KANADA

Mladi bez trunke alkohola za volanom

Montreal, veoma srećan grad

Kanađanin dobio 11 godina zatvora

Ministar skočio u reku da spase davljenicu

Tojota priznaje probleme sa automobilima

Nema generacijskog jaza na radnom mestu

Kafa Atvud u Balzak kafeu

Napad na sajtove koji su protiv kupovine borbenih aviona

Toronto za Toronćane, iz ugla insajdera

Lopov bacao novac kroz prozor automobila

Preživela napad medveda jer se pravila mrtva

Pisac u osamdesetoj

Mladi bez trunke alkohola za volanom

Počev od 1. avgusta u Ontariju će početi da važi novi propis za vozače mlađe od 21. godine. Dok su za volanom, oni od tada neće smeti u svojoj krvi da imaju ni trunku alkohola. Ukoliko se desi da se u krvi mladog vozača ipak bude alkohola, dozvola će mu biti oduzeta na licu mesta na 24 sata, platiće kaznu od 500 dolara i imaće zabranu vožnje u roku od 30 dana. Druga prijava donosi zabranu vožnje od 90 dana, dok kod treće dozvola može trajno biti oduzeta. Slično će biti i za sve novopečene vozače, sve do trenutka dok ne dobiju dozvolu G2, što može potrajati do dve godine. Statistika je pokazala da je kod mladih vozača, između 19 i 21 godine starosti, koji su pri tom i pod dejstvom alkohola, mnogo veća učestalost teških i fatalnih saobraćajnih nesreća. Veruje se da će propis doprineti da broj takvih nesreća bude smanjen za 15 do 25odsto. Ministarka saobraćaja Ketlin Vijn se nada da će ovaj propis doprineti da u budućnosti ni ostali vozači neće uopšte smeti da piju kad voze. Ontario je četvrta provincija, posle Manitobe, Nove Skošije i Nju Brunsvika, u kojoj se neće tolerisati ni trunka alkohola kod mladih i novih vozača. Policija tvrdi da neće od nedelje pojačano kontrolisati mlade vozače. Po važećem zakonu, osoba okrivljena za vožnju pod dejstvom alkohola ostaje bez dozvole godinu dana. Međutim, ispitivanja su pokazala da u tom periodu mnogi nastavljaju da voze. Po novom propisu, oni koji po prvi put načine prestup moći će da dobiju skraćenje perioda bez dozvole ukoliko pristanu da se o njihovom trošku, na komandnu tablu automobila ugradi kontrolor daha, koji onemogućava pokretanje automobila ako postoji prekoračenje nivoa alkohola u dahu vozača. Valja znati da je potrebno između sat i po do dva da bi se organizam potpuno oslobodio alkohola iz jednog standardnog pića. Posle terevenke, pak, može se desiti da i pored odmora i sna, organizam ne bude u stanju da preradi sav alkohol, pa se u krvi mogu i dalje naći određeni, neželjeni promili. Naravno, uvek treba uzeti u obzir telesnu konstituciju i rod kao izuzetno važan faktor.

Montreal, veoma srećan grad

Montreal je drugi na listi srećnih gradova, po izboru grupe urednika i autora popularnih turističkih vodiča u izdanju Lonely Planeta. Prvo na listi je južnopacifičko rajsko ostrvo Vanuatu, koje kao nedostižnu prednost ima toplu klimu i sunce. Treba reći da je Montreal iza sebe ostavio čak i teksaški gradić srećnog imena Hepi, za koji važi krilatica 'grad u kome se ne zeva'. Na listi se nalaze još i Butan, Kolombija, Vuji Šan (Kina), Malavi, Andora, Hidakagva Vakajama (Japan), Danska, Havaji i Prag. Urednik sektora putovanja na Lonely Planetu, Robert Rajd kaže da putnici koji dolaze u Montreal osećaju da grad sebe voli na pravi način. Hrana je fantastična, zabava takođe, što dokazuju i mnogi Amerikanci koji kažu da onaj ko hoće da se zabavi treba da ide preko granice, u Montreal. Grad je i prošle godine po tome bio više nego primećen, kada je odmah iza prvoplasiranog Beograda, bio na listi prvih deset gradova po dobroj zabavi. Ističe se da je Montreal cele godine 'srećan' grad, ali da je to najprimetnije u julu, tokom trajanja festivala smeha. Naglašava se da je grad čist, gostoljubiv i osvežavajuće multikulturalan. Zanimljivo je jedno razmišljanje, koje tvrdi da je sreća tamo gde se nađemo u dobrom zdravlju, dobrom društvu i sa debelim novčanikom u svom džepu.

