SVET

Rusko-američki špijunski hepi end

Vodeći političari sumnjaju u uspeh SAD u Avganistanu

Vatikan uveo strože mere protiv pedofilije

Medvedev pozvao Ruse da prestanu da daju mito

Poverenje Amerikanaca u Obamu na najnižem nivou do sada

Preko 55.000 Poljaka protiv evropske gej parade

Skoro petina Nemaca ima imigrantsko poreklo

Zabrana podmorske eksploatacije nafte?

Novi štrajk javnog sektora u Grčkoj prizemljio avione

Rusko-američki špijunski hepi end

Razmena špijuna bez presedana od kraja Hladnog rata dogodila se prošle nedelje na aerodromu u Beču, gde je razmenjeno deset ruskih agenata proteranih iz SAD i četiri iz Rusije. Razmena je obavljena na samom aerodromu. Američki avion, koji je došao sa jednog njujorškog aerodroma, sleteo je kraj jednog ruskog aviona, koji je sleteo nešto ranije. Prema očevicima, agenti su prebačeni iz jednog aviona u drugi malim crnim automobilom sa zatamljenim staklima. Posle razmene, prvo je poleteo ruski avion za Moskvu, sa deset ruskih agenata proteranih prethodne iz SAD. Oko 15 minuta kasnije je poleteo američki avion za Njujork sa četiri Rusa, optuženih za špijunažu u korist zapadnih zemalja. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je pomilovanje četvorice osuđenih za špijunažu kako bi mogli da budu razmenjeni, saopštio juče je Kremlj. Medvedev je pomilovao Aleksandra Zaporoškova, Genadija Vasilenka, Sergeja Skripala i Igora Sutjagina. Ruski naučnik Sutjagin osuđen je 2004. godine na 15 godina zatvora zbog davanja podataka iz oblasti gradnje atomskih podmornica nove generacije, kao i podataka o borbenoj gotovosti ruskog atomskog naoružanja. Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da razmenu sprovode ruska Kontraobaveštajna služba i američka Centralna obaveštajna agencija (CIA), u kontekstu "sveukupnog poboljšanja američko-ruskih odnosa i davanja nove dinamike". SAD su ranije saopštile da je odluka o razmeni špijuna s Rusijom doneta iz razloga "nacionalne bezbednosti" i humanitarnih razloga. Svih desetoro optuženih da su u SAD radili kao tajni ruski agenti izjasnili su se pred federalnim sudom u Njujorku da su krivi. Jedanaesti optuženi se i dalje nalazi u bekstvu, pošto je na Kipru oslobođen posle plaćanja kaucije, a potom pobegao. Optuženi su uhapšeni u nekoliko gradova SAD, posle dugogodišnje istrage. Tako je najveća špijunska afera Amerike i Rusije od vremena Hladnog rata, okončana hepi endom.

Vodeći političari sumnjaju u uspeh SAD u Avganistanu

Vodeći spoljnopolitički stručnjaci među poslanicima Senata (gornjeg doma) Kongresa SAD izrazili su sumnju u uspeh u ratu u Avganistanu, uprkos naporu Vlade da očuva podršku nastavljanju tog gotovo devetogodišnjeg rata. Senator Džon Keri, demokrata predsednika Baraka Obame i predsedavajući Odbora Senata za međunarodne odnose, rekao je da nije jasno da Vlada ima čvrstu strategiju za pobedu, a vodeći opozicioni poslanik u Odboru, republikanac Ričard Luger, je osudio, kako je rekao, "nedovoljno jasne" ratne ciljeve SAD. Dvojica poslanika su kritiku iznela na posebnom sastanku Odbora sa specijalnim izaslanikom SAD za Avganistan i Pakistan Ričardom Holbrukom. Holbruk je međutim rekao da ima napretka na frontu, ali je priznao da on "još ne vidi prekretnicu" u Avganistanu. Vlada SAD je ranije najavila da će krajem ove godine preispitati strategiju za Avganistan, utvrđenu prošle zime. Međutim, poslanici, čak i iz Obamine stranke su nestrpljivi zbog malo napretka u ratu protiv talibana i jer je prošlomesečno smenjivanje američkog komandanta u Avganistanu omelo vojne operacije. Entoni Kordsman , vojni analitičar Centra za strateške i međunarodne studije ukazao je u danas objavljenom izveštaju da je sada kasno i "besmisleno" za nov pristup ratu u Avganistanu. "Ili će dosadašnja strategija proraditi, ili predstoji odluka o taktici za povlačenje" iz Avganistana, smatra taj analitičar.

