KANADA

Nova školska godina donosi novosti u mobilnoj telefoniji

Propust službenika na aerodromu

Žalba protiv zabrane alkohola mladim vozačima

Kanađani psuju više od Amerikanaca

Reč 'silovanje' ipak neće ući u zakon

Neslana šala sa policijom

Najbogatiji preuzimaju obavezu darivanja

Poznata petina živog sveta morskih dubina

RIM spreman na dogovor o bezbednosnoj kontroli servisa

Skinuta zabrana na objavljivanje detalja o Piktonu

Nova školska godina donosi novosti u mobilnoj telefoniji

Moglo bi se reći da su mobilne telefonije među prvima počele da se pripremaju za novu školsku godinu. Sa razlogom, naravno, jer pokušavaju da se izbore za što veći udeo svoje kompanije na nacionalnom tržištu početkom jeseni, kada se tradicionalno povećava broj pretplatnika. Najinteresantnija ciljna grupa su mladi, školarci svih uzrasta, pa i to dodatno opravdava tempiranje novosti za početak školske godine. Mladi donose jednu šestinu prihoda mobilnoj telefoniji, s tim da su najprofitabilniji oni starosti od 20 do 24 godine. Ove godine će tri najdominantnije kompanije, Bel, Telus i Rodžers, dobiti konkurenciju u vidu Mobilisitija, VIND-a i Pablik mobajla, koji nude jeftinije ili neograničene pakete za žitelje iz gradskih sredina, čiji prihodi spadaju u kategoriju niskih ili srednjih. Posebno su osmišljeni paketi, namenjeni mlađima, koji omogućavaju direktno povezivanje na sajtove poput Fejsbuka i Tvitera. Naravno tu su i razne druge varijante, poput povoljnijih uslova za razgovore sa pojedinim delovima sveta, namenjeni očuvanju kontakata sa porodicom iz zemlje porekla, tako da se veruje da će svako moći da izabere paket koji mu najviše odgovara, i po ponudi i po ceni.

Propust službenika na aerodromu

Ministar saobraćaja Džon Berd izjavio je da snimak sa YouTubu, načinjen na međunarodnom aerodromu Trudo u Montrealu, veoma uznemirujući jer prikazuje veliki propust radnika aerodromskog obezbeđenja, ali naglašava da se proveravaju sve okolnosti. Klip, snimljen 11. jula, prikazuje jednog čoveka koji daje službeniku na uvid pasoše za sebe i četiri žene iz svoje pratnje. Od tih žena, dve su imale samo maramu, a dve zar, koji pokriva celo lice i ima samo prorez za oči. Službenik je, bez obavezne vizuelne identifikacije, dozvolio da se ove dve žene pod zarom ukrcaju na let AC 864, koji je iz Montreala išao ka londonskom Hitrou. U saopštenju ministra Berda kaže se da propisi obavezuju aviokompanije da provere identitet svih onih koji pokrivaju lice. To je u skladu sa međunarodnim standardima i važi za sve putnike, bez obzira na njihovu kulturu ili religiju. Ministar naglašava da, ukoliko se radi o ispravnom snimku, prizor veoma zabrinjava i ukazuje na potencijalnu ozbiljnu pretnju po bezbednost u javnom saobraćaju. Ministar Berd naglašava da je istraga o o ovom nemilom slučaju u toku i da se očekuje izveštaj. Kako je obećao, vlada će preduzeti neophodne korake da se zaštite putnici i njihova sigurnost, ako se slučajno ustanovi da postoje propusti u sadašnjim merama bezbednosti. Ministar Berd potencira da on nikada nije imao nikakvih neprijatnosti na nekom od svojih putovanja, kao i da na pomenutom putovanju nije bilo nikakvih nemilih scena, te ističe da ne treba čitav slučaj izdizati na nivo senzacionalističkog. Salam Elmenjavi, predsednik Muslimanskog saveta Montreala, slično smatra da je podignuto previše prašine oko čitavog slučaja i kaže da bi trebalo proveriti sve detalje, pre nego što se bilo šta zaključi. On veruje da bi žene sklonile zar sa lica da je to od zatraženo, jer im religija nalaže da sarađuju. Službenici Er Kanade znaju da identitet osoba pod zarom treba proveriti daleko od očiju putnika, u izdvojenoj prostoriji, zbog poštovanja religijskih ili medicinskih razloga. Predstavnici Er Kanade nisu želeli da potvrde da li je proveravan identitet žena pod zarovima, kao ni da li su protiv službenika preduzete neke kazne.

