimo maksimalno čistim izvorima energije i bazom za proizvodnju čistih hemikalija i drugih roba. U tom prvacu će da idu naše investicije koje planiramo do 2020. godine - izjavila je nedavno Rozmeri Tomić, kada je govorila o budućnosti svoje kompanije. Koliko brzo raste kompanija Rozmeri Tomić najbolje govori podatak da je pre pet godina firma "Oksidental Petroleum Korporejšn" bila na 239. mestu, a danas je već na 160 poziciji u naftnoj industriji. - Kako gospoda Džek Jovanović, Marko Dimitrijević, Džon Jovanović, najpoznatija američka naftašica Rozmeri Tomić i ja raspolažemo kapitalom i iskustvom, koje se mogu upotrebiti na Balkanu, upravo smo započeli poslovne razgovore oko formiranje prve srpske naftne kompanije u SAD i angažmanima u Srbiji. Prva istraživanja su pokazala da Srbija može da bude centar naftne industrije na Balkanu i mi u tome vidimo šansu za poslovanje naše kompanije, u kojoj će gospođa Rozmeri Tomić imati veoma značajnu poziciju - otkrio nam je Milan Simić, naftaš iz Hjustona. Marko Lopušina

Vanredna sednica SB UN o situaciji na Kosovu

Savet bezbednosti UN u utorak je na vanrednoj sednici sazvanoj na zahtev Srbije raspravljao o situaciji na Kosovu posle bombaškog napada tokom protesta Srba u Kosovskoj Mitrovici u kojem je poginuo jedan čovek. Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Savet bezbednosti da osudi bombaški napad na Srbe u Kosovskoj Mitrovici i upozorio da će Beograd razmotriti odnose sa međunarodnim prisustvom na Kosovu ukoliko se to ne dogodi. Šefovi misija UNMIK i Euleks na Kosovu, Lamberto Zanijer i Iv de Kermabon su na sednici Saveta bezbednosti najoštrije osudili najnovije incidente u severnom delu Kosovske Mitrovice i pozvali obe strane na uzdržanost i dijalog. Većina ambasadora članica Saveta bezbednosti UN ocenila je na da su poslednji incidenti nasilja na severu Kosova izolovani slučajevi a ne planirani napadi i da je, uprkos tome, situacija na Kosovu stabilna. Ambasador Rusije je, međutim, istakao da je bombaški napad teroristički akt. On je ocenio da je stanje na Kosovu nestabilno i da zahteva "posebnu pažnju" i dodao da "sve mere treba da budu preduzete da bi bile izbegnute dalje provakacije". "Apelujemo na međunarodnu zajednicu da osigura da se ono što se dogodilo u petak više nikada ne ponovi, kao i da se pobrine da nelegalna (Međunarodna civilna) kancelarija u Severnoj Mitrovici ostane zatvorena", naglasio je Boris Tadić na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj situaciji na Kosovu. Tadić je podsetio da se u petak oko 3.000 Srba na Kosovu okupilo kako bi protestovali zbog, kako je naveo, grubog kršenja Rezolucije 1244 i pokušaja albanskih vlasti da otvore kancelariju Vlade Kosova u severnom delu Kosovske Mitrovice. Dodao je da su na mirno okupljene demonstrante bačene dve razorne bombe iz pravca dvorišta gde su naselja etničkih Albanaca. U napadu je poginuo pedijatar u lokalnoj bolnici, po nacionalnosti Bošnjak, dok je desetak Srba ozbiljno ranje-no, kazao je Tadić. "Naglašavam, to je učinjeno namerno kako bi se pojačale međuetničke tenzije i sabotirala težnja da se dođe do održivog mira. To je još jedna destruktivna posledica mračnog plana, koji je delom podržan od takozvane Međunarodne civilne kancelarije na čijem čelu je Piter Fejt, da jednostrano nametne nelegalni i nepoželjni režim u delu naše pokrajine", kazao je Tadić. Predsednik Srbije naglasio je da tako nešto nije samo u suprotnosti sa željama kosovskih Srba, već je i u suprotnosti sa radom misije Unmika i Euleksa, kao i odluka Saveta bezbednosti, jer te institucije nikada nisu priznale takozvani Ahtisarijev plan i jednostranu