SVET

Ponovo vitezovi u sjajnim oklopima

Slovačka neće priznati nezavisnost Kosova

SUD PRAVDE - REAGOVANjA

Vlast na Kosovu želi da kontroliše medije

Još nepoznat uzrok pada aviona predsednika Poljske

Privreda i dalje nesigurna, banka SAD za nove mere

Ajfelova kulase oporavlja od krize

Bespilotna letelica na sunčev pogon leti već sedam dana

Ponovo vitezovi u sjajnim oklopima

Na poljanama kraj sela Grunvald u Poljskoj ponovo su se posle šest stoleća sudarile poljska i litvanska vojska, predvođene vitezovima u sjajnim oklopima, s nemačkim protivnicima iz Reda tevtonskih vitezova. Više od 100.000 ljudi došlo je da vidi rekonstrukciju te velike srednjovekovne bitke koja je odlučujuću pobedu donela poljskom kraljevstvu na čelu s kraljem Vladislavom II Jagelom i Velikom vojvodstvu Litvanije nad Redom tevtonskih vitezova. U rekonstrukciji bitke koja se odigrala 15. jula 1410. godine učestvovalo je više od 2.200 vitezova pod punom srednjovekovnom opremom teškom 60 kilograma. U bici je poginuo i veliki majstor Reda tevtonskih vitezova Ulrih fon Jungingen, čiju je pogibiju u tačno 15 časova i 41 minut, kada se ona dogodila prema zapisima starih hronika, odigrao glumac prerušen u vođu tevtonskih vitezova. Za amatere u viteškim oklopima, vatrene ljubitelje istorije koji su još od utorka posejali svojim šatorima ledine između poljskih sela Grunvald, Strebark i Lodvigovo, najveci problem, opasniji od "kolega" tevtonaca predstavljala je nesnosna vrućina i prave mediteranske žege koje su zahvatile srednju Evropu. Za turiste, koji nisu kao neki pristigli nekoliko dana ranije ili bar u petak da obiđu srednjovekovni vašar i pogledaju kako se pripremaju vitezovi i konjanici za rekonstrukciju bitke, veliki problem bile su saobraćajne gužve. Neki Poljaci i stranci nisu ni stigli na vreme da vide bitku jer su ostali zarobljeni u 20-kilometarskoj koloni koja je milila prepodne ka bojnom polju a iste scene saobraćajnih gužvi ponavljaju se i popodne posle završetak bitke. Poljski i litvanski zvaničnici i evropski gost, predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek, zajedno s naslednikom tadašnjeg neprijatelja, sadašnjim velikim majstorom Reda tevtonskih vitezova Brunom Platerom zajedno su obeležili 600. godišnjicu te bitke u četvrtak, 15. jula, na dan kada se ona pre šest vekova odigrala. "Radujem se što su danas dijalog i prekogranični susreti istisnuli sukobljavanje mačevima i oružjem. Grunvlad može da bude simbol pozitivnog obračuna sa zajedičkom prošlošću, savladavanja neprijateljstava i simbol volje za pomirenje među narodima", kazao je veliki majstor Plater. Simbol te volje je i to što su svoj odred konjice na rekonstrukciju bitke poslali ove godine i ruski Tatari iz Kluba ljubitelja istorije.