Kanađanin dobio 11 godina zatvora

Kanadski sud je jednog Kanađanina osudio na 11 godina zatvora zbog seksualnih odnosa s decom tokom turističkih putovanja u Kambodžu i Kolumbiju. Kenet Klasen (59) je, dok je bio u Kambodži i Kolumbiji, pravio video-snimke svojih seksualnih odnosa sa devojčicama, od kojih su neke imale osam godina. To je najduža zatvorska kazna izrečena po kanadskom zakonu o seksualnom turizmu, naveli su tužioci u kanadskoj državi Britanskoj Kolumbiji. Klasen je osuđen na 10 godina zatvora po 14 tačaka optužnice koje se odnose na seksualni turizam sa decom i na jednu godinu zatvora zbog unošenja pornografije u zemlju. Klasen koji je diagnosticiran kao pedofil, pre izricanja presude je kratko izjavio da žali zvog toga što je učinio. Advokati su ga branili time što je bio klijent osoba koje su svojevoljno učestvovale u seksu. Sudija je odbacio tu odbranu rekavši da njegovo ponašanje predstavlja težak prekršaj prirodne obaveze da se deca štite. Klasen je optužen kada je policija našla 21 video snimak, sa naslovima kao što su "Zlostavljanje dece" i "Prvi put", u paketu koji je poslao na svoju adresu u Kanadi. Na tim snimcima se vidi Klasen u seksualnom odnosu sa devojčicama mlađim od 14 godina. Jedna Kolumbijka je bila plaćena da zamagli Klasenovo lice na snimcima i da napravi omote video-kaseta.

Ministar skočio u reku da spase davljenicu

Krajem protekle nedelje je ministar industrije Toni Klement, posle kontroverze oko popisa, došao u žižu javnosti zbog jednog velikog gesta - skočio je u reku Muskoka da spase život jedne davljenice. Sve se događalo u subotu, u vreme večere, kada su prijatelji davljenice u panici zakucali i na vrata njegove kuće da zatraže pomoć u spašavanju. Ministar Klement je istrčao i skočio u reku obučen, kao i nekoliko drugih osoba, ali je do tada na sreću i sama davljenica uspela da se pribere i održi na površini, a dvojica spasilaca su joj pomagala da dopliva do obale. I ministrova supruga i njen otac su učestvovali u spašavanju, tako što su dobacili pojas za spasavanje. Svi koji su se tu našli činili su sve da devojci bude dobro, pa tako i hitna pomoć koja je ubrzo stigla. Ispostavilo se da je pomoć trebalo pružiti i jednom od spasilaca, koji je iznenada zapao u stanje šoka. Priču o ovom događaju ministar Klement je postavio na Tviter iz želje da bude upozorenje da se mora misliti na bezbednost pri plivanju i posebno biti oprezan u nepoznatoj vodi.

