REGION

Slovenački hakeri oštetili 13 miliona kompjutera

Građani Crne Gore protiv ulaska u NATO

Princ Nikola traži rešenje statusa dinastije Petrović

Gojko Vasić imenovan za direktora policije RS

Matica srpska osnovala Društvo članova u Crnoj Gori

Srbija podržava BiH na putu ka EU

Nastava ubuduće na crnogorskom jeziku

Slovenački hakeri oštetili 13 miliona kompjutera

Slovenačka policija, u saradnji sa američkim FBI, pokrenula je istragu protiv troje Slovenaca osumnjičenih da su stvorili kompjuterski virus za koji se veruje da je do sada uništio oko 13 miliona kompjutera u svetu, prenose lokalni mediji. Dvojica muškaraca i jedna žena, svi mlađi od 25 godina, osumnjičeni su da su stvorili kompjuterski virus kako bi došli do podataka o bankovnim karticama ili kodovima koje koriste vlasnici bankarskih kartica na internetu, javila je televizija 24ur. Slovenačka policija je sa svoje strane, saopštila da "u saradnji sa FBI istražuje o navodnim ilegalnim aktivnostima vezanim za kompjutere". Policija je pretresla više kuća u Mariboru i "u toku je opsežna istraga, jer je zaplenjen veliki broj kompjutera", navodi se u saopštenju policije. Troje osumnjičenih, svi bivši studenti informatike u Mariboru, "stvorili su jedan od najopasnijih virusa koji je ikada postojao u svetu". Oni su navodno taj virus prodali hakerima u Španiji koji su se obavezali da će ga dalje širiti po svetu, javila je slovenačka televizijska stanica pozivajući se na zvanične izvore. "Više od 13 miliona kompjutera u svetu je oštećeno, a među njima su i kompjuteri oko 750 američkih firmi i najmanje 40 banaka", navodi se u izveštaju 24ur.

Građani Crne Gore protiv ulaska u NATO

Većina građana Crne Gore i dalje je protiv članstva u NATO, iako je broj pristalica ulaska u Alijansu neznantno uvećan u odnosu na isti period prošle godine, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prva iz Podgorice (CEDEM). Prema rezultatima danas objavljene ankete sprovedene u 16 crnogorskih opština, oko 40 odsto građana bi na referendumu glasalo protiv ulaska u NATO, 32 bi glasalo za , dok 28 odsto ispitanika nema stav o tome. Istraživanje je pokazalo da je broj protivnika ulaska u NATO smanjen u odnosu na prošlu godinu, kada je protiv ulaska u NATO bilo 43,3 odsto ispitanika. Analitičari CRDEM-a ukazuju da se sa stanovišta dugoročnog trenda broj pristalica NATO u Crnoj Gori povećava. Većina građana smatra da bi se ulazak zemlje u NATO najpo-zitivnije odrazio na odnose Crne Gore sa SAD i zemljama EU, dok je veliki broj građana mišljenja da bi to negativno uticalo na relacije sa Rusijom i Srbijom. Najviše ispitanika, njih 54,7 odsto smatra da bi najviše koristi od ulaska u NATO imali vlast i vladajuće strukture, dok korist od članstva za gradajane vidi 17, 2 procenta anketiranih. Istraživanje je pokazalo da većina građana , njih 50 odsto, nije u stanju da proceni u koje mirovne misije treba da bude uključena Vojska Crne Gore. Među onima koji o učešću u mirovnim misijama imaju stav, najviše ispitanika, 25 procenata, izjasnilo se za angažovanje u mirovnim operacijama pod okriljem Ujedinjenih nacija (UN). Najveći broj građana, 68 odsto, smatra da bi o članstvu u NATO-u trebalo da odluče građani na referendumu. Istraživanje je pokazalo I da ogroman broj građana smatra da ne postiji rizik od vojne agresije na Crnu Goru, te da su glavne pretnje po bezbednost organizovani kriminal i ekonomski i socijalni sukobi.

Princ Nikola traži rešenje statusa dinastije Petrović

Crnogorski princ Nikola Petrović zatražio je od države Crne Gore da pravedno reši status dinastije Petrović kako bi se okončao 90-godisnji egzil te porodice. On je na konferenciji za novinare na Cetinju naglasio da njegovi motivi nisu materijalne prirode, već se tiču istorijske veze između porodice Petrović i Crne Gore. Princ Nikola je rekao da je "krajnje vrijeme da se isprave istorijske nepravde, ne samo preko novih udžbenika istorije ili podizanja spomenika, već i pozitivnim stavom prema živim potomcima dinastije Petrović". "Ako bi naša porodica bila primorana na dalji egzil i da sudskim procesima potražuje svoja legitimna prava, za nas bi to bio veliki poraz", rekao je crnogorski prestolonaslednik. Zahtev princa Nikole Petrovića o rehabilitaciji i otvaranju pitanja restitucije konfiskovanih dobara crnogorske dinastije poslat je Vladi 2004. godine od kada traje njegova prepiska sa crnogorskim zvaničnicima. "Ja i moja porodica doživeli smo ogromno razočarenje i teškoće ovih poslednjih godina, posebno od obnove crnogorske nezavisnosti, za koju sam se svesrdno zalagao", rekao je Nikola Petrović, najavljujući eventualni nastavak rada Cetinjskog bijenala tek nakon regulisanja statusa Petrovića. Osvrcući se na odnos njegove porodice sa srpskom dinastijom Karađorđević, princ Nikola je rekao da Karađorđevići treba da naprave prvi korak u regulisanju odnosa. On je rekao da je "dinastija Petrović doživela veliku patnju i progon upravo u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na čijem su čelu bili Karađorđevići".