Slovačka neće priznati nezavisnost Kosova

Novi slovački ministar odbrane Lubomir Galko kazao je posle današnjeg objavljivanja mišljena Međunarodnog suda pravde u Hagu da Slovačka neće promeniti svoju odluku da ne prizna nezavisnost Kosova. "Stav Slovačke se nije promenio. Slovačka Republika i dalje ne priznaje jednostrano proglašenje samostalnosti Kosova", kazao je danas Galko u Pragu gde razgovara sa novim češkim ministrom odbrane Aleksandrom Vondrom. Galko je naglasio da je Slovačka, bez obzira na odbijanje da prizna Kosovo, zainteresovana za stabilnost Balkana i da zato u trupama Kfora ima 140 svojih vojnika. "Slovačka ne učestvuje u obuci kosovskih snaga bezbednosti ali ga ni ne odbija", rekao je Galko, javlja slovačka agencija TASR. Slovački mediji očekivali su oprezniju i izbalansiraniju odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu od savetodavnog mišljenja da jednostrana deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo jer nigde nema zabrane takvih deklaracija. Slovački onlajn dnevnik Aktualne.sk upozorava da ova odluka sudija u Hagu ima izuzetno veliki politički značaj. "To je prvi slučaj da se međunarodni sud bavi legitimitetom otcepljenja jedne države od druge", podsetio je taj slovački onlajn dnevnik i dodao, zajedno sa ostalim medijima u toj zemlji, da nezavisnost Kosova u EU nisu priznale Slovačka, Grčka, Rumunija, Španija i Kipar. "U svim tim zemljama živi brojna nacionalna manjina i zvaničnici tih zemalja plaše se da bi kosovski scenario mogao da se realizuje i na njihovoj teritoriji", upozorio je dnevnik Aktualne.sk. Slovački zvaničnici ne žure da za medije komentarišu odluku Međunarodnog suda pravde, budući da Slovačka odbija da prizna nezavisno Kosovo. Na slovačkoj političkoj sceni vlada konsenzus, podržan i rezolucijom slovačkog parlamenta koji nije prihvatila samo Stranka mađarske koalicije koja na izborima 12. juna nije ušla u parlament, da Slovačka može da prizna Kosovo samo ako se i sama Srbija dobrovoljno odluči na takav korak. Novi slovački šef diplomatije, bivši premijer Mikulaš Džurinda kazao je nakon prve sednice nove vlade premijerke Ivete Radičove 9. jula da nema razloga da Slovačka menja svoj stav prema Kosovu. Slovački mediji podsetili su uoči objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde da je Džurinda kao lider opozicije bio znatno oštriji u formulisanju rezolucije slovačkog parlamenta, koja obavezuje i ovu vladu, da se ne prihvati nezavisnost Kosova protiv volje Srbije. Bivši slovački ministar inostranih poslova, Miroslav Lajčak, očekuje da će se pitanje Kosova otvoriti ponovo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. "Pozicija slovačke diplomatije je jasna. Zasnovana je na rezoluciji parlamenta Slovačke", podsetio je Lajčak na dokument koji obavezuje svaku slovačku vladu da jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ne prizna ako je to protiv volje Srbije i bez dogovora s njom. Lajčak nije želeo da komentariše teze slovačkih analitičara da bi mišljenje suda bilo suprotno da je Srbija postavila pitanje da li je legitimno faktičko otcepljenje teritorije neke države a ne samo da li je legitimna deklaracija o proglašenju nezavisnosti. "Nijednom razumnom političaru ne može da odgovara to da akti jednostranog proglašenja nezavisnosti delova teritorija država budu normalna stvar", rekao je Lajčak.

