SVET

U Evropu na mala vrata

Evropa ne veruje u politiku SAD u Avganistanu i Iraku

Izgorela cela ruska vojna baza od pet milijardi evra

Oskudni oporavak država Zapadnog Balkana, nešto bolje u Srbiji

Prius na čelu prodaje u 15. uzastopnom mesecu

Elvis Prisli kandidat za guvernera Arkanzasa

Ćerka bivšeg gradonačelnika Njujorka uhvaćen u krađi

U Italiji uhapšeno 5 osoba zbog pronevere evropskih fondova

U Evropu na mala vrata

Oko pet miliona građana Moldavije, Makedonije, Srbije, Ukrajine i Turske imaju mogućnost da dođu do pasoša EU putem brze procedure sticanja državljanstva koje tri zemlje Unije daju svojim etnički povezanim grupama ili manjinama van granica, piše u analizi agencija AP. U analizi se ukazuje da bi, kao posledica posebnih uslova za dobijanje pasoša koje daju Bugarska, Rumunija i Mađarska, oko pet miliona "autsajdera" moglo bi da bude članovi Unije, i da su to ljudi uglavnom iz najsiromašniji evropskih zemalja koje će još godinama čekati na članstvo u EU. Ne postoji sveobuhvatna procena, navodi AP, o tome koliko ljudi živi van granica Unije s pravom na dobijanje pasoša neke od zemalja EU, ali prema raspoloživim ciframa nagoveštava se da politika deljenja pasoša može da postane opterećenje za EU čije tržište rada se već smanjuje i gde raste neraspoloženje prema imigranitima. Članice EU Rumunija i Bugarska već daju pasoše etnički povezanim grupama ili manjinama van svojih granica, a Mađarska planira isto da uradi od januara. Te mere se odnose na ukupno oko 4,7 miliona ljudi u Moldaviji, Makedoniji, Srbiji, Ukrajini i Turskoj. Cifra je dobijena sabiranjem broja Moldavac koji govore rumunski, slovenskog življa u Makedoniji, Mađara koji žive u Srbiji i Ukrajini i Turaka koji su pobegli iz Bugarske tokom komunističke ere. Svi oni imaju prava na državljanstvo EU po specijalnim programima. Budimpešta planira da ponudi dvojno državljanstvo, i pasoše, milionima etničkih Mađara koji žive van njenih granica - među njima 300.000 u Srbiji i oko 160.000 u Ukrajini - zemljama gde je bruto domaći proizvodsu po glavi stanovnika 6.000 odnosno 2.500 dolara. U Moldaviji, gde dve trećine stanovništva govori rumunski, oko 120.000 ljudi sada ima rumunske pasoše. Vlada u Bukureštu navodi da je još 800.000 od četiri miliona stanovnika te zemlje podnelo zahtev za rumunski pasoš od kada je pre osam meseci stupio na snagu zakon po kome se daje državljanstvo Moldavcima koji govore rumunski. Rumunija obrazlaže ovu meru time da samo vraća državljanstvo ljudima koji su bili deo zemlje do 1940. kada je današnju Moldaviju pripojila Rusija. Oko 1,4 miliona slovenskog življa u Makedoniji, zemlji sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika od 4.500 dolara, takođe ima prava da traži pasoš od susedne Bugarske koja smatra da su Makedonci Bugari koji govore s dijalektom. Zatim ima bugarskih Turaka. Oko 300.000 njih je pobeglo ili je proterano 1980-ih za vreme komunističke kampanje prisilne asimilacije, navodi AP. Iako većina njih živi u Turskoj svi su ili već počeli proceduru dobijanja bugarskog pasoša i time otvorili sebi put u EU, ili imaju prava da to učine, dok se Ankara i dalje bori sa Briselom oko svog EU članstva. Druge zemlje EU su obazrive da javno ne kritikuju politiku Rumunije i drugih svojih članica koje izdaju pasoše ljudima koji žive van njihovih granica. Postoji strah da će ova podela državljanstva privući ljude koji nisu obrazovani i koji će opteretiti sistem. AP podseća da deset zemalja EU još nije u potpunosti otvorilo tržište rada za Rumune i Bugare. I mada će te restrikcije važiti najduže do 2013. godine one ukazuju na to da su bogate EU zemlje nespremne da se potpuno otvore za svoje siromašne susede. Broj novodošlih Evropljana na "mala vrata" mogao bi da bude još veći ako se uzmu u obzir i milioni imigranata ili njihovih potomaka koji žive u drugim siromašnijim regionima sveta koji takođe imaju prava na državljanstvo u nekoj zemlji EU, poput Španije, Italije ili Portugala, podseća agencija. Španija je prošle godine usvojila zakon po kome potomci Španaca koji su napustili zemlju zbog političkih ili ekonomskih teškoća tokom građanskom rata imaju prava da traže špansko državljanstvo. To je podstaklo ogroman broj zahteva za državljanstvo iz latinoameričih država. Portugal ima sličan zakon, a već veliki broj Italijana koji žive van Italije ima državljlanstvo te zemlje.

