REGION

Novi plan Ketrin Ešton za upravljanje Bosnom

Ukidanje evropskih viza za BiH do kraja godine

Princ Nikola II dobio status potomaka dinastije Petrović-Njegoš

Ganić je i dalje osumnjičen za Dobrovoljačku

Zajedničke patrole na granici sa Crnom Gorom

Jadranaka Kosor razgovarala sa lažnim Janezom Janšom

Slučaj Ganić nastavak realizacije stereotipa o Srbima

Novi plan Ketrin Ešton za upravljanje Bosnom

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton sastavila je tajni plan za preuzimanje direktne kontrole nad Bosnom sa novim ovlašćenjima EU usmerenim protiv srpskih "hardlajnera" koji se protive bosanskoj državi i blokiraju političke reforme, piše britanski list Dejli telegraf. Prema poverljivom dokumentu koji je evropska šefica za spoljnu politiku izložila ove nedelje, predlaže se formiranje položaja moćnog izaslanika Evropske unije ove jeseni, čije bi sedište bilo u Sarajevu i čiji bi zadatak bio da progura ustavne reforme u zemlji. Ketrin Ešton predlaže da novi bosanski izaslanik, koji bi bio deo novoformirane diplomatske službe EU, dobije nova ovlašćenja od Saveta ministara EU kojim će moći da uvede zabrane putovanja i zamrzne sredstva svih osoba za koje se smatra da opstruiraju reforme. Evropske diplomate, piše Dejli telegraf, potvrdile su da bi nove mere mogle da budu upotrebljene protiv "svakog za koga se smatra da opstsruira", uključujući premijera Republike Srpske Milorada Dodika. Po planu Ketrin Ešton, koji je izrađen pod nazivom "Sledeći koraci u Bosni i Hercegovini kroz jače prisustvo EU i jačanje politike EU", evropski zvaničnici treba da preuzmu upravljanje u Bosni "ubrzo posle" izbora u oktobru. "Pristup koji se predlaže pripremio bi EU da preuzme vodeću međunarodnu ulogu u Bosni", navodi se u dokumentu. Po ovom predlogu, novi izaslanik EU preuzeo bi "mandat funkcija" visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni, ustanovljenog posle Dejtonskog sporazuma 1995. godine, i kao deo nove evropske diplomatske službe upravljao bi i mirovnim snagama i evropskom policijskom misijom u Bosni. On bi bio zadužen da pomogne zemlji da postane "mirna i održiva demokratija na putu integracije u evroatlantske institucije", navodi se u dokumentu. Kako navodi list, za nadzornika bosanskog izaslanika EU pominje se Pedi Ešdoun, bivši vođa britanskih liberalnih demokrata i Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni između 2002. i 2006. godine. List prenosi i komentar jednog britanskog stručnjaka da je, s obzirom na to koliko Unija insistira na demokratiji i ljudskim pravima, u najmanju ruku ironično da je pribegla ovako drakonskim merama koje sprečavaju slobodnu javnu debatu o putu napred za Bosnu. EU demantuje:Ne postoji tajni plan za Bosnu U Evropskoj uniji ne postoji "tajni plan" za uvođenje posebne "čvrste uprave" nad Bosnom i Hercegovinom i odnosi s BiH će biti temeljito razmotreni u sklopu rasprave vođa EU o sveukupnoj spoljnoj politici Unije, u septembru. To je danas agenciji Beta izjavila Maja Kocijančič, portparol visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, na molbu da prokomentariše napis u britanskom listu Dejli telegraf da je "tajnim planom" zatraženo da se u Bosni postavi izaslanik EU s velikim ovlašćenjima da izdejstvuje državno preuređenje te zemlje, "pre svega na štetu Republike Srpske". Predstavnica za štampu Ketrin Ešton je podvukla da je politički cilj da EU ima značajnu ulogu u Bosni i da se, "uz poštovanje odredbi Dejtonskog sporazuma, u BiH izgradi održiva, demokratska i multietnička država". Maja Kocijančič je ukazala na zaključak šefova diplomatija EU, u ponedeljak, da je "potrebno da se obnovi zamajac promena u Bosni i Hercegovini posle oktobarskih izbora, uz snažnije prisustvo Evropske unije kako bi se evropska perspektiva za BiH iskoristila kao pokretačka snaga za promene". O Bosni i Zapadnom Balkanu kao prioritetu će, po njenim rečima, u sklopu sveukupnog sagledavanja spoljne politike i buduće posebne diplomatske službe Evropske unije u septembru razgovarati šefovi država ili vlada i ministri inostranih poslova EU. Dejli telegraf tvrdi da je dobio na uvid "tajni plan" koji je visoka predstavnica Ešton dala na razmatranje Savetu ministara EU sa ciljem da uvođenjem izaslanika EU s velikim ovlašćenjima pre svega onemoguće vlasti Republike Srpske koje se, kako to prenosi britanski list, protive preuređenju države BiH i koče političke reforme. Glavni kandidat Ketrin Ešton za takvog izaslanika bi bio bivši predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun, i on bi s velikim ovlašćenjima bio postavljen posle oktobarskih izbora u BiH, piše britanski list. Takav veoma moćni evropski zastupnik bi upravljao evropskim mirovnim snagama i policijskom misijom, a mogao bi da uvodi zabranu putovanja u EU za zvaničnike BiH, uz blokadu njihovih bankarskih računa. Dosad se u krugovima EU naglašavalo da bi trebalo da u BiH prestane postojanje i delovanje Ureda visokog predstavnika međunarodne zajednice i da ključnu ulogu dobije Delegacija EU u Bosni. To bi se učinilo s ciljem da Bosna više ne bude činjenički protektorat već da prevashodno domaći politički lideri, vlasti i institucije preuzmu bitnu odgovornost za unutrašnji razvoj, efikasno delovanje vlasti i države, kako bi se olakšao proces pridruživanja Bosne EU koji je sad u zastoju. To je i preduslov za dalji napredak BiH u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj dvadesetsedmorici, jer Bosna kao međunarodni protektorat ne može ni u budućnosti početi pregovore o članstvu s EU.

