REGION

Koliko za ležaljku i suncobran?

A šta će biti sa đetićima?

Srđa Trifković: U Srebrenici nije bilo genocida

Mladićev zapis: Ćosić i Tuđman bili za podelu BiH 1992.

Visoki evropski policijski zvaničnik u BiH tužio šefa EUPM-a

Za brzu prugu Beograd-Bar treba 337 miliona evra

Makedonija podržava BiH na evroatlantskom putu

Koliko za ležaljku i suncobran?

Direktor hotela "Splendid" u Budvi Žarko Radulović ocenio je kao "haos" izgled šetališta u Budvi, na kojima dominiraju štandovi na kojima se nudi prodaja svega i svačega. Radulović je, kako su preneli podgorički mediji, rekao da inspekcijske službe ne rade svoj posao, ali da bi, kad bi postupale po zakonu, "za pola sata taj haos stao". Prema njegovim rečima, na istom štandu u Budvi nude se sladoledi, igračke, bezalkoholna pića, ali i avio karte, privatni smeštaj i aranžmani za izlete. Radulović je ocenio da su za crnogorski turizam "posebno loša reklama" visoke cene parkinga, kao i suncobrana i ležaljki na plažama. "Imate parking koji je pet evra, za jednu prašnjavu poljanu, gde vam niko ništa ne garantuje. Na plaži ćete platiti 12 ili 15 evra za ležaljku i suncobran i to će vam izaći skuplje nego smeštaj", rekao je Radulović. Javno preduzeće "Morsko dobro" snizilo je cene zakupa plaža za 12 odsto i na osnovu toga trebalo bi da budu niže cene iznajmljivanja suncobrana i ležaljki. Većina zakupaca, pak, to ne poštuje, pa su iz "Morskog dobra" pozvali turiste da prijavljuju sve slučajeve visokih cena za usluge na plažama.

A šta će biti sa đetićima?