Tojota priznaje probleme sa automobilima

Tojota je najavila da će povući preko četiri hiljade automobila marke avalon, kako bi rešila probleme u sistemu za upravljanje. Radi se o modelima iz 2000. i 2004. godine, u kojima u volanu nije dobro urađen sistem za zaključavanje, pa se može dogoditi da se aktivira pri određenom pokretu i tako dovede u pitanje bezbednost učesnika u saobraćaju. U kompaniji kažu da nisu upoznati sa eventualnim nesrećama koje su izazvane zbog ovog problema, ali najavljuju da će obavestiti vlasnike i zameniti sporni deo.

Nema generacijskog jaza na radnom mestu

Izgleda da je jaz među generacijama najmanje primetan na radnom mestu. To bi mogao biti zaključak istraživanja koje je sprovela kompanija Robert Half internešenel, kroz pitanja postavljena zaposlenima iz tri generacije, bebi bumera, iks i ipsilon, uglavnom sa visokim obrazovanjem. Pripadnici bebi bum generacije imaju između 46-64 godine, iks 32-45 i ipsilon od 21-31. Svima njima najosnovnije je bilo da rade za stabilnu kompaniju, koja im obezbeđuje sigurnost na poslu, uz platu, bezbednost i beneficije kao najvažnije faktore vezane za radno mesto. Tu se pre svega ističu prošireno zdravstveno osiguranje, pokriveni troškovi stomatološke zaštite, odmor i penzioni plan. Takođe, svi se slažu da bi mogli da nastave sa radom i posle sticanja uslova za penziju, mada ima razlika u procentima raspoloženih za takvu opciju. Ketrin Bolt, predsednica kompanije, objašnjava da je najverovatniji razlog za ovakve stavove donedavna ekonomska kriza. Što se, pak, tiče pitanja zajedničkog rada sa kolegama iz različitih generacija, ispostavlja se da najveća strahovanja postoje kod najstarijih, iz bebi bum generacije. Više od polovine njih ukazuje na različitosti u pogledu radne etike i uspostavljanja ravnoteže između života i rada, za razliku od pripadnika najmlađe, ipsilon generacije, koja kao najveći problem potencira različitost u načinu komunikacije. Razlike se pojavljuju i kod spremnosti za promenu radnog mesta, gde najmlađi šansu žele da potraže i van sadašnje firme, srednji sagledavaju mogućnosti za usavršavanje svojih sposobnosti, dok se najstariji mire sa postojećim stanjem dok recesija ne prođe.

Kafa Atvud u Balzak kafeu

Od avgusta će u lancu pržionica i kafea Balzakova kafa, Balsac's Coffee, moći da se popije šoljica kafe Atvud blend, nazvane po književnici Margaret Atvud, sačinjene uz njenu pomoć i uz ljubav prema pticama. Ideja je dao filmski stvaralac iz Toronta Ron Man, koji je snimao promocije knjige Margaret Atvud Godina poplave, The Year of the Flood. U jednoj sceni Atvudova poziva publiku da kupi kafu dobru za ptice, što mu se učinilo zanimljivim, pa je preneo kao inspiraciju vlasnici Balzaka, Dajani Olsen. Posle toga trebalo je napraviti odgovarajuće mešavine, ali i istraživanje vezano za životnu sredinu i ptice. Kada je sve bilo gotovo, Olsen je Atvudovoj poslala četiri uzorka kafe, s tim da je svaki bio isključivo od organski uzgajanih vrsta iz Bolivije i Meksika. Interesantno je da je poznata književnica izabrala varijantu srednje pržene kafe. Iako mušterije Balzaka obično više vole ukus jače pržene kafe, vlasnica se u potpunosti složila da je ova vrsta ukusnija na način koji je Margaret Atvud sugerisala. Atvud je davanjem svog imena ovoj kafi još jednom potvrdila svoju veliku ljubav prema pticama. Za kafu postoji i potvrda da je dobra za ptice, od strane Smitsonijan centra za ptice selice. Od svake funte prodate kafe, proizvođač Balzak će davati jedan dolar za opservatoriju za ptice na ostrvu Peli i 25 centi Smitsonijanu za autorska prava. Inače, Dajana Olsen je ovom svojom firmom povezala nekoliko svojih velikih ljubavi. Dok je radila diplomski iz francuske književnosti otkrila je Balzaka, koji je između ostalog bio poznat i kao najveći kafopija u istoriji. Literatura je pomogla da se Olsen zainteresuje i za francusku kulturu, koju sada želi da prenese i u Kanadu, svojim brižljivo odabranim i uređenim kafeima. Ona vodi računa i o životnoj sredini, kroz papirnu galanteriju, pa i kroz ovu novu vrstu kafe koju će ponuditi svojim mušterijama.