SUD PRAVDE - REAGOVANjA

Ruski MIP: Rusija neće priznati nezavisnost Kosova Rusija neće zbog današnje odluke Međunarodnog suda u Hagu promeniti svoj stav prema Kosovu i neće priznati nezavisnost Kosova, izjavio je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko. "Principijelno je važno što je sud dao svoje mišljenje samo o Deklaraciji (o nezavisnosti Kosova), posebno naglasivši da nije razmatrao u širem kontekstu pitanje prava Kosova na jednostrano odvajanje od Srbije", navodi se u izjavi, objavljenoj na sajtu ruskog Ministarstva. Dodaje se da se Sud u svojim zaključcima nije izjasnio o posledicama donošenja deklaracije o nezavisnsoti, o tome da li je Kosovo država, kao ni o zakonitosti priznavanja nezavisnosti od strane niza država. "Naša pozicija o nepriznavanju nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjena", navodi se u izjavi. Nesterenko je ukazao da Moskva smatra da je rešenje kosovskog problema "moguće samo putem nastavljanja pregovora zainteresovanih strana na osnovu odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja, kako naglašava i Međunarodni sud, ostaje opštepriznata međunarodno-pravna osnova za rešavanje problema". Rusija je spremna da tome i dalje doprinosi, dodao je Nesterenko. Nemački mediji: Odluka Suda važna za separatiste u svetu Nemački mediji u prvim izveštajima iz Haga ističu da odluka o pravnoj zasnovanosti nezavisnoti Kosova doduše nije obavezujuća, ali da je od velikog političkog značaja kako za budućnost Kosova, tako i za separatističke pokrete širom sveta. Dnevnik "Velt" navodi da bi odluka mogla da "ima dejstvo na čitav niz separatističkih pokreta u svetu" i podseća na ocepljenju sklone ruske regione Južnu Osetiju i Abhaziju. "Zidojče cajtung" ističe da mišljenje "nije pravno obavezujuće" i da "poslednju reč ima Generalna skupština UN", ali da ona "ima veliki politički značaj za budućnost nekadašnje srpske pokrajine". Prema navodima ovog dnevnika "separatistički pokreti širom sveta nadali su se odluci kakva je danas i doneta", iako su "stručnjaci očekivali da će sudije izbeći da donesu odluku koja će podstaći druge manjine da takođe proglase nezavisnost, zbog čega je mišljenje suda iznenađenje". Predsednik Abhazije: Potvrda prava na nezavisnost Abhazije Odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu je još jedna potvrda prava na nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, izjavio je predsednik nepriznate separatističke republike Abhazije SerGej Bagapš. "Odluka Međunarodnog suda je još jednom potvrdila pravo na samoopredeljenje Abhazije i Južne Osetije. A Južna Osetija i Abhazija imaju mnogo više istorijsko-pravnih osnova za nezavisnost nego Kosovo", izjavio je on. Po njegovim rečima, ta odluka je pokazala "apsolutnu ispravnost poteza Rusije, koja je prva priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije". On je izrazio nadu da će ta odluka dati impuls daljem priznavanju te dve republike, koje su objavile nezavisnost od Gruzije.

Vlast na Kosovu želi da kontroliše medije

Vlast na Kosovu čine sve što je u njihovoj moći kako bi kontrolisale ili imale uticaj na urednike u medijima, ocenjeno je u izveštaju nezavisne međunarodne novinarske organizacije Reporteri bez granica . "Iako se u pisanim medijima - dva glavna lista Koha ditore i Zeri - trude da odole pritiscima, to ne važi i za radio i televiziju gde je u igri mnogo veći ulog", navodi se u izveštaju objavljenom na sajtu te organizacije. U delu izveštaja koji se odnosi na položaj srpske manjine i zastupljenost u medijima navodi se da je u januaru 2009. godine ponovo pokrenut Medijski fond za manjine. Od tada je izdato 110 dozvola za rad lokalnih medija, od kojih 32 za srpske medije. "Sve zvanične informacije prevode se na srpskohrvatski i ne postoje ozbiljni problemi pristupu tim informacijama za srpsku manjinu", navodi se u izveštaju. S druge strane, ukazuje se da Radio televizija Kosova (RTK) nije ispunila svoju obavezu da 15 odsto svog programa emituje na jezicima manjina. Beograd, međutim, piše u izveštaju, i dalje ima veliki uticaj na srpske enklave na Kosovu i ulaže dosta sredstava u njihovo funkcionisanje, pa tako i u njihove medije. Za srpske i novinare sa Kosova sitacija je najkomplikovanija na severu Kosovske Mitrovice, navodi se u izveštaju i dodaje da se čak i srpski novinari susreću sa problemima. U tom delu Kosova, piše u izveštaju, kosovska štampa nije prihvaćena, a jedini mediji koji su prihvaćeni kao legitimni su srpski. U izveštaju RSF naglašava se da su novinari na Kosovu često meta nacionalista i ekstremista, ali da se retko događaju fizički napadi. "Iako je nasilje nad novinarima retko, finansijski pritisci na njihove porodice česti i obično se pokažu kao efikasni jer izazivaju autocenzuru kod novinara", piše u izveštaju. Dodaje se da dominantnu poziciju kada su u pitanju reklame na radio i televizijskim programima drži Radio televizija Kosova (RTK), dok nezavisne stanice pokušavaju da opstanu na poremećenom tržištu. "Premijer Hašim Tači stalno ponavlja da želi da se Kosovo priključi Evropskoj uniji. Ali da bi se to postiglo, moraće mnogo ozbiljnije da se angažuje na poštovanju slobode medija", naglašava se u izveštaju. Napominje se da bi neki konkretni koraci mogli da budu učinjeni i bez velikih reformi i poziva međunarodna zajednica, koja je prisutna na Kosovu, da iskoristi svoje kapacitete i uticaj da se stvari pomere na bolje. RSF ukazuje da informacije od javnog značaja često nisu dostupne novinarima na Kosovu, kojima se često daju podaci koji nisu validni i novinari ih ne mogu iskoristiti za svoje izveštaje.

