KANADA

Saznala je da nije kanadski državljanin u 70-oj godini

Kanada omiljena azilantima

Pamela Anderson previše provokativna

Unapređenje saradnje Kanade i Srbije

U junu ponovo značajan rast zapošljavanja

Finansijski izveštaj o ZOI

Dvoje Italijana promašili Sidnej

Proverava se policijska intervencija na G20

Da li je ombudsman Marin zloupotrebio službeni položaj?

Guverner dobio novu funkciju

Otava dobila novi slogan

Saznala je da nije kanadski državljanin u 70-oj godini

Više se ne zna ni ko je kriv, niti je u krajnjoj liniji to više važno, ali splet okolnosti je doveo do toga da je Sandra Džin Burk tek u svojoj sedmoj deceniji saznala da nije kanadska državljanka. Rođena je u Somervilu, Masačusets, a otac, Kanađanin dao je u sirotište kada joj je umrla majka. Deda i baba po ocu uzeli su je odatle davne 1951. godine, kao šestogodišnju devojčicu, i od tada ona živi ovde. Bila je ispravan građanin, radila je, plaćala poreze, imala socijalno i zdravstveno osiguranje, udala se odgojila tri sina, razvela se. Saznala je da nije kanadski državljanin tek kada su prestali da joj isplaćuju invalidski dodatak, pa se zbog umanjenog iznosa prijavila za ostvarivanje i starosne penzije. Ona boluje od dijabetesa i posledica koje idu uz tu bolest. Postoji mogućnost da je deda i baba nisu ni prijavili za dobijanje državljanstva, ali se može desiti da je dokument negde zagubljen. Kako god, prošle godine je u njeno ime podnet zahtev za državljanstvo, ali je juna ove godine stiglo obaveštenje da je odbijena, jer ne mogu da je svrstaju ni pod jedan stav predviđen zakonom. Ispostavlja se da može samo da podnese zahtev za stalnu dozvolu boravka pod sponzorstvom svoje porodice, ili na osnovu humanih i razumljivih razloga. Međutim, to ne znači da će uspeti i da ostvari primanja zbog kojih je sve ovo i počelo. Naravno, u pitanju su dodatne zakonske začkoljice koje to sprečavaju. Ova priča o jednoj ispravnoj građanki i njenoj sudbini, pokrenula je mnoge da reaguju. Uz peticiju ministru za imigraciju i državljanstvo Džejsonu Keneju, i na Fejsbuku je, pod nazivom Sandra Burk protiv sistema - borba za njena dokumenta, pokrenuta inicijativa da Burk dobije državljanstvo. Zna se da ima još ljudi koji, poput gospođe Burk, iznenada saznaju da su proveli decenije kao 'ilegalci'. Neki su svoj problem uspeli da reše, neke to tek čeka, pa im saznanje o slučaju Burk možda pomogne.

Kanada omiljena azilantima

U 2008. godini, u vreme najveće ekonomske krize, Kanada je među G8 bila prva na listi zemalja u koje su azilanti želeli da odu, pokazuju podaci u godišnjem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Te godine je skoro 35 hiljada ljudi došlo u Kanadu i zatražilo izbeglički status, što je nešto preko hiljadu azilanata na milion stanovnika. U ukupnom broju samo su SAD i Francuska ispred Kanade, ali te dve zemlje daleko zaostaju kada se broj azilanata uporedi sa brojem stanovnika. Po tome, SAD je poželelo da dođe devet puta manje, a u Francusku skoro upola manje nego u Kanadu. Međutim, kada se uporede podaci za zemlje članice OECD-a, onda su Norveška, Švedska i Švajcarska ubedljivo na vrhu. U Norvešku dolazi čak nešto preko tri hiljade azilanata na svakih milion stanovnika. Te 2008. godine, u Kanadu je došlo 247.200 imigranata, četiri odsto više nego u prethodnoj.

Pamela Anderson previše provokativna

Poster Pamele Anderson za promociju vegetarijanske ishrane izgleda da je, ipak, previše provokativan za Montreal. Nago telo zvezde Čuvara plaže i poznate aktivistkinje za prava životinja na posteru je 'istranžirano' kao na posterima u mesari, a prati ga tekst ' Sve životinje imaju iste delove. Imajte srca - postanite vegetarijanac'. Nije poznato da li zbog postera, ili zbog nekog drugog razloga, tek ona nije dobila dozvolu za veče posvećeno njenoj najnovijoj kampanji za zaštitu životinja. Ona je želela da događaj bude na trgu ispred Gradske kuće. Glumica, koja se nalazi u Montrealu povodom festivala Just for Laughs, prokomentarisala je da može shvatiti jedino kao šalu da grad poznat po egzotičnom plesu i slobodnoumnom životu ne prihvati da žena koristi svoje telo za politički protest.