Evropa ne veruje u politiku SAD u Avganistanu i Iraku

U evropskim medijima su uočljive velike sumnje u uspeh strategije predsednika SAD Baraka Obame za pojačane udare na talibane u Avganistanu, veću zaštitu civila i postepeno prenošenje odgovornosti za bezbednost na avganistanske vlasti, u čemu su pozvani da snažno i dalje pomažu pre svega evropski NATO saveznici. Cilj američkog predsednika je da se u Avganistanu uništi svaka mogućnost da, kad Avganistanci preuzmu punu odgovornost za vlast u svojoj zemlji, tamo više ne može da deluje svetska islamsko-teroristička mreža Al Kaida. Evropski komentatori primećuju da je Al Kaida već izmestila svoje štabove u Pakistan, Jemen, Somaliju, Magreb, među Palestince, dok je u Avganistanu problem što tamošnji talibani, koji dobrim delom i ne žele da im gazda bude Al Kaida, već su protiv slabe i korumpirane vlasti u Kabulu koju podržavaju vojno i politički Amerikanci i njihovi saveznici. Istovremeno je odluka Obame da "ispuni ono što je obećao", a to je prestanak borbenih akcija i povlačenje većine američkih trupa iz Iraka do kraja godine, takođe navela na zaključke da je to "paradoksalna Obamina opklada", kako je u osvrtu napisao francuski list Mond. A britanski Fajnenšel tajms, isto kao još neki drugi evropski mediji, ocenio je da Obama istrajava na tome da bude što veći "ratni predsednik... uprkos pretrpljenim neuspesima". Jer, kako se podvlači, u Iraku je unutrašnja situacija više nego rovita, vlast jako klimava, eksplozije i masovna ubistva civila se nastavljaju, islamski fanatici Al Kaide i dalje žestoko napadaju i deluju, a juli je po broju ubijenih američkih i drugih stranih vojnika bio dosad najpogubniji. Mnogi među evropskim američkim saveznicima, isto uostalom kao i tadašnji senator Obama, bili su protiv rata koji su predsednik SAD Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler bez odluke UN pokrenuli svojevremo protiv Iraka. Zato se u osvrtima evropskih medija sad primećuje da je veliki paradoks što je američko slamanje moći Al Kaide u Iraku dobrim delom uspelo, ali tek kad je Vašington tamo uputio znatna pojačanja američkom komandantu generalu Dejvidu Petreusu, koji je odnedavno, možda kao "poslednja nada", prebačen na kormilo NATO vođene koalicije u Avganistanu. Svi se pitaju šta će nastati u Iraku, gde su međusobno prilično i dalje zavađeni šiiti, suniti i Kurdi, gde je ekonomija u grdnim teškoćama, a Al Kaida oslabljena mada i dalje prisutna, kad u toj zemlji samo kao pomoć lokalnim bezbednosnim snagama ostane 50.000 američkih vojnika. Obamin cilj je, kako se ukazuje, da povlačenjem iz Iraka usredsredi sve snage na bitku i uništenje "centrale" Al Kaide u graničnim područjima Avganistana i Pakistana. Ali taktički glavni saveznici Al Kaide, avganistanski islamski fundamentalisti talibani, imaju podršku dobrog dela avganistanskog stanovništva, a njihove baze su i u Pakistanu, načelno savezniku Amerikanaca i NATO u bitki protiv talibana i Al Kaide. Poverljivi američki obaveštajni podaci iz Avganistana, koji su nedavno "procurili" u javnost, pokazali su da pakistanska vojna obaveštajna služba ISI i dalje pomaže savetima, novcem i oružjem talibane. Britanski premijer Dejvid Kameron je, štaviše, javno optužio Pakistan da "izvozi terorizam" u Avganistan, Indiju i druge zemlje. Pakistanski predsednik Ali Zardari je, međutim, dolio ulje na vatru rekavši pre par dana prilikom posete Parizu da "međunarodna zajednica gubi rat protiv talibana...pre svega zato što je izgubila bitku da osvoji srca i duše" avganistanskog stanovništva. A, dodao je pakistanski predsednik, "uspeh pobunjenika (talibana) je u tome što znaju da čekaju... vreme radi za njih... i čitav pristup je pogrešan jer stanovništvo intervenciju koalicije (na čelu sa SAD) ne povezuje s boljitkom za sebe". Možda i zbog svega ovoga je povlačenje holandskih trupa iz Avganistana, pre par dana, je proteklo bez ikakvih komentara zvaničnika i medija među evropskim saveznicima NATO, a sam NATO nije izdao nikakvo saopštenje iako je Holandija u Avganistanu imala jedan od najvećih vojnih kontingenata u sastavu koalicije načelu s Amerikancima. Moglo se očekivati da NATO bar "oda priznanje" holandskim vojnicima za ono što su učinili u Iraku, gde ih je ne mali broj i poginuo, a cela operacija je holandsku državu i poreske obveznike koštala milijardu i četiri stotine miliona evra. Objašnjenje bez sumnje leži u tome što je u februaru zbog sukoba oko daljeg opstanka holandskih vojnika pala vlada u Hagu, jer je holandski parlament-uprkos snažnom američkom protivljenju- bio za to da se održi rok za povlačenje holandskih trupa iz Avganistana ovog leta. Takođe nije "popularno" glasno pominjati, a još manje hvaliti odlazak holandskih trupa iz Avganistana zato što su rokove za to utvrdili manje-više i Kanađani, Nemci, Francuzi i još neki saveznici, ako se ne računa da i Vašington ozbiljno misli kad tvrdi da će američki vojnici takođe napustiti "borbena dejstva" u Avganistanu do 2014. Italijanski list "Republika" u izveštaju iz Vašingtona se poziva na američko ministarstvo odbrane, Pentagon, i kaže da je "rat u Avganistanu dosad izazvao veliki danak u krvi ... a Pentagon je odlučio da se znatno pojačaju artiljerijski i vazdušni napadi na pobunjenike-talibane, uključujući smanjenje dosad predviđenih ograničenja". Dragan Blagojević, Brisel

