REGION

Dodik ubedljivo pobeđuje Tadića

Halilović: Ne zna se gde 2,5 milijarde KM od donacija

Sto godina proglašenja kraljevine Crne Gore

Skoplje verovatno neće podržati rezoluciju Srbije u UN

Tužilaštvu BiH predata dodatna dokumenta o Dobrovljačkoj

Zvaničnici RS skeptični prema turskoj politici u BiH

Crnogorski vojnici na vežbama NATO-a

Dodik ubedljivo pobeđuje Tadića

Kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik ima ubedljivo veću podršku birača od kandidata opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku" Ognjena Tadića, podaci su najnovijeg istraživanja američkog Nacionalnog demokratskog instituta (NDI). Prema istraživanju NDI, čije rezultate je prenela banjalučka Alternativna televizija (ATV), kada bi se izbori održavali sledeće sedmice Dodik bi osvojio 50,7 odsto glasova, duplo više od opozicionog kandidata Tadića. Skoro 20 odsto ispitanih nije želelo da se izjasne kog predsedničkog kandidata bi podržali. U trci za srpskog člana Predsedništva BiH pobednik bi bio kandidat vladajućeg SNSD-a Nebojša Radmanović, koji ima podršku 38,7 odsto ispitanika, skoro 15 procenata više od opozicionog kandidata Mladena Ivanića. Više od 35 odsto ispitanika u RS nije želelo da se izjasni kojeg kandidata za srpskog člana Predsedništva BiH bi podržali. Ubedljivo najveću podršku za člana Predsedništva BiH dobio je kandidat Socijaldemokratske partije BiH (SDP BIH) Željko Komšić, više od 40 odsto. Kandidat Stranke za BiH Haris Silajdžić, prema istraživanju, ima podršku 8,9 ispitanika, što je duplo više nego što zajedno imaju njegovi protivkandidati - Fahrudin Radončić iz Stranke za bolju budućnost BiH i Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije (SDA). Na nivou BiH najveći broj glasova osvojio bi SDP BiH - 20,3 odsto, SNSD bi imao 13,5 odsto, dok bi SDA imala 7,1 odsto. Prema istraživanju, četiri stranke u RS na izborima za entitetski parlament prešle bi izborni cenzus, od čega bi SNSD podržalo 38,2 odsto ispitanika, Srpsku demokratsku stranku 16,9 odsto, Partiju demokratskog progresa 5,9 i Demokratski narodni savez sa 3,9 odsto anketiranih. Više od 21 odsto ispitanika nije se želelo izjasniti koju stranku bi podržalo na izborima. Na izbore bi, prema istraživanju, izašlo 46 odsto ispitanika, dok ih 10 odsto sigurno neće glasati 3. oktobra. Istraživanje za NDI radila je agencija "Ipso". Anketa je sprovedena u avgustu na uzorku od 2.000 ispitanika.

Halilović: Ne zna se gde 2,5 milijarde KM od donacija

Predsedavajući državne Istražne komisije BiH Sefer Halilović došao je do dokumentacije iz koje je vidljivo da se ne zna na koji način je novac od donacija potrošen niti da li su računi na koji je uplaćivan još aktivni i ko s njima raspolaže. Istražna komisija Predstavničkog doma Parlamenta BiH koja je zadužena za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava, dostaviće materijal do kojeg je došla za 1997. godinu. Komisija će prikupljeni materijal, zbog nenamenskog korišćenja donacija, dostaviti Tužilaštvu BIH. Kako se navodi u zaključku sa sednice Istražne komisije, došlo se i do dokumentacije koja je bila sakrivena iz 1997. godine, a koju je tada radila tadašnja istražna komisija Federacije BiH. Iz te dokumentacije je vidljivo da se ne zna gde je oko dve i po milijarde KM. "U toj dokumentaciji, što je apsurdno, vidi se da su pojedina ministarstva, zavodi, otvarali mimo zakona račune u inostranim bankama i da je novac koji dođe kao donacija Bosni i Hercegovini išao na te račune u Beč, Frankfurt, Minhen i još neke druge banke. Praktično se ne zna sudbina tog novca", kazao je predsedavajući Komisije Sefer Halilović. Halilović je rekao da je "praktično država bila nemoćna pred bahatošću pojedinaca koji su mimo zakona otvarali račune u stranim bankama i sad se ne zna gde je taj novac". On je naglasio da pravosudni organi po ovom pitanju do sada nisu ništa uradili, dodajući da je očigledna sprega vlasti i pravosuđa, jer "nije moguće da se ne zna za 2,5 milijarde maraka". Istražna komisija za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava najavila je da će nastaviti proces istrage o utrošenim donacijama za period od 1996. do 1998. godine.