Izostavljanje predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića iz programa sastanaka najviših crnogorskih zvaničnika sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem prošle sedmice i dalje je tema političkih rasprava u Crnoj Gori. Pažljiviji analitičari, međutim, nisu iznenađeni ovakvim incidentom, jer su nesuglasice u rukovodstvu Crne Gore odavno primetne. One su po formi uglavnom protokolarnog karaktera, ali u njima se krije i različit pogled na neka od suštinskih političko-državnih pitanja Crne Gore. Na delu je, na primer, odavno praksa da najviši crnogorski zvaničnici upućuju različite čestitke za Božić i Vaskrs. Šef države Filip Vujanović svoje čestitke intonira tako da su one namenjene vernicima Srpske pravoslavne crkve (SPC), odnosno Mitropolije crnogorsko-primorske. Vujanović formalno čestitke šalje na adresu mitropolita Amfilohija, dok predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić verske praznike čestita SPC, konkretno Amfilohiju, ali i Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi CPC), odnosno njenom mitropolitu Mihailu. Crnogorski premijer Milo Đukanović čestitke šalje "svim pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori", ne imenujući ni jednu od dve pravoslavne crkve, niti njihove poglavare. Sam Dan nezavisnosti Crne Gore 21. maj, od pre četiri godine najvažniji praznik te države, crnogorska rukovodeća "trojka" takođe različito "obeležava". Krivokapić sam tog dana polaže venac na Njegošev mauzolej na Lovćenu, Đukanović na Cetinju priređuje prijem, a Vujanović tim povodom nema aktivnosti. Vujanović, kao šef države, dolazi na prijem kod Đukanovića (i njegove supruge), ali je njemu prepušten prijem povodom 13. jula, Dana državnosti Crne Gore. Najviši zvaničnici imaju različit pristup i državnim simbolima. Vujanović je više puta najavio da je sklon da prihvati predlog nekih opozicionih stranaka da se skrati crnogorska državna himna i da se iz teksta izbace stihovi koji se pripisuju Sekuli Drljeviću, kontroverznom crnogorskom političaru između dva svetska rata i, navodno, ratnom zločincu. Krivokapić je apsolutno protiv promene državne himne, dok se Đukanović o tome, praktično, ne izjašnjava. Ni crnogorski jezik, koji je ozvaničene Ustavom Crne Gore, nije na isti način blizak najvišim zvaničnicima Crne Gore. Krivokapić je taj jezik već uveo u komunikaciju u crnogorskom parlamentu. U saopštenjima iz njegovog kabineta, ali i u svim obaveštenjima iz Skupštine, nova su slova crnogorskog jezika. Sam Krivokapić govori "čistim" crnogorskim jezikom. Vujanović i Đukanović, međutim, ništa nisu promenili u svom govoru. Njihovi kabineti, takođe, nastavljaju sa "primenom" predhodne jezičke forme. Crnogorska rukovodeća "trojka" nije potpuno saglasna ni u vezi sa pitanjem priznanja nezavisnosti Kosova. Vujanović i dalje "zateže" da imenuje ambasadora Crne Gore u Prištini, a to, kako je više puta naglasio, neće učiniti sve dok kosovska vlast ne prizna identitet Crnogoraca. Šef države Crne Gore je ovih dana, takođe, rekao da se moraju uvažiti dve realnosti- "jedna je da je Kosovo priznalo 69 država, a druga je da nezavisnost nisu priznale 123 države koje su članice Ujedinjenih nacija". Vujanovićeva izjava prilikom posete Borisa Tadića Crnoj Gori shvaćena je, u neku ruku, kao neka vrsta "korigovanja" ranijeg priznanja nezavisnosti Kosova od strane Podgorice. Đukanović i šef crnogorske diplomatije Milan Roćen su ranije više puta najavljivali da se neće dugo čekati na slanje crnogorskog ambasadora u Prištinu. Pominjalo se i njegovo ime, bivši direktor Radio-televizije Crne Gore Radovan Miljanić, ali Podgorica i Priština još nisu razmenile ambasadore. Postoje razlike odranije i u odnosu na privatizaciju u Crnoj Gori. Krivokapić, koji je lider Socijaldemokratske partije (SDP), koalicionog partnera Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS), više puta je izrazio neslaganje brzinom, pa i načinom privatizacije. Njegova stranka je nekoliko puta sprečila donošenje konkretnih odluka o prodaji nekih fabrika i rudnika. Za razliku od Krivokapića i SDP, Đukanović i njegov DPS su pristalice liberalizma u ekonomiji, što u crnogorskom slučaju podrazumeva i potpunu privatizaciju. Navedene nesuglasice su više od protoklarnih i izraz su suštinskih razlika u establišmentu Crne Gore. Od posledica tih razlika se najviše strahuje zbog, kako analitičari primećuju, rovitog stanja u najjačoj stranci Demokratskoj partiji socijalista. Zebnja je pojačana najavama Mila Đukanovića da će se povući sa državnih funkcija. Mnogi, stoga, procenjuju da bi DPS, na čijem je čelu Đukanović, bez njega na tom mestu, mogla doživeti ogromne potrese, a može da se desi i da se raspadne. Ne malo analitičara već sada govori o dve "postđukanovićevske" struje u DPS, Vujanovićevoj, i drugoj koju bi, navodno, predvidio sadašnji potpredsjednik stranke i Vlade Svetozar Marović. Krivokapić, Đukanovićev koalicioni partner, nedavno je i sam upozorio da "odlazak" Đukanovića sa političke scene mora biti dobro pripremljen. U protivnom, kako je on procenio, mogle bi za Crnu Goru nastupiti ozbiljne posledice. Ilija Despotović, Podgorica