Izgorela cela ruska vojna baza od pet milijardi evra

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je smenio veći broj visokih oficira i zvaničnika Ministarstva odbrane zbog požara u vojnoj bazi u Podmoskovlju i zatražio maksimalnu zaštitu vojnih i nuklearnih objekata. "Strateški objekti su povod za zabrinutost. Mi imamo izuzetno opasne objekte, među kojima su i objekti Ministarstva odbrane", rekao je Medvedev na sednici ruskog Saveta bezbednosti, posvećenoj požarima koji zbog nezapamćenih vrućina i suše besne u Rusiji. Medvedev je zatražio posebnu zaštitu strateških objekata u državi i izneo niz upozorenja zbog požara u mornaričkoj vazduhoplovnoj bazi u Moskovskom okrugu, koji se dogodio 29. jula. Istražna komisije ranije je saopštila da su u požaru u bazi u Kolomensku, u Podmoskovlju, izgoreli, između ostalog, automobilski park i 13 hangara sa vazduhoplovnom tehnikom. Mediji su objavili da je u bazi u Kolomensku izgorelo i do 200 mornaričkih aviona, vrednosti oko pet milijardi evra, i da je cela vojna baza, površine oko 100 hektara, izgorela. Ministarstvo odbrane Rusije je, međutim, saopštilo da "u Kolomensku nema nikakve mornaričke vazduhoplovne baze". Medevedev je kazao da je taj požar imao "teške posledice" i da je istraga pokazala da nije reč samo o neispunjavanju zadataka, već i o "nemaru", jer je vatra mogla da se lokalizuje. "Uopšte nije jasno gde se rukovodstvo baze nalazilo", naveo je Medvedev i upozorio da će, ukoliko se situacija bude ponovila na nekom drugom objektu, takođe smeniti odgovorne. Šef ruske agencije za atomsku energij, Sergej Kirijenko je, govoreći o bezbednosti Ruskog nukleranog centra u Sarovu, 500 kilometara od Moskve, oko kojeg takođe plamti požar, naveo da nema opasnosti od nuklearne eksplozije. "Svi radioaktivni materijali su evakuisani", rekao je Kirijenko, dodajući da se može "garantovati" da ni u ekstremnoj situaciji, pri olujnom vetru, "nema pretnje od nuklearne eksplozije, ni pretnje radijacije, kao ni ekoloških posledica". Ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu rekao je na sednici da požara ima u blizini još dva potencijalno opasna objekta. On je naveo da se na područjima zahvaćenim požarima nalaze dva nuklearna objekta - Novoroženska atomska stanica (NAS) i Ruski nuklearni centar za eksperimentalnu fiziku. Prema njegovim rečima, zatražena je dodatna pomoć vojske i sa današnjim danom je situacija "dosta mirna". Šojgu je naveo da je u požarima do sada poginulo 48 osoba, da je registrovano 250 prirodnih požara koji su zahvatili površinu od 143.000 hektara i da su uništena 52 naselja.