nezavisnost. Tadić je pozvao sve odgovorne međunarodne faktore da izbegnu situaciju da se više ikada nađu u poziciji da podrže bilo koji destabilizujući akt vlasti u Prištini. "Etničkim albanskim vlastima mora biti rečeno kakve ih posledice očekuju ukoliko ponovo pribegnu jednostranim aktima. U suprotnom, Srbija neće imati izbora sem da razmotri svoje odnose sa međunarodnim prisustvom u pokrajini", naveo je Tadić. Beograd, prema Tadićevim rečima, neće tolerisati nikakve jednostrane akte prištinskih vlasti, poput otvaranja Međunarodne civilne kancelarije, suda ili akte u oblasti telekomunikacija. Sve to predstavlja čin agresije i kršenja Rezolucije 1244, ocenio je Tadić. "Dozvolite da budem jasan: bez obzira na razlike prema jednostranoj nezavisnosti, svako ko ne osudi jednostranost bilo koje vrste na Kosovu, kao što je Srbija učinila, biće odgovoran za svako buduće nasilje, žrtve i terorističke akte koji bi mogli da se dogode u pokrajini", naglasio je Tadić. Srpski predsednik je naveo da jednostrana nezavisnost, koliko god to neki ne žele da čuju, ne može dovesti do mira i stabilnosti. Ona je, prema Tadiću, samo dovela do podele u međunarodnoj zajednici i preispitivanja osnovnih principa međunarodnog sistema. "Jedini način da se uspostavi stabilnost na Kosovu je da se u potpunosti implementira plan generalnog sekretara od šest tačaka, koji je, da vas podsetim, prihvatio jednoglasno Savet bezbednosti u novembru 2008, bez obzira na razlike prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti". On je podsetio da se slučaj jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova sada nalazi pred Međunarodnim sudom pravde i zahvalio svim državama koje su, i pored brojnih pritisaka, odbile da priznaju kosovsku nezavisnost. Tadić je poručio je da nijedna demokratska vlast u Srbiji nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ali da je Beograd spreman da zajedno sa Prištinom radi na konstruktivnom i održivom rešenju jer veruje da je održivi mir osnova zajedničke i prosperitetne budućnost u EU. Šef Euleksa Iv de Kermabon je ocenio da uprkos incidentima nije postojao rizik opšteg pogoršanja situacije u Kosovskoj Mitrovici i ostatku Kosova. On je naglasio da se sve čini kako bi se uhapsili odgovorni, ali da istraga traje da i zato ne može da ulazi u detalje. Zanijer i De Kermabon su ukazali i da je 5. jula ispred svoje kuće ranjen srpski poslanik u kosovskoj Skupštini Petar Miletić. De Kermabon je govoreći o ranjavanju poslanika Miletića, rekao da je kosovskoj policiji, koja je pokušala da istraži taj napad, suprotno zakonu zabranjen prilaz bolnici u severnoj Mitrovici. Ambasadori članica Saveta bezbednosti UN su pozvali Beograd i Prištinu na dijalog o praktičnim pitanjima i apelovali na međunarodnu zajednicu i zainteresovane strane da preduzmu sve da se slični incidenti ne ponove. Kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni rekao je da Beograd ne treba da se meša u unutrašnje stvari Kosova i da kosovska policija sprovodi istragu o napadu. Hiseni je tokom rasprave na-veo da je odluka o otvaranju kosovske kancelarije u Kosovskoj Mitrovici bila dobro razmotrena i da nije bila usmerena ni protiv koga, a da je cilj protesta kosovskih Srba bio "podrivanje svih pozitivnih napora u tom delu Kosova, nažalost uz podršku vlasti u Baogradu". Tadić je u raspravi istakao da Savet bezbednosti nastavlja da podržava poziciju koja je protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i da bi Priština trebalo da prihvati u realnosti. Predsednik Srbije je izrazio nadu da će naposletku "svi zajedno" biti u EU, ali da prethodno treba naći kompromisno rešenje za Kosovo.

