REGION

Demokratska diplomatija sile

U Banjaluci obeleženo 15 godina od Oluje

15 godina od hrvatske vojne akcije Oluja

Veritas: Hrvatska opstruiše ekshumacije stradalih u Oluji

Josipović: Oluja sprovedena u skladu sa konvencijama

Institut za nestale osobe BiH opstruiše identifikaciju srpskih žrtava

Prikupljanje dokumentacije o odgovornosti Silajdžića

Demokratska diplomatija sile

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) Ketrin Ešton spremna je da poveri budućem šefu delegacije EU u BiH nove mehanizme uticaja na političke prilike i političare u BiH kako bi obezbedila snažnu "briselsku ruku" u toj zemlji, piše sarajevski Dnevni avaz, pozivajući se na diplomatske izvore. U tekstu se navodi da Ešton, ali i Velika Britanija, snažno zagovaraju da budući šef delegacije EU u BiH bude istovremeno specijalni predstavnik EU, a moguće i visoki predstavnik međunarodne zajednice, odnosno šef OHR-a. "Ova opcija u kojoj bi jedna osoba preuzela sve ključne poluge ozbiljno se razmatra, ali će za nju biti potreban širi konsenzus unutar međunarodne zajednice", piše list. Dodaje se da je Ešton već dobila podršku EU da u Sarajevo pošalje jaku političku figuru koja će kao ambasador i specijalni predstavnik EU imati mogućnost da finansijski kazni opstrukcije ili isposluje zabranu putovanja političarima u EU. "Postoji i ozbiljna opcija da se toj osobi poveri i funkcija šefa OHR-a, dok god bude potrebe za njom. Faktički, šefu EU misije u BiH bi se tako poverila 'bonska ovlašćenja', ali kao takozvano poslednje utočište, koje bi sasvim sigurno ojačalo njegovu poziciju i uticaj na terenu. Međutim, ukoliko Ešton i EU ne dobiju podršku za ovakvu rokadu od svojih međunarodnih partnera SAD, Rusije, Turske i drugih, i dalje ostaje opcija ojačanog predstavnika EU", piše u tekstu. Prema navodima lista, u takvoj konstelaciji odnosa, šef OHR-a, iako formalno sa jačim ovlašćenjima, ostao bi u drugom planu, jer unutar Saveta za implementaciju mira nema saglasnosti za korišćenje tih ovlašćenja. "U jednoj ili drugoj opciji reformski plan koji Ešton finalizira imaće snažne posledice po međunarodni angažman u BiH, a time i političke prilike u našoj zemlji", ističe Dnevni avaz. Britanski list "Dejli telegraf" ranije je objavio detalje "tajnog plana Ketrin Ešton za BiH", navodeći da ona planira budućem predstavniku EU da da ovlašćenja da donosi odluke o zamrzavanju imovine ili zabrani putovanja u BiH. Iz kabineta Ketrin Ešton saopštili su da nema "tajnog plana", već da postoji namera za "uspostavaljanja ojačanog prisustva EU u BiH".

U Banjaluci obeleženo 15 godina od Oluje

Parastosom i polaganjem venaca na spomenik poginulim srpskim borcima u sredu je u Banjaluci obeležena 15. godišnjica progona više od 200.000 Srba iz samoproglašene Republike Srpske Krajine (RSK) tokom hrvatske vojne akcije "Oluja". Parastosu su prisustvovali predstavnici vlasti Republike Srpske, Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", republičkih nevladinih organizacija, Trećeg pešadijskog (RS) puka Oružanih snaga BiH, te porodice nestalih iz Krajine. Posle parastosa položeni su venci na spomenik poginulim borcima na groblju "Sveti Pantelija" u Banjaluci, a potom je organizovan komemorativni skup u prostorijama Kola srpskih sestara. Obeležavanje progona Srba iz RSK organizovao je Odbor za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade RS. Ispred hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci je zapaljeno sedam hiljada sveća u znak sećanja na ubijene srpske civile i vojnike u operaciji "Oluja". U sredu, 4. avgusta 1995. godine, hrvatska vojska započela je akciju "Oluja" u kojoj je prognano oko 200.000 Srba iz svojih domova, dok je nešto manje od 2.000 ljudi ubijeno ili nestalo. U Haškom tribunalu u toku je suđenje generalima hrvatske vojske generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, koji se terete za ratne zločine nad Srbima tokom "Oluje".