 

Napad na sajtove koji su protiv kupovine borbenih aviona

Sajtovi federalne vlade, na Vikipediji, koji su bili kritički nastrojeni prema odluci o kupovini novih borbenih aviona, napadnuti su 20. i 21. jula sa kompjutera iz Ministarstva odbrane. Bilo je devet pokušaja da se izmeni enciklopedijski članak o borbenom avionu za zajedničko dejstvo, kao i da se uklone kritike na plan vlade Stivena Harpera da za tu letelicu potroše milijarde dolara. Takođe, isti kompjuteri su korišćeni da se u pomenute članke ubace uvrede na račun lidera Liberalne stranke Majkla Ignatiefa, koji je doveo u pitanje ispravnost odluke o kupovini. Kompjuteri su iz kancelarija odseka za istraživanje i razvoj pri Ministarstvu u Otavi, a sve je rađeno tokom radnog vremena. Portparol Ministarstva Martin Šampo kaže da se tu ne radi o potezu koji je organizovala vlada, već da je u pitanju neovlašćena akcija zasad neidentifikovanog pojedinca ili grupe. On je rekao da se intenzivno traže lica koja su neovlašćeno koristila pristup sajtu Vikipedije. Šampo je takođe istakao da će, kao mera predostrožnosti za ubuduće, svim zaposlenima biti prosleđena vladina uputstva o korišćenju kompjutera tokom radnog vremena. Vlada je nedavno najavila kupovinu novih borbenih aviona, za koje je predviđeno planirano 8,5 milijardi dolara. Ukupni troškovi bi, međutim, mogli dostići oko 17 milijardi dolara, kada ugovorom budu obuhvaćeni dodatno naoružanje, infrastruktura, simulatori za obuku i održavanje letelica. Ovu vladinu odluku dovode u pitanje predstavnici opozicije, pre svih lider liberala Ignatief, koji posebno kritikuje to što nije bilo tendera za kupovinu. On je već najavio reviziju ugovora o kupovini, ukoliko njegova stranka bude formirala sledeću federalnu vladu.

Toronto za Toronćane, iz ugla insajdera

Dve mlade devojke i prijateljice, pri tom, Kristi Mekor i Nadin Doli napravile su i objavile veoma zanimljivu knjigu o Torontu, The Hogtonjn Project. One same kažu da se tu može videti, 'iz ugla insajdera, kako to izgleda živeti, raditi i igrati se u ovom sjajnom gradu'. Njihova knjiga je produkt ljubavi, u kome se ogleda suština Toronta onako kako to niko ranije nije uradio. Kroz spoj originalnih fotografija i priča i intervjua sa poznatim žiteljima, one prikazuju pejzaže i ljude, mesta i događaje koji ovaj grad čine jedinstvenim. Ideja im je bila ne da naprave knjigu za turiste, već za one koji žive u Torontu, i da im daju na uvid šta sve ovde postoji, sada i u ovom trenutku. Knjiga može da se kupi u Book Cityju u Aneksu i preko interneta, na www.hogtownproject.com