"Srbi u Americi" - Oni su ostvarili američki san

U SAD živi oko milion naših ljudi, koji su u deset talasa osvajali ovu zemlju i postali ugledna etnička grupa. Srbi u SAD imaju pet oskarovaca, tri vlasnika Pulicerove nagrade i na stotine odlikovanih ljudi. - Kada je prvi Srbin davne 1815. godine kročio na dok luke Filadelfija imao je sreću da ga lokalni policajac privede u Biro za doseljenike. Tako je zvanično registrovan prvi srpski doseljenik u SAD. Bio je to mladi sveštenik Đorđe Šagić iz Sremskih Karlovaca koji je dobio američko ime Džordž Fišer. Danas se njegov portret nalazi u Gradskom muzeju Hjuston, jer je Šagić postao istorijska ličnost Amerike. Njegov put je potom sledilo na stotine Srba u Americi. Knjiga Marka Lopušine je svojevrsni dnevnik o ljudima koji su ostvarili taj američki san. Ovim rečima je Slavica Rakić, delegat iz Australije na Skupštini dijaspore u Beogradu ocenila knjigu koja opisuje istorijat srpskog osvajanja SAD od 1815. godine do danas. Delo je promovisano na Konferenciji medija iz dijaspore, koja je održana u vreme prve Skupštine dijaspore. - Ovo delo liči na enciklopediju, na udžbenik, ali i na istoriju srpskog rasejanja. Knjiga je rađena 20 godina. Ima 600 strana, 300 fotografija i ilustracija, od kojih su neke stare preko 100 godina. Ono što se u knjizi vidi to je entuzijazam i ljubav kojom su srpski doseljenici stvarali Ameriku, neprestano misleći na Srbiju i otadžbinske zemlje - kaže autor Marko Lopušina. Već dve stotine godina Srbi osvajaju zemlju koju su belci oteli od Indijanaca. U Ameriku su prvo odlazili bokeljski mornari, srpski misionari i avanturisti, brdska sirotinja sa Balkana, seljaci i radnici. Ulazilo se preko Kalifornije, jer je ona bila poljoprivredni raj, a potom i zlatni rudnik, pa su srpski pioniri naseljavali zapadne gradove, Los Anđeles i San Francisko. Lagano su se širili prema kontinenalnom delu, ka Nevadi, Juti, Montani, Arizoni, Pensilvaniji i Ilinoisu. U ovim državama Srbi osnivaju svoja prva nacionalna društva, podižu crkvu Sveti Sava u Džeksonu i otvaraju redakcije svojih novina. Na žalost, osnivaju i prva groblja. - Uzbuđeni zbog ratnih događanja na Balkanu i posebno u otadžbini, američki Srbi formiraju prvu nacionalnu i političku organizaciju, Srpsku narodnu odbranu - SNO. Po završetku rata 1945. započeo je treći talas useljavanja Srba u SAD, koji je trajao punih dvadeset godina. Tada se uselilo se oko 250.000 bivših ratnih zarobljenika, izbeglica i raseljenih lica, protivnika komunizma u novoj Jugoslaviji, kojima je Amerika davala prividni status političkih emigranata. Njihova glavna američka luka bio je Njujork, iz kog su se Srbi selili duž Čikaškog basena i Kalifornije. U Čikagu je bilo sedište Srpske pravoslavne crkve i Srpske narodne odbrane, u Pitsburgu je postojao Srpski narodni savez, u Njujorku je delovalo Udruženja boraca Jugoslovenske kraljevske vojke - kaže Zoran Kolundžija, direktor izdavačke kuće "Prometej" iz Novog Sada koja je objavila ovu knjigu. Američkim Srbima su u petom talasu doseljavanja, izazvanom građanskim ratom 1991. i raspadom SFRJ, iz otadžbinskih zemalja počeli da se pridružuju vojni begunci, izbeglice, stručnjaci i mlada srpska inteligencija. Prva stanica novih doseljenika u Americi bili su grad Tuson u Arizoni, Čikago i okolna mesta, potom Detroit, Pitsburg, Njujork, Los Anđeles i San Francisko. - Uspelo nam je da Holivud pretvorimo u srpsko selo i da na američke univerzitete uselimo preko 2.000 studenata, za koje se tvrdi da su nove Tesle. Mnogi od njih su se povremeno ili trajno vratili u otadžbinu. Koliko danas ima Srba u SAD utvrdiće popis stanovnika, koji je počeo u proleće 2010. godine.   SRPSKA ELITA U SAD živi oko milion naših ljudi, koji su u deset talasa osvajali ovu zemlju i postali ugledna etnička grupa. Srbi u SAD imaju pet oskarovaca, tri vlasnika Pulicerove nagrade i na stotine odlikovanih ljudi. Tu istoriju prvi su ispisivali brodski slepi putnik Đorđe Šagić, episkopi Dabović, Mardarije, Nikolaj, Dionisije, naučnici Mihailo Pupin i Nikola Tesla, patriota Mihailo Dučić i pesnik Jovan Dučić, kralj Petar II Karađorđević, princ Andreja i kneginja Jelisaveta, četničke vojvode Đujić, Jevđević, Đurišić, košarkaški genije Petar Pit Maravić, filmski umetnik i oskarovac Mladen Sekulović, poznat kao Karl Malden, pisci Vilijam Jovanović, Čarls Simić i Stiv Tešić. Takođe i političari Majk Stepović, Helen Delić-Bentli, Miroslav Đorđević. Srpska organizacija Kongres srpskog ujedinjenja tim povodom je povela kampanju da se Srbi u popisu izjasne i potvrde svoje srpsko poreklo. Očekuje se da ove jeseni popis pokaže da nas Srba u SAD ima najmanje milion - tvrdi Marko Lopušina. Najvažnije od svega je to što su američki Srbi sačuvali svoj nacionalni identitet i što se nisu utopili u veliku Ameriku. Tome je ponajviše doprinela Srpska pravoslavna crkva, koja je za jesen 2010. priredila doček novog srpskog patrijarha Irineja. Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej treba da dođe prvi put u SAD na proslavu stogodišnjice osnivanja hrama Sveti Sava u San Gabrijelu, u Kaliforniji, gde se naselio prvi Srbin pre dva veka. Kada je u proleće 2010. američki fotograf Lari Malete iz Hjustona odlučio da poseti zemlju rođenja njegovog čukundede Đorđa Šagića i prvog srpskog pionira u SAD, poznatijeg kao Džordž Fišer, točak srpske istorije u Americi pokrenuo se unatrag. Ovom knjigom želimo da otkrijemo i prikažemo deo te bogate srpske istorije u Americi. R.O.