Ukidanje evropskih viza za BiH do kraja godine

U EU je postignut dogovor da se krajem godine ukinu evropske vize za državljane BiH i ojača prisustvo Unije u toj zemlji tako što će Ured visokog predstavnika postati delegacija EU, izjavio je šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar. Žbogar je posle zasedanja šefova evropskih diplomatija u Briselu istakao da će predlog za ukidanje evropskih viza za bosansko-hercegovačke državljane Evropska komisija podneti 2. septembra. Taj predlog posle toga treba da odobre i evropski parlament i Savet ministara EU, tako da ta mera stupi na snagu možda već 19. decembra, a najkasnije 1. januara 2011.

Princ Nikola II dobio status potomaka dinastije Petrović-Njegoš

Crnogorska vlada usvojila je juče Predlog zakona kojim se potomcima kralja Nikole Petrovića priznaje status potomaka dinastije Petrović-Njegoš. Potomcima crnogorskog suverena po muškoj liniji i njegovim suprugama predlogom zakona se zvanično priznaje status potomaka dinastije Petrović-Njegoš i naslednika njene tradicije, saopštio je nakon sednice vlade ministar pravde Miraš Radović. On je naveo da je zakon izraz "potrebe i obaveze države da očuva i afirmiše istorijsku ulogu, značaj i tradiciju dinastije Petrović-Njegoš". Tim zakonskim rešenjem je predviđeno da predstavnik potomaka bude princ Nikola Drugi Petrović-Njegoš, arhitekta koji živi i radi u Parizu. Utvrđeno je da princ može da održava odnose sa drugim dinastijama i međunarodnim organizacijama koje se bave očuvanjem dinastičkih tradicija kao i da po ovlašćenju najviših državnih funkcionera u ime Crne Gore obavlja pojedine protokolarne i nepolitičke poslove. Princ će imati mesečna primanja u visini zarade predsednika države. Za protokolarne i druge funkcije poverene dinastiji država će ove godine izdvojiti 150.000 evra a naredne 300.000 evra. Potomcima dinastije se daje na trajno korišćenje kuća i imanje kralja Nikole na Njegušima, a država se obavezala da će predstavniku dinastije sagraditi stan na Cetinju od 450 metara kvadratnih. Do završetka tog stana princu će, kao prelazno rešenje, biti ponuđen stan na korišćenje u Crnoj Gori. Vlada će praunuku kralja Nikole dostaviti Predlog zakona kojim se predlaže rešavanje statusa potomaka crnogorske dinastije kako bi se on izjasnio o ponudi izvršne vlasti. Princ Nikola, arhitekta koji živi i radi u Parizu, nedavno je poručio da neće učestvovati u proslavama stote godišnjice proglašenja Crne Gore za kraljevinu ako ne bude rešeno "pitanje moralne rehabilitacije" dinastije i "pitanje pravedne restitucije dobara". Praunuk kralja Nikole je saopštio i da nije na njemu da kaže šta bi hteo od imovine svojih predaka, već da zvanična Crna Gora treba da predloži "časno i pravedno kompromisno rešenje".