Lopov bacao novac kroz prozor automobila

U Edmontonu se u ponedeljak dogodila pljačka dostojna scenarija za film. Visok muškarac u polo majici i sa avijatičarskim naočarima, ušao je filijalu CIBC banke u edmontonskom predgrađu Šervud Park. Prišao je šalteru i, uz pretnju oružjem, zahtevao da mu predaju novac. Na sreću policije, video kamere su ga snimile, pa je uskoro, uz pomoć medija, ustanovljeno da se nalazi u Nju Sarepti. Policija je došla do njega i, posle neuspešnog hapšenja, počela je potera kolima. Dok je bežao, lopov je iz automobila bacao novac, najverovatnije isti onaj koji je tog jutra uzeo iz banke. Stiven Džon Galager-Skiner (43) je uhapšen uobližnjem mestu Nisku i protiv njega je podignuta optužnica za oružanu pljačku, posedovanje oružja i izazivanje opasnosti, bežanje od policije i vratolomnu vožnju.

Preživela napad medveda jer se pravila mrtva

Napad medveda u blizini američkog nacionalnog parka Jeloustoun završio se tragično za jednog posetioca, dok je dvoje povređeno. Kanađanka Deb Frili, 58, iz Londona, Ontario, objašnjava da je preživela zahvaljujući tome što je reagovala suprotno od onoga kako se u tom trenutku osećala, odnosno da je bila potpuno opuštena. Uostalom, i uputstva iz knjiga govore da medved ostavlja čoveka ukoliko poveruje da on nije živ. Može se samo zamisliti kako se osećala gospođa Frili, kada se usred noći iz dubokog sna probudila u svom šatoru i shvatila da joj medved grize ruku. Kaže da je čula kako joj kosti krckaju i da je osetila kako se oštri zubi zarivaju u njenu ruku. U deliću sekunde je poverovala da može da je spase jedino potpuno opuštanje, što je i uradila. Kako je mislila, može ili da se pretvara da je mrtva ili da zaista bude mrtva. Toliko se unela u tu ulogu, da je svaki mišić u telu opustila toliko da je bila poput krpene lutke. Ispostavilo se da je to presudilo. U roku od nekoliko sekundi, popustio je stisak medvedove vilice, on se okrenuo i otišao. Čak ni njen suprug, koji je bio u susednom šatoru, nije znao kakva se drama događala, sve dok sve nije završeno. Frili ima brojne povrede i prelom na levoj ruci, ali je ostala živa. Ona veruje da je napao grizli, dok zvaničnici parka smatraju da je u pitanju bio crni medved. Zanimljivo je da pored šatora nije bilo ostataka hrane, onoga što obično primami medvede. I pored ovog nesvakidašnjeg i krajnje neprijatnog iskustva, Frili kaže da se ne boji medveda, već da ih poštuje.

Pisac u osamdesetoj

Da nikad nije kasno pokazuje i priča o Lajamu Dvajeru, 87, penzioneru iz Grejvhersta, kod jezera Muskoka. Vremešni gospodin postao je pisac detektivskih romana i objavio prvu knjigu u svojoj osamdesetoj godini. Istina, on je ponešto pisao i ranije, ali je dodatni elan dobio tek kada je dobio laptop na poklon od sinova za 80. rođendan. Sada ima već pet objavljenih knjiga. Sve one imaju zajedničko mesto radnje Muskoku, i policijskog istražitelja Ijana Mardoka, koji rešava misteriozna ubistva. Dvajer objašnjava da mu je pisanje izmenilo život na bolje, jer vreme ispunjava kreativnim razmišljanjem i radom, čak i kada se probudi u gluvo doba noći. On objašnjava da je u svom poslu dugo bio u prilici da sastavlja uputstva za upotrebu i detaljno planira sve faze proizvodnih procesa, što mu sada pomaže i u sastavljanju toka radnje detektivskih priča. On još uvek nije pisac bestselera, ali nikad se ne zna. Postoji mogućnost da se napravi televizijska serija na osnovu njegovih priča, pa možda vreme njegove popularnosti tek dolazi. Možda ova priča nekome pomogne kod izbora poklona za rođendan.