Žalba protiv zabrane alkohola mladim vozačima

Kevin Viner, dvadesetogodišnji student i aktivista konzervativaca iz Toronta, smatra da je diskriminatoran, i samim tim protivustavan, propis o zabrani alkohola za mlade vozače i zato je uputio žalbu Višem ontarijskom sudu. Potencirajući da je izraziti protivnik kombinacije alkohola i vožnje, kaže da je ovaj njegov protest zbog dvostrukih standarda i kršenja Povelje o pravima i slobodama, koja zabranjuje diskriminaciju baziranu na godinama. Ontarijska ministarka saobraćaja Ketlin Vijn sigurna je da novi propis može da prođe svaku, pa i ovu pravnu proveru, jer nije jedini koji uzima godine kao kriterijum. Viner objašnjava da Ustav u svemu priznaje stav, mišljenje i delovanje punoletnim osobama i dozvoljava im glasanje, učešće u poroti i upravljanje mlaznjakom, te stoga zamera što se ne poštuje mogućnost donošenja ispravne odluke o piću i vožnji. Po njegovim rečima, odrasli su uvek odrasli, a premijer pokušava da se prema punoletnim licima ponaša kao da su deca. Propis koji zabranjuje bilo kakvo prisustvo alkohola u krvi osobama mlađim od 22 godine koje sednu za volan, stupio je na snagu 1. avgusta. Viner naglašava da bi osnovni kriterijum trebalo da bude iskustvo, a ne godine starosti, jer to pomaže u vozačevoj odluci hoće li ili neće sesti za volan posle konzumiranja pića. On navodi primer starijih lica za koja, iako su novopečeni vozači, nisu postavljena ograničenja kao za mlade. Smatra da je mnogo prihvatljiviji zakon koji važi u Manitobi i zabranjuje alkohol svim vozačima u prvih pet godina vozačkog staža. Međutim, po podacima organizacije Majke protiv vožnje pod dejstvom alkohola, alkohol je uzrok da vozači od 16 do 24 godine starosti skrive trećinu ukupnog broja saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom. Od trenutka stupanja propisa na snagu, ontarijska policija je donela 24-časovnu zabranu vožnje za pet lica.

Kanađani psuju više od Amerikanaca

Rezultati internet ankete o psovanju daju drugačiju sliku od one uvrežene o uzdtžanim Kanađanima. Ispostavilo se, naime, da se na ovim prostorima više psuje nego u SAD i Velikoj Britaniji. Gotovo da je bio podjednak odgovor učesnika iz sve tri zemlje na pitanje koliko često u razgovoru primete da njihovi prijatelji psuju. Ali, kada je u pitanju psovanje rođaka i kolega sa posla, onda se već javljaju poprilične razlike. Američki rođaci blago prednjače u odnosu na kanadske, na drugom mestu i britanskim na trećem, po učestalosti upotrebe nepristojnih reči. Kod psovanja na poslu, pak, prednjače Kanađani, jer se ovde psovke čuju dvostruko češće nego kod Britanaca, dok su Amerikanci negde u sredini. Takođe, oko trećine anketiranih iz svake od ovih zemalja priznaje da svoj način izražavanja prilagođavaju sagovornicima, a otprilike svaki peti insistira da nikada ne menja način izražavanja. Anketu je sproveo Angas Rajd.

Reč 'silovanje' ipak neće ući u zakon

Predlog ministra za javnu bezbednost Vika Touvza da se u krivični zakonik vrati reč i pojam 'silovanje' kao zaseban zločin, izgleda da je propao. Zakon poznaje samo širi izraz 'seksualni napad', koji zbog nepreciznosti dovodi do raznih problema. Taj izraz je uveden 1983. godine i, po Touvzovim rečima, to je jedna od najvećih grešaka koje je Parlament napravio u vezi sa krivičnim zakonom. Sa ministrom Touvzom nisu se saglasili u Ministarstvu pravosuđa. Ketrin Kejn, zadužena za sektor politike krivičnog zakona, ističe da je termin 'silovanje' veoma uzak i da ne pokriva sve nasrtaje koji su u suštini seksualni. U zajedničkom izveštaju, ona je ministru pravosuđa Robu Nikolsonu prosledila stav da se termin odbacuje kao zastareo i uzak, nasuprot savremenijem i važećem terminu seksualni nasrtaj, koji odražava povredu seksualnog integriteta u bilo kojoj formi seksualne aktivnosti za koju ne postoji pristanak. Ona dodaje i da, primera radi, u staroj varijanti zakona i sa terminom silovanje, ne postoji mogućnost kažnjavanja supruga koji svoju ženu prisili na seksualni odnos, dok sadašnji zakon sadrži čitav spektar ozbiljnosti napada.