Oskudni oporavak država Zapadnog Balkana, nešto bolje u Srbiji

Znaci privrednog oporavka država Zapadnog Balkana su polovinom ove godine "oskudni", osim nešto bolje situacije u Srbiji, ocenila je Evropska komisija u najnovijem izveštaju. Domaća tražnja je slaba, nezaposlenost ne jenjava, a "kao posledica toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona", navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu u koji je imala uvida agencija Beta. Kako se dodaje u izveštaju, "ohrabrujuće je u većoj meri" to što je u regionu došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što je slučaj s Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom. Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći. Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova. Tu Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom, naglašavajući da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet. Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljno'trgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana "rak rana" sve većeg spoljnog i državnog duga. To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka. Jer zašto MMF traži da Srbija svede budžetski deficit na samo jedan odsto, kad je i za zemlje evra u EU ta dozvoljena granica tri odsto bruto domaćeg godišnjeg proizvoda? Ili je i za zapadnobalkanske zemlje, sa zastarelim ili propalim industrijskim kapacitetima, uz delom jedino življu poljoprivredu, nužno primeniti sada opšteusvojeni recept u zemljama EU, a posebno "zone evra", da se jedino kresanjem preteranih budžetskih troškova i javnog duga može računati na dugoročnije stabilizovanje i oporavak privrede. U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadžora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji. I posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova. To je model oporavka zasnovan na jačanju proizvodnje i izvoza, koji je sasvim drugačiji od američkog modela podsticanja unutrašnje potrošnje i stalno većeg zaduživanja države, odnosno potrošnje na kredit koji na kraju treba moći otplatiti. Amerika je organski vezana za Kinu, koja kreditira američki dug da bi mogla da očuva proizvodnju i izvoz na američko tržište, a Evropa nije. Američka administracija i većina američkih ekonomista, među kojima i nobelovac Pol Krugman, smatraju da je u ovom trenutku još slabog oporavka svetske privrede apsolutno najvažnije podstaći potrošnju stanovništva da bi se povećala proizvodnja i trgovina izvoz i uvoz, a da smanjivanje budžetskih izdataka to direktno onemogućava. U Evropi se naglašava, a to je podvukao i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, da primeri i faze u svetskoj ekonomskoj istoriji dokazuju da štednja i disciplina u državnim finansijama nikako ne znače da se smanjuju, već i da može da se postigne povećanje privrednog rasta i trgovine, ali to zavisi od ukupne politike vlada. U evropskim institucijama se zato sa zadovoljstvom gleda na najnovije znake oporavka privrede EU, kako pokazuju podaci u julu, ali je unutrašnja rasprava okrenuta upravo ka "nemačkom modelu". Evropska komisija je zatražila da vlada u Berlinu prestane sa strogim desetogodišnjim "stezanjem kaiša" stanovništva i da podstakne domaću potrošnju. To sad traže i nemački sindikati koji su dosad pristajali na "zamrzavanje" nadnica, kako bi se oporavile državne finansije i nemačkoj izvoznoj privredi dala mogućnost da se oporavi. Nemačka sad ima i rast i vidan spoljnotrgovinski višak, ali nemački partneri u EU zameraju da je taj nemački višak upravo tačno manjak u trgovini s Nemcima koji imaju ostale zemlje na unutrašnjem tržištu Unije. Kako je upozoreno u raznim analizama, iako čvrst evro za 16 zemalja koje ga koriste znači da su i troškovi i prihodi iskazani jednako za sve, dakle nemoguće je ići na stimulaciju izvoza i rasta devalvacijom domaće valute, Berlin je prvenstveno dugogodišnjim držanjem zamrznutih nadnica (a što nije bio slučaj u ostalim zemljama EU) sproveo neku vrstu unutrašnje devalvacije evra u samoj Nemačkoj. Tako je nemačka privreda, iako je bilo probijanja budžeta, uspela da ojača konkurentnost i stabilnost i sada je zamajac oporavka cele Evrope. Ipak, i francuska, švedska, austrijska, poljska i privrede još nekih članica Unije beleže rast, uz manje ili veće uspehe u kresanju budžetskih i državnih troškova. Ali zemlje EU imaju i ogromne finansijske rezerve, veoma snažne industrijsko-proizvodne kapacitete i tu dolazi do bitnih razlika sa zemljama Zapadnog Balkana, gde su ti kapaciteti i finansijske mogućnosti veoma tanki. Dragan Blagojević Brisel