Još nepoznat uzrok pada aviona predsednika Poljske

Ni tri meseca nakon pogibije predsednika Poljske Leha Kačinjskog i još 95 putnika i članova posade ne zna se uzrok pada predsedničkog aviona 10. aprila kraj Smolenska u Rusiji. "U ovom trenutku ne možemo da isključimo nijednu od četiri hipoteze - kvar na avionu, greška čoveka, bilo sa poljske bilo sa ruske strane, krivica trećih osoba uključujući tu i teroristički napad i organizaciju leta", kazao je za poljski radio TOK FM portparol Glavnog vojnog tužilaštva pukovnik Zbignjev Žepa. Jedino što za sada i ruska i poljska istraga mogu da potvrde je da nije upotrebljeno nikakvo konvencionalno sredstvo, eksplozivi koje koriste teroristi da se obori predsednički avion. "Još je suviše rano da se utvrdi da li je upotrebljeno nekakvo super tajno oružje", odgovorio je Žepa na optužbe jedne od teorija zavere kojih je kako odmiče vreme od nesreće sve više na internetu, i već su počele da žive svojim životom, nezavisno od vesti o istrazi. Ruska istraga saopštila je još ranije da na avionu nije bilo kvara, ali poljski mediji objavili su da je predsednički avion samo tokom 2009. godine imao 11 raznih kvarova, među njima i sistema za navigaciju i upravljanje. Poljski stručnjaci uvereni su da je vrlo malo verovatno da su ti kvarovi imali nekakav uticaj na tragični let i skrivili nesreću, ali su za Žečpospolitu kazali da je ruska istraga prerano isključila mogućnost kvara. "Ako tokom istrage isključimo potpuno neku od te četiri hipoteze javnost će odmah biti obaveštena", kazao je pukovnik Žepa i dodao da bi prvi konkretniji rezultati istrage mogli da budu poznati za tri meseca. Za sada, dok konkretnijih verovatnih hipoteza o uzrocima nesreće nema množe se teorije zavere a na poljskom internetu i među blogerima preovlađuju one koje tvrde da se Moskva namerno rešila neugodnog poljskog predsednika koji se zalagao za oštri kurs Evropske unije prema Rusiji i demonstrativno podržavao Gruziju u sukobu sa Rusijom. Teorije zavere tvrde da su Rusi na vojnom aerodromu koji nema moderni sistem za navigaciju namerno stvorili veštački maglu ili da su ruski kontrolori namerno umesto na pistu navodili poljske pilote da se razbiju u šumi ili da je tokom pređašnjeg remonta u Rusiji avion namerno oštećen, iako je njime samo tri dana ranije leteo poljski premijer. Popularne su i teorije da su ruske tajne službe hipnotizirale pilota i naterale ga da avion sruši, a takođe da su posadi i putnicima isprale mozak i programirale ih onako kako njima odgovara da avion padne. Pristalice ima i teorija da su putnici nesreću preživeli ali da su ih ruski vojnici poubijali metkom u potiljak zbog čega navodno poljska strana još nema protokole obdukcija, ili da su čak neke od članova visoke državne i vojne delegacije koja je putovala sa predsednikom Rusi oteli, saslušali a zatim mučki ubili. Među onim Poljacima koji ne veruju u teorije zavere najviše pristalica ima teza da je pilot Arkadijuš Protašuk bio pod pritiskom, neposrednim ili posrednim. Pritisak, bilo od predsednika Kačinjskog, bilo komandanta poljskog vojnog vazduhoplovstva generala Andžeja Blašika koji je bio u trenutku nesreće u pilotskoj kabiniizvršen je na pilota da rizikuje i sleti i u nemogućim uslovima, po gustoj magli kako predsednik i delegacija ne bi zakasnili na važnu komemoraciju poljskim oficirima streljanim 1940. godine u obližnjoj Katinskoj šumi.