Srđa Trifković: U Srebrenici nije bilo genocida

Direktor Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije, politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković smatra da tvrdnja da je u Srebrenici ubijeno oko 8 000 muslimana nema uporište u postojećim dokazima, dodajući da su u Srebrenici počinjeni ratni zločini, ali ne i genocid. U tekstu pod naslovom "Mit o genocidu: upotrebe i zloupotrebe Srebrenice", Trifković navodi da su obim gubitaka u Srebrenici i sami događaji rutinski zloupotrebljavani u zvaničnim izveštajim promuslimanskih vlada, kvazi nevladinih institucija i u medijima. "Što se tiče Haškog tribunala, "Orvelovske institucije", koji je u slučaju generala Radislava Krstića donio jednoglasnu odluku da je masakr u Srebrenici bio genocid njihove "jednoglasne odluke" su predvidljive, kao one u Moskvi 1936. godine (suđenja političkim protivnicima Staljina, poznata u istoriji kao Velika čistka)", navodi Trifković u tekstu objavljenom na portalu Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije. Trifković ističe da ono što javnosti nije poznato jeste da te "odluke" sada osporava veliki broj zapadnih vojnih i civilnih zvaničnika, obaveštajci NATO i nezavisni analitičari, koji osporavaju zvanično prikazivanje zauzimanja Srebrenice kao jedini zločin tokom rata u BiH. "Činjenice govore da je tokom rata u BiH između maja 1992. godine i jula 1995. nekoliko hiljada muslimana muškaraca izgubilo život u Srebrenici i okolini", navodi Trifković i dodaje da su neki pobegli u Tuzlu, da su mnogi poginuli u pokušaju da se probiju, a mnoge su zarobili i pogubili srpski vojnici. "Međutim, tačan broj žrtava i dalje je nepoznat, osporavan i pogrešno tumačen. Sa 8 000 pogubljenih i hiljadama ubijenih u sukobima trebalo bi da postoje ogromne grobnice kao i satelitski dokazi pogubljenja, sahrana i mogućih uklanjanja tela", navodi Trifković. On je napomenuo da u dokumentaciji Haškog tribunala nema konačnog i ubedljivog podatka o broju žrtava. "Da se dogodio ratni zločin i da su ubijene stotine muslimana to niko ne spori, međutim broj žrtava ostaje nepotvrđen i forenzički i demografski", tvrdi Trifković. On podseća da je prema izveštajima bivšeg novinara mreže Bi-Bi-Si Džonatana Rupera broj žrtava od samog početka korišten i zloupotrebljavan u političke svrhe. "Godinama se smatralo da je veoma važno da prvobitni približan broj onih koji su ubijeni u Srebrenici odgovara listi žnestalihž od 7 300 ljudi koju je sastavio Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC)", kaže Ruper i dodaje da te rane procene nisu bazirane ni na čem drugom osim na jednostavnoj kombinaciji od 3.000 muškaraca koji su zadnji put viđeni u bazi u Potočarima i 5.000 ljudi koji su napustili enklavu pre pada. Ruper tvrdi da je najzapanjujući aspekt svega toga da se broj od sedam do osam hiljada ljudi poistovećivao sa brojem ubijenih, što nikad nije bilo moguće. "Bezbrojni savremeni podaci ukazuju da su posmatrači UN i drugi nezavisni posmatrači videli žestoke borbe sa velikim brojem gubitaka na obe strane. Poznato je, takođe, da su drugi pobegli u Tuzlu i Žepu pod kontrolom muslimana, neki su pobegli u pravcu zapada i severa a neki u Srbiju, prema tome je jasno da nigde u blizini toliki broj nestalih nije mogao biti pogubljen", rekao je Ruper. Trifković navodi da se često ističe da je Srebrenica bila "zaštićena zona UN", ali se retko pominje da je enklava u isto vreme bila oružani kamp muslimanskih snaga koji se koristio za napade na srpska sela u okolini. On podseća da je muslimanski general Sefer Halilović potvrdio tokom svog svedočenja u Haškom tribunalu da je bilo najmanje 5.500 vojnika bosanske armije u Srebrenici nakon što je ona dobila status enklave ili utočišta, i da je on lično rukovodio velikim brojem isporuka sofisticiranog oružja helikopterima. "Francuski general Filip Morion, komandant Unprofora, koji je prvi skrenuo pažnju međunarodne javnosti na Srebrenicu, odlučno tvrdi da su zločini muslimanskih vojnika bili takvi da je želja Srba za odmazdom bila neizbežna", navodi Trifković. On ističe da je Morion tokom svedočenja pred Tribunalom 12. februara 2004. godine rekao da je muslimanski komandant iz Srebrenice Naser Orić organizovao napade tokom pravoslavnikh praznika i uništio sela, a meštane masakrikrao, što je "stvorilo takav stepen mržnje koji je u tom regionu bio zaista neobičan".