Sto godina proglašenja kraljevine Crne Gore

Crna Gora, po ustavu republika, obeležila je u subotu, 28. avgusta, stotu godišnjicu proglašenja te države za kraljevinu. U Vladinom domu na Cetinju, u istoj zgradi gde je na isti dan 1910. godine upriličena ceremonija krunisanja knjaza Nikole Petrovića, predsednik Crne Gore Filip Vujanović priredio je svečanu akademiju, a potom i prigodni koktel. Povodom jubileja kraljevine organizovano i više izložbi, ali ceo program neće biti ni blizu spektaklu koji je Cetinje doživelo pre jednog veka, kada su krunisanju knjaza Nikole prisustvovali predstavnici većeg broja evropskih dinastija. Jubilej kraljevine je prošao i bez prisustva poslednjeg potomka dinastije Petrović, princa Nikole, po zanimanju arhitekte, koji je rođen i živi u Francuskoj. Crnogorski princ koji je ranije za sebe rekao da je po političkom uverenju republikanac, nezadovoljan je predlogom zakonskog rešenja statusa dinastije Petrović, pa je bojkotovao cetinjske proslave. On od Vlade Crne Gore traži da se status dinastije reši celovito, a ne kako je predloženo - samo da se njemu dodele kuća na Cetinju i plata šefa države. Prema objašnjenju princa, crnogorska vlast bi trebalo da se i formalno, a ne samo politički, odredi prema zaključcima takozvane Podgoričke skupštine, iz novembra 1918. godine, po kojima je dinastija Petrović detronizovana, prognana iz zemlje i konfiskovana njena imovina. Stogodišnji jubilej kraljevine, Crna Gora, iako je ponovo nezavisna država, dočekuje sa još nekim nerešenim pitanjima svog državnog identiteta. Mada republikanskog oblika vladavine, savremena Crna Gora ima monarhističke državne simbole, sa dvoglavim orlom i krunom kao glavnim heraldičkim elementima njenog grba i zastave. Međutim, o tome ne postoji potpuna politička saglasnost, kao ni o državnoj himni i službenom jeziku u Crnoj Gori. Deo opozicije traži izmenu državne zastave, himne, kao i zadržavanje srpskog jezika kao službenog. Knjaz Nikola Petrović proglašen je kraljem na 50. godišnjicu svoje vladavine, ali Crna Gora tada nije prvi put postala kraljevina. Njena državna prethodnica Duklja bila je kraljevina još 1047. godine, kada je kralj Mihailo Vojislavljević dobio krunu od rimskog pape. Sam kralj Nikola je na ceremoniji obnove kraljevstva istakao istorijski kontinuitet njegove Crne Gore sa prethodnom Zetom i Dukljom. Knjaz-kralj Nikola je sedmi iz dianstije Petrović, koju je inaugurisao vladika Danilo, krajem 17. veka. Pre Petrovića, Crnom Gorom su vladali Vojislavljevići, Balšići i Crnojevići. Kad je Zeta bila pokorena od strane Raške, njom su upravljali i Nemanjići. Sticajem okolnosti, vladavinu Petrovića prekinuo je, u 18. veku, na sedam godina, Šćepan Mali, čovek za koga ni do danas nije pouzdano utvrđeno ko je i odakle je. Najveći državotvorni reformski poduhvati u Crnoj Gori