Vatikan uveo strože mere protiv pedofilije

Vatikan je juče zaoštrio pravila protiv pedofilije među sveštenstvom, tako što je ubrzao proceduru za razmatranje hitnih slučajeva. Nova pravila "predviđaju ubrzanu proceduru za hitne i ozbiljne slučajeve", piše u dokumentu pod nazivom "Norme o najtežim deliktima", objavio je portparol Federiko Lombardi. Nova procedura će omogućiti da se zameni uobičajena sudska procedura posebnim dekretom ili predstavljajem slučaja direktno poglavaru Rimokatoličke crkve, papi Benediktu DžVI, da bi optuženi sveštenik bio raščinjen, rekao je Lombardi. U dokumentu je uveden i delikt "pedopornografije", odnosno delikt za posedovanje dokumenata o mladima do 14 godina. Vatikan omogućava i poziv laika kao člana svešteničkog suda. Pored toga, juče je u Ženevi predstavnica UN Jangi Li izjavila da Vatikan nije već 13 godina podneo UN izveštaj o pravima dece, kao što je Konvencijom UN o pravima dece predviđeno za sve države potpisinice dokumenta, među kojima je i Vatikan. Vatikan je, prema Konvenciji, dužan da podnosi redovne izveštaje o zaštiti prava dece. Jangi Li je dodala da uprkos podsećanju, Vatikan nije podneo takav izveštaj od 1997. godine. Jedan neimenovani predstavnik Vatikana je prošle godine u UN izjavio da je izveštaj u završnoj fazi. Vatikan potresaju afere o pedofiliji sveštenika.

Medvedev pozvao Ruse da prestanu da daju mito

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izrazio je žaljenje zbog prisutnosti korupcije u svim oblastima života u zemlji, upozorivši da će svi napori u iskorenjivanju takvih zloupotreba biti uzaludni, ako Rusi ne prestanu da daju mito. "Korupcija ima uvek dve strane. Nije dovoljno kriviti one koji uzimaju mito, jer ni oni koji ga daju nisu ništa manje krivi. Nažalost, veliki broj ljudi u našoj zemlji to radi", rekao je Medvedev na jednom sastanku u Kremlju, a prenela ruska televizija. Kako je objasnio, "nisu to samo oni koji daju mita zvaničnicima na raznim nivoima, već i oni koji čine prekršaje u svakodnevnom životu, bez razmišljanja". "Ono što ljudi koji poštuju zakon u Evropi nikada ne bi uradili - na primer, podmitili policajca koji stoji na drugoj strani ulice sa palicom, mi to činimo bez i malo griže savesti", rekao je Medvedev, ocenjujući da se radi o "problemu mentaliteta". Jedan od prioriteta mandata ruskog predsednika jeste borba protiv korupcije, a on je juče ponovo pozvao nadležne organe da pojačaju napore u otkrivanju korumpiranih funkcionera. "U ovom trenutku zaista ne vidim da u tome ima uspeha", kazao je Medvedev.

Poverenje Amerikanaca u Obamu na najnižem nivou do sada

Poverenje Amerikanaca u predsednika Baraka Obamu opalo je na do sada najniži nivo, pokazalio je najnovije istraživanje javnog mnjenja. Anketa Vašington posta i TV mreze Ej-Bi-Si (ABC) ukazuje da gotovo šest od svakih deset birača nema poverenja u predsednikovu sposobnost da rukovodi nacijom, prenosi Glas Amerike (VOA). Na početku predsedničkog mandata, pre 18 meseci, oko šest od svakih deset Amerikanaca izražavalo je poverenje u Obamin proces donošenja odluka. Do strožijeg ocenjivanja načina na koji Obama obavlja dužnost došlo je u vreme kad on nastoji da reši brojna pitanja - od vojnih akcija u inostranstvu, preko visoke nezaposlenosti u Americi i loše situacije na berzi i tržistu nekretnina, do krize zbog izlivanja nafte u Meksičkom zalivu. Anketa, takođe, pokazuje da samo 43 odsto birača, uključujući trećinu demokrata, odobrava Obamino rukovođenje posustalom ekonomijom.