15 godina od hrvatske vojne akcije Oluja

U sredu, 4. avgusta 2010. godine se navršilo 15 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske. U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske. Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika. Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji. Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo. U toj pokrajini je u kolektivnim centrima bilo smešteno nekoliko hiljada Srba, ali su oni ponovo izbegli polovinom jula 1999. godine, kada su jugoslovenska vojska i policija napustile Kosovo, nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Oni su potom smešteni u druge prihvatne centre u Srbiji. Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Prema nekim podacima, s obzirom da preciznih podataka još nema, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila. Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece. Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom "Jutarnjem listu" da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine. U septembru 2002. Haški tribunal otpečatio je optužnicu protiv Bobetka za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata u akciji hrvatske vojske u Medačkom džepu. Hrvatske vlasti nisu izručile Bobetka i on je do smrti 29. aprila 2003 sve vreme bio u zagrebačkoj bolnici. Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je u decembru 2002. da su SAD imale određena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije". To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj TV rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine. "Niko ne može poreći da su se zločini nakon 'Oluje' dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba", rekao je Galbrajt. Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje. U međuvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju s Tribunalom u Hagu i tom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja". Tužilaštvo haškog tribunala odustalo je od podizanja optužnica protiv generala Petra Stipetića, koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije "Oluja", i Mirka Norca, koji su saslušani u statusu osumnjičenih. Norac je u Hrvatskoj ranije osuđen na 12 godina zatvora zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na području Gospića i Karlobaga 1991, a u maju 2009. osuđen je na sedam godina zatvora za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep 1993. godine. U martu ove godine Vrhovni sud Hrvatske smanjio je kaznu Norcu za godinu dana, a bivšem generalu Rahimu Ademiju, optuženom za isti zločin, potvrđena je oslobađajuća presuda. Županijsko državno tužilaštvo u Šibeniku je u februaru 2002, odustalo od optužnice protiv četvorice bivših pripadnika hrvatske vojske optuženim za ubistvo srpskih civila u selu Varivode tokom i nakon vojne akcije "Oluja". Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude. Za zločine počinjene tokom operacije "Oluja" Haški tribunal je 26. jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije "Oluja". Gotovina je od tada bio u bekstvu. Uhapšen je u Španiji 7. decembra 2005. i izručen Haškom tribunalu. U martu 2004. Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Ivana Čermaka i Mladena Markača koje ih terete po ličnoj i komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom i nakon operacije "Oluja", nakon čega su oni dobrovoljno otputovali u Hag. Nekoliko meseci kasnije dvojica generala su izmenjenom i dopunjenom optužnicom optužena za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman. U proširenoj optužnici kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Sušak, zapovednik operacije "Oluja" general Ante Gotovina, načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske Zvonimir Červenko i njegov prethodnik Janko Bobetko. Od navedenih jedino je Gotovina živ. Optužnica protiv Gotovine je, odlukom Pretresnog veća Haškog tribunala, spojena sa optužnicom druge dvojice generala, Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, i suđenje je u toku. U januaru ove godine, pri kraju svog mandata, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je za nedeljnik nacionalne manjine u Hrvatskoj Novosti da su Srbi iz Hrvatske najveće žrtve proteklog rata, jer su se povlačili zajedno s vojskom i u Hrvatskoj ostavili sve što su imali. Novi hrvatski predsednik Ivo Josipović je uoči 15. godišnjice Oluje izjavio da žali zbog žrtava u vojno-policijskoj akciji "Oluja" 1995, ali da samu akciju niko ne sme da dovodi u pitanje.

Veritas: Hrvatska opstruiše ekshumacije stradalih u Oluji

Direktor Informaciono - dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac optužio je danas Hrvatsku da opstruiše ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba poginulih tokom vojne akcije "Oluja". Štrbac je na konferenciji za novinare u Banjaluci rekao da Hrvatska "bez valjanog razloga" izbegava ekshumacije na poznatim lokacijama gde je sahranjeno najmanje 438 posmrtnih ostataka nastradalih Srba, uglavnom s oznakom N.N. lica. On je još kazao da hrvatske vlasti otežavaju i identifikaciju 268 ekshumiranih posmrtnih ostataka. Štrbac je naveo da je do sada rešena sudbina 894 osobe, a da se 1.028 osoba još vode kao nestale. Prema evidenciji "Veritasa" tokom hrvatske vojne akcije "Oluja" poginulo je i nestalo 1.922 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine (RSK), od čega su 1.192 bili civili. Polovina nestalih i poginulih bili su stariji od 60 godina, među žrtvama je 534 žena, dok je 19 žrtava imalo manje od 19 godina. Štrbac je naveo da je tokom "Oluje" do kraja avgusta 1995. godine ubijeno 1.764 ljudi. U organizaciji Odbora za njegovanje tradicije otadžbinskih ratova Vlade Republike Srpske u Banjaluci je danas počelo obeležavanje 15 godina od progona Srba iz nekadašnje RSK tokom hrvatske vojne akcije "Oluja". U Banjaluci će danas biti otvorena izložba "Egzodus Krajišnika", dok će večeras u Sabornom hramu Hrista spasitelja u Banjaluci biti zapaljene sveće za nastradale tokom "Oluje".