MUP izdao 2,3 miliona pasoša i dva miliona ličnih karata

POd početka zamene ličnih dokumenata građana u Srbiji, MUP Srbije izdao je oko 2,3 miliona biometrijskih pasoša i oko dva miliona ličnih karata, izjavio je u Novom Sadu ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Dačić je rekao da su sva očekivanja uoči pisanja novog zakona bila ispod toga i da su, s obzirom da je novi sastav Vlade Srbije nasledio taj posao od prethodne vlade, "svi problemi rešavani u hodu". "Do kaja godine podnećemo zahtev za promenu zakonske regulative za olakšavanje procedure za izdavanje ličnih dokumenata, ali i zahteva za produženje važenja starih dokumenata, imajući u vidu da je rok za izdavanje novih ličnih karata bez potrebe bio postavljen na pet godina", rekao je Dačić. Ministar je ocenio da će izdavanje ličnih dokumenata i dalje biti veoma važna oblast u radu MUP-a, ali da problem predstavlja nedostatak prostora, tehnike i činjenica da policija raspolaže sa oko 400 zaposlenih koji rade na tim poslovima. Dačić je rekao da problem predstavlja i to što oko 200.000 izrađenih pasoša još uvek nisu preuzeli njihovi vlasnici, jer je reč o građanima Srbije koji privremeno borave u inostranstvu.

Srbija predstavila Put kulture - Tvrđave na Dunavu

U zgradi Evropske komisije u Briselu u ponedeljak je otvorena izložba fotografija "Put kulture - tvrđave na Dunavu" o sedam srednjovekovnih tvrđava na Dunavu u Srbiji. Izložbu su otvorili komesar za regionalnu politiku Evropske komisije Johanes Han, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić. Izložba "Put kulture - Tvrđave na Dunavu" prikazuje fotografije tvrđava u Baču, Novom Sadu, Beogradu, Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu i Kladovu. Prvu kulturnu manifestaciju Srbije u sedištu Evropske unije zajedno su organizovali Direktorat Evropske komisije za proširivanje i Ministarstvo kulture Srbije. Đelić je, otvarajući izložbu, istakao da je ona dokaz evropskog jedinstva u različitosti i da svedoči o kulturnoj povezanosti zemalja duž Dunava. Srbija čini 25 odsto plovnog puta Dunava. Od izuzetnog je značaja što je to važan deo evropske Strategije za Dunav, u koju je uključena i Srbija, a koju dovršava Komisija u Briselu, dodao je Đelić. Evropski komesar Han je želeo da naglasi da su tvrđave nekad bile simbol vojne moći, a sada povezuju kulture, ekonomiju, turizam i sport zemalja u slivu Dunava. Ministar kulture Bradić je posebno naglasio da je izložba fotografija o trvđavama na Dunavu prilika da se prikažu srpsko nasleđe i kultura, što je takođe sastavni deo Strategije za Dunav.