Preko 55.000 Poljaka protiv evropske gej parade

Preko 55.000 Poljaka potpisalo je peticiju gradonače-lnici Varšave Hani Gronkjevič Valc sa zahtevom da se zabrani evropska gej parada Juroprajd (Europride) 2010. koja će ove subote proći ulicama poljske prestonice. Proteste gradskim vlastima Varšave protiv evropske parade lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca i tranšeksualaca koja se prvi put održava u jednoj postkomunističkoj zemlji po-dnelo je takođe šest udruženja građana. Danas su njihovi aktivisti u Varšavi protestovali protiv evropske gej parade i nazvali je "sramotom Evrope" i upozorili na navodnu pretnju da homoseksualnošću mogu da se zaraze deca koja će biti, kako su rekli, "bombardovana promocijom prljavštine i perverzije". Kampanju Stop promociji homoseksualizma u Varšavi vode ultrakatolička radikalna udruženja a u okviru nje poslali su Varšavljanima preko 600.000 letaka sa apelom da i oni upute protest gradonačelnici. Gradske vlasti na čelu sa Hanom Gronkjevič Valc odbile su odlučno bilo kakvu pomisao da zabrane pohod LGBT osoba i Poljaka koji žele da im izraze solidarnost u borbi za pravo da slobodno, bez diskriminacije izraze svoju orijentaciju. Nedelja ponosa pred Juroprajd 17. jula već je počela u Varšavi 9. jula i u okviru nje učesnike tog festivala LGBT osoba očekuje preko 120 različitih manifestacija. Danas je u varšavskom hotelu Hilton počeo dvodnevni 3. međunarodni biznis LGBT forum na kome organizatori žele da podstaknu preduzeća da više pažnje posvete populaciji drugačije seksualne orijentacie. Prema procenama Međunarodne privredne komore, u Poljskoj ima oko 2,4 miliona potencijalnih kupaca homoseksualne orijentacije a svako od njih u proseku ima za troškove 14.500 evra godišnje. Reč je o dobrostojećim klijentima, vrlo spremnim da tro-še a izuzetno lojalnim ukoliko se preduzeće pokaže kao predusretljivo i nehomofobno. "Preduzeća u Poljskoj želela bi da oslove gej klijente, ali tako da ostali za to ne čuju", kazao je poljski predstavnik u međunarodnoj turističkoj asocijaciji homoseksualaca i lezbijki Pjotr Vujćik. Jedan od organizatora Juroprajda u Varšavi iz poljske Fondacije ravnopravnosti Tomaš Bončkovski upozorio je da su u centralama velikih nadnacionalnih kompanija donete odlu-ke da se investira u gej tržište u Poljskoj, ali da to blokiraju poljske ispostave. Varšavsku evropsku gej paradu pod pu nim imenom od velikih preduzeća sponzoriše samo IBM, dok su druga dva najveća sponzora zatražila da ostanu anonimni. Juroprajd će krenuti ce-ntrom Varšave sa 15 ukrašenih alegorijskih vozila i paltformi u podne 17. jula a pohod završava mitingom i zabavom od 18 časova. Organizatori su prijavili oko 15.000 učesnika, ali nadaju se da bi moglo da ih sa gostima iz inostranstva bude dvostruko više. Legalno je gradskim vlastima najavljena samo jedna kontramanifestacija. U Poljskoj ima oko 38 miliona stanovnika.

Skoro petina Nemaca ima imigrantsko poreklo

U Nemačkoj živi više od 16 miliona ljudi sa imigrantskim korenima, što je skoro petina stanovištva te zemlje, navodi se u objavljenoj statistici. Podaci pokazuju da je prošle godine skoro 20 odsto od 82 miliona građana Nemačke reklo da ima imigrantsko poreklo, dok ih je 2005. godine bilo 18,6 odsto. Povećanje broja imigranata predstavlja izazov za vlasti budući da istraživanju ukazuju da deca s imigrantskim poreklom imaju više problema u školi i manje šansi da se potpuno integrišu u društvo ili pronađu posao. Prosečan Nemac imigrantskog porekla ima oko 35 godina, muškarac je i živi u Berlinu ili na teritoriji bivše Zapadne Nemačke. Diplomu srednje škole nema njih 14 odsto, dok profesionalne kvalifikacije nema 48 odsto njih. Podaci ukazuju da će broj Nemaca s imigranstskim poreklom nastaviti da raste - 715.000 ih je rođeno između 2005. i 2009. godine, dok se u istom periodu broj Nemaca koji navode da nemaju imigrantsko poreklo smanjio za 1,3 miliona. Nemačka je pozvala milione imigranata iz Turske, bivše Jugoslavije i drugih zemlja 1950-ih godina kao deo programa "gostujućih radnika" u cilju obnavljanja države. Mnogi od njih su ostali u Nemačkoj. Oko 10,6 odsto Nemaca vodi poreklo od ove grupe posleratnih imigranata. Oko 3,3 miliona ljudi ima nemačko porkelo ali su emigrirali u zemlje istočne Evorpe, a nemačko državljanstvo su opet dobili posle ujedinjenja 1990. godine.