Josipović: Oluja sprovedena u skladu sa konvencijama

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je juče na proslavi 15. godišnjice "Oluje" u Kninu da je ta hrvatska vojna akcija sprovedena po svim pravilima ratovanja, uz poštovanje međunarodnih konvencija i da treba odati priznanje svima koji su je planirali i u njoj učestvovali, javljaju hrvatski mediji. "U vojnom smislu operacija 'Oluja' je sprovedena po svim pravilima ratovanja, poštujući međunarodne konvencije te zbog toga treba odati priznanje svima onima koji su je planirali i koji su časno učestvovali u toj operaciji pod vođstvom prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana", rekao je Josipović povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja kao i 15. godišnjice "Oluje". Centralna svečanost je počela jutros polaganjem venaca i paljenjem sveća na gradskom groblju u Kninu, a zatim je podignuta državna zastava na Kninskoj tvrđavi. Proslavi su prisustvovali premijerka Jadranka Kosor, predsednik Sabora Luka Bebić, kao i predstavnici državnog i vojnog vrha. "'Oluja' je bila operacija koja je kruna hrvatske borbe za slobodu. Hrvatska vojska je u briljantnoj akciji uspela da oslobodi najveći deo okupirane hrvatske teritorije i omogućila kraj rata u BiH", rekao je Josipović koga su branitelji na početku govora izviždali. Josipović je poručio da je "saradnja sa susedima, bez zaboravljanja vlastitog dostojanstva i istorije, put napretka".

Institut za nestale osobe BiH opstruiše identifikaciju srpskih žrtava

Zavod za sudsku medicinu Republike Srpske (RS) juče je u Banjaluci identifikovao posmrtne ostatke 10 osoba srpske nacionalnosti, nestalih 1995. godine na području Livna, Glamoča, Šipova, Ključa, Mrkonjić Grada i Petrovca. Ova identifikacija izvršena je pod nadzorom Operativnog tima Republike Srpske za traženje nestalih lica, čiji predstavnici su optužili Institut za nestale osobe BiH da nije bio spreman da obavi identifikaciju. Šef Operativnog tima RS za traženje nestalih lica Goran Krčmar rekao je novinarima da predstavnici Instituta poslednjih dana telefonom pozivali porodice žrtava, tražeći od njih da ne dolaze na identifikaciju "jer je nelegalna". On je optužio Institut za nestale osobe BiH da opstruiše identifikaciju srpskih žrtava, navodeći da je prošle godine Institut identifikovao 1.200 Bošnjaka, a samo 22 osobe srpske nacionalnosti.

Prikupljanje dokumentacije o odgovornosti Silajdžića

Centar RS za istraživanje ratnih zločina počeo je da prikuplja dokumentaciju kako bi se pokrenuo krivični postupak protiv Harisa Silajdžića i Krešimira Zupka zbog "udruženog zločinačkog poduhvata" za vreme hrvatske vojne operacije "Oluja". Predsednik Centra Janko Velimirović rekao je da su u julu 1995. godine tadašnji predsednik Vlade Republike BiH Haris Silajdžić i predsednik Herceg-Bosne Krešimir Zubak zajedno sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i bošnjačkim liderom Alijom Izetbegovićem potpisali "Splitsku deklaraciju" iz koje "proizilazi ratni zločin". On je naveo da je "Splitska deklaracija", navodno, bila potpisana radi deblokade Bihaća, istučići da su hrvatske vojne snage u posle akcije "Oluja" nastavile vojnu akciju na području BiH i u oktobru 1995. godine došle na 20 kilometara nadomak Banjaluke. Prema njegovim rečima, osim hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, za tada počinjene ratne zločine nad Srbima treba da odgovaraju i Silajdžić i Zubak. "Silajdžić posebno, jer je u to vreme bio predsednik Vlade Republike BiH. Zločini su evidentno počinjeni, ne samo na području Republike Srpske Krajine, već i na prostoru RS, gde osim materijalnih razaranja imamo više hiljada poginulih i ubijenih civila i zarobljenih pripadnika Vojske RS", kazao je Velimirović novinarima. On je još rekao da je hrvatska vojska bombardovala srpsku izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti i u Svodni, koja se na početku vojne operacije "Oluja" kretala ka Banjaluci i Prijedoru, navodeći da je tada poginulo 14 osoba. Ministarstvo unutrašnjih poslova RS već je Tužilaštvu BiH podnelo krivičnu prijavu za počinjeni ratni zločin u Svodni, a uskoro bi trebalo da bude podneta i krivična prijava za stradanje Srba na Petrovačkoj cesti. U organizaciji Odbora za negovanje oslobodilačkih ratova Vlade RS sutra će početi obeležavanje petnaeste godišnjice progona Srba iz RSK.