Gojko Vasić imenovan za direktora policije RS

Vlada Republike Srpske imenovala je Gojka Vasića za direktora policije RS. Vasić je bio jedini kandidat za tu funkciju na ponovljenom konkursu. Mesto direktora policije RS upražnjeno je od aprila, pošto je Uroš Pena podneo zahtev za razrešenje s dužnosti, nakon što ga je Veće ministara BiH imenovalo za zamenika direktora Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH. Vasić je bio načelnik Uprave kriminalističke policije Republike Srpske.

Matica srpska osnovala Društvo članova u Crnoj Gori

Profesorka anglistike Radojka Vukčević izabrana je za predsednicu Društva članova Matice srpske na konstitutivnoj sednici u Podgorici. Na sednici je usvojen statut i utvrđeni upravni organi Društva, a na skupu su govorili predsednik Matice Srpske Nebojša Popov, mitropolit crno-gorsko-primorski Amfilohije i ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac. Pozdravljajući skup, Mitropolit Amfilohije je rekao da osnivanje Društva članova Matice srpske predstavlja "samo nastavak njenog dvovekovnog živog prisustva i delovanja na ovim prostorima". Predsednik Matice srpske Nebojša Popov ocenio je da otvaranje Društva predstavlja "novi korak od sedam milja u ostvarivanju misije koje su osnivači Matice zacrtali pre dve stotine godina". "Ta misija je bila izgrađivanje, širenje i odbrana kulturnog jedinstva srpskog naroda, ma u kojim granicama živeo i ma kojim režimima morao da se prilagođava", rekao je Popov. Sa skupa je poručeno da će Društvo doprineti boljim odnosima Srbije i Crne Gore, kao i afirmaciji srpske kulture u Crnoj Gori.

Srbija podržava BiH na putu ka EU

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je u Sarajevu da Srbija podržava BiH na evropskom putu i da je njena želja da građani BiH što pre dobiju liberalizaciju viznog režima za putovanja u zemlje EU. Cvetković je ponovio da Srbija potpuno podržava teritorijalni integritet BiH i da i njegova poseta BiH "predstavlja nastavak želje da se ostvare dobri odnosi na političkom nivou". Takvi odnosi, rekao je Cvetković, stvorili bi osnovu za dalje jačanje i produbljivanje bilateralne saradnje i demonstrirali želju Srbije da dođe do pomirenja u regionu. Premijer Srbije je ocenio da je poslednjih meseci došlo do intenziviranja kontakata između BiH i Srbije na najvišem političkom nivou. Naglasio je da BiH i Srbija imaju identične stavove i ciljeve, a to je put ka evropskim integracijama i dodao da "strateški gledano ne postoji nijedan ključni problem između Srbije i BiH". Dodao je da će na Poslovnom forumu BiH i Srbije u Sarajevu poručiti da su politički odnosi dve zemlje dobri i da takvi treba da budu i njihovi ekonomski odnosi. Cvetković je po dolasku u Sarajevo razgovarao sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Nikolom Špirićem, a sastaće se i sa predstavnicima Kolegijuma oba doma Parlamentarne skupštine BiH, kao i sa članom Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem. U državnoj delegaciji Srbije su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Dević, a u privrednoj predstavnici 30 firmi iz različitih sektora privrede koje su zainteresovane za kontakte sa firmama u BiH. Sastanku prisustvuju i predstavnici privrednih komora dve zemlje koje predvode predsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Veselin Poljašević i predsednik Privredne Komore Srbije Miloš Bugarin. Cilj organizovanja Poslovnog foruma je unapređenje privredne saradnje Srbije i BiH u oblasti infrastrukture. saobraćaja i energetike i saradnje u okviru CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu. Biće razmatrani i uslovi za ulaganja u dve privrede, posebno u uslovima svetske ekonomske krize.

Nastava ubuduće na crnogorskom jeziku

Nastava u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima u Crnoj Gori ubuduće će biti izvođena na crnogorskom jeziku, predviđeno je izmenama i dopunama Opšteg zakona o obrazovanju. Poslanici Skupštine Crne Gore su završili raspravu u načelu o izmenama tog zakona. Ministar prosvete Slavoljub Stijepović je podsetio da je crnogorski jezik Ustavom Crne Gore dobio status službenog jezika i da, u skladu s tim, i školska nastava treba da bude na tom jeziku. Poslanik opozicione Nove srpske demokratije Goran Danilović se usprotivio takvoj nameri i zapretio protestom ako bi bilo usvojeno rešenje po kome je samo crnogorski službeni jezik. Danilović je kazao da crnogorskim jezikom nisu govorili njihovi "očevi i dedovi" i da i njihova djeca neće nastavu na tom jeziku. Ustav Crne Gore dao je crnogorskom jeziku status službenog jezika, a srpski, bosanski, hrvatski i albanski su "jezici u službenoj upotrebi".