Zabrana podmorske eksploatacije nafte u EU?

Evropska komisija razmatra mogućnost zabrane traganje za naftom i gasom u dubinama Se-vernog, Crnog i Sredozemnog mora dok se ne proceni bezbednost takvih poduhvata. Sva rizičnost takvih operacija se pokazala višeme-sečnim izlivanjem nafte iz duboke bušotine u Meksičkom zalivu. SAD su zato na šest me-seci zabranile otvaranje novih bušotina u dubokom moru. Zabranu je uvela i Norve-ška, dok Velika Britanija koja ima najviše takvih bušotina od svih zemalja EU, za sada ne po-minje mogućnost zabrane. Komesar EU za energetiku Ginter Etinger je posle sastanka sa predstavnicima 22 naftne kompanije, rekao novinarima da bi "moratorijum na nove bušotine bila dobra ideja". Samo vlade zemalja-članica EU mogu uvesti takvu zabranu, ali Etinger je rekao da će pozvati svaku od njih, tražeći pivremenu zabranu. Komesar je procenio da bi zabrana bila dobra i za naftne kompanije jer bi, uz uvođenje novih mera bezbednosti, popravila njihovu reputaciju, poljuljanu incidentom u Meksičkom zalivu na bušotini koja pripada britanskoj multinacionalnoj kompaniji BP. "Ta delatnost mora triput proveriti svoju praksu, obuku i tehnologiju. Te kompanije treba da uvere vlasti da su proverile i... poboljšale bezbednost", rekao je Etinger. Komesar želi i čvršću proceduru kroz koju vlade daju preduzećima dozvole za bušenje i želi da vlasti zahtevaju od njih podnošenje dokaza da imaju novca za obeštećenje u slučaju izlivanja nafte. Etinger je rekao da će predvoditi reviziju bezbednosnih propisa i tehničkih standarda EU.

Novi štrajk javnog sektora u Grčkoj prizemljio avione

Novi štrajk u Grčkoj prizemljio je juče avione na najmanje četiri sata, a poreznici, carinici i vladini radnici izašli su na ulice u znak protesta zbog mera štednje i penzione reforme. Zbog štrajka kontrolora letova, nijedan avion nije poleteo sa grčkih aerodroma do ranog popodneva, a kada je saobraćaj uspostavljen, nastala je gužva jer je previše aviona čekalo na poletanje. Nekoliko stotina zaposlenih u javnom sektoru okupilo se ispred Parlamenta u Atini, gde poslanici treba da glasaju o penzionoj reformi za zaposlene u javnom sektoru. Plan Vlade da se u penziju ide pet godina kasnije, sa 65 godina, i olakša otpuštanje zaposlenih, naišao je na oštro protivljenje sindikata. "Pošto nam je Vlada srezala plate i povećala poreze... prekršila je i svoje predizborno obećanje da neće povećavati starosnu granicu za odlazak u penziju, kao ni penzione doprinose. Vlada koristi finansijsku krizu kao izgovor da ne poštuje naša radnička prava", poručio je Sindikat zaposlenih u javnom sektoru - ADEDI-ja (ADEDY). Sindikati su juče umalo izbegli propast pregovora sa organizacijama poslodavaca i uspeli da se dogovore o kolektivnom ugovoru koji će garantovati minimalnu zaradu u naredne tri godine, bez obzira na inflaciju u zemljama evro zone. Grčki zavod za statistiku objavio je da je u aprilu nezaposlenost dostigla 11,9 odsto i tako se približila 10-godišnjem rekordu od 12,1 odsto koji je zabeležen u februaru. Grčka je izbegla bankrot kada je u maju dobila prvu tranšu pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda i zemalja zone evra, u iznosu od 110 milijardi evra. Vlada je za uzvrat sprovela oštre mere štednje što je razgnevilo sindikate i izazvalo talas protesta i štrajkova. Nekoliko stotina policajaca, vatrogasaca i lučke policije protestovalo je juče u Atini zbog penzione reforme, prema kojoj će za njih minimalna starosna granica za odlazak u penziju biti povećana sa 53 na 60 godina. Zaposleni u javnim bolnicama planiraju da pet dana sledeće nedelje održavaju protestne povorke. Vlasnici hotela i zaposleni u turizmu već su upozorili da stalni štrajkovi ugrožavaju ovogodišnju turističku sezonu.