Neslana šala sa policijom

Jedan sedamnaestogodišnjak iz Abotsforda, Britanska Kolumbija, napravio je izuzetno grubu i neslanu šalu sa policijom ali će, po svemu sudeći, proći nekažnjeno ovog puta. Na broj 911 je u utorak, oko pola četiri ujutro, jedan mladić prijavio da je njegov drug, šesnaestogodišnjak, na meti ubica. Opisao je veoma neprijatnu situaciju i opkoljavanje kolima, kao i to da je telefonska veza odjednom prekinuta, nakon što su se čula dva pucnja. Policija je najozbiljnije shvatila ovaj poziv uznemirenog mladića i reagovala kako se i očekuje. Odmah je poslato devet patrola u oblast Samas Mauntin, odakle je stigao poziv u pomoć, ali i posle detaljnog pretraživanja terena nije primećeno ništa neuobičajeno. Na kraju su pronašli mladića koji je 'navodno' bio napadnut, kako sa drugom mirno sedi u svojoj sobi i gleda televiziju. Objašnjenje je bilo da se radilo o 'nameštaljki' kojom su hteli da se poigraju sa drugom. No, u policiji ovakve stvari jednostavno ne žele da prihvataju kao šalu, posebno zbog toga što je na putevima u okolini Abotsforda u poslednje vreme zaista već bilo sličnih zločina, povezanih sa bandama i drogom. Oni još kažu da se ovde radi i o veoma skupoj šali, kada se zna koliko je automobila i ljudi učestvovalo u potrazi.

Najbogatiji preuzimaju obavezu darivanja

Na inicijativu američkih milijardera, investitora Vorena Bafita i osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa, više od 30 najbogatijih ljudi obećalo je da će u dobrotvorne i humanitarne svrhe pokloniti veći deo svog bogatstva i to organizacijama po sopstvenom izboru. Kako se insistira, inicijativa The Giving Pledge ne prikuplja novac, nego samo navodi milijardere da se obavežu na takav velikodušan gest, koji će sprovesti u delo tokom života ili posle svoje smrti. I Bafit i supružnici Gejts dali su inspirativan lični primer. Bafit je još pre četiri godine obećao da će 99 odsto svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe, što naglašava da može biti puno u dolarskom iznosu, ali nemerljivo sa onim što mnogi pojedinci svakodnevno pružaju drugima. Supružnici Gejts, takođe izuzetni dobrotvori, do sada su za svoju čuvenu Fondaciju izdvojili više od 28 milijardi dolara. U ovoj grupi izuzetnih dobrotvora jedini Kanađanin je Džef Skol, koji je svoje bogatstvo stekao zahvaljujući e-Beju, da bi potom osnovao humanitarnu fondaciju sa svojim imenom i postao vlasnik medijske kuće Participant Media. U pisanom obrazloženju svoje, nadasve humane odluke, Skol kaže da mu je želja bila da postane pisac koji svojim pričama menja svet. Međutim, sticajem okolnosti otišao je u druge vode i obogatio se toliko da svojim novcem može doprineti u promeni sveta na bolje. Kaže da je do sada poklonio oko polovine sveg zarađenog bogatstva kako bi, kroz podsticanje interesovanja, aktivno građansko učešće i stimulaciju političke volje, omogućio bolje sutra generacijama koje dolaze. On veruje da će takvim činjenjem inspirisati i druge da se oduže društvu koje im je omogućilo da postanu uspešni i ispune svoj san.