vezuju se upravo za Šćepana Malog, zatim, za Petra Prvog Petrovića Njegoša, za knjaza Danila i knjaza i kralja Nikolu Petrovića. Posljednji crnogorski suveren je modernizovao državne institucije, teritorijalno znatno proširio svoju zemlju, obezbedio joj međunarodno priznanje i darovao joj prvi ustav, 1905. godine. Kralj Nikola ima razne epitete - car junaka, apsolutista, evropski tast. Za Crnogorce je bio i ostao gospodar. Njegovo ime je sinonim za apsolitističku vlast, pa i danas kralj Nikola delu crnogorske opzicije "služi" da sa njime upoređuje savremenu crnogorsku vlast. Neretko, naime, po "apsolutizmu" sa kraljem Nikolom se u isti kontekst stavlja ime crnogorskog premijera Mila Đukanovića. Kralj Nikola je Crnoj Gori obezbedio mnogo veći ugled nego što bi zasluživala tako malena država, sjajnim pobedama na bojnom polju, ali i mudrom diplomatijom. Nekim evropskim dvorovima se približio udajom svojih ćerki, od kojih je najslavnija bila princeza Jelena, koja se udala za italijanskog princa Viktora Emanuela. Postala je kraljica Italije i do danas njeno ime uživa veliki ugled u toj zemlji. Nikolina ćerka Zorka udala se za princa Srbije Petra Karađorđevića čiji je sin unuk kralja Nikole, Aleksandar postao monarh novostvorene Kraljevine Srba, Hravata i Slovenaca. Taj isti unuk, međutim, nije dozvolio da se njegov deda, kralj Nikola, vrati u Crnu Goru, nego je umro u izgnanstvu, u Francuskoj. Posmrtni ostaci kralja Nikole preneseni su u Crnu Goru početkom oktobra 1989. godine. Dve ćerke kralja Nikole udale su na ruskom Dvoru. Kralj Nikola i kraljica Milena, koja je u Dvor Petrovića došla još kao devojčica, izrodili su 12 dece, devet kćeri i tri sina. Današnji crnogorski princ Nikola je sin kraljevog praunuka Mihaila, kome je Italija 1941. godine, kada je okupirala Crnu Goru, ponudila kraljevsku krunu, ali je on to odbio. Kralj Nikola je bio i pesnik, a napisao je i nekoliko drama, od kojih je najpoznatija "Balkanska carica". Ona će ponovo biti izvedena u Kraljevskom pozorištu "Zetski dom" povodom stogidišnjeg jubileja kraljevine. Za kralja Nikolu vezana je i jedna posebna istorijska činjenica. On je, naime, prvi crnogorski suveren koji je posetio Srbiju, 1896. godine, kada je njome vladao Aleksandar Obrenović. Srpski kralj uzvratio je posetu knjazu Nikoli 1897. godine, ali odnosi Crne Gore i Srbije, nakon tih poseta, kako je posvedočio crnogorski ministar inostranih poslova Gavro Vuković, u svojim memoarima, "nikada nijesu bili grđi" nego tada. Kralja Nikolu bije glas da je pretendovao da postane vladar ujedinjene Crne Gore i Srbije. Umesto toga, on je morao napustiti i crnogorski presto, nakon što je, pod čudnim okolnostima, njegova vojska morala da kapitulira pred austrougarskom armadom, samo koji mesec posle slavne pobede Crnogoraca u bici na Mojkovcu. Ilija Despotović, Cetinje