Ganić je i dalje osumnjičen za Dobrovoljačku

Glavni državni tužilac BiH Milorad Barašin izjavio je da se istraga u postupku protiv Ejupa Ganića i ostalih osumnjičenih za ratne zločine u slučaju Dobrovoljačka ulica nastavlja i posle odluke suda u Londonu da se Ganić ne izruči Srbiji. "Nije Ganić oslobođen. U pitanju je samo odluka o ekstradiciji po zahtevu Srbije", rekao je Barašin za sarajevski "Dnevni avaz". Upitan da li će se istražni postupak protiv Ganića nastaviti u BiH, glavni državni tužilac je kratko odgovorio "Dabome!". U Tužilaštvu BiH navode da Ganiću pred britanskim sudom "nije suđeno u meritumu stvari po optužnici za Dobrovoljačku ulicu, već da je samo vođen proces o tome hoće li on biti izručen Srbiji ili ne". Takođe navode da "sud nije vagao dokaze i saslušavao svedoke za Dobrovoljačku ulicu, pa doneo oslobađajuću presudu", dodavši da je "Srbija samo podastrla dokaze za ekstradiciju". "Što se nas tiče, Ganić je pod istragom Tužilaštva BiH u našem aktivnom predmetu 'Dobrovoljačka ulica'. To je njegov status. Pozitivna je stvar što će konačnu reč u celom slučaju reći pravosuđe BiH i što će o svemu odlučivati organi države BiH", kazao je "Dnevnom avazu" portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić. On nije želeo da otkrije koje su osobe, uz Ganića, osumnjičene u slučaju Dobrovoljačka ulica, navodeći da je više osoba pod istragom Odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH. Odlazeći ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš je izjavio da je potrebno istražiti šta se desilo u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine. "Postoje optužbe da je počinjen zločin. Znamo da su ljudi poginuli i treba ustanoviti u kojim su okolnostima izgubili živote", kazao je Ingliš za "Dnevni avaz". On je rekao da SAD nikada neće dovoditi u pitanje odluku londonskog suda o Ganiću. Ejup Ganić je u sredu stigao u Sarajevo pošto je ekstradicioni sud u Londonu odbio da ga izruči Srbiji koja ga tereti za ratni zločin nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. godine.

Zajedničke patrole na granici sa Crnom Gorom

Od 1. novembra 2009. godine na granici Srbije sa Crnom Gorom obavljeno je 139 zajedničkih patrola srpskih i crnogorskih službi. Zajednički rad graničkih službi ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje predstavljen je 27. jula u Bijelom Polju. Novinari su se, sa starešinama graničnih službi regionalnih centara iz Prijepolja i Bijelog Polja, sreli s jednom zajedničkom patrolom u mestu Debelj, između Bijelog Polja i Sjenice. "Tokom proteklih gotovo devet meseci, zbog vrlo teških vremenskih uslova tokom zime, nisu realizovane samo dve predviđene patrole", rekao je novinarima Darko Marković, rukovodilac Centra granične policije u Bijelom Polju. Mesečno se planira i izvodi najmanje po deset zajedničkih patrola. Marković je naveo da je "evidentnoj stabilnosti granice značajan doprinos dao zajednički rad policija". Granica Srbije sa Crnom Gorom duga je oko 167 kilometara i njena kontrola je podeljena na četiri sektora - od Tutina do Jabuke kod Prijepolja, koji su u nadležnosti regionalnih centara u Prijepolju odnosno u Bijelom Polju. "Zajedničke patrole imaju, pre svega, preventivnu ulogu, ali je značajan i direktan efekat zajedničkog rada u proteklom periodu", rekao je na prezentaciji Dejan Bugarin, šef odseka za kontrolu prelaženja granice u Regionalnom centru u Prijepolju. Otkriveno je jedno krivično delo krijumčarenja akcizne robe, zatim i određen broj ilegalnih imigranata, kao i četiri osobe koje su bez dozvole sekle šumu u pograničnom pojasu. Granica između Srbije i Crne Gore, iako uglavnom ide teško pristupačnim planinskim terenima, dobro je poznata ne samo lokalnom stanovništvu već i švercerima iz raznih krajeva obe države. Graničari kažu da je, pre uspostavljanja granice, izgrađena gusta mreža lokalnih i nekategorisanih puteva tako da je vrlo zahtevan posao držati ih pod kontrolom. Uspostavljanjem saradnje sa stanovništvom i vrlo profesionalnim radom granične policije sa obe strane to je do sada ostvareno na zadovoljavajućem stepenu, zajednička je konstatacija učesnika prezentacije rada zajedničkih patrola. Protokol o sprovođenju zajedničkih patrola uz državnu granicu Srbije i Crne Gore zaključen je 2009. godine i primenjuje se od 1. novembra. Protokol je zaključen u skladu sa Konvencijom o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi iz maja 2006. godine i predviđa zajedničke obilaske i kontrolu granice do deset kilometara po dubini teritorije. Muharem Mutabdžija, Prijepolje