Unapređenje saradnje Kanade i Srbije

Stalni predsedavajući Donjeg doma kanadskog parlamenta Piter Miliken izjavio je da je cilj njegove predstojeće posete Beogradu od 16. do 18. jula dalje unapređenje parlamentarnih odnosa Kanade i Srbije. Miliken je te odnose ocenio dobrim, iako u dužem periodu nije bilo međusobnih poseta. "Mislim da se situacija u Srbiji i regionu neprekidno poboljšava i mi ćemo nastojati da promovišemo kanadske ideje koje bi doprinele daljem poboljšanju", izjavio je Beti u Otavi Piter Miliken. Miliken je u Beogradu bio maja 2002, a u uzvratnoj poseti Otavi parlamentarnu delegaciju tadašnje SRJ predvodila je Gordana Čomić. Osim Milikena u sastavu kanadske delegacije koja dolazi u Beograd biće poslanici sve četiri parlamentarne stranke, vladajuće konzervativne i opozicionih liberala, Nove demokratske partije i Kvebečkog bloka. "Poseta je prilika za razmenu informacija i mišljenja o pitanjima od zajedničkog interesa, kao i za promovisanje znanja i razumevanja parlamentarne demokratije i razvoja parlamentarnih institucija" kaže se u saopštenju kanadskog parlamenta. "Razgovaraćemo o iskustvima u izradi zakonodavne procedure, o amandmanima i drugim zakonskim predlozima i postupcima njihovog mogućeg usvajanja i ozakonjenja. Pažnju ćemo posvetiti i radu parlamentarnih odbora i drugih tela" izjavio je najviši kanadski parlamentarni zvaničnik. Komentarišući mogućnost da parlamentarne posete budu neka vrsta "prethodnice" poslovnim, kulturnim i drugim međudržavnim vezama Piter Miliken je naveo da se kasnija saradnja zasniva na konkretnim partnerskim kontaktima. "Uloga parlamenata značajna je na primer u slučajevima kada kompanije pokazuju rezervisanost u pogledu nedovoljno dobre pravne regulative u zemljama u koje žele da investiraju",naglasio je on. "Ne mislim u ovom slučaju konkretno na Srbiju jer ćemo se sa tom regulativom detaljnije upoznati tokom posete, ali ćemo steći korisna saznanja i preneti ih kanadskim institucijama i kompanijama zainteresovanim za saradnju ako neko to od nas zatraži", objasnio je Miliken. Miliken nije želeo da komentariše sudbinu inicijative da se 11. jul proglasi danom sećanja na Srebrenicu. "To je za sada samo zvaničan papir, jedan od mnogih tzv. poslaničkih predloga. Da li će, kada i kako ići u dalju proceduru na jesen zavisi od više faktora uključujući i mogućnost da na potencijalnim saveznim izborima bude izabran novi parlament", objasnio je Miliken. Sredinom juna poslanik Liberalne stranke iz Toronta Robert Olifant podneo je parlamentu predlog da se u Kanadi 11. jul proglasi Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici tokom rata u BiH 1992-1995. Donošenjem takvog zakonskog akta ili rezolucije bili bi uslišeni zahtevi kanadskih Bošnjaka. Najava moguće "srebreničke" procedure izazvala je, međutim, proteste srpskih iseljeničkih organizacija i pojedinaca. U Kanadi je 11. novembar državni praznik - Dan sećanja na poginule učesnike i civilne žrtve ratova i on se svake godine obeležava 11.11. u 11 sati. Kanadski Srbi smatraju da je taj nacionalni praznik dovoljan jer Kanada ionako ne posvećuje poseban dan sećanja na primer žrtvama genocida u Ruandi i ratnih zločina u drugim delovima sveta. Osim u Srbiji Piter Miliken je boravio i u drugim zemljama Balkana. Pre 13 godina, 1997., bio je član posmatračkog tima na izborima u BiH. "Balkan je divan deo Evrope i uvek sam uživao u njegovim pejsažima. Siguran sam da ću u Srbiji i sada sresti mnogo dobrih ljudi i uživati u razgledanju Beograda kao što je to bilo prilikom moje prve posete (2002)", rekao je. U razgovoru za Betu Miliken je otkrio i ličnu naklonost prema (staroj) srpskoj muzici. On je ranije u Otavi prisustvovao koncertu "Balkanike" a izraziti je ljubitelj starih srpskih pesama i izvođačkog umeća braće Teofilović. Prvi put ih je čuo 2002. u Beogradu, a zatim im ukazao čast da kao prvi Srbi u istoriji zapevaju u Počasnom holu kanadskog parlamenta. Rado se odmara uz pesme sa njihovih kompakt diskova. Pravnik po obrazovanju Piter Miliken (63) pune 22 godine je poslanik Liberala iz Kingstona, starog grada 200 km južno od Otave na obali velikog jezera Ontario. Za predsedavajućeg je izabran 2001. godine i ponovo biran posle svakog od tri (prevremena) izborna ciklusa. Poseta Srbiji ovom izuzetno poštovanom veteranu kanadskog parlamentarizma jedna je od završnih u njegovoj bogatoj karijeri jer je najavio da se povlači iz politike. Miliken će međutim, predsedavati sadašnjim poslaničkim sazivom dokle god bude zasedao odnosno do prvih prevremenih ili redovnih parlamentarnih izbora. Milomir Niketić, Otava