Mladićev zapis: Ćosić i Tuđman bili za podelu BiH 1992.

Predsednici SR Jugoslavije Dobrica Ćosić i Hrvatske Franjo Tuđman složili su se u jesen 1992. da Bosnu i Hercegovinu valja podeliti, uz preseljenje stanovništva, piše u zapisima komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, objavljenim u Hagu. U beleškama sa sastanka održanog 21. oktobra 1992. u Beogradu, Mladić navodi da je Ćosić obavestio sagovornike - među kojima su bili predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i Momčilo Krajišnik - o "nedavnim razgovorima s Tuđmanom", koji je "veoma neprijateljski nastrojen" "Tuđman je za to da Bosna bude podeljena na tri dela. On se plaši islamizacije Hrvata i poziva na okončanje rata. Ja sam postavio sledeći uslov: 'On ne bi trebalo da dovede svoje trupe i ugrozi istočnu Hercegovinu'", rekao je Ćosić, po engleskom prevodu Mladićevih beležaka. Nešto kasnije, Mladić citira reči tadašnjeg predsednika SRJ: "Tuđman i ja složili smo se o podeli, a (mirovni posrednici) Vens i Oven su to odbacili". U zapisu sa sastanka političkog i vojnog vrha SRJ, RS i Republike Srpske Krajine u Beogradu 8. januara 1993, Mladić citira i Ćosićeve reči da se "u principu slaže" s Tuđmanom da bi stanovništvo spornih teritorija trebalo preseliti. "Ćosić: Tuđman prezire Muslimane u Bosni... On Srbima u Bosni nudi celu Posavinu i da siđu iz Bihaća do Livna... U principu, ja se slažem s Franjom Tuđmanom o preseljenju stanovništva", piše u Mladićevim ratnim dnevnicima. Danas objavljeni izvodi iz Mladićevih beleški deo su zahteva tužilaštva Haškog tribunala da ih uvede u dokaze protiv šestorice političkih i vojnih lidera bosanskih Hrvata, predvođenih Jadrankom Prlićem i Slobodanom Praljkom. Oni su optuženi za zločine nad Muslimanima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini 1993-94. Stvaranjem tzv. Hrvatske Republike Herceg-Bosne, Prlić i saoptuženi radili su, po optužnici, na formiranju Velike Hrvatske, što je bila i namera predsednika Hrvatske Franje Tuđmana. Mladićeve beleške, po haškom tužilaštvu, pokazuju da su vojna i politička vođstva bosanskih Srba i Hrvata, te vlasti u Beogradu i Zagrebu, sarađivali da bi Muslimane prisilili na podelu BiH. U današnjem podnesku citiraju se i već objavljeni Mladićevi zapisi sa sastanaka s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i tajnih susreta s vođama bosanskih Hrvata i predstavnicima Hrvatske, uključujući Praljka i Prlića. U beleškama sa sastanka s Miloševićem 8. jula 1993. u Beogradu, Mladić citira predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića: "Pomoći Hrvatima da bi se prisilili