Jadranaka Kosor razgovarala sa lažnim Janezom Janšom

Novinar slovenačkog Radija 1 Denis Avdić uspešno je izveo šalu s premijerkom Hrvatske Jadrankom Kosor, koja ga je iz Mađarske nazvala nakon što se predstavio kao bivši slovenački premijer Janez Janša. Kako su preneli hrvatski mediji, koji su objavili i tonski zapis Avdićevog razgovora s hrvatskom premijerkom, novinar je u petak odlučio da proveri koliko je teško doći do nekog visokog funkcionera u Hrvatskoj. Slovenački novinar je najpre nazvao kabinet hrvatske premijerke, predstavio se kao Janez Janša i tražio da razgovora s Jadrankom Kosor. Nakon što mu je objašnjeno da je premijerka u Budimpešti na razgovoru s mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, zamolili su ga da sačeka nekoliko minuta, a zatim da ostavi broj telefona. Ubrzo ga je iz Mađarske nazvala predsednica Vlade Hrvatske. "Poštovanje, dobar dan, Jadranka je. Lep pozdrav. U Budimpešti sam, idem upravo na aerodrom, vraćam se, bila sam u poseti", rekla je premijerka. Avdić se nakon toga predstavio i izvinio, rekavši da je samo hteo da proveri može li jedno prezime iz Slovenije da kontaktira tako važnu osobu u Hrvatskoj. Hrvatska premijerka se snašla, zahvalila na pozivu i poslala pozdrave iz Mađarske.

Slučaj Ganić nastavak realizacije stereotipa o Srbima

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je odluka britanskog suda da član nekadašnjeg ratnog predsedništva BiH Ejup Ganić ne bude izručen Srbiji nastavak realizacije stereotipa koji u svetu vladaju prema Srbima i Srbiji. "To je realizacija stereotipa - srpske žrtve su manje važne, mogli ste da ih ubijate u prošlom ratu, ali za to ne odgovarate", kazao je Dodik za Televiziju RS. Navodeći da su neki Srbi odgovarali "za manja dela u ratu i odležali desetogodišnje kazne, poput Biljane Plavšić, koja nikada nije bila u poziciji da komanduje nijednom čoveku da izvrši neki napad ili vojnu operaciju", premijer RS je istakao da postoje dokazi da je Ganić komandovao napadom na vojnike JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine, ali da ne postoji mogućnost da mu se sudi. "U Sarajevu, naravno, ne smeju, jer se tu može suditi samo Srbima", kazao je Dodik. Prema njegovim rečima, za oslobođenje Ganića u Londonu lobirali su bivši visoki predstavnici Pedi Ešdaun i Kristijan Švarc Šiling, koji je u Sarajevu zajedno sa Ganićem osnovao fakultet. "Oni su uložili svoje autoritete da ga oslobode otkako traje ta priča oko odgovornosti Ganića. Britanski sud nije relevantan da utvrđuje da li u Srbiji postoje politički uslovi za suđenje ili ne", dodao je Dodik. Prema njegovim rečima, Srbija se proglašava zemljom u kojoj su suđenja za ratne zločine politički motivisana, bez obzira na to što je u toj zemlji suđeno mnogim Srbima optuženim za ratne zločine, dok se BiH proglašava uzorom na tom planu. "BiH će, kao i sve što brzo cveta brzo uvenuti u nemogućnosti da dokaže legitimitet onoga što radi", istakao je Dodik. Ekstradicioni sud u Londonu odlučio je da Ejupa Ganića ne izruči Srbiji, obrazlažući da bi mu suđenje bilo politički motivisano. Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije i dokumenata na osnovu kojih se to traži. Na ročištu koje je trajalo od 5. do 14. jula obe strane su izvele svedoke. Ganić je na početku pretresa optužio Srbiju da "manipuliše britanskim pravnim sistemom" kako bi postigla da on bude izručen Beogradu. Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i još 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine. Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji. Pravosudni organi Srbije su istragu protiv Ganića pokrenuli decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.