Skoplje verovatno neće podržati rezoluciju Srbije u UN

Makedonski ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski izjavio je da "postoje veliki izgledi" da Makedonija ne podrži predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN i o kojem bi trebalo da se glasa 9. septembra, objavila je danas televizija Alsat-M. Ta televizija objavila je na veb sajtu delove intervjua sa Milošoskim, a intervju će biti emitovan večeras. Iz Ministarstva spoljnih poslova za sada nema zvaničnog saopštenja o tome kako će Makedonija glasati. Televizija Kanal pet pozivajući se na svoje izvore prenosi da će ministarstvo odluku doneti imajući u vidu odnose Makedonije sa Kosovom i sa Srbijom, kao i nedavno savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Očekuje se, kako se navodi, da će se zemlje regiona koje su priznale Kosovo uzdržati od glasanja u Njujorku.

Tužilaštvu BiH predata dodatna dokumenta o Dobrovljačkoj

Zamenik direktora Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina iz Republike Srpske Cvjetko Savić predao je danas Okružnom tužilaštvu u Istočnom Sarajevu dodatnu dokumentaciju o slučaju "Dobrovoljačka", prikupljenu u poslednjih godinu i po dana. Kako su preneli banjalučki elektronski mediji, Savić je rekao da dokumentacija sadrži dodatne audio i video snimke iz kojih je vidljivo da je uloga člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića u Dobrovoljačkoj ulici bila velika. "Do sada postoji dosta podataka o njegovoj umešanosti i rukovođenju pojedinim delovima akcije, što potvrđuje fono snimak njegovog razgovora s ljudima iz Teritorijalne odbrane i MUP-a BiH. Mislim da je to novi snimak, da se do sada nije čuo i zato smo ga priložili", kazao je Savić. Prema njegovim rečima, Centar je prikupio dodatne dokaze o dešavanjima u Dobrovoljačkoj ulici uzimajući više od stotinu izjava svedoka iz BiH i Srbije i prikupljanjem drugih dokumenata koji govore o umešanosti Armije BiH, Patriotske lige, Teritorijalne odbrane i MUP-a BiH u ovaj slučaj. Vlada RS zadužila je Republički centar za istraživanje ratnih zločina da Okružnom tužilaštvu Istočno Sarajevo dostavi kompletnu dokumentaciju o slučaju "Dobrovoljacka" radi provođenja dalje krivične istrage. Okružno tužilaštvo trebalo bi da preda dopunu postojeće dokumentacije Tužilaštvu BiH.

Zvaničnici RS skeptični prema turskoj politici u BiH

Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović izjavio je danas da je poseta državnika iz drugih zemlja Bosni i Hercegovini, pa i predsednika Turske Abdulaha Gula dobrodošla, ako je izraz dobre volje i korektnog odnosa prema ovoj državi i njenim narodima. Kuzmanović je ocenio da se zvaničnici RS ne slažu sa "zakulisnom politikom Turske", navodeći da se to odnosi na "neprincipijelan i arhaičan pristup Turske na ovim prostorima, koji vuče korene od ranije". "Turska bi bez obzira na svoj položaj morala da vodi računa da je to osetljivo pitanje i da se tako i ponaša", kazao je predsednik RS novinarima u Banjaluci. Predsednik Turske Abdulah Gul počinje danas dvodnevnu posetu BiH tokom koje će razgovarati sa članovima Predsedništva BiH i potpisati nekoliko sporazuma. Premijer RS Milorad Dodik ocenio je da se Turska "neprincipijelno meša u unutrašnja pitanja BiH", dodajući da je današnja poseta turskog predsednika Abdulaha Gula usmerena isključivo na podršku bošnjačkim političkim interesima. Prema njegovim rečima, Turska je sačinila akcioni plan čiji je krajnji cilj uspostavljanje unitarne države BiH. "Ne treba da budemo naivni. Poseta turskih zvaničnika na ovom nivou samo će još jednom potvrditi tu činjenicu i dolazak Gula je samo u funkciji podrške bošnjačkih političkih interesa. Mi u RS, lično ja veoma rezervisano posmatram njihove namere za doborobit BiH. Oni žele BiH samo po meri Bošnjaka", kazao je Dodik. Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović saopštio je da neće prisustvovati večeri sa turskim predsednikom, koju je, kako se navodi, predsedavajući Predsedništva BiH preimenovao u svečani iftar.

Crnogorski vojnici na vežbama NATO-a

Osam pripadnika Vojske Crne Gore od sutra do 17. septembra učestvuje na vojnoj vježbi NATO-a u Nemačkoj, saopštilo je crnogorsko ministarstvo odbrane. Vežba se odnosi na telekomunikacije i informatiku, a u njoj učestvuju pripadnici oružanih snaga 40 zemalja, članica NATO-a i programa te alijanse pod nazivom Partnerstvo za mir. Planirano je da 2011. godine domaćin te vežbe bude upravo Crna Gora.