Muslimani za podelu Bosne". U istom zapisu, Mladić navodi i Miloševićeve reči: "Muslimanima nuditi prihvatljive opcije... a na ratištu im ruinirati pozicije. Ne bih ja išao na presecanje Muslimana na dve autonomije. Mi smo ih sve nudili Hrvatima, a (tadašnji predsednik Hrvatske Franjo) Tuđman je rekao: 'Uzmite ih vi'". Milošević je rekao i da "rat mora što pre da se završi" i da "ne bi trebalo davati preveliku podršku Hrvatima da se ne bi ustalili u centralnoj Bosni", piše u Mladićevoj radnoj beležnici. Na sastanku, kojem je prisustvovao i šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, razgovaralo se i o prebacivanju fabrika oružja i municije iz BiH u SR Jugoslaviju, snabdevanju VRS i plaćanju njenih starešina iz SRJ i "proizvođenju novih oficira" u vojnim školama u SRJ. U danas objavljenim Mladićevim zapisima opisuju se i pregovori vojnih i političkih lidera bosanskih Muslimana i Hrvata na štetu Muslimana, koji su vođeni u Pečuju u Mađarskoj i Njivicama u Crnoj Gori 1992-94. Na sastanku u Pečuju, 5. oktora 1992, sa "delegacijom Hrvatske", Mladić zapisuje reči Slobodana Praljka koga naziva "zamenikom ministra odbrane Hrvatske", da je hrvatski cilj "Banovina iz 1939, ako to ne - nastavljamo rat". "Treba razmeniti stanovništvo, iseliti Hrvate iz Vojvodine", rekao je, po Mladićevim beleškama, Praljak tokom razgovora u kojem je postignut dogovor o primirju između Hrvata i Srba u BiH. Tri nedelje kasnije, isti sagovornici sastali su se u Njivicama, a Praljak ocenjuje: "Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju (Izetbegovića, lidera bosanskih Muslimana) da deli Bosnu." "Mi ćemo što logistički, što prisilom naterati Aliju da sedne za sto s Bobanom (Matom, liderom bosanskih Hrvata) i Karadžićem", rekao je Praljak po Mladićevim beleškama, dodajući da je "Tuđman pristao na razgovor s Karadžićem, Ćosićem i Bobanom". Praljak je rekao i: "Hrvatska neće odstupiti od svog interesa, nećemo preterano zaoštravati sa Srbijom. Interes nam je da Muslimani dobiju svoj kanton, da bi se imali gde odseliti". Mladić u beleškama detaljno opisuje i isporuke oružja i municije Hrvatskom veću odbrane u BiH 1993, kao i davanje vatrene podrške za velike sume novac, o čemu je razgovarao na Jahorini 1993. s komandantom HVO Milivojem Petkovićem. General Petković je među saoptuženim na procesu Prliću u kojem tužilaštvo namerava da upotrebi Mladićeve beleške. Tribunal je ranije saopštio da je oko 3.500 stranica Mladićevih belešaka iz 18 radnih beležnica, vođenih između 1991 i 1996, zaplenjeno prilikom pretresa stana njegove supruge Bosiljke u Beogradu, krajem februara.