U junu ponovo značajan rast zapošljavanja

Proteklog meseca zaposleno je čak 93 hiljade novih radnika, saopštila je Statistička služba. Ono što dodatno ohrabruje je da je među njima gotovo podjednak broj novih radnih mesta i na određeno i na neodređeno vreme. Ovakav skok, koji je nekoliko puta nadmašio predviđanja ekonomista, učinio je da prvi put od januara 2009. godine, u vreme najveće krize, nezaposlenost u zemlji bude ispod osam odsto. Najviše novih radnika zaposleno je u Ontariju, oko 60 hiljada, i Kvebeku, oko 30 hiljada, dok je u ostalim provincijama daleko manje. U Njufaundlendu i Labradoru i Nju Brunsviku broj zaposlenih je smanjen tokom proteklog meseca. Trgovina na malo i veliko, poslovna izgradnja i usluge, zdravstvo i socijalna pomoć, lične usluge i popravke automobila, kao i građevinarstvo, dakle sve iz oblasti usluga, grane su u kojima je zaposleno najviše radnika u junu. Proizvodnji će, pak, trebati još dosta vremena da se oporavi, jer se tu i dalje smanjuju potrebe za radnicima. Stručnjaci napominju da je sada praktično isti broj zaposlenih kao i pre početka krize, no kako su u međuvremenu pristigle nove generacije na tržište rada, stopa nezaposlenosti je i dalje iznad 6,2 odsto, koliko je bilo oktobra 2008. godine.

Finansijski izveštaj o ZOI

Vlada Britanske Kolumbije podnela je konačan finansijski izveštaj o Zimskim olimpijskim igrama održanim ovog februara u Vankuveru i Visleru. Izveštaj govori da je cena koju je provincija platila za najveću sportsku manifestaciju bila za preko 50 odsto iznad prvobitno procenjene, odnosno da je potrošeno 925, umesto 600 miliona dolara. Uz ovu svotu, treba računati i oko milijardu dolara iz federalne kase, ali i sredstva uložena u infrastrukturnu izgradnju. Ministar finansija Kolin Hensen rekao je da, iako još uvek nije precizno proračunato sve što je potrošeno i dobijeno, preliminarni pokazatelji govore da je održavanje Igara bila jedna od najboljih odluka koje je provincija ikada donela. Keti Korigan, članica opozicione NDP, pak, navodi da je za organizaciju Igara potrošeno između sedam i osam milijardi dolara, ako se sabere sve što su sva tri nivoa vlasti izdvojila za tu svrhu, a da je samo provincija potrošila oko 1,2 milijarde dolara.

Dvoje Italijana promašili Sidnej

I ove godine došlo je do zbrke sa imenom grada Sidnej. Dvoje mladih iz Italije, Valerio Toresi, 26, i Serena Tavolini, 25, koji su pošli da provedu sedam nedelja obilazeći Australiju, bili su nemalo iznenađeni kada su prošle nedelje sleteli na aerodrom gradića Sidnej u Novoj Skošiji, umesto u mnogo poznatiji i veći Sidnej, Australija. Ispostavilo se da je grešku napravila italijanska turistička agencija u kojoj su kupili karte. Njih dvoje su u kanadskom Sidneju proveli čitav dan pokušavajući da isprave grešku, ali uspeli su i da vide gradić u koji su došli nenadano, sticajem okolnosti. Žitelji novoskošijskog Sidneja pokazali su se kao izuzetni domaćini i ugostili su mladi par jastogom za večeru, a potom i besplatnim prenoćištem. Pomoć u sporazumevanju pružio im je jedan meštanin koji govori italijanski. Toresi, oduševljen gostoprimstvom i toplinom ljudi, kaže da mu se sviđaju i grad i način života u Kanadi. Mladi Italijani su posle dva dana nastavili tamo kuda su i pošli. Pre osam godina slična greška dogodila se i jednom britanskom paru, a pre dve godine i jednoj Argentinki, koja je potom, neplanirano, ostala nedelju dana na Kejp Bretonu.