 

Poznata petina živog sveta morskih dubina

Pol Snelgrouv, profesor nauka o moru na Univerzitetu Memorijal u Njufaundlendu i Labradoru, komentarišući tek objavljene delove popisa morskog živog sveta, pretpostavlja da je poznata tek petina onoga što živi u svetskim morima i okeanima. On kaže da je uvek velika verovatnoća da se pronađe nešto novo, čak i u vodama koje su relativno dobro istražene. Kada se zna da su okeani na pojedinim mestima duboki i preko deset kilometara, onda ne treba da čudi ovakva izjava poznatog naučnika. U prilog njegovim rečima ide i prošlonedeljni povratak istraživačkog broda Hadson, sa uzorcima iz Flemiš Kapa, Orfan Nola i Sejbl Galija, u njufaundlendskim vodama, gde su naučnici pronašli pet do deset do sada nepoznatih vrsta, među kojima su i neki korali i sunđeri. Popis morskog živog sveta rađen je deset godina i na njemu je radilo preko 2.700 stručnjaka iz čitavog sveta. Filip Aršambo, morski ekolog sa Univerziteta Kvebek, koji je takođe učestvovao u sastavljanju kanadskog dela popisa, kaže da veličina Kanade i njena klima otežavaju šira i detaljnija istraživanja. On naglašava da Kanadi pripada 17 odsto ukupne obale u svetu, što je izuzetno velika oblast za praćenje, nadziranje i proučavanje. Federalna vlada finansira program Mreže kanadskih zdravih okeana, kojima će biti omogućen nastavak istraživanja živog sveta u okeanima i u sledećih pet godina. Naučnici koji su radili na popisu morskog živog sveta ustanovili su da, u poređenju sa pripadajućom obalom, najviše živih vrsta imaju Južna Koreja, Kina, Južna Afrika i Baltik, dok Australija, Novi Zeland i Antarktik imaju najviše endemskih, odnosno jedinstvenih, vrsta. Takođe, Sredozemno more ima najveći broj invazivnih vrsta, od kojih je većina kroz Suecki kanal došla iz Crvenog mora.

RIM spreman na dogovor o bezbednosnoj kontroli servisa

Kanadska kompanija "Risrč in moušn" (RIM), poznata po proizvodnji najpopularnijih poslovnih telefona u svetu "blekberi" , najavila da je postoji mogućnost dogovora sa državama koje zahtevaju uvid u funkcionisanje njihovog blekberi servisa za poslovne korisnike. Indijski dnevnik Ikonomik tajms objavio je informaciju da su se u RIM-u složili da dopuste službama bezbednosti država koje su izrazile zabrinutost, uvid u funkcionisanje njihovog servisa za prenos elektronske pošte. I kuvajtski dnevnik Al Džarida, pozivajući se na svoje izvore, navodi da su se u RIM-u složili da blokiraju 3.000 adresa porno-sajtova, što je bio zahtev kuvajtskog Ministarstva komunikacija. Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) su najavile da će blokirati "blekberi mesindžer" , servis elektronske pošte i internet brauzer koji omogućava prenos poruka zaštićenih šifrom. Analitičari tržišta mobilnih telefona procenjuju da u RIM-u žele da se u medijima "slegne prašina" uoči očekivanog predstavljanja novog modela te kompanije sa ekranom na dodir, koji bi trebalo da bude glavni konkurent Eplovom "ajfonu".

Skinuta zabrana na objavljivanje detalja o Piktonu

Tek skinuta zabrana sa objavljivanja detalja u vezi sa suđenjem vankuverskom serijskom ubici Robertu Piktonu otkrila je šokantne podatke. Naime, ustanovljeno je da je on još 1997. godine bio optužen za pokušaj ubistva jedne prostitutke, ali mu tada nije suđeno. On je, nakon toga, ubio zasad još neutvrđen broj prostitutki iz okoline Vankuvera. U slučaju pre trinaest godina, Pikton je unajmljenu prostitutku doveo na farmu, pokušao da joj stavi lisice i naneo joj više uboda nožem, tako da je jedva preživela. Šokantan podatak je da tužilaštvo tada nije podiglo optužnicu pošto su ženu proglasili za nedovoljno pouzdanog svedoka. Posle svega što se desilo na Piktonovoj farmi, suđenja za šest ubistava i kaznu doživotne robije, slučaj iz 1997. godine još više opominje. Tužilaštvo je u sredu saopštilo da obustavlja podizanje daljih optužnica, a time i obnavljanja procesa protiv Piktona, za koga se sumnja da je počinio još 20 ubistava. Veruje se da će saznavanje mnogih šokantnih detalja još više uznemiriti javnost. Između ostalog, čuje se da je u zamrzivačima na Piktonovoj farmi svinja bilo pakovano meso sa tragovima ljudske DNK i prosleđivano za ljudsku upotrebu.