Privreda i dalje nesigurna, banka SAD za nove mere

Šef Federalnih rezervi SAD Ben Bernanke ocenio je da privreda ostaje "neobično nesigurna" i dodao da je centralna banka spremna da preduzme nove mere neophodne za njeno oživljavanje. "Spremni smo da preduzmemo dodatne mere ako je potrebno kako bismo uticali na potpuno korišćenje potencijala proizvodnje zemlje u kontekstu stabilnosti cena", rekao je Bernanke obraćajući se bankanrskoj komisiji američkog Senata. Prema njegovim rečima, pominjanje stabilnosti cena dok inflacija ostaje "slaba" i tako treba da ostane tokom narednih godina, jeste "jasno dozivanje rizika od deflacije". Bernanke nije konkretno pomenuo kakve bi dodatne mere bile preduzete. "Oživljavanje američke privrede se nastavlja ali sporo", rekao je on i dodao da je privredni rast spor, kao i smanjenje nezaposlenosti. Bernanke je ocenio da je nedovoljno otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru.

Ajfelova kulase oporavlja od krize

Kompanija koja upravlja Ajfelovom kulom u Parizu saopštila je da je broj posetilaca te turističke atrakcije porastao u prvoj polovini ove godine. Ajfelovu kulu je u prvih šest meseci 2010. razgledalo 3,2 miliona ljudi. Samo u junu bilo je 700.000 posetilaca, što je najviše u tom mesecu još od 1889. kada je kula sagrađena, izjavila je predstavnica kompanije SETE Marta Ozbolt. Taj najposećeniji spomenik Francuske je prošle godine posetilo 6,6 miliona ljudi što je 4,7 odsto manje nego 2008. godine.

Bespilotna letelica na sunčev pogon leti već sedam dana

Jedan ultralak avion na sunčev pogon neprekidno leti u Arizoni, SAD, više od sedam dana čime je danas oborio svetski rekord u trajanju leta letelica bez pilota. To je saopštila britanska grupa Kinetik, autor tog prototipa. Zefir, raspona krila od 22,5 metra, težak 50 kilograma, u vazduhu je već 168 sati nad vojnom bazom Juma, a njegovi graditelji očekuju da će leteti još sedam dana. Prethodni svetski rekord koji takođe pripada jednom zefiru Kinetika, postavljen 2008. godine, iznosio je 82 sata i 37 minuta. Taj rekord nije priznat jer let nije nadžirala Međunarodna federacija za aeronautiku (FAI) koja je sada poslala predstavnika u Arzionu. Tako je prethodni svetski rekord - od 30 sati i 24 minuta leta, 2001. godine zvanično postavila bespilotna letelica Ratnog vazduhoplovstva SAD za nadzor, nazvana "global hok" (Global Hanjk - svetski soko). Sagrađen od ugljenih vlakana, zefir runkcioniše tako što solarni paneli na njegovim ogromnim krilima prikupljaju energiju sunca koja se danju delimično koristi za pogon dva elektromotora sa propelerima, a delimično za punjenje litijum-sumpornih akumulatora. Struja iz tih akumulatora pokreće motore noću. Kinetik kaže da se zefir može koristiti za nadzor i kao relejna telekomunikaciona stanica za vojne operacije.