 

Proverava se policijska intervencija na G20

Ontarijski ombudsman Andre Marin će u narednih devedeset dana ispitati zbog čega je provincijska vlada usvojila u tajnosti posebni zakon u vezi sa ovlašćenjima policije, koji je izazvao brojne kontroverze tokom samita G20. Radi se o propisu koji je, po ubeđenju mnogih, dozvolio policiji da uhapsi svakoga ko se ne legitimiše, a prišao je na manje od pet metara do specijalno za samit postavljene sigurnosne ograde. Marin je dobio šezdesetak prigovora, od toga jedan sa potpisima 129 akademaca sa torontskog univerziteta Jork, tako da naglašava da je jednostavno morao da reaguje. Pojedini građani zameraju što nije bilo dovoljno transparentnosti i komunikacije sa građanima, što je rezultiralo nepotrebnom tajnovitošću i konfuzijom i doprinelo kršenju građanskih prava. Prošle nedelje je premijer Dalton Mekgvinti priznao Kanadijen presu da je vlada mogla da izbegne konfuziju, ali nije smatrao da bi trebalo da se izvini. Ministar za bezbednost i kaznenu politiku Rik Bartoluči pozdravio je istragu ombu-dsmana i obećao punu saradnju. Savet torontske policije takođe je najavio nezavisno proveravanje akcija sprovedenih u vreme samita G20. Grupe za ljudska prava traže izvinjenje od strane vlade i odgovore na pitanja zašto je policija primenila silu i zbog čega je toliko ljudi bilo privedeno. Veruje se da je ovo najmasovnije hapšenje u kanadskoj istoriji, masovnije i od onog u vreme Oktobarske krize 1970. godine, kada se federalna vlada pozvala na Zakon o ratnom stanju.

Da li je ombudsman Marin zloupotrebio službeni položaj?

U trenutku kada se najavljuje istraga ontarijskog ombudsmana o policijskim intervencijama tokm samita G20, ponovo se dovodi u pitanje da li je Andre Marin zloupotrebio službeni položaj. Ispostavlja se, naime, da je tokom 12 godina, otkako se Marin nalazi na funkcijama nadzornika za poslove kanadske vojske i ontarijske vlade, omogućio da njegov prijatelj i mentor, profesor pravnih naukaDejvid Pasioko zaradi skoro četvrt miliona dolara, za . savetodavne poslove i sudelovanju u pisanju nekoliko Marinovih izveštaja. Marinova portparolka Linda Vilijamson izjavila je da je ekpertiza profesora Pasioka bila samo jedan od izvora na koja se Marin oslanjao kako bi svoj zadatak ombudsmana obavio na najvišem profesionalnom i pravnom nivou. Ona dodaje da su izveštaji ombudsmana uvek delo tima ljudi, pravnika, savetnika i stručnjaka, koje radi u saradnji sa njim, kao glavnim autoritetom pri tome.

Guverner Banke Kanade dobio novu funkciju

Guverner Banke Kanade Mark Karnej naimenovan je za predsednika Komiteta za globalni finansijski sistem, koji se nalazi pod okriljem Banke za međunarodni promet, sa sedištem u Bazelu . Karnej je u saopštenju izjavio da će nastojati da očuva izuzetan status ovog komiteta i doprineti prepoznavanju trendova i ranjivosti ekonomskih sistema, kao i unapređivanju reformi globalnog finansijskog sistema. Mandat za ovu funkciju je tri godine.

Otava dobila novi slogan

Otava ima novi slogan: 'Baš kao ti!', koji je lansiran neposredno pred Dan Kanade. Izabran je uz pomoć glasova građana i odobren od strane posebne gradske komisije. Veruje se da je novi slogan neposredniji i bliži, da privlači pažnju i inspiriše više nego prethodna dva, koji su govorili da je grad tehnički napredan i pun drveća. Simpatične probne reklame povezuju grad i ljude kroz jednostavne poruke i prideve zelen, zahvalan, pa čak i smrznut, 'baš kao ti'. Ovim poslednjim skreće se pažnja na činjenicu da se Otava nalazi među deset najhladnijih svetskih prestonica.