Prius na čelu prodaje u 15. uzastopnom mesecu

Tojotin model Prius održao se u julu, u petnaestom uzastopnom mesecu, na vrhu liste najbolje prodavanih automobla u Japanu, zahvaljući državnim subvencijama za vozila koja najmanje zagađuju okolinu. Tojota, najveći svetski prouzvođač motornih vozila, saopštila je da je širom sveta do sada prodala 2,68 miliona hibridnih automobila - sa pognom na benzin i struju - od čega milion u Japanu gde se kupci guraju da kupe popularni Prius kako bi iskoristili poreske i druge olakšice. Potražnja za Priusom je tako velika da raste strahovanje da će prodaja "zelenih" automobila u Japanu naglo pasti kad država u septembru zaključi program stimulacije. Pruis je prvi put ušao u prodaju 1997. godine, pre svih rivala, kao komercijalno privatljiv hibrid iz masovne proizvodnje. Do maja 2008. godine podat je prvi milion Priusa. Hibridna ponuda Honde, model Insajt, u junu je zauzeo deleko 22. mesto na listi najbolje prodavanih vozila.

Elvis Prisli kandidat za guvernera Arkanzasa

Elvis Prisli se kandidovao za guvernera Arkanzasa - ali ne onaj na koga bi većina odmah pomislila. Elvis D. Prisli iz Star Sitija podneo je u sredu kandidaturu za guvernera te američke savezne države. U dokumentima, Prisli je naveo da želi da "ljudima pruži veću mogućnost za zapošljavanje i moderniji lanac državne vlasti". Prisli nije želeo da otkrije kako je dobio ime i kazao je da u slobodno vreme nastupa kao imitator svog slavnog imenjaka. Guverner Arkanzasa Majk Bib pokušaće da u novembru dobije još jedan mandat. Najozbiljniji protivkandidati su mu republikanac Džim Kit i kandidat Zelene partije Džim Lendal. Što se Elvisa Prislija tiče, on svoju kandidaturu mora da preda i u svakom od 75 pojedinačnih okruga Arkanzasa.

Ćerka bivšeg gradonačelnika Njujorka uhvaćen u krađi

Ćerka bivšeg gradonačlenika Njujorka Rudija Džulijanija uhapšena je u sredu u Njujorku zbog krađe u prodavnici kozmetike koju su zabeležile kamere za video nadzor, saopštila je policija. Kerolajn Džulijani, 20-godišnja studentkinja na Harvardu, snimljena je kako uzima pet proizvoda vrednih više od 100 dolara u jednoj prodavnici na Menhetnu, saopštio je portparol njujorške policije. Vlasnici radnje koji su pozvali policiju izjavili su da nemaju nameru da je tuže, ali policija ju je ipak uhapsila pod optužbom za sitan prestup. Kerolajn Džulijani puštena je u sredu uveče iz policijske stanice a tužilaštvo tek treba da odluči da li će protiv nje podneti tužbu.

U Italiji uhapšeno 5 osoba zbog pronevere evropskih fondova

Italijanska policija objavila je da je uhapšeno pet osoba osumnjičenih za proneveru državnog novca i novca Evropske unije i da je privremeno oduzeta imovina u vrednosti od 700 miliona evra. Oduzeta imovina obuhvata sedam kompanija iz sektora proizvodnje maslina i maslinovog ulja, poljoprivredno zemljište ukupne površine 3.000 hektara, dva hotela, 65 stanova i 15 vozila. Zvaničnik finansijske policije iz južne italijanske regije Kalabrije, odakle potiču osumnjičeni, rekao je da se sumnja da je pet pereduzimača prevarom dobilo novac od italijanske države i Evropske unije, ali da su taj novac kasnije zaista uložili u firme iz sektora proizvodnje maslina i maslinovog ulja. Nije procenjeno kolika je šteta naneta državi. U saopštenju finansijske policije kaže se da je ukupan iznos koji je država izdvojila za finansiranje projekata od 2001. godine iznosio oko 42 miliona evra.