Visoki evropski policijski zvaničnik u BiH tužio šefa EUPM-a

Visoki zvaničnik evropske policije u BiH (EUPM) tužio je Savet Evropske unije, Evropsku komisiju i šefa EUPM-a u BiH, komesara Štefana Felera, zbog zloupotrebe položaja i moralnog zlostavljanja. Tužbu je predao Evropskom sudu pravde u Luksemburgu, piše "Dnevni avaz". Zvaničnik EUPM-a podneo je tužbu nakon što ga je komesar Feler prebacio iz kancelarije evropske policije u Sarajevu u kancelariju EUPM-a u Banjaluci. U tužbi se navodi da se tužitelj tome protivio, te da smatra Felera odgovornim za zloupotrebu položaja, pogrešnu procenu, kršenje odluke Saveta EU i moralno zlostavljanje. Zvaničnik evropske policije, čije ime je u tužbi zaštićeno, traži od EU 30.000 evra naknade, kamate i poništavanje odluke EUPM-a. O tužbi koja je dostavljena Sudu pravde u Luksemburgu već je raspravljano u Savetu EU u Briselu, a imenovani su zastupnici EU u predstojećem sudskom procesu. Iz sedišta EUPM-a u Sarajevu nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj.

Za brzu prugu Beograd-Bar treba 337 miliona evra

Srbija i Crna Gora bi za modernizaciju pruge Beograd-Bar, kojom bi se povećala njena prosečna brzina do 100 kilometara na sat, trebalo da obezbede 337 miliona evra, saopšteno je nakon sastanka komisije koja prati izradu studije o tehničko-ekonomskoj izvodljivosti rekonstrukcije te pruge. Modernizacija pruge treba da poveća njenu prosečnu briznu do 65 kilometara na sat do 2015. godine, odnosno do 100 kilometara na sat do 2030. godine. Za rekonstrukciju dela pruge koji prolazi kroz Srbiju potre-bno je 198 miliona evra, dok je za crnogorski deo pruge neophodno 138,9 miliona evra, rečeno je nakon sastanka trilateralne komisije Crne Gore, Italije i Srbije koja prati izradu studije. Crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar saopštio je da je Crna Gora "rezervisala" deo novca za rekonstrukciju i modernizaciju pruge preko IPA fondova. Predstavnik Ministarstva infrastrukture Srbije Miodrag Poledica je ocenio da je interes tri države za modernizaciju pruge "nemerljiv" i ukazao da u Srbiji "postoji veliki interes izvozno orjentisane privrede da se roba što pre i kvalitetnije preveze do Luke Bar". Predstavnici italijanske kompanije "Italfer", koja priprema studiju o tehničko-ekonomskoj izvodljivosti pruge, sao-pštili su da će povećanje brzine na pruzi do 100 kilometara na sat skratiti put od Beograda do Podgorice na oko 4,5 sata. Najveći deo novca za izradu studije, koja bi trebalo da bude završena do oktobra ove godine, obezbeedila je italijanska vlada, dok su 400.000 evra obezbedile Crna Gora i Srbija.

Makedonija podržava BiH na evroatlantskom putu

Premijer Makedonije Nikola Gruevski izjavio je juče u Sarajevu da u BiH treba "očuvati suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, u skladu sa Dejtonskim sporazumom". "Time bi se ostvario dalji napredak u procesu evroatlantskih integracija", rekao je Gruevski novinarima posle susreta s predsedavajućim Veća ministara BiH Nikolom Špirićem. Makedonski premijer je istakao važnost sprovođena potrebnih reformi "čime bi se otvorio prostor da Bosna i Hercegovina ne zaostaje za ostalim zemljama regiona u evroatlantskim integracijama". On je dodao da "Makedonija aktivno podržava BiH na nje-nom evroatlantskom putu, što je jedan od ključnih prioriteta za obje zemlje". Ponudio je podršku Makedonije Bosni i Hercegovini "u procesu pridruživanja EU, aktivnostima vezanim za sticanje statusa kandidata, početku pri-stupnih pregovora, kao i procesu liberalizacije viznog režima "oslanjajući se na sopstvena iskustva u ovim procesima". Predsjedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić je rekao da između BiH i Makedonije "ima još sporazuma koje treba potpisati i ratifikovati kako bi se unaprijedila ekonomska saradnja". "Ta saradnja je bila u usponu od 2006. do 2009. godine, u 2009. godini imamo izvjesna kolebanja i smanjenje. Pokrivenost izvoza uvozom s Makedonijom je na nivou od 47 posto", rekao je Špirić. Dodao je da je sa premijerom Makedonije razgovarao o mogu-ćnosti otvaranja predstavni-štva Spoljnotrgovinske komore BiH u Makedoniji, kako bi se unapredila ekonomska saradnja. Takođe, razgovaralu su i o proceduri za ratifikaciju sporazuma u oblasti obrazovanja i nauke, saradnje i uzajamne pomoći, u oblasti carina i izbjegavanja dvostrukog oporezivanja. Špirić je izrazio nadu da će ove godine biti potpisani svi navedeni sporazumi. Delegacije BiH i Makedonije dogovorile su da zaduže resorna ministarstva da krei-raju nove sporazume kao što je sporazum o dvojnom državljanstvu, željezničkom i vodnom prevozu, te da se potpiše i pro-tokol o saradnji u oblasti evropskih integracija. "Smatram da iskustvo Makedonije može biti od velikog značaja za BiH jer je ona nekoliko faza ispred nas u ovom procesu", rekao je Špirić. On je zaključio da su spoljnopolitički ciljevi BiH i Makedonije identični - a to su članstvo u Evropskoj uniji i NATO savezu.