Pravosnažna presuda Ramušu Haradinaju 21. jula

Žalbeno veće Tribunala u Hagu izrećiće 21. jula pravosnažnu presudu nekadašnjem zapovedniku OVK Ramušu Haradinaju i njemu podređenima Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju, saopštio je sud u Hagu. Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila 2008. godine, Haradinaj i drugooptuženi Idriz Baljaj oslobođeni su krivice po svih 37 tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. Trećeoptuženi Ljah Brahimaj osuđen je na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica. Žalbom na tu presudu, Tužilaštvo je zatražilo da Apelaciono veće Tribunala naloži delimično ponavljanje suđenja po šest od 37 tačaka optužnice koje su se odnosile na zločine nad pritvorenicima u jablaničkom logoru. Tužioci su taj zahtev zasnovali na tvrdnji da prvostepeni proces nije bio pravičan zato što sudsko veće nije uložilo dovoljno napora da sasluša dva ključna svedoka protiv optuženih koji su odbili da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni". Haradinajeva odbrana je u odgovoru na žalbu ukazala da ne postoje naznake da bi dvojica svedoka pristala da svedoče u novom procesu. Na zastrašivanje i uznemiravanje svedoka na Kosovu ukazalo je i sudsko veće u prvostepenoj presudi u kojoj je naznačeno i da su zločini počinjeni nad nealbancima i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnim, ali ne i da je dokazana krivica Haradinaja i Baljaja. Haško tužilaštvo žalilo se i na deo presude kojom je drugooptuženi Baljaj oslobođen odgovornosti za smrt žene i njene dve kćerke iz jednog sela kod Dečana u proleće 1998. godine. Žalbom je obuhvaćen i oslobađanje Baljaja optužbi za silovanje zaštićene svedokinje broj 61, kao i za okrutno postupanje prema svedoku broj 1. Tužioci su zatražili da žalbeno veće preinači oslobađajuću presudu i Baljaja proglasi krivim za ta zlodela. Baljajeva odbrana uzvratila je da ni silovana svedokinja, ni rođaci ubijenih žena nisu tokom prvostepenog postupka bili u stanju da identifikuju Baljaja kao počinioca. Apelaciono veće Tribunala će se 21. jula izjasniti i o žalbi Ljaha Brahimaja na prvostepenu presudu kojom je osuđen na šest godina zatvora. Veći deo te kazne Brahimaj je već izdržao u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, a sada je na privremenoj slobodi, na Kosovu. Tribunal je Haradinaju i Baljaju ostavio pravo da odluče da li će prisustvovati izricanju pravosnažne presude. Haradinaj je, po optužnici, 1998-99. godine bio vođa OVK u okolini Dečana, Baljaj je komandovao specijalnom jedinicom "Crni orlovi', a Brahimaj je bio član glavnog štaba OVK i zapovednik pritvora za zarobljenike OVK. Prema optužnici, tela oko 40 žrtava su nađena u masovnoj grobnici kod Radonjićkog jezera, u neposrednoj blizini baze specijalne jedinice OVK "Crni orlovi" kojom je komandovao drugooptuženi Baljaj, i nešto više od kilometra od rodne kuće i štaba Haradinaja u selu Glođane. Suđenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta 2007. godine, a prvostepena presuda je izrečena 3. aprila 2008. godine. Tužioci su pred sudsko veće tokom procesa izveli 81 svedoka, a dvojica su odbila da svedoče uprkos obavezujućem nalogu suda. Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. neposredno pošto je podneo ostavku na dužnost premijera Kosova. Istog dana su i Baljaj i Brahimaj prebačeni iz Prištine u Hag. U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva trojica su odbacila krivicu. Tribunal je na privremenu slobodu do početka suđenja pustio Haradinaja 9. juna 2005. godine, a kasnije mu je, na zahtev odbrane i uprkos protivljenju tužilaštva, dozvolio da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider Alijanse za budućnost Kosova.